Henestaris halophilus
Henestaris halophilus | |
---|---|
' | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Подред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | H.halophilus
|
Биномно име | |
Henestaris halophilus (Burmeister, 1835)
|
Henestaris halophilus је врста стенице из потфамилије Henestarinae. Типичан је представник групе стеница који се среће на слатинским стаништима.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из рода Henestaris се лако препознају по испупченим очима, које јасно штрче у односу на остатак главеног региона. Тело је овално издужено, тамножуте до браон боје, најчешће мање или више прошарано а понекад потпуно тамно. Просечна дужина тела мужјака износи од 4 до 5,5 милиметра, а женке су нешто крупније — од 5,5 до 6,5 милиметра.[1] Нимфе се развијају на пролеће, крајем априла, а потом се адулти срећу током целе сезоне на слатинским стаништима. Врста је бројна на слатинама Војводине.
Станиште
[уреди | уреди извор]Насељава заслањена станишта (слатине), као и травна степска станишта.
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Врста насељава земље Европе (Албанију, Аустрију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Чешку републику, Мађарску, Румунију, Словачку, Словенију, Србију, делове Велике Британије, јужни европски део Русије и континентални део Шпаније).
Угроженост
[уреди | уреди извор]У исхрани врсте Henestaris halophilus доминира Plantago maritima L, тј. слатинска боквица. Поменута врста расте на сланим ливадама и дуж заслањених морских обала. У Србији се налази у поједним деловима Бачке и Баната, и спада у угрожене или рањиве врсте флоре Србије[2]. Овај податак аутоматски упућује на рањивост и потенцијалну угроженост врсте Henestaris halophilus , као и на неопходност даљег праћења присуства и покретања евентуалних мера заштите слатинске боквице[3] , с обзиром на то да је врста већ нестала са неких станишта у Војводини (нпр. подручје града Новог Сада).[2]
Синоними
[уреди | уреди извор]- Cymus halophilus Burmeister, 1835
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Péricart, J. (1998): Hémiptères, Lygaeidae Euro-Méditerranéens, vol. 1. Faune de France 84 A. Fédération Française des Sociétés de Sciences Naturelles, Paris, 1- 475 pp.
- ^ а б Ђакић, Ж.С., Кнежевић, А.С., Божа, П.П. (2012): Some extinct plant taxa on the territory of Novi Sad and their vulnerability status in Vojvodina and Serbia. Зборник Матице српске за природне науке, Нови Сад.122, 45-61, 2012.
- ^ Надаждин, Б. (2017): Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре”. Мастер рад. Универзитет Нови Сад
Литература
[уреди | уреди извор]- Protić, Lj. (2011a): Heteroptera. Prirodnjački muzej u Beogradu.