Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Белгијски француски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 14. јануар 2024. у 07:25; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (нормативна контрола)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)

Белгијски француски (фр. français de Belgique) је регионална варијанта француског језика која се користи у Белгији. Валонски језик је такође у употреби на сличном простору, али представља посебан језик који не треба мешати са белгијским француским.

Белгијски француски се разликује од француског језика у Француској и Швајцарској по белгицизмима, валонизмима, жаргону Брисела, а пре свега по акценту.

Белгицизми

[уреди | уреди извор]

Неки од речи карактеристичних за Белгију налазимо и у другим франкофонским регијама (Квебек, Швајцарска): septante (уместо soixante-dix за седамдесет), nonante (уместо quatre-vingts dix за деведесет), à tantôt (уместо à tout à l'heure, видимо се ускоро). Има и израза из валонског језика, као avoir facile (уместо n'avoir aucune difficulté, немати тешкоћа), или позајмица из холандског или других германских језика: dringuelle (на холандском Drinkgeld, на немачком Trinkgeld, новац за пиће).

  • Avoir difficile : avoir des difficultés (валонски: имати тешкоћа)
  • Blinquer : briller (холандски blinken: трепнути)
  • Aller à la cour : aller aux toilettes (ићи у тоалет)
  • Boutroule : Le Nombril (пупак)
  • Nenni hein ! : non (архаично: не)
  • Oufti ! : ça alors ! (валонски узвик изненађења)
  • torchon : serpillière (крпа за под)

Пример у граматици:

  • Jouer football : jouer au football (од старе германске конструкције: voetbal spelen, на холандском: играти фудбал)

Валонизми

[уреди | уреди извор]

Ово су речи валонског језика које су постале део регионалног француског, као на пример: chien de corotte од Tchin d' corote (пас луталица, пас „из јарка“).

Француски језик града Брисела

[уреди | уреди извор]

Из времена 19. века, када је у Бриселу доминирао фламански језик, остала је употреба деминутива -ke (Marieke за Marie) или холандског -je (ketje = p'tit gars, дечачић), као и неки буквални преводи: une fois, буквални превод холандског eens (kom eens hier! = viens un peu ici!, приђи ближе). Још један популарни бриселски израз је Non peut-être ?! (буквално не можда, у преводу није него) што у ствари значи да, наравно.

Разликују се три велике групе акцената: бриселски, пикардијски и валонски.

Бриселски акценат је најпознатији и често га називају „белгијски акценат“. Он представља француски језик изговаран са фламанским акцентима.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]