Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Авион Ластавица

С Википедије, слободне енциклопедије
Авион Ластавица

Авион Ластавица[1]
Авион Ластавица[1]

Општи подаци
Намена Спортско-туристички авион
Посада 2
Порекло  Краљевина Југославија
Произвођач самоградња
Пробни лет 30.05.1934.
Уведен у употребу 1934.
Статус неактиван
Први оператер Твртко Паскијевић
Број примерака 1
Димензије
Дужина 7,00 m
Распон крила 11,00 m
Маса
Празан 360 kg
Нормална полетна 580 kg
Погон
Мотори 1
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор Azani 35 / Gipsy
Снага КЕМ-а у кс 35 / 85 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 120 /200 km/h
Портал Ваздухопловство

Авион Ластавица је спортско туристички авион са два седишта (пилот + 1) произведен 1934. године као самоградња његовог пројектанта Твртка Паскијевића студента технике из Загреба.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Твртко Паскијевић пројектант авиона Ластавица
авион Ластавица поглед од позади

Загребачки студент технике Твртко Паскијевић је био заљубљеник у авијацију и носио се мишљу да сам направи авион за своје потребе јер је много волео да путује а путовања железницом му се нису свиђала. Кад је решио да ту своју идеју преточи у дело, 1931. године је организовао студијско путовање по Европи обишавши произвођаче авиона у Чехословачкој, Немачкој и Француској. После овог студијског путовања које је трајало око три месеца, вративши се у Загреб почео је да ради на пројекту авиона. Са завршеним плановима обратио се Команди Ваздухопловства у Новом Саду, која му је одобрила градњу, на основу које је почео да ради прототип. Мотор фирме Анцани снаге 35 KS је купио у Немачкој а остало је урађено у властитој режији. Израда прототипа је трајала скоро пуне две године. Прототип је полетео са аеродрома у Загребу 30. маја 1934. године а пробни пилот је био Вицко Креља. После исцрпних тестирања и задовољавајућих резултата, ипак је донета одлука да се мотор Анцани замени јачим моторoм Џипси (Gipsy) снаге 85 KS, тако да му је максимална брзина са 120 повећана на 200 km/h, док му је минимална брзина незнатно промењена тј. износила је 60 km/h[2].

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Ластавица спада у класу једномоторних, двоседих, нискокрилних моноплана мешовите конструкције. Комплетна носећа конструкција је направљена од челика а елементи су међусобно били спојени аутогеним и електролучним заваривањем. Читава конструкција је била пресвучена импрегнираним платном. На кљуну авиона се налазио ваздухом хлађени мотор прво троцилиндрични звездасти Анцани од 35KS који је замењен линијским Џипси снаге 85KS. Елиса је била двокрака дрвена фиксног корака. Двоседа пилотска кабина је била отворена а седишта су била у тандем распореду (седишта су једно иза другог). Крила су била правоугаоног облика са заобљеним крајем. Стајни трап је био класичан, напред су били точкови са нископритисним гумама и аеродинамички обликованим блатобранима а осовина је била зглобна. На репу се налазила еластична дрљача.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион ластавица је коришћен за сврху за коју је и пројектован. Власник а уједно и пројектант овог авиона Твртко Паскијевић га је користио за туристичка путовања и тренажу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zagrepčanin g.T.Paskijević sagradio je aeroplan”. Naša Krila. Beogad: Aero Klub. 175: 4. 2. 6. 1934. 
  2. ^ „T.Paskijević sa svojim avionom u Beogradu”. Naša Krila. Beogad: Aero Klub. 177: 5. 16. 6. 1934. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • „Zagrepčanin g.T.Paskijević sagradio je aeroplan”. Naša Krila. Beogad: Aero Klub. 175: 4. 2. 6. 1934. 
  • „T.Paskijević sa svojim avionom u Beogradu”. Naša Krila. Beogad: Aero Klub. 177: 5. 16. 6. 1934. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]