Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Енио Мориконе — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м portal Biografija
м r2.7.1) (Робот: додато et:Ennio Morricone
Ред 59: Ред 59:
[[da:Ennio Morricone]]
[[da:Ennio Morricone]]
[[de:Ennio Morricone]]
[[de:Ennio Morricone]]
[[et:Ennio Morricone]]
[[en:Ennio Morricone]]
[[en:Ennio Morricone]]
[[es:Ennio Morricone]]
[[es:Ennio Morricone]]

Верзија на датум 20. мај 2012. у 23:52

Енио Мориконе
Енио Мориконе
Датум рођења(1928-11-10)10. новембар 1928.(96 год.)
Место рођењаРим, Италија
Веб-сајтwww.enniomorricone.org

Енио Мориконе (итал. Ennio Morricone; рођен 10. новембра 1928. у Риму, у Италији) је прослављени италијански композитор и диригент. Његов рани опус обухвата симфонијску и камерну музику, а углед је градио првенствено пишући музику за филм, али и за позориште и телевизију. Компоновао је и уредио партитуре за више од 500 филмских и телевизијских продукција. Мориконе се сматра једним од најутицајнијих филмских композитора са краја 1950-их. Добро је познат по својој дугорочној сарадњи са међународно признатим редитељима као што су Серђо Леоне, Брајан де Палма, Бари Левинсон (Barry Levinson) и Ђузепе Торнаторе.

Написао је својствене филмске партитуре за Леонове шпагети-вестерне (Spaghetti Westerns): За шаку долара (Fistful of Dollars, 1964); За долар више (For a Few Dollars More, 1965); Добар, лош, зао (The Good, the Bad and the Ugly, 1966) и Било једном на Дивљем западу (Once Upon a Time in the West, 1968). 1980-их Мориконе компонује партитуре за: хорор-филм Џона Карпентера (John Carpenter), Створ (The Thing, 1982); Леонеов Било једном у Америци (Once Upon a Time in America,1984); Мисију (The Mission, 1986) Роланда Жофеа (Roland Joffé); Де Палмине Недодирљиве (The Untouchables, 1987) и Кино "Paradiso" (Cinema Paradiso, 1988) Ђузепеа Торнатореа.

Његове новије композиције укључују партитуре за: Потпуни заокрет (U Turn, 1997) Оливера Стоуна (Oliver Stone); Торнатореове Легенде о 1900 (The Legends of 1900, 1998) и Малена (Malèna, 2000), Мисија на Марсу (Mission to Mars, 2000) Брајана де Палме; Fateless (2005) и Барија: капија ветрова (Baarìa – La porta del vento, 2009). Енио Мориконе је добио два Гремија (Grammy Award), два Златна глобуса (Golden Globe Award) и пет награда Ентони Ескуит за филмску музику од БАФТА-е у периоду од 1979-1992. Био је номинован за пет Оскара за најбољу музику, оригиналну музику у периоду од 1979-2001. Мориконе је добио Почасног Оскара у 2007 "за своје величанствене и вишестране доприносе уметности филмске музике". Он је био други композитор који је добио ову награду послије њеног увођења 1928.

Биографија

Класична музика

Енио Мориконе диригује у седишту Уједињених нација

Мориконе се родио у Риму као син Либере (Libera) и Марија (Mario) Мориконеа, џез-трубача. Образовао се на Националној академији Свете Сесилије (Accademia Nazionale di Santa Cecilia) за трубу, композицију, хорску музику, и хорско дириговање под Гофредом Петрасијем (Goffredo Petrassi), који је јако утицао на њега и коме је Мориконе посветио концертне комаде.

Мориконе није био само музички напредан. Написао је своје прве композиције кад је имао 6 година, али је смишљено охрабриван да развија овај природни таленат и обучаван је да буде спреман да преузме улоге оца, како у кући, тако и на послу.

Приморан од стране свог оца да узме трубу, он је прво отишао у Санта Сесилију да узима часове на инструменту кад је имао 9 година. Мориконе је званично ушао у конзерваторијум 1940. са 12 година, уписавши четворогодишњи програм за хармонију. Према различитим извештајима, он га је завршио или за две године или за шест месеци (приближан датум). То су биле тешке године Другог светског рата у жестоко бомбардованом "отвореном граду"; композитор je приметио да је оно што је највише упамтио тих година била глад. Многе године су проведеве у учењу, дајући му изузетан ниво техничке способности да изложи своју музику. Његова искуства из рата утицала су на многе његове партитуре за филмове у том периоду.

Мориконе је наступао у Србији 14. фебруара 2009. са симфонијским оркестром „Рома синфонијета“ (итал. Roma Sinfonietta), солисткињом Сузаном Ригачи (итал. Susanna Rigacci) и академским хором „Обилић“ из Београда. Концерт је одржан у Београдској арени пред око 15.000 гледалаца, а Мориконе се три пута враћао на бис продуживши тако концерт са предвиђених 2 сата на пуна 3 сата.

Спољашње везе