Жива(I) оксид
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи
Живин(I) оксид
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.036.289 |
| EC број | 239-934-0 |
| |
| |
| Својства | |
| Hg2O | |
| Моларна маса | 417,18 g·mol−1 |
| Агрегатно стање | веома тамни, наранџасти, непрозирни кристали |
| Мирис | без мириса |
| Густина | 9,8 g mL−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Жива(I) оксид је неоргански, метални оксид са хемијском формулом Hg2O.[3]
На собној температури је у облику смеђе-црног праха. Оксид је нерастворив у води, отрован по људе и без укуса и мириса. Нестабилан је, изреагираће у живу или жива(II) оксид.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. стр. 1406. ISBN 0-08-022057-6. doi:10.1002/crat.2170200510.
