Портал:Информатика и рачунарство

Википортал ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО

Информатика је наука о систематској и рационалној обради информација као носилаца људског знања и комуникација у техничком, економском и друштвеном контексту, првенствено помоћу аутоматских машина (по француској Академији наука). Реч информатика (француски informatique) настала је од француских речи information и automatique.

Рачунарство (енгл. computer sciences) је теоријска наука везана за развој архитектуре рачунарског хардвера и софтвера. Често је тешко повући тачну границу између рачунарства и информатике.

Не постоји ниједан разлог зашто би ико уопште пожелео да има рачунар у својој кући!

Кен Олсон, председник, директор и оснивач Digital Equipment Corporation-а, 1977.

Изабрани чланак

10-гигабитни рутер са етернет оптичким интерфејсима, жути каблови су за пренос сигнала на велике удаљености (мономодно оптичко влакно)

Оптички етернет (енгл. Ethernet over optical fiber) је појам који се односи на технологије етернет протокола локалних рачунарских мрежа, које свој рад заснивају на преносу података оптичким путем. Као и код стандардног етернета, рад и спецификације описани су великим бројем IEEE стандарда. Оптичке етернет мреже у топологији од тачке до тачке (енгл. point-to-point), звезде или стабла. Као медијум користе се оптички кабл. Оптички етернет испрва је имао функцију окоснице међу мрежама и дистрибуције података на већим удаљеностима, да би падом цена компоненти почео да се користи и у дељењу заједничких ресурса у локалној мрежи, као и у приступу интернету.

Оптички етернет до детаља представља технологију која се користи за пренос сигнала, потом начин како станице приступају датој мрежи, начин сигнализације и кодирања информација и величину и формат пакета информације који се користи при комуникацији.

даље

Позната имена

Ада Ловлејс -- Чарлс Бебиџ -- Херман Холерит -- Џон Атанасов -- Џон фон Нојман -- Конрад Цузе -- Алан Тјуринг -- Грејс Хупер -- Доналд Кнут -- Стив Џобс -- Стив Возниjак -- Клајв Синклер -- Никлаус Вирт -- Кен Томпсон --Денис Ричи -- Бил Гејтс -- Пол Ален -- Бјарне Строуструп -- Џон Бакус -- Едсхер Дајкстра -- Ричард Сталман -- Симор Креј -- Џон Макарти -- Ендру Таненбаум -- Линус Торвалдс -- Тим Бернерс-Ли -- Џејмс Гослинг -- Лари Пејџ -- Сергеј Брин

Области рачунарства

Софтвер -- Хардвер -- Оперативни системи -- Програмирање -- Вештачка интелигенција -- Рачунарске мреже -- Интернет -- Рачунарска безбедност -- Рачунарска графика

Додатно

Правећи клице из области информатике и рачунарства, било би пожељно да користите шаблон {{клица-информатика}}. Клице из области информатике можете наћи у категорији Клице информатика. За клице везане за компјутере постоји шаблон {{клица-комп}}. Видите и категорију Клице компјутери.

Категорије

Изабрана слика

Пример рачунарске графике.

Остале изабране слике

Изабрана биографија

Ејда Бајрон, грофица од Лавлејса, (често се у литератури неправилно наводи као Ада, енгл. Lady Ada Augusta Byron, Countess of Lovelace, 10. децембар 1815.-27. новембар 1852.) рођена је као ћерка енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавила се математиком и заинтересовала се за пројекат аналитичке машине. Помагала је у документовању рада ове машине као и у раду на њој - и финансијски и својим предлозима, од којих је најзначајнији био пренос контроле и рад са циклусима, тако да наредбе програма не би морале да се извршавају редоследом којим су дате већ у зависности од тока програма. Предвиђала је и могућност ове машине и за општије ствари (компоновање музике, графику) али и за шире научне примене. Предложила је да се помоћу аналитичке машине израчунају Бернулијеви бројеви. Овај план се уједно сматра и првим програмом, а Ејда Лавлејс првим програмером. У њену част један програмски језик добио је њено име.