Куран

Куран или Коран (арап. قرآن — Кур’ан, од арап. قرأ — кара’а — „читати“, „казивати“^[1]^[2]^[3]^[4]^[i]), такође романизовано Qur'an или Koran,^[ii]) је света књига ислама, која садржи „Божије речи упућене Мухамеду“.^[11]^[12] ^[13] Широко се сматра најбољим делом у класичној арапској књижевности.^[14]^[15]^[iii]^[iv]

Састављен је из 114 (именованих) сура (арап. سور; једнина: арап. سورة)), које се састоје од стихова (āyāt (арап. آيات; једнина: арап. آية)), од којих 113 почиње са: „У име Алаха, Милосног, Самилосног!“ (арап. بسم الله الرحمن الرحيم). Исте се теме изнова понављају: позив на поштовање Алаха, нужност спровођења правде, ништавност незнабожачког начина живота, неизбежност судњег дана и казне које ишчекују зликовце, а рај као награда за праведне.^[18] Кyран представља јединствен и најважнији ослонац у развоју исламске цивилизације у животу муслимана, било у заједници, било као појединаца. Цењен као божије слово, истовремено је постао стандард и модел писаног и говорног арапског језика.^[18] Представља извориште теологије, законодавства, друштвених односа, правила опхођења у трговачким и личним односима, и у свакодневном животу.^[18] У развоју арапског језика, Коран има кључно место.^[5]^[18] Поред суне, Куран је главни извор исламског закона, шеријата.

Муслимани верују да је Бог усмено открио Куран пророку Мухамеду преко арханђела Гаврила. Откривање се дешавало постепено, у периоду кад је Мухамед имао око 23 године, затим 40 година, и закључно 632. године у доба његове смрти. Муслимани Куран сматрају Мухамедовим чудом, доказом његовог пророчанства; као и кулминацију низа божанских порука почевши од оних објављених Адаму, укључујући Таврат, Забур (Псалме) и Инџил (Јеванђеље).

Муслимани верују да Куран није само божански надахнут, већ да су у њему буквалне Божије речи, и да пружа потпуни кодекс понашања који нуди смернице у свакој фази живота. Овај божански карактер који се приписује Курану, навео је муслиманске теологе да жестоко расправљају о томе да ли је Куран „створен или нестворен“. Према традицији, неколико Мухамедових другова служили су као писари, бележећи откровења. Убрзо након пророкове смрти, сапутници су саставили Куран, који су записали или научили напамет његове делове. Калиф Осман је успоставио стандардну верзију, сада познату као Османски кодекс, који се генерално сматра архетипом данас познатог Курана. Постоје, међутим, варијанте читања, са углавном мањим разликама у значењу. Контроверзе око интегритета садржаја Курана ретко су биле проблем у муслиманској историји упркос неким хадисима који наводе да текстуални интегритет Курана није сачуван.^[19]

Куран претпоставља да је читалац упознат са главним наративима који се износе у библијским и апокрифним списима. Она сумира неке, дуго се задржава на другима и, у неким случајевима, представља алтернативне приказе и тумачења догађаја. Куран себе описује као књигу упутства за човечанство (2:185). Понекад нуди детаљне приказе конкретних историјских догађаја и често наглашава морални значај догађаја у односу на његов наративни низ. Допуњујући Куран објашњењима за неке загонетне куранске наративе, и пресудама које такође пружају основу за исламски закон у већини деноминација ислама, су хадиси—усмене и писане традиције за које се верује да описују речи и дела Мухамеда. Током намаза, Куран се учи само на арапском језику.^[20] Неко ко је научио напамет цео Куран назива се хафиз. У идеалном случају, стихови се рецитују са посебном врстом прозодије резервисане за ову сврху, која се зове таџвид. Током месеца Рамазана, муслимани обично завршавају учење целог Курана током теравих намаза. Да би екстраполирали значење одређеног куранског ајета, муслимани се ослањају на егзегезу, или коментар, а не на директан превод текста.^[21]

Настанак

Кyран произлази из Мухамедових проповеди и сама реч значи „проповед“.^[18]

Куран је за муслимане реч Божија коју је Џибрил (архангел Гаврило) пренео преко изасланика Мухамеда, последњег у низу библијских изасланика. По месту Божјег обраћања Мухамеду, разликује се између меканских и мединских сура. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових испрекиданих откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената и много оних који су се сећали његових казивања. Куран је настајао око 20 година. Опсежни текст је састављан у време владавине првих неколико халифа, а варијанте су забрањене^[22].

Садржај

Куран је подељен у 114 поглавља која се називају суре и која садрже различит број стихова под именом ајети (знаци). Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према дужини, од најдужих до најкраћих. Тако се много раних откривења из Меке нашло на крају, а касније суре из Медине на почетку. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са Бисмилом: „У име Алаха, Милостивог, Самилосног!“. Многе, такође, почињу и неколиким симболичким словима, која су можда првобитно представљала блокове записаног материјала.

Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божија и природа и судбина људи у односу са Алахом. Алах је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божији робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божије заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и неке интерпретативно-обновљене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о Адаму и Еви, Јосифовим авантурама и Аврамовом монотеизму.

Улога у исламском животу

Постоји много моралних проповеди Курана и — са обичајима из изасланиковог живота — оне формирају основу исламског закона (шеријата). Широкогрудост и поштење представљали су врхунац, а себични трговци из Меке били су строго осуђени.^[22] Основни захтеви муслиманског живота су дневне молитве, милостиња, пост у месецу рамазану и ходочашће у Меку. Друштвене реформе су успостављене а међу њима су закон о наслеђу, закон о криминалу, закон о понашању мужева и жена, родитеља и деце и власника робова, те закон o односу трговаца и муслимана према немуслиманима. Камате су биле забрањене, а установљени су закони о исхрани. Женама је била допуштена половина наслеђа мушкараца (уместо дотадашњег ничега), а успостављена је и „граница од четири жене”, иако се одвраћало од свега што је преко једне.^[22]

Статус Корана међу муслиманима, као вечитог и нествореног, означава да његове речи заправо објављују бараку (благослов); научити их напамет, постати хафиз, „чувар“ Корана, представља побожни чин, и значи поштовање заједнице. Рецитовање стихова из Корана, вештина је за себе, и врхунски рецитатори могу помагати у време жалости или славља.^[18]

Куран, Стари и Нови завет

„Мочварно подручје“ (Иам супх)^[23] (записано у хебрејској Тори као привремено место за заустављање) у причама о Изласку Израелаца, претвара се у легендарни прелаз преко Црвеног мора (Кур'ан 26:52-68)^[24] (Аивазовски)

Реците: "Ми вјерујемо у Алаха и у оно што нам је објављено, и у оно што је објављено Авраму, и Исмаилу, и Исаку, и Јакову, и унуцима, и у оно што је дато Мојсију и Исусу, и у оно што је дато вјеровјесницима од Господа њихова; ми не правимо никакве разлике међу њима, и ми се само Њему покоравамо."^[18]
— Al-Baqara (2) - Крава

Куран је, у неку руку, „Најновији завет”, пошто се надовезује на јеврејску и хришћанску Библију,^[22] али их по веровању муслимана — и исправља. У Курану, на пример, Исус има значајно место, али не као Божији син, већ као месија, један од пет највећих Божијих изасланика у исламу. Муслимани, такође, верују у други долазак Исуса. За муслимане, Куран је последња реч Алаха која коначно дефинише ислам као најсавршенији облик древне монотеистичке религије. Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.^[22]

Занимљивости

Салих Селимовић на крају своје књиге Да будемо оно што јесмо (2018, стр. 190.-192.) пише да је први превод Курана на српски језик урадио Мићо Љубибратић 1895. г.. Ниједан муслиман ни немуслиман са јужнословенских простора пре њега то није урадио, а први такав превод је био тек 43 године касније, од стране Али Ризе Карабега. Тај превод је био само лоша компилација Љубибратићевог превода. Ни каснији преводи нису били много бољи. У самој Турској, први превод Курана на турски је урађен тек 1842. године. Хоџе на Балкану су училе напамет молитве на арапском, углавном без разумевања значења, а на тај начин су код неуких муслимана добијали статус учених особа и мистика.

Напомене

^ Арапски изговор се може фонемски транскрибовати као /al.qurˈʔaːn/. Стварни изговор на књижевном арапском регионално варира. Први самогласник варира од [o] до [ʊ] до [u], док други самогласник варира од [æ] до [a] до [ɑ]. На пример, изговор у Египту је [qorˤˈʔɑːn], а у Централноисточној Арабији [qʊrˈʔæːn].
^ (Енглески правопис) Облик Alcoran (и његове варијанте) био је уобичајен пре 19. века када је застарео.^[5]^[6] Облик Коран је највише доминирао од друге половине 18. века до 1980-их, када су га заменили или Кур'ан или Куран.^[6]^[7]^[8]^[9] Остале транслитерације укључују al-Coran, Coran, Kuran и al-Qur'an. Придеви се такође разликују и укључују Koranic, Quranic и Qur'anic (понекад малим словима).^[10]
^ почетна страница.
„Треба истаћи и његову изузетну књижевну вредност: то је далеко најбоље дело арапске прозе које постоји."^[16]
^
„Може се потврдити да у арапској књижевности, широкој и плодној, како у поезији тако и у узвишеној прози, нема ничега с чиме се може упоредити.”^[17]

Референце

^ dictionary.reference.com: koran
^ dictionary.reference.com: quran
^ Cambridge dictionary: koran
^ Cambridge dictionary: quran
^ ^а ^б „Alcoran”. Oxford English Dictionary. 1 (1st изд.). Oxford University Press. 1888. стр. 210.
^ ^а ^б „Google Books Ngram Viewer”. books.google.com. Приступљено 16. 2. 2021.
^ „Koran”. Oxford English Dictionary. 5 (1st изд.). Oxford University Press. 1901. стр. 753.
^ „Koran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ „Quran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ „Koran”. Merriam-Webster Dictionary.
^ Lambert, Gray (2013). The Leaders Are Coming!. WestBow Press. стр. 287. ISBN 9781449760137.
^ Williams, Roy H.; Drew, Michael R. (2012). Pendulum: How Past Generations Shape Our Present and Predict Our Future. Vanguard Press. стр. 143. ISBN 9781593157067.
^ Nasr, Seyyed Hossein (2007). „Qurʼān”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 2007-11-04.
^ Patterson, Margot. 2008. Patterson, Margot (2008). Islam Considered: A Christian View. Liturgical Press. ISBN 9780814619155. . Liturgical Press. p. 10.
^ Ali, Mir Sajjad, and Zainab Rahman. 2010. Ali, Mir Sajjad; Rahman, Zainab (2010). Islam and Indian Muslims. Gyan Publishing House. ISBN 9788178358055. . Guan Publishing House. p. 24 (citing N. J. Dawood's judgement).
^ Jones, Alan (1994). The Koran. London. ISBN 1842126091.
^ Arthur Arberry, The Koran Interpreted, London . 1956. ISBN 0684825074. стр. 191.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 276), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
^ Lawson, Todd; Warraq, Ibn (2002). „The Origins of the Koran: Classic Essays on Islam's Holy Book”. Journal of the American Oriental Society. 122 (3): 658. ISSN 0003-0279. doi:10.2307/3087567.
^ „Brian V. STREET ed. Literacy and Development. Ethnographic Perspectives 2001, London and New York, Routledge, 228 p.”. Langage et société. n° 133 (3): 139a—143. 2010-09-20. ISSN 0181-4095. doi:10.3917/ls.133.0140.
^ Brown, Norman Oliver (1991). Apocalypse and-or metamorphosis. Berkeley Los Angeles Oxford: University of California press. стр. 81. ISBN 978-0-520-07298-5.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Мирча Елијаде (1996). „Водич кроз светске религије”. Народна књига
^ „La Septante, Exode, chapitre 13”.
^ Slackman, Michael (3 April 2007). "Did the Red Sea Part? No Evidence, Archaeologists Say". The New York Times. Retrieved 27 October 2016.

Литература

Bobzin, Hartmut (1999). Der Koran: eine Einführung. C.H.Beck. ISBN 978-3-406-43309-2.
Cook, Michael (2002). Der Koran: Eine kurze Einführung. Stuttgart: Reclam. . (Orig. ersch. 2000)
Hoffmann, Murad (2002). Koran. München: Diederichs. ISBN 978-3-7205-2316-5.
Nagel, Tilman (1983). Der Koran: Einführung - Texte - Erläuterungen. München. ISBN 978-3-406-43886-8.
Watt, William Montgomery (1967). Companion to the Qur'an, based on the Arberry translation. London.
Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.
Guessoum, Nidhal (2011). Islam's Quantum Question: Reconciling Muslim Tradition and Modern Science. I.B. Tauris. стр. 174. ISBN 978-1848855175.
Cook, Michael (2000). The Koran; A Very Short Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285344-8. Приступљено 24. 9. 2019. „The Koran; A Very Short Introduction.”
Allen, Roger (2000). An Introduction to Arabic literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77657-8.
Bell, Richard; William Montgomery Watt (1970). Bell's introduction to the Qurʼān. Edinburgh University Press. ISBN 978-0-7486-0597-2.
Corbin, Henry (1993) [1964 (in French)]. History of Islamic Philosophy, Translated by Liadain Sherrard, Philip Sherrard. London; Kegan Paul International in association with Islamic Publications for The Institute of Ismaili Studies. ISBN 978-0-7103-0416-2.
Esposito, John; Yvonne Yazbeck Haddad (2000). Muslims on the Americanization Path?. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513526-8.
Hawting, G.R. (1993). Approaches to the Qur'ān (1 изд.). Routledge. ISBN 978-0-415-05755-4.
Hixon, Lex (2003). The heart of the Qurʼan : an introduction to Islamic spirituality (2. изд.). Quest. ISBN 978-0835608220.
Nasr, Seyyed Hossein (2003). Islam: Religion, History and Civilization. HarperSanFrancisco. ISBN 978-0-06-050714-5.
—— (2007). „Qurʾān”. Encyclopædia Britannica Online.
Kugle, Scott Alan (2006). Rebel Between Spirit And Law: Ahmad Zarruq, Sainthood, And Authority in Islam. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34711-4.
Peters, Francis E. (1991). „The Quest of the Historical Muhammad”. International Journal of Middle East Studies. 23 (3): 291—315. ISSN 0020-7438. S2CID 162433825. doi:10.1017/S0020743800056312.
—— (2003). The Monotheists: Jews, Christians and Muslims in Conflict and Competition. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12373-8.
Rahman, Fazlur (2009) [1989]. Major Themes of the Qur'an (Second изд.). University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-70286-5.
Rippin, Andrew (2006). The Blackwell companion to the Qur'an. Blackwell. ISBN 978-1-4051-1752-4.
Robinson, Neal (2002). Discovering the Qur'an. Georgetown University Press. ISBN 978-1-58901-024-6.
Sells, Michael (15 November 1999), Approaching the Qur'ān: The Early Revelations (Book & CD ed.), White Cloud Press. ISBN 978-1-883991-26-5
Tabatabae, Sayyid Mohammad Hosayn (1988). The Qur'an in Islam: Its Impact and Influence on the Life of Muslims. Routledge. ISBN 978-0-7103-0266-3.
Wild, Stefan (1996). The Quʼran as Text. Brill. ISBN 978-90-04-09300-3.
Al-Tabari, Jāmiʻ al-bayān ʻan taʼwīl al-qurʼān, Cairo 1955–69, transl. J. Cooper (ed.), The Commentary on the Qurʼān, Oxford University Press, (1987) ISBN 978-0-19-920142-6
Tabatabae, Sayyid Mohammad Hosayn. Tafsir al-Mizan.
McAuliffe, Jane Dammen (1991). Qurʼānic Christians: an analysis of classical and modern exegesis. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36470-6.
Siljander, Mark D.; Mann, John David (2008). A Deadly Misunderstanding: a Congressman's Quest to Bridge the Muslim-Christian Divide. New York: Harper One. ISBN 9780061438288.
Stowasser, Barbara Freyer. Women in the Qur'an, Traditions and Interpretation, Oxford University Press; Reprint edition (1 June 1996), ISBN 978-0-19-511148-4
M.M. Al-Azami (2003). The History of The Qur'anic Text: From Revelation to Compilation: A Comparative Study with the Old and New Testaments (First изд.). UK Islamic Academy. ISBN 978-1-872531-65-6.
Boullata, Issa J. (Ed.) (2000). Literary Structures of Religious Meaning in the Qur'ān. Curzon Press. ISBN 0700712569.
Luling, Gunter (2003). A challenge to Islam for reformation: the rediscovery and reliable reconstruction of a comprehensive pre-Islamic Christian hymnal hidden in the Koran under earliest Islamic reinterpretations. New Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. ISBN 978-81-208-1952-8. . (580 Seiten, lieferbar per Seepost). .
Luxenberg, Christoph (2004). The Syro-Aramaic Reading of the Koran: a contribution to the decoding of the language of the Koran. ISBN 978-3-89930-088-8. , Berlin, Verlag Hans Schiler, (2007) .
Puin, Gerd R.. "Observations on Early Quran Manuscripts in Sana'a", in The Qurʾan as Text, ed. Stefan Wild, E.J. Brill 1996, pp. 107–111.
Wansbrough, John. Quranic Studies, Oxford University Press, 1977
Ibn Warraq (editor) (2013). Koranic Allusions: The Biblical, Qumranian, and Pre-Islamic Background to the Koran. Prometheus Books. стр. 463. ISBN 978-1616147594. Архивирано из оригинала 6. 10. 2015. г. Приступљено 6. 10. 2015.
Encyclopaedia of the Qur'an. Jane Dammen McAuliffe et al. (eds.) (First изд.). Brill Academic Publishers. 2001—2006. ISBN 978-90-04-11465-4.
The Qur'an: An Encyclopedia. Oliver Leaman et al. (eds.) (First изд.). Routledge. 2005. ISBN 978-0-415-77529-8.
The Integrated Encyclopedia of the Qur'an. Muzaffar Iqbal et al. (eds.) (First изд.). Center for Islamic Sciences. 2013. ISBN 978-1-926620-00-8.
„Journal of Qur'anic Studies / Majallat al-dirāsāt al-Qurʹānīyah”. Journal of Qur'anic Studies = Majallat Al-Dirāsāt Al-Qurʹānīyah. School of Oriental and African Studies. ISSN 1465-3591.
„Journal of Qur'anic Research and Studies”. Medina, Saudi Arabia: King Fahd Qur'an Printing Complex.

Спољашње везе

Часни Кур'ан на српском језику (језик: српски)
Quran Word by Word // QuranAcademy.org
Куран — одломци у вези са шеријатским правом
Коран Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јул 2018) // Коран у преводу
Quran text and translation at Tufts University
Tanzil – Online Quran Navigator
Quran.com
Al-Quran.info Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2009)
Holy Quran in Easy English, Urdu, Arabic and 70 other languages
Read and Compare Koran Translations Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2018)
Quran translation
Multilingual Quran (Arabic, English, French, German, Dutch, Spanish, Italian)
Koran Translations in many languages
Quranic Arabic Corpus, shows syntax and morphology for each word.
Word for Word English Translation – emuslim.com
Several digitised Qurans in the Cambridge University Digital Library
Corpus Coranicum research project at Berlin-Brandenburg Academy
2017-232-1 al-Qurʼān. / القرآن at OPenn
Куран на сајту Curlie (језик: енглески)
The British Library: Discovering Sacred Texts - Islam Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2022)

[5] Арапски изговор се може фонемски транскрибовати као /al.qurˈʔaːn/. Стварни изговор на књижевном арапском регионално варира. Први самогласник варира од [o] до [ʊ] до [u], док други самогласник варира од [æ] до [a] до [ɑ]. На пример, изговор у Египту је [qorˤˈʔɑːn], а у Централноисточној Арабији [qʊrˈʔæːn].

[12] (Енглески правопис) Облик Alcoran (и његове варијанте) био је уобичајен пре 19. века када је застарео.^[5]^[6] Облик Коран је највише доминирао од друге половине 18. века до 1980-их, када су га заменили или Кур'ан или Куран.^[6]^[7]^[8]^[9] Остале транслитерације укључују al-Coran, Coran, Kuran и al-Qur'an. Придеви се такође разликују и укључују Koranic, Quranic и Qur'anic (понекад малим словима).^[10]

[19] почетна страница.
„Треба истаћи и његову изузетну књижевну вредност: то је далеко најбоље дело арапске прозе које постоји."^[16]

[21] 
„Може се потврдити да у арапској књижевности, широкој и плодној, како у поезији тако и у узвишеној прози, нема ничега с чиме се може упоредити.”^[17]

[1] tionary.reference.com: koran

[2] tionary.reference.com: quran

[3] Cambridge dictionary: koran

[4] Cambridge dictionary: quran

[#1-6] а ^б „Alcoran”. Oxford English Dictionary. 1 (1st изд.). Oxford University Press. 1888. стр. 210.

[Ngram-7] а ^б „Google Books Ngram Viewer”. books.google.com. Приступљено 16. 2. 2021.

[8] „Koran”. Oxford English Dictionary. 5 (1st изд.). Oxford University Press. 1901. стр. 753.

[OED-Koran-9] „Koran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

[OED-Quran-10] „Quran”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

[MWD-Koran-11] „Koran”. Merriam-Webster Dictionary.

[Lambert-13] Lambert, Gray (2013). The Leaders Are Coming!. WestBow Press. стр. 287. ISBN 9781449760137.

[Williams_&_Drew-14] Williams, Roy H.; Drew, Michael R. (2012). Pendulum: How Past Generations Shape Our Present and Predict Our Future. Vanguard Press. стр. 143. ISBN 9781593157067.

[Britannica-15] Nasr, Seyyed Hossein (2007). „Qurʼān”. Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 2007-11-04.

[16] Patterson, Margot. 2008. Patterson, Margot (2008). Islam Considered: A Christian View. Liturgical Press. ISBN 9780814619155. . Liturgical Press. p. 10.

[17] Ali, Mir Sajjad, and Zainab Rahman. 2010. Ali, Mir Sajjad; Rahman, Zainab (2010). Islam and Indian Muslims. Gyan Publishing House. ISBN 9788178358055. . Guan Publishing House. p. 24 (citing N. J. Dawood's judgement).

[18] Jones, Alan (1994). The Koran. London. ISBN 1842126091.

[20] Arthur Arberry, The Koran Interpreted, London . 1956. ISBN 0684825074. стр. 191.

[Kembridž-276-22] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Kembridžova ilustrovana istorija religije (pp. 276), Stylos. . Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.

[23] Lawson, Todd; Warraq, Ibn (2002). „The Origins of the Koran: Classic Essays on Islam's Holy Book”. Journal of the American Oriental Society. 122 (3): 658. ISSN 0003-0279. doi:10.2307/3087567.

[24] „Brian V. STREET ed. Literacy and Development. Ethnographic Perspectives 2001, London and New York, Routledge, 228 p.”. Langage et société. n° 133 (3): 139a—143. 2010-09-20. ISSN 0181-4095. doi:10.3917/ls.133.0140.

[25] Brown, Norman Oliver (1991). Apocalypse and-or metamorphosis. Berkeley Los Angeles Oxford: University of California press. стр. 81. ISBN 978-0-520-07298-5.

[Народна_књига-26] а ^б ^в ^г ^д Мирча Елијаде (1996). „Водич кроз светске религије”. Народна књига

[27] „La Septante, Exode, chapitre 13”.

[28] Slackman, Michael (3 April 2007). "Did the Red Sea Part? No Evidence, Archaeologists Say". The New York Times. Retrieved 27 October 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[i]

[ii]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[iii]

[iv]

[18]

[5]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[16]

[17]

Нормативна контрола
Међународне	FAST VIAF
Државне	Норвешка Шпанија Француска BnF подаци Аргентина Немачка Израел Сједињене Државе Шведска Јапан Чешка Грчка Хрватска Пољска Ватикан
Остале	Енциклопедија савремене Украјине Енциклопедија Британика MusicBrainz work IdRef İslâm Ansiklopedisi