Итоку
| Итоку | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 53. п. н. е. |
| Датум смрти | 477. п. н. е. (76 ) |
| Гроб | Унеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги (Нара) |
| Цар Јапана | |
| Период | 510. п. н. е. – 477. п. н. е. п. н. е.[1] |
| Претходник | Анеи |
| Наследник | Кошо |
Итоку (懿徳天皇 Itoku-tennō) познат и као Ојаматохикосукитомо но Микото био је четврти цар Јапана.[2][3] Сматра се да је владао од 510. п. н. е. до 476. п. н. е.[4]
О владару
[уреди | уреди извор]Данашњи истраживачи сумњају у постојаност девет царева Јапана, укључујући и Анеија, па их класификују у тз. митолошке цареве, све до Суџина након чега долазе владари са чвршћим доказима постојања.[5] Име „Итоку“ је постхумно име које се јапанском обичају додељује после смрти.[6]
Историчари сврставају Итокуа у тз. митолошке владаре јер чврстих доказа о његовом животу и владавини не постоје и мало се тога зна о њему.[7] У записима Коџики и Нихон шоки остало је сачувано име и генелогија владара. Иако нема јачих доказа да је овај владар заиста владао, Јапанци су традиционално прихватили његово постојање одржавајући место које се сматра његовим гробом (царски мисасаги).[8] Сматра се да је био син цара Анеија и принцезе Нунасоко Накацу која је била унука Котоширо Нушија.[9]
Џиен, јапански песник, писац и будистички монах из 12. века оставио је запис да је Итоку био други или трећи син цара Анеија[10] али није наведено зашто је Итоку прескочио своју старију браћу као владар на трону.[11][12] Сматра се да је владао из палате Мигарио-но-мија у месту Кару који ће касније бити део Јамато провинције.[10]
Посмртно име цара у грубом преводу значи "добра врлина". Ипак сугерише се да је то име изведено из кинеске форме и може се повезати са будизмом који је касније дошао у Јапан, што говори да је тај назив додељен доста касније, вероватно у време када је Коџики написан.[8]
Право место где је сахрањен цар Анеи ни данас није познато[2] па се уместо тога традиционално поштује у шинтоистичком храму (мисасаги) у Нари. Тамо је и његов званични маузолејум Унеби јама но минами но Масаго но тани но е но мисасаги.[13]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Genealogy of the Emperors of Japan" at Kunaicho.go.jp; retrieved 2013-8-28.
- ^ а б Imperial Household Agency (Kunaichō): 懿徳天皇 (4); retrieved 2013-8-22.
- ^ Titsingh, Isaac. (1834). Annales des empereurs du japon, pp. 4; Brown, Delmer M. (1979). Gushankō, pp. 251; Varley, H. Paul. (1980). Jinnō Shōtōki, pp. 89.
- ^ Ponsonby-Fane, Richard. (1959). The Imperial House of Japan, pp. 29–30.
- ^ Yoshida, Reiji. "Life in the Cloudy Imperial Fishbowl," Japan Times. March 27, 2007; retrieved 2013-8-22.
- ^ Brinkley, Frank. (1915). A History of the Japanese People from the Earliest Times to the end of the Meiji Era, pp. 21 на сајту Гугл књиге; Додељивање постхумног имена за владара је обичај настао за време владавине цара Камуа (782–805).
- ^ Kelly, Charles F. "Kofun Culture," Japanese Archaeology. April 27, 2009.
- ^ а б Aston 1896, стр. 142–143
- ^ Varley 1980, стр. 89
- ^ а б Brown & Ishida 1979, стр. 251
- ^ Ponsonby-Fane. стр. 29
- ^ Varley 1980, стр. 89
- ^ Ponsonby-Fane 1959, стр. 418
Литература
[уреди | уреди извор]- Aston, William George. (1896). Nihongi: Chronicles of Japan from the Earliest Times to A.D. 697. London: Kegan Paul, Trench, Trubner. OCLC 448337491
- Brown, Delmer Myers; Ishida, Ichirō (1979). The Future and the Past: A Translation and Study of the Gukanshō, an Interpretative History of Japan Written in 1219. Berkley: University of California Press. ISBN 978-0-520-03460-0. OCLC 251325323.
- Chamberlain, Basil Hall. (1920). The Kojiki. Read before the Asiatic Society of Japan on April 12, May 10, and June 21, 1882; reprinted, May, 1919. OCLC 1882339
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1956). Kyoto: the Old Capital of Japan, 794–1869. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 182637732.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
- Varley, H. Paul (1980). A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5. OCLC 59145842.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
