Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Здуње (Гостивар)

Координате: 41° 47′ 39″ С; 20° 52′ 32″ И / 41.7942° С; 20.8756° И / 41.7942; 20.8756
С Википедије, слободне енциклопедије
Здуње
мкд. Здуње
Село Здуње са Црквом Светог Ђорђа
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаГостивар
Становништво
 — 2002.2.140
Географске карактеристике
Координате41° 47′ 39″ С; 20° 52′ 32″ И / 41.7942° С; 20.8756° И / 41.7942; 20.8756
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина600 m
Здуње на карти Северне Македоније
Здуње
Здуње
Здуње на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1231
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Здуње (мкд. Здуње) су насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Здуње припадају општини Гостивар.

Географски положај

[уреди | уреди извор]

Насеље Здуње је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 3 km западно.

Здуње се налазе у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на југозападном ободу Полошког поља. Северозападно од насеља се изидже Шар-планина. Источно од села протиче Вардар. Надморска висина насеља је приближно 600 метара.

Клима у насељу је умерено континентална.

Историја

[уреди | уреди извор]

Спиридон Гопчевић у својој књизи[1] објављеној 1889. године на немачком језику, износи податке и за Здуње. Ту 30 српских кућа са 65 душа. Године 1899. у Здуњу које се налази у Гостиварској нахији је пописано 10 српских кућа.[2]

Почетком 20. века Здуње су биле насељене православним Словенима (1/5) и муслиманским Турцима (2/5) и Албанцима (2/5).

Бугари су починили стравично насиље над српском нејачи у Здуњу 1915. године. Одметнути наоружани Срби из места су се затим сукобили са бугарском војском код Здуње 26. децембра 1915. године. Током борбе тада су погинула три бугарска официра и 37 војника.[3]

Становништво

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Здуње су имале 2.140 становника.

Село је етнички мешовито. Присутни су Албанци (47%), Турци (31%) етнички Македонци (22%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Спиридон Гопчевић: "Македонија и Стара Србија", Беч 1889.
  2. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899.
  3. ^ "Велика Србија", Солун 15. април 1916.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]