Simfonija broj 4 (Gustav Maler)

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

U dane kada se ceo hrišćanski svet priprema za veliki praznik - BOŽIĆ - sa njim i za Novu Godinu, jedno od simfonijskih dela koje je autoru ove knjige takoreći životno urezano u svest, asocirajući uvek i ponovo na Božićni i zimski ambijent, kod kuće uz toplu peć pod Božićnom jelkom ili u parku, pored Crkve na Božićnoj ponoćki ili na gradskom trgu u Novogodišnjoj Noći, autoru najomiljenije i za te trenutke najprisnije vezano, jeste Malerova ČETVRTA SIMFONIJA. Još jedan veliki primer koji upućuje na to da se emotivna strana muzike nikako ne sme zanemariti.

Četvrta Simfonija Gustava Malera, nastala je 1900, premijerno je izvedena u Beču sledeće 1901. godine pod dirigentskom palicom kompozitora, simbolično započevši muzički XX vek. U njegovom simfonijskom opusu stoji takoreći za sebe. Ona je najmanja među njegovim kolosima, kako po orkestarskom sastavu, tako i po dužini trajanja. Ova Simfonija ne zahteva trombone, ne zahteva ni bas-tube, a ostali instrumenti, brojčano su mnogo manji. Dobro je razvijena jedino postava udaraljki (posebno bubnjeva, zvona i zvončića), a i melodijski stil je u odnosu na ostale simfonije znatno prozračniji, nežniji, koncizniji. Četiri njena stav obrazuju celinu trajanja 57 minuta(ona pored Prve Malerove jedina traje kraće od sata). Od ljudskih glasova traži samo jedan, onaj najviši ženski - sopran. Ne traži ni neka posebna čudesa od instrumenata (kao što se od njih i od ljudskih glasova, traže u Osmoj Malerovoj Simfoniji), mada ima vrlo istančana pijanisima i za tačno izvođenje ovog dela, traži se da se posebno obrati pažnja ne na note, nego na reči, na uputstva napisana slovima (na primer piano, veliki ton; nežno izvlačeći ili napred pa predahnuti). Posle prve tri Malerove simfonije, ispunjene raskošnim intrumentalnim i glasovnim bojama, a pre tri zrele čisto instrumentalne i u tonskom pogledu veoma bogate simfonije, Četvrta Malerova stoji kao jedna idila, kao jedan intermeco.

Prvi stav, trajanja 17 minuta, nosi naziv BEDACHTIG, NICHT AILEN (Obazrivo, ne brzo). Odmah se mora obratiti pažnja na ovu oznaku tempa. Već sam početak, timbr zvona, budi asocijacije na Božić. Gvido Gecela je sa razlogom ovaj momenat uporedio sa dolaskom Anđela, koji zvecka praporcima. Na to nastupa jedan odmereni melodijski uzlet, koga violončela preobražavaju u skokoviti marš. Timbr zvončića se dalje probija i preobražava stav u nastup obilja valcerskih, lendlerskih i marševskih tema, nevinih, Mocartovski jednostavnih. U sredini stava, dramatičan prolom, poput gromova na noćnom nebu, budeći asocijacije na snežno zimsko nevreme, ali i to timbr zvona preobražava u nevini zvuk, kao zov sa Božićne jelke. Olujni prolom se ponavlja, kao iz daljine i prelazi u jedan marš koji kulminira, potrctan udarima timpana, poput Novogodišnjeg slavlja na gradskom trgu. Marš se zatim smiruje i prelazi u jedan mirniji tok ispunjen pesmom zvona, temom koja se mogla čuti i u prvom delu stava. Sve se to sjedinjava u jedan stav, jednu muzičku celinu kojom nam sam Maler zapravo govori kakve su ga pojave i muzička obeležja njegovog vremena, dražila, ranjavala, mučila i gušila. Na kraju, marš iz uvoda ponovo nastupa i sa postupnim ubrzavanjem, burno okončava stav.

Drugi stav, trajanja 9 minuta i 15 sekundi, nosi oznaku IN GEMACHLICHER BEWEGUNG (U umerenom pokretu). Ovaj je stav u pravom smislu te reči, muzika iz snova. Po karakteru je skerco, a ispunjava ga jedan lendler. Mi kao snu, doživljavamo Božić i zimski ambijent sa one strane stvarnosti. Osnovna tema stava je mrtvačka igra koju predvodi prva violina. Podešena je za sekundu više od osnovnog štimunga instrumenta i zvuči prodorno, ledeno. To je zapravo muzički prikaz smrti sa srednjovekovnih ikona, gde smrt svirajući na vijeli ili fidlu (gudačkom instrumentu, preteči violine), predvodi mrtvačku igru. Melodijski tok, igrački pokret, ujednačen je, bez ikakvog uzrujavanja. Mrtvačko kolo se priziva, kulminira, splasne, ponovo se priziva, uz zvonjavu noćnih crkvenih zvona dostiže kulminaciju i sa prvim zovom jutra, nestaje u daljini. Jedan ledeni, beskrvni muzički komad. Kroz ceo njegov tok mi preživljavamo jedan snažan, pun emocija i sećanja, noćni san.

Treći stav je najopsežniji deo Simfonije, traje 21 minut. To je lagani RUHEVOL (Poco Adagio). Ispunjava ga blaženstvo i spokoj zimske večeri, kraj tople peći, kao pod Božićnom jelkom. Već u prvom njegovom delu, Maler se koristi varijacionim oblikom kojim se služio Bah u svojim Goldberg Varijacijama, varirajući naizmenično dve teme koje donose violine, violončela i oboe. U tri maha, stav dostiže kulminaciju, a poslednja i najsnažnija, ukazuje na provalu oluje i bol nadolazećih Pesama umrloj deci. Asocijacije na Božić se stišavaju u jednoj anđeoskoj uspavanci koju predvodi harfa.

Četvrti i finalni stav traje 9 minuta i 45 sekundi i to je simfonijska pesma za sopran i orkestar, UŽIVAJMO U NEBESKIM RADOSTIMA - SEHR BEHAGLICH (Veoma bezbrižno). Prvobitno je bio sedmi stav Treće Simfonije ali, što je i sam Maler na vreme uvideo, snažnije i impresivnije deluje kao finale Četvrte. Tekst je uzet je iz zbirke Dečakov Čarobni rog, koja je samom Maleru bila veliki životni uzor i ideal. Nakon marševskog, rafiniranog uvoda u orkestru, sopran peva o nebeskom blaženstvu, gde u dečjoj mašti, na nebu, svi uživaju u obilju jela, začina, pića, plodova i divljači. Deca, Anđeli i Sveci proslavljeni od Boga. Ali, kao refren dolazi i glas pokajanja: Pogazio sam deset zapovesti. Prema kraju, uz zvuke lakog marša, kombinovanog sa tonom uspavanke, ova velika, četvorostavačna PESMA O NEBU, polako zamire. Kruna sećanja na Božić, ostaje jedan naivan dečji san.

Simfonijski Orkestar iz Klivlenda, dirigent Džordž Sel. Sudeluje Džudit Raskin-sopran.

Orkestar Holandske Filharmonije, dirigent Hartmut Henšen. Sudeluje Aleksandra Koku-sopran.

Orkestar Beogradske Filharmonije, dirigent Bojan Suđić. Sudeluje Ljudmila Gros - Marić, sopran.