Џајв
Џајв је стил плеса који је настао у Сједињеним Државама међу Афроамериканцима током раних 1930-их. Назив плеса потиче од назива једног облика афроамеричког народног сленга,[1] популаризованог 1930-их објављивањем Каб Каловејовог[2][3] речника,[4][5][6] познатог вође џез бенда и певача.[7] У такмичарском балском плесу, џајв се често групише са латино плесовима, иако су његови корени засновани на свинг плесу,[8][9][10] а не латино плесу.
Џајв је међународно признат назив за све његове претке, и заправо спој свих њих: 30-их година – Линди хоп, Блуз, Свинг; 40-их Буги-Вуги, Бибоп и 50-их Рокенрол. Ове плесове, који су тада били популарни у САД, амерички војници су пренели у Европу, тачније у Енглеску током Другог светског рата. Ови плесови су врло брзо доживели славу, јер је њихова музика таква да покреће и позива на плес и старе и младе. После рата је Буги узео примат у музици.
О Џајву
[уреди | уреди извор]
Марта 1926. године, Савојска дворана отворила је своја врата у Њујорку. Та дворана је постигла моменталан успех са својим великим плесним подијумом. Ноћно плесање привукло је знатан број плесача у области Њујорка. Подстакнута присуством добрих плесача и сјајне музике, музика у Савоју је углавном била свингинг Џез (енгл. Swinging Jazz).
Једне вечери 1927. локални плесни ентузијаста звани „кратки Џорџ“, посматрао је неке парове како играју. Када га је новинар питао који плес они то плешу, случајно се догодило да су се до њега нашле новине са чланком названим (енгл. Lindy Hops the Atlantic), и он је само одговорио линди хоп.[11][12] Управо се тај плес сматра за једног од предака џајва.
За свираче свинг музике 1930-их и 1940-их, „џајв” је био израз који је означавао шашаво или глупо причање.[13]
Амерички војници донели су линди хоп/џитербаг[14][15][16] у Европу око 1940. године, где је овај плес брзо пронашао следбенике међу младима. У Сједињеним Државама, „свинг” је постала најчешћа реч за плес, а термин „џајв” је усвојен у Великој Британији. Варијације у техници довеле су до стилова као што су буги-вуги и свинг-буги, при чему се „џајв” постепено појављује као генерички термин у Великој Британији.[17]
Енглески учитељи су уобличили овај елегантан, али и даље живахан плес – џајв. Уз мало спорију музику, 1968. године је задобио своје место међу латино америчким плесовима, и значајно променио имиџ плеса, чинећи га узбудљивијим и безбрижнијим.
Музика: брза, покретна, темпераментна, безбрижна, освајајућа, пуна животне енергије, весела, младалачка. Такт: 4/4. Као такмичарски плес игра се последњи, односно пети плес у латино америчким плесовима. Веома је атрактиван као такмичарски плес, али и физички и технички захтеван да се научи. Као друштвени плес се учи у школама и игра на плесним вечерима, али је изглед и карактер тог плеса доста далеко од оног како га играју врхунски спортски плесачи. Код учења је најважније савладати добро основни корак, како би се Џајв играо без промене висине, односно без „скакутања”.
Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Clark, Andrew (2001). „Jazz and Language”. Riffs & Choruses. Continuum by arrangement with Bayou Press. стр. 459. ISBN 9780826447562.
- ^ „Cab Calloway | Biography, Songs, & Facts | Britannica”. www.britannica.com. Приступљено 5. 3. 2023.
- ^ Litchman, Irv (3. 12. 1994). „Cab Calloway Conquered Biz With Panache”. Billboard. стр. 10, 105.
- ^ Sorene, Paul (26. 4. 2017). „Cab Calloway's Hepster's Dictionary: A Guide To The Language Of Jive (1938)”. Flashbak (на језику: енглески).
- ^ Alvarez, Luis (2009). The Power of the Zoot: Youth Culture and Resistance During World War II (на језику: енглески). Univ of California Press. стр. 02—93. ISBN 978-0-520-26154-9.
- ^ Blakemore, Erin (1. 8. 2017). „The 'Hepster Dictionary' Was the First Dictionary Written By an African American”. History (на језику: енглески).
- ^ Sorene, Paul (2017-04-26). „Cab Calloway's Hepster's Dictionary: A Guide To The Language Of Jive (1938)”. Flashbak (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-02.
- ^ „What is Lindy Hop?”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2016. г. Приступљено 15. 05. 2023.
- ^ Martin, Ryan (2014-03-05), The Rebirth of Shag, Приступљено 2022-10-14
- ^ „What is swing dancing?”. Архивирано из оригинала 07. 08. 2020. г. Приступљено 7. 10. 2016.
- ^ „Lindy Hop Biographies: Shorty George Snowden”. Judy Pritchett with Frankie Manning. 2006. Приступљено 8. 8. 2007.
- ^ Richard A. Long (1989). The Black Tradition in American Dance
. Rizzoli International Publication, Inc. стр. 33. ISBN 0-8478-1092-5.
- ^ Early Jazz: Its Roots and Musical Development. by Gunther Schuller. 1968. Oxford University Press. page 379. ISBN 0-19-504043-0
- ^ „Jitterbug”.
- ^ „The Call of the Jitterbug”.
- ^ Manning, Frankie; Cynthia R. Millman (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Philadelphia, Pennsylvania: Temple University Press. стр. 238. ISBN 978-1-59213-563-9.
- ^ Paul Bottomer. 1997. Black Dog & Leventhal. page 157. ISBN 1-57912-049-0
Литература
[уреди | уреди извор]- Scholes, Percy A. (1977). „Dance”. The Oxford Companion to Music (10 изд.). Oxford University Press.
- Judith Lynne Hanna (1983). The performer-audience connection: emotion to metaphor in dance and society. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-76478-1.
- Kealinohomoku, Joann (1970). Copeland, Roger; Cohen, Marshall, ур. An Anthropologist Looks at Ballet as a Form of Ethnic Dance (PDF). What is Dance? Readings in Theory and Criticism (1983 изд.). New York: Oxford University Press. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2011. г.
- Sondra Horton Fraleigh (1987). Dance and the Lived Body: A Descriptive Aesthetics. University of Pittsburgh Pre. стр. 49. ISBN 978-0-8229-7170-2.
- Abra, Allison. "Going to the palais: a social and cultural history of dancing and dance halls in Britain, 1918–1960." Contemporary British History (Sep 2016) 30#3 pp. 432–433.
- Blogg, Martin (2011). Dance and the Christian Faith: A Form of Knowing. The Lutterworth Press. ISBN 9780718892494.
- Carter, A (1998). The Routledge Dance Studies Reader. Routledge. ISBN 978-0-415-16447-4.
- Cohen, S, J. (1992). Dance As a Theatre Art: Source Readings in Dance History from 1581 to the Present. Princeton Book Co. ISBN 978-0-87127-173-0.
- Daly, A (2002). Critical Gestures: Writings on Dance and Culture. Wesleyan University Press. ISBN 978-0-8195-6566-2.
- Miller, James L. (1986). Measures of Wisdom: The Cosmic Dance in Classical and Christian Antiquity. University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-2553-1.
- Batchelor, Christian, This Thing Called Swing. Christian Batchelor Books, 1997, ISBN 0-9530631-0-0
- DeFrantz, Thomas. Dancing Many Drums: Excavations in African American Dance. Wisconsin: University of Wisconsin Press, 2001.
- Emery, Lynne Fauley. Black Dance in the United States from 1619 to 1970. California: National Press Books, 1972.
- Friedland, LeeEllen. "Social Commentary in African-American Movement Performance." In Brenda Farnell (ed.), Human Action Signs in Cultural Context: The Visible and the Invisible in Movement and Dance. London: Scarecrow Press, 1995. 136 – 57.
- Giordano, Ralph G. Social Dancing in America: A History and Reference, Volume 2, Lindy Hop to Hip Hop, 1901–2000. Greenwood, 2006. ISBN 9780313333521
- Gottschild, Brenda Dixon. Digging the Africanist Presence in American Performance. Connecticut and London: Greenwood Press, 1996.
- Hancock, Black Hawk. American Allegory: Lindy Hop and the Racial Imagination. Chicago: University of Chicago Press, 2013.
- Hazzard-Gordon, Katrina. Jookin': The Rise of Social Dance Formations in African-American Culture. Philadelphia: Temple University Press, 1990.
- Jackson, Jonathan David. "Improvisation in African-American Vernacular Dancing." Dance Research Journal 33.2 (2001/2002): 40 – 53.
- Malone, Jacqui. Steppin' on the Blues: The Visible Rhythms of African American Dance. Urbana and Chicago: University of Illinois Press, 1996.
- Manning, Frankie; Cynthia R. Millman (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Philadelphia, Pennsylvania: Temple University Press. ISBN 978-1-59213-563-9.
- Stevens, Erin and Tamara. Swing Dancing. The American Dance Floor Series, Greenwood, 2011, ISBN 9780313375170
- Szwed, John F., and Morton Marks. "The Afro-American Transformation of European Set Dances and Dance Suites." Dance Research Journal 20.1 (1988): 29 – 36.
- Spring, Howard. "Swing and the Lindy Hop: Dance, Venue, Media, and Tradition". American Music, Vol. 15, No. 2 (Summer 1997), pp. 183–207.
- Thomas, Amy. Infinity Dance: The Move That Never Ends. California: National Press Books, 2006.
- „Jitterbug”.
- „Jitterbug”.
- „The Call of the Jitterbug”.
- „Jitterbug and Lindy Hop”.
- Felten, Eric (2013-03-17). „How the Taxman Cleared the Dance Floor”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2021-05-30.
- COPELAND, JOHN (1945). „Some Effects of the Changes in the Federal Cabaret Tax in 1944”. Proceedings of the Annual Conference on Taxation Under the Auspices of the National Tax Association. 38: 321—339. ISSN 2329-9045. JSTOR 23404801.
- Hill, Constance Valis (2010). Tap dancing America : a cultural history. Internet Archive. New York, N.Y. : Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539082-7.
- Ambrose, Stephen (1994). D-Day, June 6, 1944: The Climactic Battle of World War II. New York: Touchstone. ISBN 0-671-67334-3.
- „U.S. At War: G.I. Heaven”. Time. 18. 6. 1945. Архивирано из оригинала 3. 11. 2007. г.
- Clarke, Mary; Crisp, Clement (1981). The History of Dance (на језику: енглески). Orbis. ISBN 978-0-85613-270-4.
- „Muscle beach party”. Smh.com.au. 8. 1. 2009.
- „Edwards v. Hollywood Canteen”. Justia Law. Приступљено 12. 12. 2018.
- Shore, Michael; Dick Clark (1985). The History of American Bandstand. New York: Ballantine Books. ISBN 0-345-31722-X.
- „The Jitterbug”. Приступљено 7. 10. 2016.
- Christine Zona, Chris George (2008). Gotta Ballroom. United States: Human Kinetics, Inc. стр. 13—214. ISBN 9780736059077. Приступљено 6. 2. 2015.
- The Beautiful Times (мај 2011). „Swing dance”. The Beautiful Times. wordpress. Приступљено 6. 2. 2015.
- Manning, Frankie (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Temple University Press. стр. 46. ISBN 9781592135639. Приступљено 6. 2. 2015.
- Manning, Frankie (2007). Frankie Manning: Ambassador of Lindy Hop. Temple University Press. стр. 230. ISBN 9781592135639. Приступљено 6. 2. 2015.
- Pritchett, Judy. „"Shorty" George Snowden”. www.savoystyle.com. 1995-2006. Приступљено 6. 2. 2015.
- Guest, Dan. „Balboa History”. www.lindycircle.com. 10/17/2005. Приступљено 6. 2. 2015.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Џајв на Викимедијиној остави
- Jive performance video на сајту YouTube
- The Jive Treasure Box - A comprehensive database of Modern Jive moves illustrated.
- „Jitterbug”.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
