Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Бамбус

С Википедије, слободне енциклопедије
За истоимено алкохолно пиће погледајте Бамбус (пиће)

Бамбус
Шума бамбуса у Кјотоу, Јапан
Bambusa textilis
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Monocotyledones
Кладус: Commelinids
Ред: Poales
Породица: Poaceae
Натплеме: Bambusodae
Племе: Bambuseae
Kunth ex Dumort.
Подплемена
Синоними[1]
  • Arthrostylidieae E. Camus (1913)
  • Baccifereae E. Camus (1913, nom. inval.)
  • Chusqueae E. Camus (1913)
  • Hickelieae A. Camus (1935, nom. inval.)
  • Oxytenanthereae Tzvelev (1987)

Бамбуси (Bambuseae) или трсковаче, су трибус дрвенастих зимзелених вишегодишњих биљака из породице трава (Poaceae).[2] Овај трибус обухвата 92 рода и око 1.000 врста бамбуса. Бамбуси спадају у биљке које најбрже расту. Већ за неколико месеци стабљика може да достигне своју коначну висину. Поред дрвенастих бамбуса који достижу висину дрвећа, постоји и друга велика група бамбуса, који растом највише подсећају на „нормалне“ траве, они нису дрвенасти и ретко када прелазе висину од 1 m.

Племе Bambuseae спада у две кладе, које кореспондирају врста из неотропске екозона (потплемена Arthrostylidiinae, Chusqueinae, и Guaduinae) и из Paleotropics (потплемена Bambusinae, Hickeliinae, Melocanninae, и Racemobambosinae).[1][3]

Распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Бамбуси расту у различитим климама, од хладних планина до врелих тропских подручја. Појављују се у источној Азији, од 50° сјеверне географске ширине на Сахалину до сјеверне Аустралије, на западу до Индије и Хималаја[4] Могу се наћи и у Подсахарској Африци и на америчким континентима од југоистока САД према југу до Аргентине и Чилеа гдје допиру до своје најјужније тачке на 47° јужне географске ширине. Већа подручја на којима бамбус није домаћа биљка обухватају Европу, сјеверну Африку, западну Азију, Канаду, већи дио Аустралије и Антарктик.[5]

Примјена

[уреди | уреди извор]

Користе се сви дијелови бамбуса и то за различите намјене — у људској и животињској исхрани, за производњу финог, квалитетног папира, за грађевинске материјале и лијекове, као и за украсне елементе у пејзажним вртовима.

Скеле од бамбусових стабљика могу бити врло високе

Када се његује, бамбусово дрво постаје врло тврдо те као такво буде истовремено и лако и издржљиво и има велику моћ растегљивости (~15.000 psi, ~100 MPa[6]). У тропским подручјима се користи у изградњи кућа, скела, затим као замјена за класичну челичну арматуру итд. Данашње фирме покушавају популарисати бамбус као материјал за градњу подова али је бамбусово дрво врло осјетљиво јер га нападају инсекти и могуће га је одржати само уз одговарајуће хемикалије и држање потпуно сувим.

Медицина

[уреди | уреди извор]
Кинески бамбус, Парк краљице Елизабете у Ванкуверу

У кинеској медицини бамбус се користи за лијечење инфекција. Такође, бамбус служи као скроман извор калијума. У индијској народној медицини силицијумске наслаге у стабљикама бамбуса се зову „банслохан“, а у индо-персијској народној медицини „табашир“ или „тавашир“. За ове наслаге се каже да имају благотворно дејство за обољења дисајних органа. Данас ју је врло тешко наћи и замјењује се синтетичком силицијумском киселином.

Митологија

[уреди | уреди извор]
„Бамбус“, слика из кинеске династије Минг

У неколицини азијских култура се вјерује да људски род потиче из бамбусовог стабла. У филипинском миту о стварању свијета се каже да су први човјек и прва жена настали од расцијепљених бамбусових стабала на острву након борбе елементарних сила (неба и океана). У малезијској митологији се, у сличној причи, спомиње човјек који сања о прелијепој жени док спава испод бамбуса; буди се и ломи стабло бамбуса, откривајући унутра жену. Јапанска народна приповијетка „Прича о принцези Кагуји“ (јап. かぐや姫の物語, Kaguya-hime no Monogatari) говори о принцези са Мјесеца која се појављује из бамбуса. У Полинезији, отјелотворење бога ствараоца Канеа Милохаија је у облику хавајског бамбуса.

Древна вијетнамска легенда говори о сиромашном, младом сељаку који се заљубио у кћерку свог газде. Када га је питао за њену руку, поносни газда није пристао да се његова кћерка уда за сиромашног сељака. Умјесто тога, одлучио је да зада немогућ услов: даће му кћерку ако му донесе бамбусово стабло са стотину чворова. Буда се, међутим, појавио сељаку и рекао му да такво стабло може направити од неколико различитих бамбусових стабала. Успут му је дао магичну формулу која ће му помоћи да их састави: „Kh?c nh?p, kh?c xu?t“", што значи „смјеста састави, смјеста растави“. Када је успио у том послу, поносни сељак се вратио код газде и захтијевао његову кћерку. Запањен тако дугим бамбусом, газда га је узео али је сељак изговорио прве двије ријечи магичне формуле и газда се тренутачно залијепио за бамбус. Прича се завршава срећним браком газдине кћерке и сељака, а газда се одлијепио од бамбуса тек када је брак допустио и сељак изговорио друге двије ријечи магичне формуле.

Постоји 68 родова који су груписани у седам подплемена:[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж Soreng, Robert J.; Peterson, Paul M.; Romaschenko, Konstantin; Davidse, Gerrit; Zuloaga, Fernando O.; Judziewicz, Emmet J.; Filgueiras, Tarciso S.; Davis, Jerrold I.; Morrone, Osvaldo (2015). „A worldwide phylogenetic classification of the Poaceae (Gramineae)”. Journal of Systematics and Evolution. 53 (2): 117—137. ISSN 1674-4918. doi:10.1111/jse.12150.  open access publication - free to read
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 103. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Kelchner S, Bamboo Phylogeny Working Group (2013). „Higher level phylogenetic relationships within the bamboos (Poaceae: Bambusoideae) based on five plastid markers” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 67 (2): 404—413. ISSN 1055-7903. PMID 23454093. doi:10.1016/j.ympev.2013.02.005. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 6. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2019. 
  4. ^ N. Bystriakova, V. Kapos, I. Lysenko and C.M.A. Stapleton}-. 2003. Distribution and conservation status of forest bamboo biodiversity in the Asia-Pacific Region Biodiversity and Conservation. 12  (9):  1833–1841.
  5. ^ Huxley, A., ур. (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 978-0-333-47494-5. 
  6. ^ „www-classes.usc.edu}-: „Механичка својства бамбуса. Архивирано из оригинала 10. 9. 2008. г. Приступљено 5. 9. 2008. 
  7. ^ lectotype designated by McClure (1957). Taxon. 6 (7): 201.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Tropicos, Cephalostachyum Munro
  9. ^ Munro, William. 1868. Transactions of the Linnean Society of London. 26  (1):  138-141 descriptions in Latin, commentary in English
  10. ^ Soderstrom, Thomas Robert & Ellis, Roger P. 1988. Smithsonian Contributions to Botany 72: 59
  11. ^ Tropicos, Davidsea Soderstr. & R.P. Ellis
  12. ^ Dassanayake (ed.) (1994). A Revised Handbook to the Flora of Ceylon. 8  1–458. Oxford & IBH Publishing Co. PVT. LTD., New Delhi, Calcutta
  13. ^ Thwaites, George Henry Kendrick. 1864. Enumeratio Plantarum Zeylaniae 375-376 as Bambusa attenuata; descriptions in Latin, commentary in English
  14. ^ Nees von Esenbeck, Christian Gottfried Daniel. 1829. Flora Brasiliensis seu Enumeratio Plantarum. 2  (1):  535 in Latin
  15. ^ Tropicos, Schizostachyum Nees
  16. ^ Flora of China Vol. 22 Page 50 岭南竹属 si lao zhu shu Schizostachyum Nees in Martius et al.
  17. ^ Soreng, R. J. 2000. Schizostachyum. In Catalogue of New World Grasses (Poaceae): I. Subfamilies Anomochlooideae, Bambusoideae, Ehrhartoideae, and Pharoideae. Contributions from the United States National Herbarium 39: 112
  18. ^ Dransfield, Soejatmi (1998). „Valiha and Cathariostachys, Two New Bamboo Genera (Gramineae-Bambusoideae) from Madagascar”. Kew Bulletin. 53 (2): 375—397. JSTOR 4114503. doi:10.2307/4114503. 
  19. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families[мртва веза]
  20. ^ The Plant List search for Cathariostachys
  21. ^ Holttum, Richard Eric. 1956. Gardens' Bulletin Singapore 15: 268
  22. ^ Tropicos, Racemobambos Holttum
  23. ^ а б Chusquea Kunth. Plants of the World Online. Accessed 1 March 2023.
  24. ^ а б Clark, L. G. 2000. Chusquea. 39  36–52. In E. J. Judziewicz, R. J. Soreng, G. Davidse, P. M. Peterson, T. S. Filgueiras & F. O. Zuloaga (eds.) Catalogue of New World Grasses (Poaceae): I. Subfamilies Anomochlooideae, Bambusoideae, Ehrhartoideae, and Pharoideae, Contributions from the United States National Herbarium. Smithsonian Institution, Washington, D.C.
  25. ^ а б Morales, J. F. 2003. Poaceae. 93  (3):  598–821. In B. E. Hammel, M. H. Grayum, C. Herrera & N. Zamora Villalobos (eds.) Manual de Plantas de Costa Rica. Missouri Botanical Garden, St. Louis.

Референце

[уреди | уреди извор]
  • Albert, J. S., R. E. Reis (8. 3. 2011). Historical Biogeography of Neotropical Freshwater Fishes. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26868-5. 
  • Bequaert, Joseph C (1940). „An Introductory Study of Polistes in the United States and Canada with Descriptions of Some New North and South American Forms (Hymenoptera; Vespidæ)”. Journal of the New York Entomological Society. 48 (1): 1—31. .
  • Cox, C. B.; P. D. Moore. Biogeography: An Ecological and Evolutionary Approach. 1985.  (Fourth Edition). Blackwell Scientific Publications, Oxford.
  • Dinerstein, E., Olson, D. Graham, D. J. et al. (1995). A Conservation Assessment of the Terrestrial Ecoregions of Latin America and the Caribbean. World Bank, Washington, D.C.
  • Olson, D. M., B. Chernoff, G. Burgess, I. Davidson, P. Canevari, E. Dinerstein, G. Castro, V. Morisset, R. Abell, and E. Toledo. 1997. Freshwater biodiversity of Latin America and the Caribbean: a conservation assessment. Draft report. World Wildlife Fund-U.S., Wetlands International, Biodiversity Support Program, and United States Agency for International Development, Washington, D.C.
  • Reis, R. E., S. O. Kullander, and C. J. Ferraris Jr. 2003. Check List of the Freshwater Fishes of South and Central America. Edipucrs, Porto Alegre. 729 pp.
  • Udvardy, M. D. F. (1975). A classification of the biogeographical provinces of the world. IUCN Occasional Paper no. 18. Morges, Switzerland: IUCN.
  • van der Sleen, Peter, James S. Albert,, ур. (2017). Field Guide to the Fishes of the Amazon, Orinoco, and Guianas. Princeton University Press. ,
  • Carvalho, Mónica R.; Jaramillo, Carlos; Parra, Felipe de la; Caballero-Rodríguez, Dayenari; Herrera, Fabiany; Wing, Scott; Turner, Benjamin L.; D’Apolito, Carlos; Romero-Báez, Millerlandy; Narváez, Paula; Martínez, Camila; Gutierrez, Mauricio; Labandeira, Conrad; Bayona, German; Rueda, Milton; Paez-Reyes, Manuel; Cárdenas, Dairon; Duque, Álvaro; Crowley, James L.; Santos, Carlos; Silvestro, Daniele (2. 4. 2021). „Extinction at the end-Cretaceous and the origin of modern Neotropical rainforests”. Science (на језику: енглески). 372 (6537): 63—68. Bibcode:2021Sci...372...63C. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.abf1969. Приступљено 9. 5. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]