Вена порта
| Детаљи | |
|---|---|
| Називи и ознаке | |
| MeSH | D011169 |
| TA98 | A12.3.12.001 |
| TA2 | 5092 |
| FMA | 50735 |
| Анатомска терминологија | |
Вена порта или портална вена јетре (лат. vena portae hepatis) је велика вена која доводи крв из органа за варење у јетру. Јетра има два аферентна крвна система (вену порту и артерију јетре) и један еферентни крвоток (јетрене (хепатичне) вене ). Вена порта настаје из три главне венска крвна суда - слезинске, доње и горње мезентријске вене - и на тај начин прикупља крв из слезине, желуца, танког и дебелог црева, жучне кесице и гуштераче и доводи је у јетру.[1]
Циркулација кроз паренхим јетре, тј. микроциркулација јетре обавља се кроз фино гранање доводног крвног система у синусоиде, артериоле и капиларе и кроз одвод крви из синусоида директно у централне, затим сублобулске и друге веће хепатичке вене из јетре. Крв која долази преко вене порте у јетру доноси ресорбовани нутритивне али и токсичке материјале из целог цревног подручја, а захваљујући посебној микроциркулацији у јетри омогућава директан контакт са хепатоцитима и са Купферовим ћелијама.[1]
Анатомија
[уреди | уреди извор]Венски систем, којим се крв враћа из желуца, црева, слезине, гуштераче и жучне бешике скупља крв у једну велику вену, вену порту (лат. v. portae) и заједно са њом чини порталну циркулацију. У јетри из грана порталне вене крв прелази у синусоиде јетре који су по својој грађи слични капиларима. Поред тога крв кроз јетрене вене наставља да тече и у доњу шупљу вену.[2]
У главно стабло портне вене улива се директно пилорусна, цистична и коронарне гастричне вене. Отуда у цирози јетре (која је најчешћи узрок порталне хипертензије због застоја у јетри и повећаног притиска крви на зидове вена), настају колатерале - познате и као синдром венских варикозитета. У хилусу јетре вена порта се грана најчешће у десну и леву грану. Огранци вене порте у паренхиму јетре имају даљи сегментни распоред, што има и велики клинички значај.
Вена порта се обично настаје на ушћу горње мезентеричне вене и вене слезине и прима крв из доње мезентеричне, желудачне, и цистичне вене. Три хепатичне вене (десна, средња, лева) представљају главни пут дренеже крви из јетре.[3]
Хепатичне вене леже у фисурама којима се јетра дели на лобусе и секторе. Оне су интерсегменталне и дренирају делове суседних сегмената, што је у супротности са дистрибуцијом грана хепатичне артерије, вене порте и жучних водова, који обједињени у педикле, управо дефинишу сегменте јетре. Десна хепатична вена лежи у десној сцизури и дели десни лобус на задњи и предњи сектор, а дренира сегменте V, VI, VII и делом сегмент VIII јетре. Средња хепатична вена лежи у главној сцизури, одвајајући десни предњи сектор од медијалног сектора и дренира сегменте IV, V и VIII.[2][4]
Лева хепатична вена лежи у левој сцизури, непосредно десно од фалциформног лигамента и дренира сегменте II и III и делом сегмент IV. Хепатичне вене настају од централне вене лобулуса јетре. Након формирања мањих вена, настају десна и лева хепатична вена које се уливају у доњу шупљу вену. Док периваскуларни фиброзни омотат обавија портне тријаде унутар јетре, хепатичне вене немају фиброзни омотач.[5]
Десна хепатична (јетрена) вена, након кратког екстрахепатичног тока од око 1 cm, дренира се директно у супрахепатичну и доњу шупљу вену. Средња и лева хепатична вена се најчешће претходно сједињују у кратко заједничко стабло, које се улива са леве стране у доњу шупљу вену.[2]
Физиологија
[уреди | уреди извор]Портална вена јетре је велики крвни суд пречника од 8 до 12 mm код одраслих. Хепатични портални систем је прелазни мост који обезбеђује 75 до 80% протока крви из дигестивног тракта, преко кога се усмеравају хранљиве материје у јетру у којој се оне складиште или служе за локалну или системску примену.[6] Осим последње трећине правог црева, сва крв се из желуца, танког и дебелог црева улива у хепатичну вену. Главни физиолошки смисао овакве организације крвотока јесте пречишћевање крви од потенцијално штетних материја (отуд ранији назив детоксикација) и обрада хранљивих материја од стране ензима јетре. Ови ензими делују, између осталог, и на лекове, третирајући их као стране супстанце које треба елиминисати, односно превести у нешкодљиве (у овом случају и неефикасне) метаболите. Ипак, метаболизам лекова не иде нужно ка стварању неактивних метаболита па се термин детоксикација сматра опсолентним.[7]
Портални притисак у систему вене порте је између 5 и 10 mmHg, што омогућава савладавање синусоидне баријере јетре пре пражњењења крви у доњу шупљу вену. Урођене аномалије у систему вене порте као и стечени поремећаји у анатомском односу панкреаса и вене порте (неопластични процеси у глави и телу гуштераче, који могу узроковати спољашњу компресије на гранама вене порте) повећавају ризик од појаве порталне хипертензије.[8]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Vellar ID. Preliminary study of the anatomy of the venous drainage of the intrahepafic and extrahepatic bile ducts and its relevance to the practice of hepatobiliary surgery ANZ. J Surg 2001; 71: 418-22.
- ^ а б в Skandalakis JE, Colborn GL, Weidman TA, Foster RS, Kingsnorth AN, Skandalakis LJ, et al. Surgical Anatomy: The Embryologic And Anatomic Basis Of Modern Surgery. 2nd ed. New York: McGraw-Hill; 2004.
- ^ Couinaud C. Liver anatomy: portal (and suprahepatic) or biliary segmentation. Dig Surg 1999; 16 (6): 459-67.
- ^ Nakamura S, Tsuzuki T. Surgical anatomy of the hepatic veins and the inferior vena cava. Surg Gynecol Obstet 1981; 152 (1): 43-50.
- ^ Rouviere,H.Anatomíay Disección. TerceraEdición. Salvat Editores,S.A. Barcelona:1998,pp. 602-612.
- ^ Moore, K.; Dalley, A. Anatomía con orientación clínica. 5ta edición. Editorial Panamericana, México - 2007. pp. 279.
- ^ „Fiziologija jetre, predavanje iz medicinske fiziologije (2011) Medicinski fakultet Beograd” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2015. г. Приступљено 21. 03. 2014.
- ^ Sinnatamby, C.S.. Anatomía de Last: Regional y Aplicada. 1era Edición 1999; Editorial Paidotribo, Barcelona- España,. pp. 236-240.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gazelle, G.; Saini, S.; Mueller, P. Hepatobiliary and Pancreatic Radiology: Imaging and Intervention. 1era edición. Editorial Thieme Medical Publishers, New York – 1998. Pp.295.
- Sanders, R.; Winter, T. Clinical Sonography: A Practical Guide. 4taEdición. Editorial Lippincott Williams & Wilkins. UnitedStates of America – 2007. Pp. 220.
- Latarjet, A.; Ruiz Liard, A. Anatomía humana. 4ta edición. Editorial Panamericana, Buenos Aires – 2007. pp: 1388- 1393.
- Burroughs, A.K. The Hepatic Artery, Portal Venous System and Portal Hypertension: The Hepatic Veins and Liver in Circulatory Failure, in Sherlock's Diseases of the Liver and Biliary System. 12th Edition 2011, Editorial Wiley-Blackwell, Oxford, UK. pp. 156-158.
