Оскар Дирлевангер
| Оскар Дирлевангер | |
|---|---|
 Оскар Дирлевангер сликан 1944. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Оскар Дирлевангер |
| Надимак | Ганди |
| Датум рођења | 26. септембар 1895. |
| Место рођења | Вирцбург, Немачко царство |
| Датум смрти | 7. јун 1945. (49 год.) |
| Место смрти | Алтсхаузен, Окупирана Немачка |
| Образовање | Гетеов универзитет у Франкфурту |
| Војна каријера | |
| Служба | 1913-1919 1919-1921 1937–1939 1940–1945 |
| Војска | Немачко царство Фрајкори Шпанска легија Нацистичка Немачка |
| Род | Шуцштафел  |
| Чин | Оберфирер |
| Јединица | 36. СС гренадирска дивизија |
| Учешће у ратовима | Први светски рат Шпански грађански рат Други светски рат |
| Одликовања | Гвоздени крст Витешки крст Гвозденог крста Шпански крст |
 | |
Оскар Дирлевангер (нем. Oskar Dirlewanger; Вирцбург, 26. септембар 1895 — Алтсхаузен, 7. јун 1945) је био немачки СС официр који је учествовао у Првом ссссссветском рату, Шпанском грађанском рату и Другом светском рату. Остао је упамћен као оснивач и заповедник СС казнене јединице 36. СС гренадирске дивизије често називане и Дирлевангерова бригада.
Већи део Другог светског рата је провео стациониран у Пољској и Белорусији. Његова јединица је извршила више злочина над цивилима у Лублинском гету као и приликом гушења Варшавског устанка[1]. На почетку рата је служио као комдандант радног логора у Старом Џикову. Више историчара, између осталих Тимоти Снајдер и Стивен Залога су га окаракерисали као једног од најбруталнијих и злих људи који су учестововали у Другом светском рату. Злочини које је починила јединица под његовом командом обухватају на десетине хиљада убијених цивила широм Пољске и Белорусије.
Након завршетка рата, Француске окупационе власти су га ухапсиле 1. јуна 1945 близу града Алтсхаузен док је покушавао да напусти окупирану територију у цивилној одећи. Тачан датум смрти се не може тачно утврдити, али се претпоставља да је у питању 7. јун. Прави узрок смрти није познат, али се претпоставља да је проузрокована пребијањем од стране пољских чувара.
Младост и Први светски рат
Дирлевангер је рођен 1895 године у Вирцбургу, а са породицом се преселио у Еслинген ам Некару 1906. Средњу школу је завршио 1913 када је и регрутован у Виретмбуршку армију. Служио је као митраљезац у XIII корпусу.
Током рата је учествовао у борбама на Западном фронту и напада на Белгију и касније Француску. Током рата напредовао је до чина поручника и награђен је Гвозденим крстом првог и другог реда.[2]
Међуратни период
Након пораза Немачке у Првом светском рату учествовао је у гушењу Новембарска револуције у Руру и Саксонији. Касније је служио као Фрајкоровац у Горњој Шлеској. У борбама за гушење левичарских побуна Дирлевангер је први пут показао бруталност и суровост у борбама која га је одликовала касније током Другог светског рата. [3]
Након гушења побуна вратио се студијама на Гетеовом универзитету у Франкфурту где је одбранио звање доктора политичких наука 1922 године. Годину дана након завршетка студија учланио се у Нацистичку партију тада још увек младу политичку снагу. У тој крајње десној политичкој партији је нашао политичку опцију са којом је делио циљеве. Већ је имао проблема са законом и био је осуђиван због нелегалног поседовања оружја, као и због антисемитског деловања што је за нацисте била додатна препорука.
Његова каријера у Нацистичкој партији је била у узлазној путањи и до 1932 је добио високо звање у партијској паравојној формацији Штурмабтајлунг. Међутим, 1934 је осуђен на двогодишњу затворску казну због силовања малолетне девојчице. Због тога је избачен из партије, одузето му је докторско звање, као и војна одличја. Након одслужења казне поновио је исто кривично дело, а делом да би избегао казну, а делом због жеље за доказивањем, пријавио се за службу у Легији Кондор. Немачка се у Шпанском грађанском рату борила на страни националиста предвођених Франсиско Франком.
Након што се немачка војна експедија победоносно вратила из рата, Дирлевангера је још увек чекала оптужба за силовање малолетнице. Припреме за напад на Пољску су већ биле у току, а његов проблематични криивчни досије му је онемогућавао да буде део војних јединица.
Други светски рат
Да би успео да се ослободи оптужби које су му онемогућавале учествовање у рату, разговарао је са Хајнрихом Химлером. Циљ му је био да буде примљен у СС у чему му је помогао и његов заштитник и начелник штаба СС-а Готлоб Бергер. Оптужбе против Дирлевангера су одбачене и примљен је у СС где је добио чин оберштурмфирера.