Извор странице Александар Вучић

Немате дозволу да уређујете ову страницу из следећег разлога:
Ова страница је закључана за измене и друге радње.
Можете да видите и копирате извор ове странице.
{{закључано-анон}}
{{Инфокутија Политичар
| име                     = Александар Вучић
| слика                   = Aleksandar Vučić in 2023 (cropped).png
| опис_слике              = Вучић 2023.
| датум_рођења            = {{датум рођења|1970|3|5|год=да}}
| место_рођења            = [[Београд]]
| држава_рођења           = [[СР Србија]], [[СФР Југославија]]
| држављанство            = [[Српско држављанство|српско]]
| народност               = [[Срби]]н
| порекло                 = [[Срби у Босни и Херцеговини|Србин из БиХ]]
| вероисповест            = [[Православље|православни хришћанин]]
| супружник               = {{plainlist|
* {{marriage|[[Ксенија Вучић|Ксенија Јанковић]]|27 July 1997|2011|end=divorced}}
* {{marriage|[[Тамара Вучић|Тамара Ђукановић]]|14 December 2013}}
}}
| деца                    = 3
| породица                = [[Андреј Вучић]] (брат)
| основна_школа           = [[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд]]
| средња_школа            = [[Земунска гимназија]]
| универзитет             = [[Универзитет у Београду]]
| занимање                = политичар
| партија                 = {{plainlist|
* [[Српска радикална странка|СРС]] (1993—2008)
* [[Српска напредна странка|СНС]] (2008—данас)
}}
| потпис                  = Signature Aleksandar Vučić.svg
| веб-сајт                = {{URL|https://vucic.rs/}}
| функција_1              = 5. [[Председник Републике Србије|председник Србије]]
| датум_функције_1        = 31. маја 2017.
| председник_владе_1      = [[Ивица Дачић]] (в. д.)<br />[[Ана Брнабић]]
| претходник_1            = [[Томислав Николић]]
| функција_2              = 11. [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе Србије]]
| почетак_функције_2      = 28. април 2014
| крај_функције_2         = 31. мај 2017.
| председник_2            = [[Томислав Николић]]
| потпредседник_2         = [[Ивица Дачић]] (први)<br />[[Расим Љајић]]<br />[[Зорана Михајловић]]<br />[[Кори Удовички]]<br />[[Небојша Стефановић]]
| претходник_2            = Ивица Дачић (в. д.)
| наследник_2             = [[Ана Брнабић]]
| функција_3              = Први [[Потпредседник Владе Републике Србије|потпредседник Владе Србије]]
| почетак_функције_3      = 27. јул 2012
| крај_функције_3         = 27. април 2014.
| председник_владе_3      = [[Ивица Дачић]]
| претходник_3            = Ивица Дачић
| наследник_3             = Ивица Дачић
| функција_4              = [[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране Србије]]
| почетак_функције_4      = 27. јул 2012
| крај_функције_4         = 2. септембар 2013.
| председник_владе_4      = [[Ивица Дачић]]
| претходник_4            = [[Драган Шутановац]]
| наследник_4             = [[Небојша Родић]]
| функција_5              = Министар за информисање Србије
| почетак_функције_5      = 24. март 1998
| крај_функције_5         = 24. октобар 2000.
| председник_владе_5      = [[Мирко Марјановић]]
| претходник_5            = [[Радмила Милентијевић]]
| наследник_5             = [[Ивица Дачић]]<br />Бисерка Матић Спасојевић<br />Богољуб Пејчић
| амблем                  = [[Датотека:Flag of the President of Serbia.svg|125п]]<br><small>[[Стандарта председника Републике Србије|Стандарта председника Републике]]</small>
}}
{{Александар Вучић}}

'''Александар Вучић''' ([[Београд]], [[5. март]] [[1970]])<ref name=istinomer>[http://www.istinomer.rs/akter/aleksandar-vucic/ Aleksandar Vučić] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20141103162020/http://www.istinomer.rs/akter/aleksandar-vucic/ |date = 3. 11. 2014 }} Istinomer.rs</ref> српски је политичар и правник. Од 2017. обавља функцију [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]].<ref>{{cite web |url=https://freedomhouse.org/country/serbia/nations-transit/2020 |title=Serbia: Nations in Transit 2020 Country Report |website=[[Freedom House]] |access-date = 3. 11. 2020 |archive-date=30 October 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201030120841/https://freedomhouse.org/country/serbia/nations-transit/2020 |url-status=live}}</ref> Између 2012. и 2023. био је председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] (СНС), између 2012. и 2014. први [[Потпредседник Владе Републике Србије|потпредседник Владе Србије]], а између 2014. и 2017. [[Председник Владе Републике Србије|председник Владе Србије]].

Дипломирао је право на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]]. Политичку каријеру је започео 1993. као члан [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]. Године 1995. постао је генерални секретар СРС; 1998. именован је за министра за информисање у влади [[Мирко Марјановић|Мирка Марјановића]]. Током свог министарског мандата, који је трајао до [[Свргавање Слободана Милошевића|свргавања Слободана Милошевића]] 2000, увео је рестриктивне мере према новинарима и забранио стране ТВ станице.<ref name="Independent">{{cite news|last=Fisk|first=Robert|date=2016|title=Europe has a troublingly short memory over Serbia's Aleksander Vucic|work=[[The Independent]]|url=https://www.independent.co.uk/voices/europe-has-a-troublingly-short-memory-over-serbia-s-aleksander-vucic-a7029221.html|access-date = 9. 2. 2017|archive-date=15 May 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160515110338/https://www.independent.co.uk/voices/europe-has-a-troublingly-short-memory-over-serbia-s-aleksander-vucic-a7029221.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|last=Barber|first=Lionel|date=15 May 2018|title=Interview: Serbia's Vucic insists 'I'm obsessed with Kosovo'|url=https://www.ft.com/content/286fadc4-5444-11e8-b3ee-41e0209208ec|url-status=live|access-date = 12. 12. 2018|work=[[Financial Times]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180517131833/https://www.ft.com/content/286fadc4-5444-11e8-b3ee-41e0209208ec |archive-date=17 May 2018}}</ref> После 2000. био је један од најистакнутијих опозиционих политичара у Србији. Заједно са [[Томислав Николић|Томиславом Николићем]], Вучић је 2008. напустио СРС и био суоснивач СНС, испрва као заменик председника странке. 

СНС је постала најзаступљенија странка на [[Парламентарни избори у Србији 2012.|изборима 2012.]] и убрзо је формирала владу са [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичком партијом Србије]]. Вучић је именован за [[Први потпредседник Владе Републике Србије|првог потпредседника Владе]] и председника странке. Иако није био председник владе, имао је највећи утицај и моћ као председник највеће странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]].<ref>{{cite web |last=De Launey |first=Guy |date = 24. 1. 2014 |title=Serbia transforming from pariah to EU partner |url=https://www.bbc.com/news/world-europe-25808463 |access-date = 3. 9. 2022 |website=BBC News |publisher= |language=}}</ref><ref>{{Cite web |last=Žarković |first=Dragoljub |date = 13. 11. 2013 |title=Tužni tok ministarkine karijere – Ko je sklonio Zoranu Mihajlović da se Aleksej Miler ne bi iznervirao? |url=https://www.vreme.com/kolumna/tuzni-tok-ministarkine-karijere-ko-je-sklonio-zoranu-mihajlovic-da-se-aleksej-miler-ne-bi-iznervirao/ |access-date = 3. 9. 2022 |website=Vreme |language=sr}}</ref><ref>{{Cite web |last=Pavlović |first=Koča |date = 23. 3. 2014 |title=Living the Serbian dream: a look at Aleksandar Vučić's election victory |url=https://www.opendemocracy.net/en/can-europe-make-it/living-serbian-dream-look-at-aleksandar-vucics-election-victory/ |access-date = 19. 9. 2022 |website=openDemocracy |language=en}}</ref> Био је један од кључних учесника у [[Дијалог Београда и Приштине|дијалогу Београда и Приштине]], реализованог уз посредовање [[Европска унија|Европске уније]] (ЕУ). Залаже се за примену [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] о нормализацији односа између две стране. Године 2014. постао је председник Владе, што је довело до успостављања система доминантне странке.<ref>{{cite journal |last1=Orlović |first1=Slaviša |year=2015 |title=The Influence of Electoral System on Party Fragmentation in Serbian Parliament |journal=Serbian Political Thought |volume=7 |issue=11 |pages=91–106 |doi=10.22182/spt.1112015.5}}</ref><ref>{{cite book |last1=Atlagić |first1=Siniša |title=Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe |last2=Vučićević |first2=Dušan |publisher=Palgrave Macmillan, Cham |year=2019 |isbn=978-3-030-27693-5 |page=20 |doi=10.1007/978-3-030-27693-5_21 |s2cid=239278656}}</ref><ref>{{cite web |date = 25. 3. 2014 |title=Mandat dominantne stranke |url=http://www.politika.rs/sr/clanak/288113/Mandat-dominantne-stranke |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20191208170340/http://www.politika.rs/sr/clanak/288113/Mandat-dominantne-stranke |archive-date = 8. 12. 2019 |access-date = 18. 11. 2019 |website=[[Politika]] |language=sr}}</ref> Наставио је процес [[Приступање Србије Европској унији|приступања Србије ЕУ]] [[Приватизација|приватизацијом]] државних предузећа и либерализацијом привреде.<ref>{{cite encyclopedia |title=Independent Serbia |encyclopedia=[[Encyclopædia Britannica]] |url=https://www.britannica.com/place/Serbia/Independent-Serbia |access-date = 1. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191101115537/https://www.britannica.com/place/Serbia/Independent-Serbia |archive-date = 1. 11. 2019 |url-status=live}}</ref> Године 2015. ЕУ је отворила прва поглавља током конференције са делегацијом Србије коју је предводио Вучић. Године [[Председнички избори у Србији 2017.|2017.]] изабран је за председника Србије. Реизабран је [[Општи избори у Србији 2022.|2022.]] Током првог мандата на месту председника покренуо је [[Отворени Балкан]], економску зону балканских држава која је имала за циљ да гарантује „четири слободе”, а у септембру 2020. потписао је [[Споразуми у Вашингтону (2020)|споразум]] о нормализацији економских односа са Приштином. 

Они који на резултате Вучићеве власти гледају афирмативно као аргументе истичу [[привредни раст]] државе и вођење [[Прагматизам|прагматичне]] политике, попут подршке приступању Србије ЕУ уз очување добрих односа са [[Русија|Русијом]] и [[Кина|Кином]].<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-67654166|title=Aleksandar Vucic: The man who remade Serbia|date=2023-12-10|access-date=2023-12-28|language=en-GB}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.newarab.com/analysis/why-israel-seeking-forge-closer-ties-balkan-states|title=Why Israel is seeking to forge closer ties with Balkan states|last=Gjevori|first=Elis|date=2024|work=New Arab}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/139184/politiko-o-vucicu-i-njegovoj-a-la-kart-politici-predsednik-srbije-vesto-balansira-izmedu-zapada-rusije-i-kine/vest|title=Politiko o Vučiću i njegovoj "a la kart" politici: Predsednik Srbije vešto balansira između Zapada, Rusije i Kine|last=FoNet|date=2024-09-30|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-30}}</ref> Поједини посматрачи су описали Вучићеву владавину као [[Ауторитарност|ауторитарни]], [[Аутократија|аутократски]] или [[Илиберална демократија|илиберално-демократски]] режим, наводећи као разлог смањену [[Слобода медија у Србији|слободу штампе]] и пад [[Грађанске слободе|грађанских слобода]].<ref>*{{cite journal|last1=Bieber|first1=Florian|author-link=Florian Bieber|date=July 2018|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|volume=38|issue=3|pages=337–54|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|doi-access=free}}
*{{cite journal|last1=Günay|first1=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|date=October 2016|title=Decoding the authoritarian code: exercising 'legitimate' power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia|journal=Southeast European and Black Sea Studies|publication-place=Austrian Institute for International Affairs|volume=16|issue=4|pages=529–549|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|s2cid=157397873}}
*{{cite journal|last1=Castaldo|first1=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|year=2017|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia|journal=European Politics and Society|publication-place=[[University of Lisbon]]|volume=19|issue=3|pages=264–281|doi=10.1080/23745118.2017.1419599|hdl-access=free|hdl=10451/30737|s2cid=159002076}}
*{{cite journal|last1=Tannenberg|first1=Marcus|last2=Bernhard|first2=Michael|last3=Gerschewski|first3=Johannes|last4=Lührmann|first4=Anna|last5=von Soest|first5=Christian|year=2019|title=Regime Legitimation Strategies (RLS), 1900 to 2018|journal=V-Dem Working Paper|volume=86|pages=1–36|doi=10.2139/ssrn.3378017|hdl-access=free|hdl=2077/60177|s2cid=159325131}}
*{{cite journal|last1=Mujanović|first1=Jasmin|year=2018|title=The EU and the Crisis of Democracy in the Balkans|journal=Political Insight|volume=9|issue=1|pages=9–11|doi=10.1177/2041905818764698|via=SAGE Publishing|doi-access=free}}
*{{cite journal|last1=Keil|first1=Soeren|year=2018|title=The Business of State Capture and the Rise of Authoritarianism in Kosovo, Macedonia, Montenegro and Serbia|url=http://create.canterbury.ac.uk/17235/3/17235_Keil.pdf|journal=Southeastern Europe|publication-place=[[Canterbury Christ Church University]]|volume=42|issue=1|pages=59–82|doi=10.1163/18763332-04201004|access-date = 24. 3. 2021|archive-date = 5. 7. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200705041455/http://create.canterbury.ac.uk/17235/3/17235_Keil.pdf|url-status=live}}
*{{cite book|last=Voltmer|first=Katrin|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|year=2019|isbn=978-3-030-16747-9|page=6}}
* {{cite web|last1=Link|first1=Jacob|title=The Road Not Yet Taken: An Assessment Of Aleksandar Vucic|url=http://harvardpolitics.com/world/road-yet-taken-assessment-aleksandar-vucic/|access-date = 18. 11. 2019|website=[[Harvard Political Review]]|archive-date = 7. 12. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20151207151553/http://harvardpolitics.com/world/road-yet-taken-assessment-aleksandar-vucic/|url-status=live}}</ref><ref>
*{{cite web|last=Aleks Eror|title=Two Decades After the Fall of Milosevic, Dictatorship Is Returning to Serbia|date=14 May 2019 |url=https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27847/two-decades-after-the-fall-of-milosevic-dictatorship-is-returning-to-serbia|access-date=26 October 2019|publisher=World Politics Review|archive-date=14 May 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190514192412/https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27847/two-decades-after-the-fall-of-milosevic-dictatorship-is-returning-to-serbia|url-status=live}}
*{{cite web|date = 24. 4. 2016|title=Serbia election: Pro-EU Prime Minister Vucic claims victory|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-36122928|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[BBC]]|archive-date = 24. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160424043621/https://www.bbc.com/news/world-europe-36122928|url-status=live}}
*{{cite news|date = 9. 4. 2017|title=A Serbian Election Erodes Democracy|work=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|access-date = 12. 12. 2018|archive-date = 15. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215172022/https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|url-status=live}}
*{{cite news|date = 8. 12. 2018|title=Thousands march against Serbian president's autocratic rule|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20181209000751/https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|archive-date = 9. 12. 2018|access-date = 12. 12. 2018|newspaper=The Washington Post}}
*{{cite web|last=Eror|first=Aleks|date = 9. 3. 2018|title=How Aleksandar Vucic Became Europe's Favorite Autocrat|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|access-date = 12. 12. 2018|work=[[Foreign Policy]]|archive-date = 9. 3. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180309220537/https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|url-status=live}}
*{{cite web|title=Freedom in the World 2018|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[Freedom House]]|archive-date = 16. 1. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180116142616/https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|url-status=live}}
*{{cite web|last=Verseck|first=Keno|date = 2. 4. 2017|title=Vucic, der Allmächtige|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|access-date = 5. 1. 2019|work=[[Der Spiegel]]|language=de|archive-date = 2. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170402072037/http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|url-status=live}}
*{{cite web|last=Milovanović|first=Ivan|date = 3. 2. 2018|title=Vladavina neobuzdanog autokrate|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|access-date = 12. 12. 2018|website=[[Danas (newspaper)|Danas]]|language=sr|archive-date = 14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214213907/https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|url-status=live}}
*{{cite news|last=Mihajlović|first=Branka|date=30 May 2017|title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije|newspaper=Radio Slobodna Evropa |url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|access-date = 12. 12. 2018|publisher=[[Radio Free Europe/Radio Liberty]]|language=sr|archive-date=30 May 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170530155707/https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html|url-status=live}}
*{{cite news|last1=Stojanović|first1=Boban|last2=Casal Bértoa|first2=Fernando|date = 4. 4. 2017|title=Serbia's prime minister just became president. What's wrong with this picture?|url=https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2017/04/04/serbias-prime-minister-just-became-president-whats-wrong-with-this-picture/|access-date = 18. 11. 2019|newspaper=The Washington Post|archive-date = 4. 4. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404131833/https://www.washingtonpost.com/news/monkey-cage/wp/2017/04/04/serbias-prime-minister-just-became-president-whats-wrong-with-this-picture/|url-status=live}}
*{{cite web|date = 1. 6. 2017|title=Kmezić: Under Vučić presidency, Serbia will further consolidate as an illiberal democracy|url=https://europeanwesternbalkans.com/2017/06/01/kmezic-under-vucic-presidency-serbia-will-consolidate-as-an-illiberal-democracy/|access-date = 18. 11. 2019|publisher=European Western Balkans|archive-date = 1. 9. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170901020149/https://europeanwesternbalkans.com/2017/06/01/kmezic-under-vucic-presidency-serbia-will-consolidate-as-an-illiberal-democracy/|url-status=live}}
*{{cite web|title=Framing a Critical Juncture in Serbian-Croatian Relations|url=https://seenpm.org/wp-content/uploads/Crisis-reporting-Serbia_Final.pdf|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20170817191852/https://seenpm.org/wp-content/uploads/Crisis-reporting-Serbia_Final.pdf|archive-date=17 August 2017|access-date = 18. 11. 2019|publisher=The South East European Network for Professionalization of Media}}</ref><ref name="JovanovicSrdjanMladenov">{{cite journal|last1=Jovanović|first1=Srđan Mladenov|year=2019|title='You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer|journal=Journal of Media Research|publication-place=[[Polish Academy of Sciences]]|volume=11|issue=2|pages=22–42|doi=10.24193/jmr.31.2|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite web|date=6 May 2020|title=Hungary no longer a democracy, Freedom House says|url=https://www.politico.com/news/2020/05/06/hungary-no-longer-a-democracy-report-239807|website=[[Politico]]|quote='Years of ... strongman tactics employed by Aleksandar Vučić in Serbia and Milo Đukanović in Montenegro have tipped those countries over the edge,' it says. 'For the first time since 2003, they are no longer categorized as democracies.'|access-date=8 May 2020|archive-date=9 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200509163339/https://www.politico.com/news/2020/05/06/hungary-no-longer-a-democracy-report-239807|url-status=live}}</ref>

== Биографија ==
=== Младост и образовање ===
Рођен је [[5. март]]а [[1970]]. године у [[Београд]]у, као старији син Ангелине (девојачко Милованов) и Анђелка Вучића.<ref>[http://www.poreklo.rs/2012/04/08/poreklo-aleksandra-vu%C4%8Di%C4%87a/ Порекло Александра Вучића] Порекло, 12. 4. 2012</ref> Има млађег брата [[Андреј Вучић|Андреја Вучића]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/drustvo/cime-se-bavi-andrej-vucic/|title=Чиме се бави Андреј Вучић|last=Чонградин|first=Снежана|date=4. 11. 2016|work=Данас|accessdate=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref> Са очеве стране, пореклом је из [[Чипуљић|Чипуљића]], одакле је породица протерана од стране [[Усташе|усташа]] на почетку [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]], те се његов отац Анђелко Вучић игром случаја родио у околини [[Београд|Београда]]. Ипак, [[усташе]] су тамо убили Анђелка, деду Александра Вучића, по којем је његов отац добио име, као и прадеду Радета, стричеве и многе друге чланове фамилије. Породица је старином из [[Источна Херцеговина|источне Херцеговине]] или [[Црна Гора|Црне Горе]].

Одрастао је у [[Нови Београд|новобеоградском]] [[Блок 45|Блоку 45]], похађао је [[ОШ „Бранко Радичевић” Нови Београд|основну школу „Бранко Радичевић”]] и [[Земунска гимназија|Земунску гимназију]] са одличним успехом. Учествовао је на градским и републичким такмичењима из историје, где је освајао награде, а био је и пионирски првак Београда у [[шах|шаху]].

Када је имао 10 година, 1980. је одговорио на једно кратко питање на спортској манифестацији ''Радост Европе''. РТС је много касније у својој емисији ''Трезор'' објавио тај снимак.<ref>{{cite news |title=Snimak Vučića iz 1980. godine |url=https://www.youtube.com/watch?v=_A432Q44eX8 |work=РТС |access-date=30. мај 2024.}}</ref>

Уписао је студије на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету Универзитета у Београду]] [[1988]]. и дипломирао [[16. новембар|16. новембра]] [[1994]]. године, а усавршавао је [[енглески језик]] у [[Брајтон]]у у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]].<ref name="ртс" /> Као један од најбољих студената генерације био је и стипендиста Фондације за развој научног подмлатка.

Војни рок је служио у [[Лукавица (Источно Ново Сарајево)|Лукавици]]. За време [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у Босни и Херцеговини]], током [[1992]]. и [[1993]]. године, добровољно је радио као новинар и извештач на „[[Радио-телевизија Републике Српске|Каналу С]]” на [[Пале|Палама]], где је припремао и водио вести на [[Енглески језик|енглеском језику]], блок вести из света, [[интервју]]е и [[репортажа|репортаже]].

=== Улазак у политику ===
Вучић приступа [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] [[1993]]. године и исте године на [[Избори за народне посланике Србије 1993.|изборима]] бива изабран за посланика у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]].

Две године касније, са 24 године, постаје и генерални секретар [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]]. После победе [[Српска радикална странка|радикала]] на локалним изборима у [[Земун]]у [[1996]]. године, постао је директор [[КСЦ Пинки|Културног спортског центра „Пинки”]].<ref>{{Cite web|url=https://www.sns.org.rs/o-nama/aleksandar-vucic|title=Александар Вучић|last=|first=|date=|website=|publisher=Српска напредна странка|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>

=== Министар информисања ===
Дана [[24. март]]а [[1998]]. године, постаје министар за информисање у [[Друга влада Мирка Марјановића|Влади „народног јединства”]] [[Мирко Марјановић|Мирка Марјановића]]<ref name="ртс">{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1143858/Biografije+budu%C4%87ih+ministara.html |title=Биографије будућих министара |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013}} РТС, 22. 7. 2012</ref>, коју су чинили [[Социјалистичка партија Србије]], [[Српска радикална странка]] и [[Југословенска левица]], те подноси оставку на место директора [[КСЦ Пинки|КСЦ „Пинкија”]].

За време министарског мандата потписао је Закон о јавном информисању, који је остао запамћен по томе што је увео високе новчане казне за новинаре чије се писање косило са политиком режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Казне су се морале платити у року од 24 сата, у противном би њихова имовина била заплењена.{{sfn|Thompson|1999|p=117}} Услед тога је дошло до гашења редакција „Дневног телеграфа”, „Европљанина” и „Наше борбе”, а многи други независни медији су били кажњавани.<ref name="мондо">[http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html Aleksandar Vučić] {{Wayback|url=http://www.mondo.rs/a590337/Profili/Politicari/Aleksandar-Vucic.html |date=20131029215442 }} Мондо,</ref><ref name="JovanovicMladenov">{{cite journal|last=Jovanović|first=Srđan Mladenov|title=Confronting Recent History: Media in Serbia during Aleksandar Vučić's Ministry of Information in the Milošević Era (1998-1999 ) |journal=Hiperboreea |date=октобар 2016|volume=6|issue=1|pages=61–74}}</ref> Медији су у овом периоду били под озбиљном [[Репресија|репресијом]] од стране режима, а страни медији су посматрани као „шпијуни” и „страни елементи”.<ref name="JovanovicMladenov" />

Вучић је имао улогу у [[Пропаганда|пропаганди]] Милошевићевог режима за време [[Рат на Косову и Метохији|рата на Косову и Метохији]] када су вршени притисци на медије путем кривичних прогона и застрашивања, поготово независних новинара који су писали о злочинима над албанским цивилима, као што су [[Дејан Анастасијевић]] и [[Славко Ћурувија]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.economist.com/europe/2016/09/15/the-changeling |title=Serbia’s prime minister, The changeling |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019}} The Economist, 15. 9. 2016</ref><ref>{{cite web|author= |url=https://www.theguardian.com/world/2017/mar/31/serbian-pm-aleksandar-vucic-ready-to-be-president |title='Only donkeys don’t change': Serbian PM says he's ready to be president |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019}} The Guardian, 31. 3. 2017</ref><ref>{{cite web |author= |url=https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html |title=Хелсиншки одбор за људска права, Извештај о појачаној репресији у Србији |date= |website= |publisher= |access-date=9. 4. 2019 |archive-date=05. 11. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20191105033038/https://www.vreme.com/arhiva_html/467/15.html#Mediji |url-status= }} Време, 18. 12. 1999</ref> Влада је донела Уредбу о посебним мерама у условима претње оружаним нападима [[НАТО]]-а, за време чијег важења је укинут програм [[Радио С2|Радио Индекса]]<ref>{{cite web|author= |url=http://www.nin.co.rs/arhiva/2494/3.html |title=Радио Индекс — Дневник једне забране |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013}} Нин, 15. 10. 1998</ref>, а затим и Радио Сенте, Кикинде, ТВ Пирота и Радио Ситија у Нишу. Са кабловских мрежа су скинути сви страни ТВ канали, а земаљским радијским и телевизијским станицама забрањено је реемитовање страних сервиса на српском језику.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html |title=Godišnjica Zakona o informisanju |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013 |archive-date=29. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131029202721/http://www.vreme.com/arhiva_html/459/09.html |url-status= }} Време</ref> Након почетка [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије]], Вучић је позвао на састанак уреднике београдских медија на којем је саопштено да је неопходно да се током извештавања употребљавају искључиво ставови и терминологија режима. Уредници су били у обавези да доставе министарству копије текстова, а дозвољено је било преносити само вести домаћих медија који су били под строгом [[Цензура у медијима|цензуром]].<ref name="JovanovicMladenov" /> Вучић је изјавио за лист ''Аргумент'' да ће се „кад тад осветити [[Славко Ћурувија|Славку Ћурувији]]”, новинару и оснивачу неких од угашених листова.<ref name="JovanovicMladenov" /> Ћурувија је убијен [[11. април]]а [[1999]], а његова невенчана супруга изјавила је 15 година касније да је Вучић био умешан у убиство и да је био, „не само креатор закона о информисању већ и праксе прогона новинара”.<ref>{{cite web|url=http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/branka_prpa_vucic_je_sudelovao_u_ubistvu_curuvije.46.html?news_id=275308| title = Branka Prpa: Vučić je sudelovao u ubistvu Ćuruvije | publisher = danas.rs |date=| accessdate=4. 10. 2015}}</ref><ref>{{cite web | url = http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html | title = Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči? | publisher = danas.rs | date =  | accessdate = 4. 10. 2015 | archive-date = 05. 03. 2016 | archive-url = https://web.archive.org/web/20160305003000/http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html | url-status =}}</ref>

Након што је одбијен захтев да [[Радио-телевизија Србије|Радио телевизија Србије]] реемитује шест сати програма страних медија током дана за време [[НАТО бомбардовање СРЈ|бомбардовања Југославије]], [[НАТО]] је прогласио зграду [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а легитимном метом сматрајући га делом „ратне машинерије”, који спроводи пропаганду и не извештава адекватно о збивањима у рату.{{sfn|Jokic|2003|p=100}}<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.org/content/RTS_NATO/1613936.html| title = Deset godina od bombardovanja RTS-a | publisher = slobodnaevropa.org |date=| accessdate=4. 10. 2015}}</ref> Зграда је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована]] [[23. април]]а и живот је изгубило 16 радника ове медијске куће, а још 16 је повређено. У ноћи када је [[Бомбардовање зграде РТС|бомбардована зграда РТС-а]], Вучић је требало да из студија у њој гостује у емисији [[Лари Кинг|Ларија Кинга]].<ref>{{Cite journal|last=Stanković|first=Radmila|date=2000-04-20|title=Neki su, ipak, znali|url=https://www.nin.rs/2000-04/20/12390.html|journal=Nedeljne informativne novine|language=sr|location=Beograd|issue=2573|issn=0027-6685|access-date=2024-03-09}}</ref>

У то време изабран је и за члана Управног одбора [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]]. Вучић је био и на јавном списку особа којим је забрањен улазак у [[Европска унија|Европску унију]].<ref name="мондо" />

Након потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]], којим је окончана [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресија]], уведен [[протекторат]] [[Уједињене нације|УН]] и ''[[дефакто]]'' суспендован суверенитет Србије над [[Косово и Метохија|Косовом и Метохијом]], министри из редова [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]] подносе оставке на своје функције 14. јуна 1999. године<ref>{{cite web|author= |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/16/srpski/P99071507.shtm |title=Шешељ: Очекујемо усвајање наших оставки |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013}} Глас јавности, 15. 7. 1999</ref>, али настављају да обављају своје дужности, објашњавајући то националним интересима.

Вучић је биран за посланика у [[Савезна скупштина Савезне Републике Југославије|Савезној скупштини]] [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] три пута: у [[Веће Република]] први пут у фебруару 1998, други пут у мају [[2000]]. и коначно на савезним изборима [[24. септембар|24. септембра]] 2000.<ref name="ртс" /> У мају 2000. године, Савезна влада СРЈ га је именовала за члана Савета Савезне јавне установе [[РТВ Југославија]]. У фебруару [[2001]], Вучић подноси оставку на функцију савезног посланика.

=== Поново у опозицији ===
Александру Вучићу је у марту [[2002]]. одређен [[порез на екстрапрофит]] у износу од 48.500 [[евро|евра]], у вези стана од преко 100 квадрата који му је [[1998]]. доделила Влада. Тај стан је потом, по тврдњи ДОС-ове власти, откупљен испод [[тржишна вредност|тржишне вредности]], мада Вучић објашњава да је заправо од Владе добио 60 квадрата, а да је остатак одмах у старту платио, уз помоћ породице.<ref name="вести">{{cite web|author= |url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/71437/Vucic-Kuci-sam-dolazio-u-krvavoj-majici |title=Вучић: Кући сам долазио у крвавој мајици |date= |website= |publisher= |access-date=27. 10. 2013}} Вести онлајн</ref>

На локалним изборима [[2004]]. Вучић се кандидује за градоначелника [[Београд]]а са мотом кампање „Вучић за метрополу”, у којој обилази сва приградска насеља и промовише за себе урбани имиџ младог човека са идејом и енергијом. Освојио је 29% гласова у првом и 48,4% гласова у другом кругу.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:162384-DEMOKRATE-PA-RADIKALI „Демократе па радикали”], [[Вечерње новости]], [[4. октобар]] [[2004]].</ref>

Александар Вучић је био генерални секретар Српске радикалне странке и председник општинског одбора [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]]. Био је [[народни посланик]] и заменик председника [[посланичка група|посланичке групе]] Српске радикалне странке у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини Републике Србије]], члан [[Административни одбор|Административног одбора]] и [[Одбор за уставна питања|Одбора за уставна питања]] и заменик председника [[Одбор за Косово и Метохију|Одбора за Косово и Метохију]] и [[Одбор за културу и информисање|Одбора за културу и информисање]].<ref>{{cite web |author= |url=http://snszemun.org/aleksandar-vucic |title=Александар Вучић |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=27. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131027155725/http://snszemun.org/aleksandar-vucic |url-status= }} СНС Земун</ref>

Српска радикална странка је заједно са коалицијом [[Демократска странка Србије|ДСС]]—[[Нова Србија (политичка странка)|НС]] и коалицијом [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]—[[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]]—[[Јединствена Србија|ЈС]] потписала коалициони споразум [[28. мај]]а [[2008]]. којим је, на основу резултата локалних избора, било договорено формирање градске већине у [[Скупштина града Београда|Скупштини града Београда]]. Вучић је тада предложен за новог [[Градоначелник Београда|градоначелника Београда]]. Међутим, након што је коалиција око СПС-а формирала републичку Владу са [[Демократска странка (Србија)|ДС-ом]] почетком јула, социјалисти су одлучили да одустану од потписаног споразума и формирана је коалиција ДС-СПС-Г17-ЛДП у граду Београду.{{чињеница|date=08. 2017. }}

=== Српска напредна странка ===
{{Детаљније|Српска напредна странка}}[[Датотека:Nikolić & Vučić 2008.jpg|[[Томислав Николић]] и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС (2008)|200п|мини]]
Након што је дошло до сукоба између челних људи у [[Српска радикална странка|Српској радикалној странци]] ([[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] и [[Томислав Николић|Томислава Николића]]), Вучић је [[15. септембар|15. септембра]] [[2008]]. поднео оставку на дужности у Српској радикалној странци и објавио привремено повлачење из политичког живота.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci.html?view=story&id=16569&sectionId=1 |title=СРС:Вучић није дорастао ситуацији. |date= |website= |publisher= |access-date=15. 8. 2008}} Радио-телевизија Србије, 14. 9. 2008</ref>

Почетком октобра, саопштио је да се прикључује оснивању Српске напредне странке Томислава Николића.<ref name="мондо" />

Том приликом је изјавио да ће се посветити берзанским пословима, „или ће помагати свом брату у вођењу фирме”, али је касније негирао да његов брат има фирму.<ref>{{cite web|author=Објављено: 30/10/2014, 15:44 | url = http://www.ceopom-istina.rs/vesti/vuchi-2008-pomaga-u-bratu-u-vo-en-u-firme | title = Вучић 2008 – Помагаћу брату у вођењу фирме | publisher = Ceopom-istina.rs |date=30. 10. 2014 | accessdate=2. 10. 2017}}</ref>

На оснивачкој скупштини СНС, [[21. октобар|21. октобра]], изабран је за заменика председника [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]].<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=10&dd=21&nav_category=11&nav_id=324499 |title=Оснивање Српске напредне странке |date= 21. 10. 2008|website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Б92, 21. 10. 2008</ref> Био је на челу изборних штабова за превремене локалне изборе у [[Земун]]у и [[Вождовац|Вождовцу]] 2009. где је СНС убедљиво победила ДС и преузела локалну власт у ове две [[Градске општине Града Београда|београдске општине]].<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=07&nav_id=396732 |title=Вождовац: СНС први, ДС други |date= 07. 12. 2009|website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Б92,07.12.2009</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/378192/Izbori-u-Zemunu-bice-odrzani-2-juna |title=Izbori u Zemunu biće održani 2. juna |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Блиц, 17. 4. 2013</ref>

Од када је напустио СРС и приступио СНС, Вучић је променио свој имиџ од националисте у проевропског политичара.{{sfn|Ramet|Hassenstab|Listhaug|2017|p=173}}

[[Датотека:Tomislav Nikolic, Rudy Giuliani, Aleksandar Vucic-mc.rs.jpg|мини|десно|Вучић са Томом Николићем и [[Руди Ђулијани|Рудијем Ђулијанијем]] током кампање за [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2012.|београдске изборе 2012]].]]
После победе Томислава Николића на изборима одржаним 20. маја 2012.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/1950/Izbori+2012/1105962/Tomislav+Nikoli%C4%87+predsednik+Srbije.html |title=Томислав Николић председник Србије |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} РТС, 20. 12. 2012</ref> и његове оставке на место председника СНС 24. маја 2012,<ref>{{cite web|author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Politika/325148/Nikolic-zaplakao-dok-je-podnosio-ostavku-na-mesto-predsednika-SNS |title=Блиц: Томислав Николић заплакао док је подносио оставку |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Блиц, 24. 5. 2012</ref> Вучић преузима функцију [[Вршилац дужности|вршиоца дужности]] председника странке. На ванредној изборној скупштини, одржаној 29. септембра 2012. године, Александар Вучић изабран је једногласно за председника странке.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Vucic-predsednik-SNS-Tabakoviceva-njegov-zamenik.sr.html |title=Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС-а |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Политика, 29. 8. 2012</ref>

Након формирања владе (коалиција СНС—СПС—УРС), јула 2012, постаје потпредседник Владе задужен за одбрану, безбедност и борбу против [[Корупција|корупције]] и [[криминал]]а, као и [[министар]] одбране. Председник Николић га је именовао за секретара Савета за националну безбедност-<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1150792/Vu%C4%8Di%C4%87+sekretar+Saveta+za+nacionalnu+bezbednost.html |title=Вучић секретар Савета за националну безбедност |date= |website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} РТС, 3. 8. 2012</ref>

=== Министар одбране ===
{{Главни чланак|Избори за народне посланике Србије 2012.|Влада Ивице Дачића}}
[[Датотека:Aleksandar Vučić1 - cropped.jpg|мини|Вучић у време обављања функције министра одбране]]
Одмах по номинацији за првог потпредседника владе задуженог за одбрану, безбедност, борбу против организованог криминала и корупције, најављује да у борби против корупције неће бити заштићених и да ће будућа власт имати „нулту толеранцију” према корупцији и криминалу.

Доласком на чело [[Министарство одбране Републике Србије|Министарства одбране]], затекао је тешко материјално стање [[Војска Србије|војске]] и [[Наменска индустрија|војне индустрије]]. Одмах је отишао на више путовања у потрази за стратешким партнерима и купцима за производе српске [[Наменска индустрија|наменске индустрије]]. Са тих путовања се вратио са уговорима са Русијом и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињеним Арапским Емиратима]] вредним стотине милиона долара.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:420081-Vucic-Srbija-ce-praviti-rakete-za-UAE |title=Вучић: Србија ће правити ракете за УАЕ |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Новости</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:420169-Vucic-u-UAE-Potpisani-sporazumi-stizu-i-dolari |title=Вучић у УАЕ: Потписани уговори, стижу и долари |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Новости</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.telegraf.rs/vesti/551891-ugovor-od-220-miliona-seik-zeli-i-srpskog-bumbara-foto |title=Уговор од 220 милиона, шеик жели и српског бумбара |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Телеграф</ref><ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2013&mm=02&dd=17&nav_id=687665 |title=Србија и УАЕ-Сарадња за понос |date= 17. 02. 2013|website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Б92</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1245706/Sti%C5%BEu+investicije+iz+Emirata.html |title=Инвестиције из Емирата |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} РТС</ref> Учествовао је у организацији аеромитинга „Батајница 2012” у склопу прославе стогодишњице [[Ратно ваздухопловство и противваздухопловна одбрана Војске Србије|српске авијације]], на ком је представљен нов домаћи [[Ласта (авион)|школски авион „Ласта”]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1166310/Spektakl+%22Batajnica+2012%22.html |title=Батајница 2012 |date= |website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} РТС</ref><ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=02&nav_category=12&nav_id=639547 |title=Аеро спектакл у Батајници |date= 02. 09. 2012|website= |publisher= |access-date=22. 10. 2013}} Б92</ref>
<!--mrtva veza od tog datuma.-->Отвара се и нова фабрика борбених система у [[Велика Плана|Великој Плани]].<ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/1238766/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%84%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85+%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0.html |title=Нова фабрика борбених система |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} РТС, 29. 12. 2012</ref> На сајму наоружања „Партнер 2013” одржаном у јуну [[2013|2013.]] је најавио инвестиције у овај сектор, за који је рекао да очекује да постане замајац српске индустрије.<ref>{{cite news|author= |url=http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=06&dd=25&nav_id=726121 |title=Вучић: Улажемо у војну индустрију |date= 25. 06. 2013|website= |publisher= |access-date=28. 10. 2013}} Б92, 25. 6. 2013</ref> Сајам је, такође, резултовао великим бројем нових уговора.<ref>{{cite web |author= |url=http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html |title=Сајам наоружања компанији МБ наменска из Лучана донео нове уговоре |date= |website= |publisher= |access-date=26. 10. 2013 |archive-date=16. 10. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016222821/http://objektivno1.rs/region-gradovi/lucani/4309/sajam-naoruzanja-kompaniji-mb-namenska-iz-lucana-doneo-nove-ugovore.html |url-status= }} Објективно</ref>

У исто време, у знак пријатељства других држава према Србији, [[Министарство одбране Републике Србије|Министарство одбране]] добило је веома вредне поклоне, из [[Уједињени Арапски Емирати|УАЕ]] три блиндирана Мерцедесова џипа (''око 3 милиона евра''),<ref>{{cite web |author= |url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |title=Шеик поклонио Вучићу мечке вредне три милиона евра |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103163133/http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/pogledajte-seik-poklonio-vucicu-mecke-vredne-tri-miliona-evra/9554 |url-status= }} Ало, 23.01.2013</ref> двадесет санитетских возила из [[Кина|Кине]] (око 2 милиона евра),<ref>{{cite web|author= |url=http://www.kurir-info.rs/poklon-kine-20-sanitetskih-vozila-ministarstvu-odbrane-clanak-878841 |title=Кина поклонила 20 санитетских возила војсци Србије |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013}} Курир, аутор ТАНЈУГ, 06.07.2013</ref> четири возила типа „Хамер” од владе САД (''око 850.000 евра'')<ref>{{cite web|author= |url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/316438/Vucic-Srbija-je-mala-ali-ponosna?mobile=false |title=Вучић: Србија је мала али поносна |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013}} Вести, 28. 5. 2013</ref> Традиционално добра сарадња са [[Русија|Русијом]] додатно је унапређена (уговор о стратешком партнерству), а посебно је значајна акција чишћења терена од касетних мина на око 3000 квадрата код аеродрома у Нишу и око [[Параћин|Параћина]].<ref>{{cite web |author= |url=http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |title=Руси почели да чисте бомбе око аеродрома у Нишу |date= |website= |publisher= |access-date=29. 10. 2013 |archive-date=03. 11. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131103180418/http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/rusi-poceli-da-ciste-kasetne-bombe-oko-aerodroma-u-nisu/26829 |url-status= }} Ало, 5. 8. 2013</ref>

Поднео је оставку на место министра одбране уз образложење да жели да се у пуној мери посвети борби против корупције и криминала.

=== Бриселски споразум ===
{{Главни чланак|Бриселски споразум (2013)}}
[[Датотека:Sebastian Kurz & Aleksandar Vučić u Beogradu 2014.jpg|мини|десно|200п|[[Себастијан Курц]] и Александар Вучић (2014)]]
Одмах по ступању на дужност, [[Председник Републике Србије|председник Србије]] [[Томислав Николић]] је најавио наставак разговора са Приштином на највишем нивоу, сматрајући да је то сувише важно питање да би га водили нижи службеници. За тај посао предлаже [[Ивица Дачић|Ивицу Дачића]], [[председник Владе Републике Србије|председника Владе]]. Неко време су ти преговори на први поглед успешно напредовали и заустављено је даље одузимање права Србима на Косову (право на српска документа и таблице), прихваћен је нацрт стварања [[Заједница српских општина|Заједнице српских општина]], међутим, долази до застоја код утврђивања права Заједнице општина. Вучић се прикључује преговарачком тиму у априлу 2013. са циљем да обезбеди да грађани ЗСО сами одлучују о судству и полицији.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:427147-Drzavni-vrh-danas-odlucuje-ko-ide-u-Brisel |title=Државни врх данас одлучује ко иде у Брисел |date= |website= |publisher= |access-date=26. 10. 2013}} Новости</ref> У својој идеји о стварању ЗСО<ref>{{cite web | last = Zečević | first = D. | url = http://www.novosti.test.mainstream.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:458519-Vulin-Zajednica-srpskih-opstina-quotnovi-pocetak-ili-krajquot | title = Космет: Финиш уз државни врх | publisher = Novosti.test.mainstream.rs | date =  | accessdate = 2. 10. 2017 }}{{Мртва веза}}</ref>, Вучић је пронашао решење како да се обезбеди аутономија у срединама са већинским српским становништвом, да Заједница сама управља образовањем, здравством, да судска власт и полиција буду усклађене по саставу са етничком сликом у њој, и да Приштина може да постави регионалног команданта само по избору ЗСО-а.

На том састанку, [[Хашим Тачи]] покушава да минира договорени споразум захтевом да се као једна изборна јединица, на четири српске општине дода још три већински албанске општине, или „макар” јужни део [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]]. Тај предлог је за српску страну неприхватљив јер би се тиме озбиљно нарушила етничка слика. И поред великог притиска на преговараче лично, као и на Србију, Александар Вучић одбија предлог, сматрајући да у тој форми не задовољава ни минимум интереса Србије, ни њених грађана на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]],<ref>{{cite web|url=http://www.slobodnaevropa.mobi/a/24950867.html | title = Београдско „не“ Бриселу: Влада одбила споразум са Косовом | publisher = Slobodnaevropa.mobi |date=8. 4. 2013 | accessdate=2. 10. 2017}}</ref> тражи наставак преговора и од ЕУ да својим ауторитетом приволи косовске [[Албанци|Албанце]] на компромис. Тада се први пут дешава да ЕУ уважава захтев Србије и врши притисак на Приштину која невољно прихвата поредећи Заједницу Општина са [[Република Српска|Републиком Српском]].<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378519/Dacic-parafirao-tekst-sporazuma-Vucic-Prihvaceni-svi-srpski-predlozi Дачић парафирао текст споразума, Вучић: Прихваћени сви српски предлози] Блиц,</ref> Том приликом Вучић, наводно добија гаранције [[Европска унија|ЕУ]] и [[НАТО]]-а да „албанска чизма” неће имати приступ [[Северно Косово|Северу Косова]].<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Nema-rezervne-Srbije-uvodnik-Milenko-Pesic.sr.html Нема резервне Србије] Политика,</ref> Договара се расписивање [[Избори|избора]] за новембар 2013. чиме би српске институције добиле пун легитимитет, уместо да од стране међународне заједнице и остатка КиМ буду третиране као паралелне. Приштина се обавезује да донесе закон о општој [[Амнестија|амнестији]] чиме се трајно онемогућује евентуално застрашивање српског становништва судским процесима<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1357652/Pri%C5%A1tina,+usvojen+Zakon+o+amnestiji.html Приштина, усвојен Закон о амнестији] РТС,</ref> Иако Александар Вучић није у потпуности задовољан резултатима преговора, процењујући да је то максимум од могућег<ref>[http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/vucic:-sporazum-je-jedini-nacin-da-srbija-opstane-da-postoji_391657.html Вучић: Споразум је једини начин да Србија опстане, да постоји] РТВ,</ref>, да је одлука једина права за будућност Србије и њега лично<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1322146/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC+%D1%82%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BA,+%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B+.html Вучић: Споразум тежак, али једини могућ] РТС,</ref>, прихвата да се парафира споразум.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/378674/Tekst-briselskog-sporazuma |title=Текст бриселског споразума |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Блиц, 19. 4. 2013</ref> По повратку у земљу даје на увид јавности цео ток преговора као и коначан споразум. У [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]] споразум добија подршку владајуће вечине (173 посланика за, 24 против, 1 уздржан и 5 није гласало).<ref>{{cite web|author= |url=http://balkans.aljazeera.net/vijesti/skupstina-srbije-podrzala-sporazum-s-kosovom |title=Скупштина Србије подржала споразум с Косовом |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Балканс Алџазира, 26. 4. 2013</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novimagazin.rs/vesti/ds-ldp-i-svm-podrzali-briselski-sporazum-dss-protiv |title=Skupština usvojila izveštaj Vlade, za 173 poslanika |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Нови Магазин 26. априла 2013</ref> На КиМ су људи узнемирени и несигурни како ће те промене утицати на њихов живот и Александар Вучић одлази на Ким да одговори на њихова питања. Један део прихвата уверавања државног врха да неће остати незаштићени и након гашења српских институција, али други део ([[Демократска странка Србије|ДСС]], [[Српска радикална странка|СРС]], делимично [[Српска православна црква|СПЦ]]) и даље инсистира на задржавању постојећих српских институција. Тада Александар Вучић предлаже [[референдум]] под условом да се сви обавежу да ће прихватити његове резултате. Представници незадовољне групе Срба одбили су одржавање оваквог референдума.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Vucic-Srbija-donela-jedinu-mogucu-odluku-o-buducnosti.sr.html |title=Вучић северу Косова и Метохије нуди референдум о споразуму |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Политика, 25. 4. 2013</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1312730/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D1%87%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE+%D0%BE+%D0%B1%D1%83%D0%B4%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5.html |title=Вучић: Одлучујемо о будућности Србије |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} РТС, 25. 4. 2013</ref><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:431211-Vucic-Referendum-uz-slogu |title=Вучић: Референдум, уз слогу |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Новости, 25. 4. 2013</ref>

У међувремену је започео процес [[имплементација|имплементације]] [[Бриселски споразум (2013)|Бриселског споразума]] и расписани су косовски избори на којима је кандидована заједничка [[Српска листа (Скупштина Косова)|Српска листа]] око коалиције [[Српска напредна странка|СНС]], која треба да обезбеди да се гласови Срба не расипају и да, са великим бројем добијених гласова, буде основа за самосталност Заједници српских општина.<ref>[http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html Вулин у Лепосавићу: 3. новембра „Свесрпски избори”] {{Wayback|url=http://www.radiokim.net/vesti/vulin-u-leposavicu-3-novembra-svesrpski-izbori.html |date=20131103140427 }} Радио КиМ</ref>

После успешно спроведених преговора, Србија је на [[Видовдан]], 28. јуна 2013. добила оквирно датум за започињање преговора са ЕУ, с тим да је датум прве приступне конференције орочен најкасније за јануар 2014.{{чињеница|date=03. 2017. }}<!--mrtva veza od tog datuma.--><ref>{{cite web|author= |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:441077-Bundestag-dao-zeleno-svetlo-Srbiji--prva-pristupna-konferencija-u-januaru |title=Бундестаг дао ''зелено светло" Србији, прва приступна конференција у јануару'' |date= |website= |publisher= |access-date=24. 10. 2013}} Новости, 27. 6. 2013</ref>

Пред [[Уставни суд Републике Србије|Уставним судом Републике Србије]] нашло се више захтева за испитивање уставности Споразума, као и низа уредби које је [[Влада Републике Србије]], на челу са Александром Вучићем донела на основу њега. Уставни суд Србије је [[26. фебруар|26. фебруара]] [[2014]]. године оценио неуставном Уредбу о катастру за Косово, која је настала на основу Бриселског споразума. Суд је овом одлуком још једном дао Влади Србије рок од шест месеци да Уредбу о катастру уреди онако како налаже Устав Србије.

Будући да Влада Србије ништа од тога није учинила, Уставни суд је наставио поступак оцене уставности и донео коначну одлуку на седници од 26. фебруара. На овакву одлуку Уставног суда реаговао је министар правде Никола Селаковић, износећи став Владе да Бриселски споразум није правни већ политички акт, те да се Уставни суд треба огласити као ненадлежан за ово питање. 

У складу са препоруком министра Селаковића, Уставни суд је 10.12.2014. одбацио предлог за оцену уставности и законитости парафираног „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа“ између Владе Републике Србије и Привремених институција самоуправе у Приштини, од 19. априла 2013. године. (предмет IУо–247/2013). 

=== Председник Владе ===
[[Датотека:Встреча с Председателем Правительства Сербии Александром Вучичем.jpeg|десно|мини|200п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[председник Руске Федерације]] [[Владимир Путин]] (2014)]]
[[Датотека:Secretary Kerry and Serbian Prime Minister Vucic Address Reporters Before Their Bilateral Meeting in Washington (21482818931).jpg|десно|мини|200п|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић и [[државни секретар Сједињених Америчких Држава]] [[Џон Кери]] у [[Вашингтон]]у (2015)]]
[[Избори за народне посланике Србије 2014.|Ванредни парламентарни избори]] у [[Србија|Србији]] одржани су [[16. март]]а [[2014]]. Истог дана одржани су и ванредни избори за локалну власт у [[Београд]]у. Парламентарни избори су расписани након одлуке председништава [[Српска напредна странка|СНС-а]] и [[Социјалистичка партија Србије|СПС-а]] да се тренутни сазив [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] и [[Влада Ивице Дачића|Влада]] распусте зарад „провере воље народа”.<ref>[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=01&dd=26&nav_category=11&nav_id=804514 „Нећу да будем премијер без избора”], [[Б92]], [[26. јануар]] [[2014]].</ref> На парламентарним изборима изборна листа „[[Будућност у коју верујемо]]” коју је предводио Александар Вучић и Српска напредна странка, освојила је убедљиво највећи број гласова — 48,35%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2205/izbori-2014/1556680/konacni-rezultati-rik-a-za-republicke-izbore.html „Коначни резултати РИК-а за републичке изборе”], [[РТС]], [[24. март]] [[2014]].</ref> [[27. април]]а формирана је нова [[Прва влада Александра Вучића|Влада Србије]] са Александром Вучићем на месту председника Владе. Поред странака са листе коју је предводила СНС, у владу је поново ушла и коалиција окупљена око [[СПС]]-а.<ref>[http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:489140-Srbija-dobila-novu-Vladu-Vucic-premijer „Србија добила нову Владу, Вучић премијер”], [[Вечерње новости]], [[27. април]] [[2014]].</ref>

На [[Избори за народне посланике Србије 2016.|ванредним парламентарним изборима]] [[24. април]]а [[2016]], Српска напредна странка је поново освојила убедљиво највећи број гласова — 48,25%.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2534/izbori-2016/2307373/ukupni-rezultati-parlementranih-izbora-.html РИК: Коначни резултати парламентарних избора], [[РТС]], [[5. мај]] [[2016]].</ref> Након ових избора, владу на челу са Александром Вучићем су [[11. август]]а 2016. поново саставили СНС и СПС, са својим коалиционим партнерима. Ову владу су подржали и [[Савез војвођанских Мађара]] и [[Албанци|албанска]] [[Партија за демократско деловање]].<ref>[http://mondo.rs/a929043/Info/Srbija/Nova-Vlada-Srbije-polaganje-zakletve.html „Србија добила нову владу!”], Мондо, [[11. август]] [[2016]].</ref>

Период од доласка Вучића на место председника Владе је обележен падом медијских слобода услед притиска и напада на новинаре који исказују критику према режиму, као и гашења многих дебатних политичких емисија.<ref name="JovanovicMladenov" /><ref>{{cite journal|last=Castaldo|first=Antonino|last2=Pinna|first2=Alessandra|title=De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia |journal=European Politics and Society | year=2017|volume=19|issue=3|pages=264–281}}</ref><ref name="FreedomHouse2018">{{cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/FH_FITW_Report_2018_Final_SinglePage.pdf|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Freedom House |accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Freedom in the World 2018 |publisher=Амнести интернашонал |accessdate=18. 10. 2019}}</ref>

=== Председник Републике ===
[[Датотека:Prime Minister of Serbia Aleksandar Vucic.jpg|мини|200px|[[Председник Владе Републике Србије]] Александар Вучић у [[Москва|Москви]] (2017)]]Одлуком Председништва и Главног одбора Српске напредне странке, Александар Вучић је изабран за кандидата ове странке на [[Избори за председника Србије 2017.|председничким изборима]], који су одржани [[2. април]]а [[2017]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2631324/predsednistvo-sns-a-vucic-kandidat-za-predsednika.html „Председништво СНС-а: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[14. фебруар]] [[2017]].</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2657/izbori-2017/2635202/pocela-sednica-glavnog-odbora-sns-a.html „Главни одбор СНС-а једногласно: Вучић кандидат за председника”], [[РТС]], [[17. фебруар]] [[2017]].</ref> Његову кандидатуру су подржале и све странке владајуће коалиције ([[Социјалистичка партија Србије|СПС]], [[Покрет социјалиста|ПС]], [[Социјалдемократска партија Србије|СДПС]], [[Покрет снага Србије|ПСС]], [[Српски покрет обнове|СПО]], [[Самостална демократска странка Србије|Самостални ДСС]], [[Партија уједињених пензионера Србије|ПУПС]], [[Јединствена Србија|ЈС]] и [[Савез војвођанских Мађара|СВМ]]). На овим изборима, Вучић је победио у првом кругу, освојивши 55,08% гласова,<ref>[http://www.blic.rs/vesti/politika/rik-vucic-izabrani-predsednik-srbije-konacni-rezultati/v1xwxcl „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”], [[Блиц (новине)|Блиц]], [[20. април]] [[2017]].</ref> док су поједини медији и неке од опозиционих структура нагласили да је уочен низ неправилности током изборног процеса.<ref>{{Cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/izbori-nepravilnosti-stotine-nedostajucih-lista-razbijene-kutije-pretnje/27694053.html| title = Izborne nepravilnosti: Stotine nedostajućih listića, razbijene kutije, pretnje| last=| first = |date=24. 4. 2016| website = |archive-url=|archive-date=|dead-url=| accessdate=2. 8. 2018}}</ref> Према извештају [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС-а]], неизбалансирано извештавање медија, притисци на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотреба јавних ресурса за спровођење кампање су пољуљали једнакост могућности у такмичењу кандидата.<ref name="OEBS">{{Cite book |url=http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |title=Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године |publisher=ОЕБС |year=2017 |access-date=17. 1. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190119174338/http://www.rik.parlament.gov.rs/doc/dokumenta/ODIHR/Izvestaj%20OEBS%20SRB%20Presidential%202017%20-%20final%20report.pdf |archive-date=19. 1. 2019 |url-status=dead}}</ref>

То је била прва победа већ у првом кругу председничких избора након [[Избори за председника Србије 1992.|избора 1992.]] године на којима је победу однео [[Слободан Милошевић]] ([[Војислав Коштуница]] је однео победу у првом кругу на [[Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.|изборима]] за председника [[Председник Савезне Републике Југославије|СР Југославије]]). Према истраживањима [[Центар за слободне изборе и демократију|ЦеСИД-а]] о демографској структури присталица председничких кандидата, за Вучића су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.<ref>{{Cite book|url=http://www.cesid.rs/wp-content/uploads/2018/09/Oko-izbora-20.pdf |title=Oko izbora 20|publisher=CeSID |year=2018 |pages=42, 43}}</ref>

На дужност председника Републике Србије, ступио је [[31. мај]]а 2017. након истека мандата дотадашњем председнику [[Томислав Николић|Томиславу Николићу]].<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752800/aleksandar-vucic-polozio-zakletvu-i-stupio-na-duznost-predsednika-republike.html „Александар Вучић положио заклетву и ступио на дужност председника Републике”], [[РТС]], [[31. мај]] [[2017]].</ref> Дан пре тога, поднео је оставку на место председника Владе Србије.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2752358/vucic-podneo-ostavku-skupstini.html „Вучић поднео оставку Скупштини”], [[РТС]], [[30. мај]] [[2017]].</ref> Дана [[15. јун]]а мандат за састав нове владе поверио је [[Ана Брнабић|Ани Брнабић]], тадашњој министарки државне управе и локалне самоуправе.<ref>[http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=337336 „Вучић: Ана Брнабић добила мандат за састав нове владе”], [[Танјуг]], [[15. јун]] [[2017]].</ref> Ова влада формирана је [[29. јун]]а.<ref>[http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja „Изабрана Влада Србије на челу са Аном Бранбић, министри положили заклетву”] {{Wayback|url=http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66953-pocela-sednica-parlamenta-poslanici-postavljaju-pitanja |date=20170803125026 }}, [[Бета]], [[29. јун]] [[2017]].</ref>
[[Датотека:Aleksandar Vučić, Donald Trump & Avdullah Hoti.jpg|мини|200пиксел|Вучић, [[Доналд Трамп]] и [[Авдулах Хоти]] на потписивању [[Споразуми у Вашингтону (2020)|споразума о економској нормализацији]] у [[Бела кућа|Белој кући]] (4. септембар 2020)]]
Током посете Русији у децембру 2017. године добио је титулу почасног доктора на Московском државном институту за међународне односе (МГИМО).<ref>{{Cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-ruskog-drzavnog-instituta|title=Вучићу почасни докторат престижног руског државног института|website=Politika Online}}</ref> Добитник је „[[Златни лав|Златног лава]]” за мир у [[Венеција|Венецији]] [[2018|2018.]] године.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:763608-VUCIC-DOBIO-ZLATNOG-LAVA-ZA-MIR-NIJE-OTISAO-NA-SVECANOST-ZBOG-KOSOVA-Nagrada-ide-gradjanimakoji-su-me-obavezali-da-trazim-mir|title=VUČIĆ DOBIO "ZLATNOG LAVA" ZA MIR: Za moju nagradu su zaslužni građani|website=NOVOSTI}}</ref>

Организација ''-{[[Freedom House]]}-'' је у извештају за 2018. годину навела да је Србија земља која има константан пад у индексима слободе након доласка Вучића на власт, као и да је у једној години изгубила статус „слободних” и сврстала се у категорију „делимично слободних” земаља. Према објашњењу, статус Србије опао је због погоршања у начину спровођења избора, због наставка покушаја владе и прорежимских медија да кроз законе угњетавају независне новинаре провлачећи их кроз прљаве кампање, као и због акумулације извршних овлашћења од стране председника Вучића, у супротности са уставним овлашћењима.<ref>{{Cite web|url=https://freedomhouse.org/sites/default/files/Feb2019_FH_FITW_2019_Report_ForWeb-compressed.pdf|title=Freedom in the World 2019|date=5. 1. 2019|website=Freedom House|accessdate=5. 2. 2019}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|title=Fridom haus: Srbija pala iz grupe slobodnih zemalja u grupu delimično slobodnih|date=5. 2. 2019|website=Н1|accessdate=5. 2. 2019|archive-date=07. 02. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190207015932/http://rs.n1info.com/Vesti/a457843/Fridom-haus-Srbija-pala-iz-grupe-slobodnih-zemalja-u-grupu-delimicno-slobodnih.html|url-status=}}</ref> Политички теоретичари и научници, аналитичари и новинари често владавину Александра Вучића описују као [[Ауторитарност|ауторитарну]] или [[Аутократија|аутократску]].<ref name="FreedomHouse2018"/><ref>{{cite journal|last=Bieber|first=Florian|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|date=јул 2018|volume=38|issue=3|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|pages=337–54}}</ref><ref>{{cite journal|last=Günay|first=Cengiz|last2=Džihić|first2=Vedran|title=Decoding the authoritarian code: exercising ‘legitimate’ power politics through the ruling parties in Turkey, Macedonia and Serbia |journal=Southeast European and Black Sea Studies |date=октобар 2016|volume=16|issue=4|doi=10.1080/14683857.2016.1242872|pages=529–549}}</ref><ref>{{cite book|last=Voltmer|first=Voltmer|title=Media, Communication and the Struggle for Democratic Change: Case Studies on Contested Transitions|publisher=Springer Nature|isbn=978-3-030-16747-9|year=2019|p=6}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?referer=|title=A Serbian Election Erodes Democracy |date=9. 4. 2017|publisher=The New York Times|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html?utm_term=.dfe27b9e470f|title=Thousands march against Serbian president’s autocratic rule|date=8. 12. 2018|publisher=The Washington Post|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=10. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181210193737/https://www.washingtonpost.com/national/thousands-march-against-serbian-presidents-autocratic-rule/2018/12/08/a7b93022-fb1b-11e8-8642-c9718a256cbd_story.html|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://foreignpolicy.com/2018/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/|title=How Aleksandar Vucic Became Europe’s Favorite Autocrat |first=Aleks|last=Eror |date=9. 3. 2018|publisher=Foreign Policy|accessdate=12. 12. 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.spiegel.de/politik/ausland/serbien-sieg-von-aleksandar-vucic-bei-der-praesidentenwahl-gilt-als-sicher-a-1141414.html|title=Vucic, der Allmächtige |first=Keno|last=Verseck |date=2. 4. 2017|publisher=Der Spiegel|language=German|accessdate=5. 1. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|title=Serbie: une présidentielle pour asseoir l'emprise de Vucic|first=Enver|last=Robelli|date=31. 3. 2017|publisher=Le Parisien|language=French|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214164235/http://www.leparisien.fr/flash-actualite-monde/serbie-une-presidentielle-pour-asseoir-l-emprise-de-vucic-31-03-2017-6812130.php|url-status=}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|title=Vladavina neobuzdanog autokrate|first=Ivan|last=Milovanović|date=3. 2. 2018|publisher=Данас|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018|archive-date=14. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181214213907/https://www.danas.rs/pismo/vladavina-neobuzdanog-autokrate/|url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-bolja-srbija/28518699.html |title=Vučićeva ostavka na mestu premijera i predsednička mapa 'bolje' Srbije |first=Branka|last=Mihajlović |date=30. 5. 2017|publisher=Радио Слободна Европа|language=Serbian|accessdate=12. 12. 2018}}</ref> Због оптужби за пораст политичког насиља и гушење медијских слобода, у јесен 2018. године су отпочели [[Протести у Србији 2018—2020.|протести]] усмерени су против начина вршења власти од стране Александра Вучића.

Септембра 2019. хрватски представници су испланирали да у [[Дрвар|Дрвару]], општини са етничком српском већином, уз војне почасти прославе ''24. годишњицу ослобођења општина [[Кантон 10|Кантона 10]],'' у спомен на догађаје и борбе у којима су [[Oružane snage Republike Hrvatske|ХВ]] и [[Хрватско вијеће одбране|ХВО]] привремено заузеле простор Дрвара и суседних општина у којима су Срби чинили апсолутну већину.<ref>{{Cite web|url=https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/umjesto-obiljezavanja-hrvatskih-akcija-u-drvar-dolazi-aleksandar-vucic-20190913|title=Umjesto hrvatskih dužnosnika, u Drvar dolazi Aleksandar Vučić|website=tportal.hr|access-date=2024-03-13}}</ref> У том периоду је Вучић најавио свој долазак у Дрвар, заједно за Милорадом Додиком и другим високим званичницима Србије и Српске. Хрватски представници из редова [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а, одустали су од својих планова за реализацију прославе.<ref>{{Cite web|url=https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/umjesto-generala-hvo-a-u-drvar-stize-vucic-489365|title=Oslobođenje - Umjesto generala HVO-a, u Drvar stiže Vučić?|date=2019-09-13|website=www.oslobodjenje.ba|language=bs-ba|access-date=2024-03-13}}</ref> Приликом посете Вучића, најављено је да Србија донира Дрвару милион евра и да ће подмирити дугове општине према мајкама и породиљама.<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/balkan/2019/9/13/srbija-donirala-drvaru-milion-eura|title=Srbija donirala Drvaru milion eura|website=Al Jazeera Balkans|language=bs|access-date=2024-03-13}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/srebrenica-drvar-donacije-srbije/30293243.html|title=Srebrenica i Drvar najviše profitirali od donacija Srbije|last=Veselinović|first=Gojko|date=2019-11-26|work=Radio Slobodna Evropa|access-date=2024-03-13|language=sh}}</ref>

[[Срби у Црној Гори|Србин из Црне Горе]], бизнисмен и добротвор СПЦ [[Дака Давидовић|Миодраг „Дака” Давидовић]] је оптужио Вучића да је одговоран за атентат снајпером на њега. Давидовић је у покушају атентата децембра [[2019|2019.]] рањен док је био у друштву епископа [[Српска православна црква|СПЦ]] [[Јоаникије Мићовић|Јоаникија]], у хотелу Краун плаза.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/svet/davidovic-vucic-stoji-iza-pokusaja-atentata-na-mene-pokusava-da-zavadi-srbe-u-crnoj-gori/|title=Davidović: Vučić stoji iza pokušaja atentata na mene, pokušava da zavadi Srbe u Crnoj Gori - Svet - Dnevni list Danas|website=www.danas.rs|language=sr-RS|access-date=2021-03-12}}</ref> Од његове изјаве саопштењем јавности оштро се оградио епископ Јоаникије.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/973656/episkop-joanikije-neprihvatljivo-davidovic-govori-moje-ime-vucic-nema-nikakve-veze-pokusajem-atentata|title=ЕПИСКОП ЈОАНИКИЈЕ: Неприхватљиво је да Давидовић говори у моје име, Вучић нема никакве везе са покушајем атентата|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-07-19}}</ref> У окружењу хотела где је реализован атентат, српске службе су лоцирале неколико црногорских држављана повезаних са криминалним активностима.<ref>{{Cite web|url=https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/497199/crnogorci-locirani-u-beogradu-uhvacen-signal-koji-vodi-do-podgorice|title=CRNOGORCI LOCIRANI U BEOGRADU! Uhvaćen signal koji vodi do Podgorice!|website=espreso.co.rs|language=sr|access-date=2024-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.espreso.co.rs/vesti/hronika/481599/locirani-atentatori-na-miodraga-davidovica-ispred-kraun-plaze-metak-su-ispalili-crnogorski-kriminalci|title=LOCIRANI ATENTATORI NA MIODRAGA DAVIDOVIĆA ISPRED KRAUN PLAZE: Metak su ispalili crnogorski kriminalci!|website=espreso.co.rs|language=sr|access-date=2024-03-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sveosrpskoj.com/vijesti/utvrdjeno-koji-su-kriminalci-iz-crne-gore-bilo-oko-kraun-plaze-kad-je-pucano-na-davidovica/|title=Утврђено који су криминалци из Црне Горе било око „Краун плазе“ кад је пуцано на Давидовића|date=2019-12-15|website=Све о Српској|language=sr-RS|access-date=2024-03-13}}</ref>

==== Други мандат ====
На [[Општи избори у Србији 2022.|председничким изборима 3. априла 2022]]. године, Вучић наступа као кандидат предложен од стране [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичке партије Србије]] и [[Савез војвођанских Мађара|Савеза војвођанских Мађара]]. [[Републичка изборна комисија]] га је за кандидата прогласила [[9. март|9. марта]], након предаје 148.846 исправних изјава подршке бирача.<ref>{{Cite news|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/svet-60638909|title=Избори у Србији 2022: Ко су кандидати за председника Србије|date = 29. 3. 2022.|publisher=ББЦ на српском језику}}</ref>

[[Српска радикална странка]] је [[8. марта]] одлучила да подржи кандидатуру Александра Вучића за [[Председник Републике Србије|председника Републике Србије]] и тако први пут од увођења вишестраначја нема сопственог председничког кандидата.<ref>{{Cite news|url=https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/saopstenja/centralna-otadzbinska-uprava-na-sednici-odrzanoj-8-marta-donela-je-odluku-o2f06bfb6cbab4be80b0a65f61.html|title=Централна отаџбинска управа на седници одржаној 8. марта донела је одлуку о подршци кандидатуре Александра Вучића за председника Републике|date=08.03.2022.|publisher=Српска радикална странка}}</ref> Странка [[Словаци у Србији|словачке националне мањине]] [[Словаци напред]] је такође подржала његову кандидатуру.<ref>{{Cite news|url=https://www.dnevnik.rs/politika/stranka-slovaci-napred-podrzava-vucica-30-03-2022|title=Странка Словаци напред подржава Вучића|date=30.03.2022.|publisher=Дневник}}</ref>

Подршку Вучићевој кандидатури јавно су изразили лидери [[Демократски фронт (Црна Гора)|Демократског фронта]] из [[Црна Гора|Црне Горе]], посланик [[Скупштина Црне Горе|Скупштине Црне Горе]] и председник [[Демократска народна партија Црне Горе|Демократске народне партије]] [[Милан Кнежевић (политичар)|Милан Кнежевић]], као и председник [[Нова српска демократија|Нове српске демократије]] [[Андрија Мандић]].<ref>{{Cite news|url=https://www.dan.co.me/vijesti/politika/knezevic-podrzao-vucic-a-predaja-nije-opcija-5113652|title=Кнежевић и Мандић подржали Вучића уочи избора|date=31.3.2022.|publisher=Дан}}</ref> Такође, подршку су дали и други [[Срби у Црној Гори|српски политичари из Црне Горе]]: [[Марко Царевић|Марко Бато Царевић]] (председник [[Општина Будва|општине Будва]]),<ref>{{Cite news|url=https://www.vijesti.me/vijesti/politika/597614/carevic-pozivam-gradjane-da-povjerenje-ukazu-vucicu-za-srpski-narod-u-crnoj-gori-vazno-da-imamo-stabilnu-srbiju|title=Carević: Pozivam građane da povjerenje ukažu Vučiću, za srpski narod u Crnoj Gori važno da imamo stabilnu Srbiju|date=31.03.2022.|publisher=Vijesti}}</ref> [[Марко Ковачевић (политичар)|Марко Ковачевић]] (председник [[Општина Никшић|општине Никшић]]), [[Веско Делић]] (председник [[Општина Мојковац|општине Мојковац]]) и [[Иван Отовић]] (председник Скупштине [[Општина Херцег Нови|општине Херцег Нови]]).<ref>{{Cite news|url=https://borba.me/delic-kovacevic-i-otovic-podrzali-vucica-vi-ste-garant-prosperitetne-srbije-cijenimo-brigu-i-nesebicnu-podrsku-srpskom-narodu-u-crnoj-gori/|title=Delić, Kovačević i Otović podržali Vučića: Vi ste garant prosperitetne Srbije, cijenimo brigu i nesebičnu podršku srpskom narodu u Crnoj Gori!|date = 30. 3. 2022.|publisher=Borba}}</ref> Писмом је подршку упутио и српски члан [[Предсједништво Босне и Херцеговине|Предсједништва Босне и Херцеговине]] [[Милорад Додик]],<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/dodik-podrzao-vucica-i-sns-i-pozeleo-mu-pobedu-na-izborima-u-interesu-kontinuiteta-i-stabilnosti/|title=Dodik podržao Vučića i SNS i poželeo mu pobedu na izborima u interesu kontinuiteta i stabilnosti|date=31.3.2022.|publisher=Danas}}</ref> а Вучићеву председничку кандидатуру су подржали [[Српска демократска странка|Српскa демократскa странкa]] и њен председник [[Мирко Шаровић]] (бивши [[Предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]]),<ref>{{Cite news|url=https://ba.n1info.com/vijesti/sds-i-sarovic-podrzali-vucica/|title=SDS i Šarović podržali Vučića|date=30.03.2022.|publisher=N1}}</ref> као и председник [[Партија демократског прогреса|Партије демократског прогреса]] [[Бранислав Бореновић]].<ref>{{Cite news|url=https://banjaluka.net/borenovic-i-sarovic-podrzali-vucica-i-sns-na-izborima-u-srbiji/|title=Borenović i Šarović podržali Vučića i SNS na izborima u Srbiji}}</ref> Путем видео спота исто је учинио и [[Драшко Станивуковић]], [[Градоначелник Бање Луке|градоначелник Бањалуке]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/stanivukovic-kao-vucic-uz-semafor-na-stadionu-dao-podrsku-kandidatu-sns/|title=Stanivuković kao Vučić: Uz semafor na stadionu dao podršku kandidatu SNS|date = 1. 4. 2022.|publisher=Danas}}</ref> Такође је добио подршку разних људи из јавног живота.<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/izbori-2022/ko-je-sve-od-poznatih-podrzao-vucica/|title=Ko je sve od poznatih podržao Vučića|date = 30. 3. 2022.|publisher=N1}}</ref>

Вучић је током прве половине 2024. предводио дипломатску борбу Србије против усвајања [[Резолуција Генералне скупштине Уједињених нација 78/282|Резолуције о Сребреници]] у Генералној скупштини Уједињених нација.<ref>{{Cite web|url=https://rts.rs/vesti/politika/5445899/vucic-njujork-rezolucija-u-srebrenici.html|title=РТС :: Политика :: Вучић за РТС: Велики и силни мисле да могу да раде шта хоће, наше је да се супротставимо и боримо|website=rts.rs|access-date=2024-05-21}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/616311/Protiv-nas-je-bio-ceo-kolektivni-zapad|title=Против нас је био цео колективни запад|last=Р|first=Б.|website=Politika Online|access-date=2024-05-26}}</ref> Он је крајем септембра 2024. у УН-у одликовао министре и дипломатске представнике држава које су претходно уважиле српски став по питању сребреничке резолуције.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/634885/Prijatelji-Srbije-odlikovani-u-Njujorku|title=Пријатељи Србије одликовани у Њујорку|last=Филиповић|first=Јелена|website=Politika Online|access-date=2024-09-29}}</ref>

Заједно са председником Српске Милорадом Додиком организовао је Српски сабор 8. јуна.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/616348/Vucic-sa-Dodikom-Jedinstvo-srpskog-naroda-bice-snazno-potvrdeno-na-Saboru-8-juna|title=Вучић са Додиком: Јединство српског народа биће снажно потврђено на Сабору 8. јуна|website=Politika Online|access-date=2024-05-26}}</ref>

== Политика ==
=== Унутрашња политика ===
{{...}}
Учествовао је у разговорима о проналажењу модалитета за враћање обавезног војног рока,<ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/news/2024/9/5/u-srbiji-najavljeno-vracanje-obaveznog-sluzenja-vojnog-roka-od-75-dana|title=Uskoro odluka: Srbija planira obavezni vojni rok|website=Al Jazeera Balkans|language=bs|access-date=2024-09-14}}</ref> за шта је претходно давао изразиту подршку.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vojni-rok-u-srbiji-konacna-odluka-o-vracanju-za-20-dana-evo-sta-znamo-do-sada/7mk7jvx|title=POVRATAK VOJNOG ROKA SVE BLIŽE! Ko se ne odazove BIĆE KAŽNJEN, poznato koliko će trajati i kolike će biti PLATE VOJNIKA, evo šta sve znamo do sada|last=Tašković|first=Marko|date=2024-09-06|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-09-14}}</ref> Септембра 2024. потписао је сагласност за враћање обавезног војног рока.<ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/vucic-potpisao-saglasnost-za-vracanje-obaveznog-vojnog-roka/|title=Vučić potpisao saglasnost za vraćanje obaveznog vojnog roka|last=Tanjug|date=2024-09-14|website=N1|language=sr-RS|access-date=2024-09-14}}</ref>

Поводом блокаде српских институција на северу АП КиМ, као и константном малтретирања српског становништва на северу, Вучић је 13. септембра 2024. одржао конференцију за медије на којој су најављени додатни конкретни потези ради помоћи и заштити становништва, укључујући и проглашење Косова и Метохије за подручје посебне социјалне заштите.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1408842/vazan-potez-drzave-kosovo-metohija-proglasava-podrucje-posebne-socijalne-zastite-ovo-konkretne-mere|title=ВАЖАН ПОТЕЗ ДРЖАВЕ: Косово и Метохија се проглашава за подручје посебне социјалне заштите - Ово су конкретне мере|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2024-09-13}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/137162/vucic-predstavio-hitne-mere-povodom-krize-na-kim-necemo-proglasiti-okupaciju-dela-nase-teritorije/vest|title=Vučić predstavio hitne mere povodom krize na KiM: "Nećemo proglasiti okupaciju dela naše teritorije"|last=Srbija|first=Euronews|date=2024-09-13|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-13}}</ref>

Вучић се није усагласио са идејом градоначелника Београда и високог функционера СНС-а [[Александар Шапић|Александра Шапића]], да је неопходно изместити гробно место [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] из [[Музеј Југославије|Музеја Југославије]].<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/138098/vucic-za-politiko-o-izmestanju-titovog-groba-nece-biti-izmesten-josip-broz-je-deo-nase-istorije/vest|title=Vučić za Politiko o izmeštanju Titovog groba: Neće biti izmešten, Josip Broz je deo naše istorije|last=Tanjug|date=2024-09-21|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-09-22}}</ref>

=== Економија ===
Након избора за [[Председник Владе Републике Србије|председника Владе]] [[2014]]. године, Вучић је заговарао економске мере штедње ради смањења буџетског дефицита. Његова политика фискалне консолидације првенствено је била усмерена на резове у јавном сектору, а једна од мера је била смањење плата и пензија у јавном сектору, као и забрана запошљавања у јавном сектору. Као меру предострожности и обезбеђивања дугорочне фискалне стабилности државе, његова Влада је [[23. фебруара]] [[2015]]. године потписала трогодишњи аранжман са [[Међународни монетарни фонд|Међународним монетарним фондом]] у вредности од 1,2 милијарде евра. [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] и [[Европска унија]] су похвалили спроведене реформе и назвали их једним од најуспешнијих програма које је [[Међународни монетарни фонд|ММФ]] икада имао. 

Укупан јавни дуг земље је са 17 милијарди евра колико је износио 2012. године, увећан на 35,6 милијарде евра, колико је износио новембра 2023. године. Учешће јавног дуга централног нивоа власти у БДП-у (методологија ЕСА 2010) на крају новембра 2023. године износило је 51,5%.<ref>{{cite web|author= |url=https://javnidug.gov.rs/static/uploads/Mesecni%20izvestaj%20Uprave%20za%20javni%20dug%20-%20CIR%20Novembar%202023.pdf |title= Анализа јавног дуга и дуга сектора државе|date= |website= |publisher= |access-date=}}</ref>

Јануара 2024. Вучић је са сарадницима представио план „Србија 2027”.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/595228/Skok-u-buducnost-u-sest-koraka|title=Скок у будућност у шест корака|last=Гуцијан|first=Сандра|website=Politika Online|access-date=2024-01-22}}</ref> Више пута се заложио за копање литијума у Србији, истичући да ће тим пројектом буџет града Лознице бити значајно увећан и да ће таквом инвестицијом западна Србија почети да се развија.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/595158/Nova-vlada-bi-trebalo-da-razmisli-o-litijumu|title=Нова влада би требало да размисли о литијуму|website=Politika Online|access-date=2024-01-22}}</ref>

=== ЕУ и мигрантска криза ===
Током [[Европска мигрантска криза|европске мигрантске кризе 2015−2016]]. године, Вучић је своје ставове снажно ускладио са политиком [[Канцелар (Њемачка)|немачке канцеларке]] [[Ангела Меркел|Ангеле Меркел]] и јавно похвалио немачку миграциону политику. Такође је изјавио да ће [[Србија]] сарађивати са [[Европска унија|Европском унијом]] у решавању мигрантског тока идући од [[Блиски исток|Блиског истока]] до земаља чланица ЕУ балканском рутом и да ће Србија бити спремна да прихвати део миграната.

=== Отворени Балкан ===
{{Детаљније|Отворени Балкан}}
[[Датотека:Aleksandar Vučić, Zoran Zaev & Edi Rama Open Balkan 29 07 2021.jpg|мини|200пиксел|[[Председник Републике Србије]] Александар Вучић, председник [[Председник Владе Северне Македоније|Владе Северне Македоније]] [[Зоран Заев]] и [[председник Владе Албаније]] [[Edi Rama|Еди Рама]] на Економском форуму за регионалну сарадњу (29. јул 2021)]]
Вучић је био домаћин првог састанка иницијативе [[Отворени Балкан|Мали Шенген]], који је одржан [[10. октобра]] [[2019]]. године у [[Нови Сад|Новом Саду]]. На овом састанку је са председником [[Председник Владе Северне Македоније|Владе Северне Македоније]] [[Зоран Заев|Зораном Заевом]] и [[Председник Владе Албаније|председником Владе Албаније]] [[Edi Rama|Едијем Рамом]] потписао декларацију о намерама за успостављање јединствене регионалне економске зоне, а која би са ове три државе имала потенцијал од 131.953 квадратних километара и 11.800.000 становника.<ref>{{Cite news|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/vucic-zaev-rama-novi-sad/30209132.html|title=Vučić, Zaev i Rama potpisali deklaraciju o slobodnom protoku robe i ljudi|date=10.10.2019.|publisher=Radio Slobodna Evropa}}</ref>

У оквиру иницијативе која је потом названа [[Отворени Балкан]], одржано је неколико састанака. На састанку у [[Београд|Београду]], одржаном [[4. новембра]] [[2021]]. године, потписана је заједничка изјава „будућност проширења - поглед из региона“, којом је [[Европска унија]] позвана да се више ангажује и заинтересује у процесу интеграција [[Западни Балкан|Западног Балкана]]. Писмо су потписали [[председник Републике Србије]] Александар Вучић, заменик [[Председник Владе Северне Македоније|председника Владе Северне Македоније]] задужен за европска питања [[Никола Димитров]] и [[председник Владе Албаније]] [[Edi Rama|Еди Рама]].<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/ucesnici-sastanka-inicijative-otvoreni-balkan-pozivaju-eu-da-se-pokrene-prema-regionu/|title=Učesnici sastanka inicijative Otvoreni Balkan pozivaju EU da se pokrene prema regionu|date=4.11.2021.|publisher=Danas}}</ref> Приступање иницијативи је дан раније понуђено и [[Предсједник Владе Црне Горе|председнику Владе Црне Горе]] [[Здравко Кривокапић|Здравку Кривокапићу]], који је изразио подршку иницијативи, али није изразио заинтересованост да и његова држава узме учешће. Такође, лидери иницијативе су упутили и позив [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] да се придружи [[Отворени Балкан|Отвореном Балкану]].

У оквиру иницијативе [[Отворени Балкан]] планирано је да све чланице иницијативе укину граничке контроле.<ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-58019630|title=Ко све није део „Отвореног Балкана" и зашто|date=2021-07-30|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2024-01-22}}</ref>

=== Литијум ===
{{...}}
У склопу расправе о копању минерала [[Јадарит]] у Западној Србији, Вучић је 4. септембра 2024. посетио Подриње. Поред најаве о отварању брзе саобраћајнице [[Шабац]]-[[Лозница]],<ref>{{cite news |date=4. септембар 2024. |title=Vučić u Podrinju: Pre kraja godine otvara se brza saobraćajnica Šabac–Loznica; razjasniti sve nejasnoće u vezi sa litijumom |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525698/vucic-podrinje-put-bojic-tekeris.html |work=РТС |access-date=8. септембар 2024.}}</ref> РТС је пренео да ће председник лично разговарати са становницима крајева који би били погођени копањем и прерадом тог минерала.<ref>{{cite news |date=4. септембар 2024. |title=Vučić od danas do 8. septembra u Podrinju, razgovara sa građanima |url=https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5525643/vucic-od-danas-do-8-septembra-u-podrinju-razgovara-sa-gradjanima.html |work=РТС |access-date=4. септембар 2024.}}</ref> 

=== Спољна политика ===

==== Односи са Русијом ====
[[Датотека:2018 Moscow Victory Day Parade 03.jpg|мини|200пиксел|[[Председник Србије]] Александар Вучић, [[Председник Руске Федерације|руски председник]] [[Владимир Путин]] и [[Израел|израелски]] [[Председник Владе Државе Израел|премијер]] [[Бенјамин Нетанјаху]] на Паради победе у [[Москва|Москви]] (9. мај 2018)]]
Вучић је одржавао традиционалне добре односе између [[Србија|Србије]] и [[Русија|Русије]], а његова влада је одбила да уведе санкције [[Русија|Русији]], након [[Рат на истоку Украјине|кризе у Украјини]] и [[Руска анексија Крима|руске анексије Крима]]. Вучић је више пута најављивао да ће [[Србија]] остати посвећена својим европским интеграцијама, али и да одржава историјске односе са [[Русија|Русијом]].

Током Вучићевог мандата, [[Србија]] је наставила да шири јача економске везе са [[Русија|Русијом]], посебно повећањем српског извоза у [[Русија|Русију]]. Почетком [[2016]]. године, после састанка са руским потпредседником владе [[Дмитриј Рогозин|Дмитријем Рогозином]], Вучић је најавио могућност да [[Србија]] куповином руских ракетних система појача војну сарадњу са [[Русија|Русијом]].

У децембру [[2017]]. године, Вучић је први пут боравио у званичној посети [[Русија|Руској Федерацији]] као [[Председник Републике Србије|председник Србије]]. Изразио је захвалност [[Русија|Русији]] на заштити српских националних интереса и изјавио да: „Србија никада неће уводити санкције Руској Федерацији.“

Вучић је био против увођења санкција Русији поводом [[Инвазија Русије на Украјину|инвазије на Украјину 2022]] и истовремено је подвукао поштовање територијалног интегритета Украјине.<ref>{{Cite web|url=https://balkaninsight.com/2022/02/25/serbia-supports-ukraines-sovereignty-but-opposes-sanctions-on-russia-vucic-says/|title=Serbia Supports Ukraine’s Sovereignty But Opposes Sanctions on Russia, Vucic says|date=2022-02-25|website=Balkan Insight|language=en-US|access-date=2022-03-04}}</ref> 

==== Односи са САД ====
[[Датотека:President Trump Participates in a Signing Ceremony (50323300132).jpg|мини|200пиксел|Потписивање [[Споразуми у Вашингтону (2020)|Вашингтонског споразума]] у Овалном кабинету [[Бела кућа|Беле куће]]; седе: Вучић, [[Председник Сједињених Америчких Држава|амерички председник]] [[Доналд Трамп]] и премијер Косова [[Авдулах Хоти]]; стоје: [[Ричард Гренел]] и [[Потпредседник Сједињених Држава|потпредседник САД]] [[Мајк Пенс]] (4. септембар 2020)]]
У јулу 2017. године Вучић је посетио [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и састао се са [[Потпредседник Сједињених Држава|потпредседником САД]] [[Мајк Пенс|Мајком Пенсом]], где су разговарали о америчкој подршци напорима [[Србија|Србије]] да се придружи [[Европска унија|Европској унији]], потреби за континуираним реформама и даљем напретку у нормализацији односа са [[Република Косово|Косовом]]. Позивајући се на предложени аранжман размене територија између Србије и Косова, амерички саветник за националну безбедност [[Џон Болтон]] рекао је да се САД неће противити територијалној размени између ради решавања дуготрајног спора. [[Стејт департмент]] и даље држи да је пуна нормализација односа између Србије и Косова „од суштинске важности за регионалну стабилност“, што је Вучић раније рекао.

Мораторијум који је уведен на учешће Војске Србије у међународним војним вежбама прекинут крајем јуна 2023. године, када је заједно са [[Оружане снаге САД|оружаним снагама САД]] и још осам земаља Војска Србије учествовала у вежби „Платинасти вук”.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/84347/sve-oci-uprte-u-platinastog-vuka-neprijatne-poruke-iz-kremlja-vasington-zahvaljuje-srbiji-na-angazovanju-u-vezbi/vest|title=Sve oči uprte u "Platinastog vuka": Neprijatne poruke iz Kremlja, Vašington zahvaljuje Srbiji na angažovanju u vežbi|last=Srbija|first=Euronews|date=2023-04-15|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-01-10}}</ref>  

==== Однос са НР Кином ====
{{...}}
Током државне посете председника НР Кине [[Си Ђинпинг|Сија Ђинпинга]], која је трајала од 7. до 8. маја 2024, у њиховој заједничкој изјави Вучић је између осталог подржао политику једне Кине, и истакао је да је [[Република Кина|Тајван]] неотуђиви део [[НР Кина|НР Кине]].<ref>{{cite report |author1=Александар Вучић |author2=Си Ђинпинг |date=8. мај 2024. |title=Zajednička izjava predsednika Republike Srbije i predsednika Narodne Republike Kine |url=https://www.predsednik.rs/lat/pres-centar/saopstenja/zajednicka-izjava-predsednika-republike-srbije-i-predsednika-narodne-republike-kine |publisher=Званична страница председника Србије |access-date=10. септембар 2024.}}</ref>

==== Однос са државама ЕУ ====
{{...}}

==== Однос са Израелом ====
[[Датотека:Reuven Rivlin state visit to Serbia, July 2018 (2365).jpg|мини|200пиксел|Председник [[Израел|Израела]] [[Рувен Ривлин]] у званичној посети [[Београд|Београду]] (јул 2018)]]
У [[Споразуми у Вашингтону (2020)|уговору о намерама који је потписан у Вашингтону 2020.]] године, једна од ставки је била и премештање амбасаде Србије у [[Израел]]у из [[Тел Авив]]а у [[Јерусалим]], што би значило признавање Јерусалима за главни град Израела, а што су претходно учиниле и САД, и признавање независности Републике Косово од стране Израела.

Као последица тога, Израел је отворио амбасаду у самопроглашеној Републици Косово. Израел је такође тиме и признао Косово као независну државу, иако је до тог споразума водио чврсту политику јединства српске територије. После овога, Вучић је изјавио да након признања независности Косова од стране Израела, Србија више не сматра да има било каквих обавеза из [[Споразуми у Вашингтону (2020)|Вашингтонског споразума]].

Србија није пребацила своју амбасаду у Јерусалим.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/bs/izraelski-timovi-u-beogradu-lijep-gest-i-politi%C4%8Dki-marketing/a-67303695|title=Izraelski timovi u Srbiji: Lijep gest i politički marketing – DW – 04.11.2023|website=dw.com|language=bs|access-date=2024-01-10}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/ejdus-odustajanje-srbije-od-preseljenja-ambasade-u-jerusalim-politicki-dobitak-za|title=Ejdus: Odustajanje Srbije od preseljenja ambasade u Jerusalim, "politički dobitak" za Beograd|date=2021|website=Kosovo Online|url-status=live}}</ref> 

Током палестинско-израелског рата, клубови из Израела су играли своје утакмице на територији Србије, што је описано као пример неутралне политике земље.<ref>{{Cite web|url=https://www.dw.com/bs/izraelski-timovi-u-beogradu-lijep-gest-i-politi%C4%8Dki-marketing/a-67303695|title=Izraelski timovi u Srbiji: Lijep gest i politički marketing – DW – 04.11.2023|website=dw.com|language=bs|access-date=2024-01-10}}</ref>

=== Медији ===
Представница [[Организација за европску безбедност и сарадњу|ОЕБС]]-а за слободу медија [[Дуња Мијатовић]], упутила је писмо Вучићу 2014, скрећући пажњу на сузбијање медија, што је он негирао и затражио извињење од стране ОЕБС-а.<ref name="Zensur">{{Cite news|title="Serbische Regierung zensiert Medien – Ein Virus namens Zensur"|url=http://www.taz.de/!139279|url-status=dead|date=18 January 2015|website=Die Tagsszeitung|language=de|archive-url=https://web.archive.org/web/20150118224509/http://www.taz.de/!139279/|archive-date=18 January 2015}}</ref> Према извештају организације [[Freedom House]] из 2015. и извештају [[Amnesty International]]-а из 2017. године, медији и новинари су се нашли под притиском након критиковања владе премијера Александра Вучића.<ref name=FH2015>[https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/serbia Serbia] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20190927232700/https://freedomhouse.org/report/freedom-press/2015/serbia |date=27 September 2019 }}, [[Freedom House]] 2015. Retrieved 6 April 2016</ref><ref name=Amnesty>{{Cite book|url=https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|title=Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review|date=16 August 2017 |publisher=Amnesty International|access-date=18 December 2018|archive-date=19 December 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181219000846/https://www.amnesty.org/download/Documents/EUR7069532017ENGLISH.PDF|url-status=live}}</ref> Домаћи медији такође у великој мери зависе од уговора за оглашавање и државних субвенција, што их излаже економским притисцима, попут кашњења исплата, раскида уговора и слично.<ref name=FH2015 /> Четири популарне политичке емисије су отказане 2014. године, укључујући ''[[Утисак недеље]]'' [[Оља Бећковић|Оље Бећковић]], која је била у етеру 24 године и позната по критичком приступу свим владама.<ref name=FH2015 /><ref name=HRW2>{{Cite news|title=A Difficult Profession. Media Freedom Under Attack in the Western Balkans|url=http://www.refworld.org/docid/55adf7fa4.html|url-status=live|date=15 July 2015|website=[[Human Rights Watch]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20231123231952/http://www.refworld.org/docid/55adf7fa4.html|archive-date=23 November 2023}}</ref> У првом извештају након што је Вучић ступио на функцију, [[Европска комисија]] изразила је забринутост због погоршања услова за пуно остваривање слободе изражавања.<ref name=2014_Report>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-progress-report_en.pdf|title=Serbia 2014 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=18 January 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170118005924/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2014/20140108-serbia-progress-report_en.pdf|url-status=live}}</ref> Извештај је указао на растући тренд самоцензуре, који је, заједно са непримереним утицајем на уређивачке политике, представљао озбиљан проблем.<ref name=2014_Report /> Извештаји објављени 2016. и 2018. године навели су да није постигнут напредак у побољшању услова за слободу изражавања.<ref name=2016_Report>{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf|title=Serbia 2016 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=20 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200420210916/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf|url-status=live}}</ref><ref name="2018_Report">{{cite web|url=https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf|title=Serbia 2018 Report|publisher=European Commission|access-date=25 December 2018|archive-date=19 April 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180419120619/https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-serbia-report.pdf|url-status=live}}</ref> У јулу 2016. године, владајућа странка организовала је изложбу чланака и постова на друштвеним мрежама критичних према власти, означених као „лажи”, тврдећи да желе да документују неправедне нападе и докажу да званичне цензуре нема.<ref>{{cite journal|year=2016|title=Around the Bloc: Exhibit Showing Serbia's Intolerance for Censorship Backfires|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=418926|journal=[[Transitions Online]]|volume=8|issue=2|pages=22–23|access-date=18 November 2019|archive-date=20 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200620110946/https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=418926|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://balkaninsight.com/2016/07/19/government-making-exhibition-of-the-work-of-journalists-07-18-2016/|title=Serbian Ruling Party Makes Exhibition of 'Media Lies'|work=[[Balkan Insight]]|date=19 July 2016|access-date=18 November 2019|archive-date=15 October 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20201015103533/https://balkaninsight.com/2016/07/19/government-making-exhibition-of-the-work-of-journalists-07-18-2016/|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.courrierdesbalkans.fr/serbie-mensonges-non-censures-l-expo-anti-vucic-de-vucic|title=Serbie : "Mensonges non-censurés", l'expo anti-Vučić de Vučić|work=Le Courrier des Balkans|date=23 July 2016|language=fr|access-date=18 November 2019|archive-date=19 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200619102059/https://www.courrierdesbalkans.fr/serbie-mensonges-non-censures-l-expo-anti-vucic-de-vucic|url-status=live}}</ref> Freedom House је 2017. године известио да је Србија забележила један од највећих падова у слободи медија у односу на све посматране земље и територије. Такође су истакли да је Вучић покушао да истисне критичке медије са тржишта и дискредитује неколицину новинара који су наставили своје деловање.<ref>{{Cite news|url=https://freedomhouse.org/blog/cry-help-serbia-s-independent-media|title=A Cry for Help from Serbia's Independent Media|work=Freedom House|access-date=12 December 2018|archive-date=15 December 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181215222955/https://freedomhouse.org/blog/cry-help-serbia-s-independent-media|url-status=live}}</ref> Неки коментатори су навели да је Вучић изградио [[култ личности]] уз значајну улогу масовних медија.<ref>{{cite journal|first=Irena|last=Ristić|title=Parliamentary Elections in Serbia 2014: Replay or Reset? |journal=Contemporary Southeastern Europe |year=2014|volume=1|issue=2|pages=80–87}}</ref><ref>{{cite book|last1=P. Ramet|first1=Sabrina|last2=M. Hassenstab|first2=Christine|last3=Listhaug|first3=Ola|title=Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990|publisher=[[Cambridge University Press]]|year=2017|isbn=9781107180741|page=174}}</ref><ref>{{cite web|url=https://balkaninsight.com/2016/11/10/experts-said-serbian-pm-revoking-better-past-for-personal-gain-11-08-2016/1|title=Serbs Ponder Vucic's Claim to Tito's Legacy|publisher=[[Balkan Insight]]|date=10 November 2016|access-date=18 November 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030224942/https://balkaninsight.com/2016/11/10/experts-said-serbian-pm-revoking-better-past-for-personal-gain-11-08-2016/1|url-status=live}}</ref><ref name=balkaneu>{{cite web|url=https://balkaneu.com/vucics-personality-cult-strengthens/|title=Vucic's personality cult strengthens|publisher=Independent Balkan News Agency|date=25 August 2017|access-date=18 November 2019|archive-date=10 October 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20171010064516/https://balkaneu.com/vucics-personality-cult-strengthens/|url-status=live}}</ref>

[[Датотека:EPP Helsinki Congress in Finland, 7-8 November 2018 (44864267495).jpg|thumb|Вучић са новинарима током конгреса [[Европска народна странка|Европске народне странке]] у [[Хелсинки]]ју (2018)]]

Посматрачи су описали да је током кампање за председничке изборе 2017. Вучић имао десет пута више времена на националним телевизијама него сви остали кандидати заједно, док су медији под Вучићевом контролом демонизовали већину опозиционих председничких кандидата, не дајући им прилику за одговор.<ref name=AP>{{cite web|url=https://apnews.com/f637c57b3b9e4dbfad2a052a4df1ccbe|title=Major newspapers in Serbia hit stands with same front pages|date=30 March 2017|work=Financial Times|access-date=17 December 2018|archive-date=6 August 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170806165003/https://apnews.com/f637c57b3b9e4dbfad2a052a4df1ccbe|url-status=live}}</ref><ref name="RWB">{{cite web|title=Media Ownership Monitor Serbia|url=https://www.mom-rsf.org/en/countries/serbia/|access-date=18 December 2018|publisher=[[Reporters Without Borders]]|archive-date=1 August 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170801185211/https://www.mom-rsf.org/en/countries/serbia/|url-status=live}}</ref> Организације које су пратиле изборе нагласиле су да је присуство Вучића у новинама и електронским медијима током председничке кампање било несразмерно, додајући да су медији изгубили своју критичку улогу и да су постали средство политичке пропаганде.<ref>{{Cite book |title=CRTA observation mission Final report Presidential elections 2017 |url=http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |publisher=CRTA |year=2017 |page=24 |access-date=17 December 2018 |archive-date=18 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200618113339/http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |url-status=live }}</ref><ref>{{Cite book |first1=Zoran |last1=Gavrilović |first2=Marina |last2=Mijatović |first3=Dražen |last3=Pavlica |title=Mediji, izbori i javnost 2017 |url=http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |publisher=Bureau for Social Research |year=2017 |access-date=17 December 2018 |archive-date=18 June 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200618113339/http://crta.rs/wp-content/uploads/2018/03/CRTA-observation-mission-Final-report-Presidential-elections-2017-1.pdf |url-status=live }}</ref> Извештај ОЕБС-а објашњава да је општа невољност медија да критички извештавају о или да изазивају власт значајно смањила количину непристрасних информација доступних бирачима.<ref name="OSCE">{{cite web|title=Presidential election 2017, OSCE/ODIHR Election Assessment Mission Final Report|url=https://www.osce.org/odihr/elections/serbia/322166?download=true|url-status=live|access-date=18 December 2018|publisher=[[Organization for Security and Co-operation in Europe]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20170615054835/http://www.osce.org:80/odihr/elections/serbia/322166?download=true |archive-date=15 June 2017 }}</ref> Такође су напоменули да је влада користила јавне ресурсе у подршци Вучићу.<ref name=OSCE /> Amnesty International и [[Human Rights Watch]] известили су о узнемиравању и физичким нападима на новинаре током церемоније инаугурације председника након Вучићеве победе на изборима.<ref name=Amnesty /><ref>{{Cite book|url=https://www.hrw.org/sites/default/files/world_report_download/201801world_report_web.pdf|title=World Report 2018|publisher=Human Rights Watch|access-date=18 December 2018|page=470|archive-date=18 October 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181018023001/https://www.hrw.org/sites/default/files/world_report_download/201801world_report_web.pdf|url-status=live}}</ref> Они су навели да сматрају је у периоду након Вучићевог преузимања власти, број намада на медије порастао, као и запаљива реторика.<ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/serbia|title=Reporters Without Borders: Serbia|publisher=Reporters Without Borders|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110062748/https://rsf.org/en/serbia|archive-date=10 November 2016|url-status=live|access-date=30 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=https://rsf.org/en/serbia|title=Media Freedom Vanishing in Some Balkan States, Report Warns|publisher=Balkan Insight|archive-url=https://web.archive.org/web/20161110062748/https://rsf.org/en/serbia|archive-date=10 November 2016|url-status=live|access-date=30 November 2019}}</ref>

Године 2018, Међународни истраживачки и разменски одбор описао је ситуацију у медијима у Србији као најгору у новијој историји, уз пад индекса одрживости медија због најполаризованијих медија у последњих 20-ак година, повећања [[Лажне вести|лажних вести]] и уредничких притисака на медије.<ref name=IREX>{{cite web|url=https://www.irex.org/sites/default/files/pdf/media-sustainability-index-europe-eurasia-2018-serbia.pdf/|title=Serbia, Media Sustainability Index|publisher=International Research & Exchanges Board|access-date=8 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190708213326/https://www.irex.org/sites/default/files/pdf/media-sustainability-index-europe-eurasia-2018-serbia.pdf|archive-date=8 July 2019|url-status=dead}}</ref> Такође су истакли да судство брзо реагује само у случајевима када медији наводно крше права власти и владајућих странака.<ref name=IREX /> Повећана контрола медија од стране државе долази у тренутку када се српски новинари суочавају са све већим политичким притисцима и застрашивањем, а Независно удружење новинара Србије забележило је највећи број напада на новинаре у претходних десет година, током 2018. године.<ref>{{cite web|url=https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27657/why-demands-for-a-free-press-are-front-and-center-in-serbia-s-protests|title=Why Demands for a Free Press Are Front and Center in Serbia's Protests|date=18 March 2019 |publisher=World Politics Review|access-date=26 October 2019|archive-date=28 September 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190928104007/https://www.worldpoliticsreview.com/articles/27657/why-demands-for-a-free-press-are-front-and-center-in-serbia-s-protests|url-status=live}}</ref> Према српском порталу за истраживачко новинарство Мрежа за извештавање криминала и корупције, на насловним странама провладиних таблоида током 2018. године објављено је више од 700 лажних вести.<ref>{{cite web|title=700 false news stories in Serbian tabloids in 2018|date=24 January 2019 |url=https://www.stopfake.org/en/700-false-news-stories-in-serbian-tabloids-in-2018/|access-date=8 February 2019|publisher=[[StopFake]]|archive-date=25 January 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190125110313/https://www.stopfake.org/en/700-false-news-stories-in-serbian-tabloids-in-2018/|url-status=live}}</ref><ref name=KRIK>{{cite web|url=https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=346|title=Više od 700 laži na naslovnim stranama tri tabloida u 2018. godini|publisher=Crime and Corruption Reporting Network|access-date=8 February 2019|archive-date=9 February 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190209124630/https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=346|url-status=live}}</ref> Многе од њих биле су о наводним нападима на Вучића и покушајима државних удара, као и о порукама подршке Владимира Путина.<ref name=KRIK /> Најпродаванија новина у Србији је провладин таблоид ''[[Информер]]'', који најчешће представља Вучића као моћника под сталним нападима, а укључује и [[Евроскептицизам|анти-европске]] ставове и ратнохушкачку реторику.<ref name="JovanovicSrdjanMladenov" /><ref>{{cite journal|last1=Drašković|first1=Brankica|last2=Prodanović|first2=Dragana|last3=Pavkov|first3=Ksenija|title=Antievropski diskurs i negativna slika Evropske unije u srpskim medijima|journal=CM: Communication and Media |year=2016|volume=11|pages=19–39|issue=38 |  doi=10.5937/comman11-11847|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Janjić|first1=Stefan|last2=Šovanec|first2=Stefani|title=Najava rata na naslovnim stranama srpskih tabloida|journal=CM: Communication and Media |year=2018|volume=13|pages=49–67|doi=10.5937/comman13-14543|doi-access=free}}</ref> Након што је Вучић хоспитализован због [[Кардиоваскуларна болест|кардиоваскуларних проблема]] у новембру 2019, његови сарадници и провладини медији оптужили су новинаре да су погоршали здравље председника постављајући питања о наводној корупцији министара у влади.<ref>{{cite news|url=https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119034905/https://www.washingtonpost.com/national/health-science/serbias-president-released-from-hospital/2019/11/18/3ba47f22-09f7-11ea-8054-289aef6e38a3_story.html|url-status=dead|archive-date=19 November 2019|title=Serbia's president released from hospital|newspaper=The Washington Post|access-date=18 November 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=N1 TV under attack again; journalist say it's dangerous; new attack on Sovilj|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|access-date=18 November 2019|publisher=[[N1 (TV channel)|N1]]|archive-date=29 November 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191129234543/http://rs.n1info.com/English/NEWS/a544899/Serbia-s-President-left-hospital-returns-to-work-but-his-mouthpieces-attack-N1.html|url-status=live}}</ref> [[Савет Европе]] упозорио је да је истраживачки медиј био мета кампање дискредитације од стране државе након што је ухватио Вучићевог сина у друштву припадника криминалних група, док је [[Пројекат за пријављивање организованог криминала и корупције]] известио да је Вучић обећао да ће се борити против „лажи”.<ref>{{cite web|url=https://www.occrp.org/en/daily/12380-coe-warns-of-serbian-smear-campaign-against-krik-journalists|title=CoE Warns of Serbian Smear Campaign against KRIK Journalists|publisher=Organized Crime and Corruption Reporting Project|access-date=12 June 2020|archive-date=27 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200527174604/https://www.occrp.org/en/daily/12380-coe-warns-of-serbian-smear-campaign-against-krik-journalists|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.occrp.org/en/daily/12529-serbian-president-pledges-to-fight-the-lies-about-his-son|title=Serbian President Pledges to "Fight the Lies" About His Son|publisher=Organized Crime and Corruption Reporting Project|access-date=12 June 2020|archive-date=12 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200612172256/https://www.occrp.org/en/daily/12529-serbian-president-pledges-to-fight-the-lies-about-his-son|url-status=live}}</ref>

=== Интернет ===
Откако је Вучићева странка дошла на власт, у Србији је забележен пораст броја [[интернет трол]]ова и страница на друштвеним мрежама које хвале власт и нападају њене критичаре, слободне медије и опозицију уопште.<ref name="Breitbart">{{cite web|title=FB Page Attacking Serbian Media 'Linked' to Breitbart|url=https://balkaninsight.com/2019/03/29/fb-page-attacking-serbian-media-linked-to-breitbart/|access-date=1 April 2019|publisher=[[Balkan Insight]]|archive-date=1 April 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190401112109/https://balkaninsight.com/2019/03/29/fb-page-attacking-serbian-media-linked-to-breitbart/|url-status=live}}</ref> То укључује неколицину запослених који воде лажне налоге, као и [[Фејсбук]] страницу повезану са српском филијалом крајње десничарског сајта Breitbart News.<ref name="trolls">{{cite web|last1=Bradshaw|first1=Samantha|last2=Howard|first2=Philip|date=July 2018|title=Troops, Trolls and Troublemakers: A Global Inventory of Organized Social Media Manipulation|url=https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:cef7e8d9-27bf-4ea5-9fd6-855209b3e1f6/download_file?file_format=pdf&safe_filename=Troops-Trolls-and-Troublemakers.pdf&type_of_work=Report|journal=|publisher=[[Oxford Internet Institute]]|volume=2017|issue=12|pages=1–37|access-date=1 April 2019|archive-date=19 June 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200619131129/https://ora.ox.ac.uk/objects/uuid:cef7e8d9-27bf-4ea5-9fd6-855209b3e1f6/download_file?file_format=pdf&safe_filename=Troops-Trolls-and-Troublemakers.pdf&type_of_work=Report|url-status=live}}</ref><ref name=Breitbart /> Дана 26. марта 2020, [[Твитер]] је објавио да је угасио мрежу од 8.500 спам налога који су заједно написали 43 милиона твитова у којима су хваљени председник Вучић и његова странка, промовишући садржај у складу са Вучићевим ставовима ради повећања његовог присуства и популарности, као и напада на његове политичке противнике.<ref name=Stanford>{{cite web|last=Bush|first=Daniel|title="Fighting Like a Lion for Serbia": An Analysis of Government-Linked Influence Operations in Serbia|date=2 April 2020|publisher=[[Stanford University]]|url=https://fsi-live.s3.us-west-1.amazonaws.com/s3fs-public/serbia_march_twitter.pdf|access-date=8 May 2020|archive-date=7 April 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200407101645/https://fsi-live.s3.us-west-1.amazonaws.com/s3fs-public/serbia_march_twitter.pdf|url-status=live}}</ref>

== Ставови и критике ==
=== Јавни профил ===
[[Датотека:EPP Congress Madrid - 22 October (22356250346).jpg|мини|десно|Вучић на Конгресу ЕПП у Мадриду (2015)]]

Неки су Вучића поредили са другим моћницима у европској политици и оптуживали га да је аутократа. Многи верују да је он успешно преузео централно место српске политике. Изградио је репутацију технократске ефикасности, идеолошке флексибилности и политичког прагматизма, док је задржао базу изборне подршке десног центра и деснице.

=== Велика Србија ===
Вучић је до 2008. до 2012. био заговорник стварања [[Велика Србија|Велике Србије]], за коју је сведочио да се протеже до западне границе на линији [[Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица]].<ref>{{cite news|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/srebrenica-memorial-angry-protest-mars-burial-of-massacred-muslims-10383051.html|title=Srebrenica memorial: Angry protest mars burial of massacred Muslims|date = 11. 7. 2015|publisher=Independent|access-date = 15. 2. 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-election-idUSBREA2C1A420140313|title=Milosevic-era minister shakes off dark past on path to power in Serbia|date = 13. 3. 2014|work=Reuters|access-date = 15. 2. 2017}}</ref> Вучић је 1995. године, током [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], рекао у [[Глина (град)|Глини]] ([[Република Српска Крајина]]) да „Српска Крајина” и Глина никада неће бити део Хрватске, [[Банија]] никада неће бити враћена Хрватској и да ако је [[Српска радикална странка]] победила на изборима, Срби би живели у Великој Србији.<ref>{{cite news|url=http://www.tportal.hr/vijesti/svijet/322118/Sto-je-Aleksandar-Vucic-govorio-u-okupiranoj-Glini-1995.html|title=Što je Vučić govorio u okupiranoj Glini 1995.|date = 19. 3. 2014|publisher=tportal.hr|access-date = 15. 2. 2017}}</ref><ref name="index.hr">{{cite web|title=VIDEO Pogledajte još jedan Vučićev govor: "Karlovac, Virovitica i Ogulin su srpske zemlje"|url=http://www.index.hr/vijesti/clanak/video-pogledajte-jos-jedan-vucicev-govor-karlovac-virovitica-i-ogulin-su-srpske-zemlje/1023789.aspx|website=[[Index.hr]]}}</ref> Вучић је у другом говору с почетка 2000-их [[Карлобаг]], [[Огулин]], [[Карловац]] и [[Вировитица|Вировитицу]] назвао „српским градовима” и навео да се „они [критичари СРС] радују што су усташе (мисли се на Хрвате) окупирале српску земљу и хоће нас српске радикале да увере да то није српско, да смо ми говорили глупости. (...) Хоћемо оно што је наше, српско.”<ref name="index.hr"/> Након одвајања од Српске радикалне странке и стварања [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]], Вучић је рекао да више не подржава великосрпску идеологију.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=12&dd=10&nav_id=333520|title=Vučić: Velika Srbija nerealna
|date = 10. 12. 2008|publisher=tportal.hr|access-date = 15. 2. 2017}}</ref>

Председник Црне Горе [[Мило Ђукановић]] оптужио је 1. септембра 2020. Вучића и [[Медији у Србији|београдске медије]] за мешање у унутрашњу политику [[Црна Гора|Црне Горе]], као и за наводне покушаје оживљавања „великосрпске политике”.<ref>{{cite web |url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a635491/Montenegro-s-President-concedes-defeat-adds-nationalism-from1990s-is-still-vibrant.html |title=Montenegro's President concedes defeat; says Belgrade rivaives Serb nationalism |date = 1. 9. 2020 |publisher=[[N1 (TV channel)|N1]] |archive-date = 8. 9. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200908164429/http://rs.n1info.com/English/NEWS/a635491/Montenegro-s-President-concedes-defeat-adds-nationalism-from1990s-is-still-vibrant.html |url-status=live}}</ref>

=== Масакр у Сребреници и Ратко Младић ===
Вучић је 20. јула 1995. године, коментаришући [[НАТО бомбардовање Републике Српске|кампању НАТО бомбардовања]] на положаје [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] (ВРС), у [[Народна скупштина Републике Србије|Народној скупштини]] рекао: „за сваког убијеног Србина убићемо 100 Муслимана” само неколико дана након [[Масакр у Сребреници|масакра у Сребреници]], када је више припадника ВРС и паравојне групе из Србије убило више од 8000 [[Бошњаци|Бошњака]].<ref>{{cite journal|last=Clark|first=Janine Natalya|date=August 2016|title=Are there 'greener' ways of doing transitional justice? Some reflections on Srebrenica, nature and memorialisation|url=http://pure-oai.bham.ac.uk/ws/files/29196053/Clark_Greener_Ways_Transitional_Justice_International_Journal_Human_Rights_Accepted.pdf|journal=The International Journal of Human Rights|publisher=[[University of Birmingham]]|volume=20|issue=6|pages=1199–1218|doi=10.1080/13642987.2016.1218113|s2cid=151991839}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/bosnia/11733488/Serbian-prime-minister-chased-from-Srebrenica-ceremony-by-stone-throwing-crowd.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20150713192916/http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/bosnia/11733488/Serbian-prime-minister-chased-from-Srebrenica-ceremony-by-stone-throwing-crowd.html|url-status=dead|archive-date = 13. 7. 2015|title=Serbian leader forced to flee as thousands remember dead of Srebrenica|first=David|last=Blair|date = 11. 7. 2015|work=The Daily Telegraph|access-date = 9. 2. 2017}}</ref><ref name="Independent" /><ref>{{cite web|title=Aleksandar Vucic projected to win presidential election|url=http://www.aljazeera.com/news/2017/04/aleksandar-vucic-projected-win-presidential-election-170402185319219.html|url-status=live|publisher=[[Al Jazeera]]}}</ref> Он је 2015. рекао да је његова изјава из 1995. „извучена из контекста” и да „то није суштина те реченице”.<ref>{{cite news|url=http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2015&mm=11&dd=05&nav_id=95946|title=Izetbegovic "disappointed" with Vucic|date = 5. 11. 2015 |publisher=B92|access-date = 9. 2. 2017}}</ref>

Пре одвајања од Радикалне странке Војислава Шешеља, Вучић је отворено и јавно славио и позивао на заштиту генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], касније осуђеног за ратне злочине, злочине против човечности и геноцид. Вучић је 2007. године, док је Младић још био на слободи у Србији, делио плакате на којима је писало „Сигурна кућа за генерала Младића”. Он је на седници парламента изјавио да ће Скупштина Србије увек штитити и бити сигурна кућа за генерала и да ће свака кућа у Србији која носи презиме Вучић штитити и склонити Младића.<ref name="pressonline.rs">{{cite web|url=http://www.pressonline.rs/info/politika/11934/vucic-lepio-plakate-sa-natpisom-bulevar-ratka-mladica.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20140302212259/http://www.pressonline.rs/info/politika/11934/vucic-lepio-plakate-sa-natpisom-bulevar-ratka-mladica.html|url-status=dead|title=Press Online :: Politika :: Vučić lepio plakate sa natpisom Bulevar Ratka Mladića|archive-date = 2. 3. 2014}}</ref>

Исте године, Вучић је организовао улични протест на коме су табле улица назване по убијеном председнику Владе Србије замењене таблама у име Ратка Младића.<ref name="pressonline.rs"/> Ово је постала честа појава да српске ултрадесничарске фракције вандализују исте натписе на регуларним таблама како би прославили годишњицу атентата на Зорана Ђинђића.<ref>{{Cite news|url=https://www.b92.net/eng/news/crimes.php?yyyy=2007&mm=08&dd=06&nav_id=42848|title=Street signs bearing Đinđić name vandalized|date = 6. 7. 2007|work=B92|access-date = 18. 9. 2018}}</ref>

Вучић је учествовао и на протестима против хапшења касније осуђених ратних злочинаца [[Веселин Шљиванчанин|Веселина Шљиванчанина]] и [[Радован Караџић|Радована Караџића]], као и [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]], тадашњег председника његове странке.<ref name="Sljivancanin">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=13&nav_id=111108|title=Uhapšen Veselin Šljivančanin|publisher=B92|access-date = 1. 4. 2019}}</ref><ref name="Karadzic">{{cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=23&nav_category=11&nav_id=309878|title=Završen protest na Trgu|publisher=B92|access-date = 1. 4. 2019}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a9950/Ovako-je-izgledao-ispracaj-Seselja-u-Hag.html|title=Ovako je izgledao ispraćaj Šešelja u Hag|publisher=N1|access-date=18 October 2019|archive-date=11. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20181211043047/http://rs.n1info.com/Vesti/a9950/Ovako-je-izgledao-ispracaj-Seselja-u-Hag.html|url-status=dead}}</ref>

=== Славко Ћурувија ===
За време Вучићевог мандата министра информисања у атентату је убијен [[Славко Ћурувија]], истакнути новинар који је извештавао о [[Рат на Косову и Метохији|рату на Косову и Метохији]].<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/world/monitoring/64385.stm|title=Belgrade's independent media face grilling over Kosovo coverage|publisher=BBC |access-date=24 October 2019}}</ref><ref>{{cite web|title=Slavko Curuvija – Journalists Killed|url=https://www.cpj.org/killed/1999/slavko-curuvija.php|access-date = 11. 9. 2016|website=[[Committee to Protect Journalists]]}}</ref> Вучић је 1999. године, пре атентата, дао интервју на насловној страни таблоида Аргумент у којем је изјавио „Осветићу се Славку Ћурувији за све лажи објављене у ''Дневном телеграфу'' (Ћурувијин лист).”<ref>{{Cite web|url=https://pescanik.net/odradjivanje-ozbiljnog-pravosudnog-posla-slucaj-curuvija/|title=Odrađivanje ozbiljnog pravosudnog posla – slučaj Ćuruvija|last=Vodinelić|first=Vesna Rakić|date=2020-09-15|website=Peščanik|language=sr|archive-url=https://web.archive.org/web/20210304052720/https://pescanik.net/odradjivanje-ozbiljnog-pravosudnog-posla-slucaj-curuvija/|archive-date=2021-03-04|url-status=live|access-date=2023-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://balkans.aljazeera.net/opinions/2023/3/9/marko-vidojkovic-i-ritam-rezimskog-zlocina|title=Marko Vidojković i ritam režimskog zločina|last=Tončić|first=Bojan|website=balkans.aljazeera.net|language=bs|access-date=2023-05-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/vesti/politika/sta-je-vucic-o-medijima-govorio-pre-20-godina/|title=Šta je Vučić o medijima govorio pre 20 godina|last=Latković|first=Nataša|date=2020-12-05|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2023-05-18}}</ref> 

Он се 2014. извинио породици Ћурувија што су толико чекали да починиоце приведу правди и захвалио се свима на труду који су учествовали у решавању случаја.<ref>{{cite web|author= |url=http://inserbia.info/news/2014/01/milorad-ulemek-provided-info-about-murder-of-slavko-curuvija |title="Milorad Ulemek provided info about murder of Slavko Ćuruvija" |date= |website= |publisher= |access-date = 9. 12. 2015}}, InSerbiaNews.info..</ref> [[Бранка Прпа]], Ћурувијина [[Ванбрачна заједница|ванбрачна супруга]], рекла је да је Вучић „учествовао у убиству и да је он творац праксе прогона новинара”.<ref>{{cite web|last=Stanković|first=Stefan|date = 2. 6. 2015|title=Branka Prpa u Pressingu: Zašto Vučić nije pozvan da svedoči?|url=http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html|access-date = 9. 2. 2017|work=[[N1 (TV channel)]]|archive-date=05. 03. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160305003000/http://rs.n1info.com/a65944/Vesti/Branka-Prpa-u-Presingu.html|url-status=}}</ref>

== Приватни живот ==
[[Датотека:Tamara Vučić.jpg|мини|усправно = 0.9|[[Тамара Вучић]], његова друга жена. Усликано 2017.|200x200п]]
Вучић се 27. јула 1997. оженио [[Ксенија Вучић|Ксенијом Јанковић]], новинарком [[Радио Индекс|Радио Индекса]] и ''Српске речи''. Пар има двоје деце, а развели су се 2011. године.<ref>{{Cite web|url=https://luftika.rs/ksenija-vucic-brak-razvod/|title=Ljubav između Ksenije i Vučića rodila se posle jednog intervjua, za venčanje odabrali Novi Sad|last=Luftika|date=2022-01-30|website=Luftika|language=sr-RS|access-date=2024-09-20}}</ref> Јанковићева је преминула 29. јануара 2022. године.<ref>{{Cite web|date=2022-01-29|title=Preminula Ksenija Vučić, prva supruga predsednika Aleksandra Vučića|url=https://rs.n1info.com/vesti/preminula-ksenija-vucic-prva-supruga-predsednika-aleksandra-vucica/|access-date=2022-01-29|website=N1|language=sr-RS|archive-date = 29. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220129185553/https://rs.n1info.com/vesti/preminula-ksenija-vucic-prva-supruga-predsednika-aleksandra-vucica/|url-status=live}}</ref> Вучић се у неком тренутку оженио [[Тамара Вучић|Тамаром Ђукановић]], дипломатом [[Министарство спољних послова Републике Србије|Министарства спољних послова Србије]].<ref>{{cite news|last=Bojović|first=B.|url=http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/487092/Sta-je-Dacic-savetovao-Vucicevoj-supruzi|title=Šta je Dačić savetovao Vučićevoj supruzi|agency=[[Blic]]|date=12 August 2014|access-date = 11. 7. 2015|archive-date = 12. 7. 2015|archive-url=https://web.archive.org/web/20150712171938/http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/487092/Sta-je-Dacic-savetovao-Vucicevoj-supruzi|url-status=live}}</ref> Његова супруга је 9. јуна 2017, седмицу након што је Вучић преузео председничку функцију, родила сина.<ref>{{cite news|title=Vučić: Moraću da prekinem obaveze, dobili smo sina|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=09&nav_category=11&nav_id=1270347|access-date = 9. 6. 2017|work=b92.net|language=sr|archive-date = 4. 2. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180204000609/https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=09&nav_category=11&nav_id=1270347|url-status=live}}</ref>

Током опозиционог периода, често се појављивао у популарним ТВ емисијама.<ref name=vreme-biografija>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1505167|title=Biografija iz varikine|publisher=[[Vreme]]|date = 8. 6. 2017|access-date=30 October 2019|archive-date = 25. 6. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170625080911/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1505167|url-status=live}}</ref> Године 2006. Вучић је постао победник прве сезоне српске верзије ток-шоуа ''Пирамида'', која је емитована на телевизији [[Пинк (Србија)|Пинк]].<ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/skandalozna-piramida/j71eevx|title=Skandalozna 'Piramida'|publisher=[[Blic]]|date = 17. 1. 2006|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.blic.rs/zabava/vesti/skandalozna-piramida/j71eevx|url-status=live}}</ref> Био је први политичар који је учествовао на хуманитарном плесном такмичењу ''Плесом до снова'' (2009) и први политичар који је гостовао у емисији ''[[Вече са Иваном Ивановићем]]'' (2010).<ref name=vreme-biografija /><ref>{{cite web|url=https://www.svet.rs/vesti/estrada/aleksandar-vucic-prvi-politicar-u-plesu-do-snova|title=Aleksandar Vučić: Prvi političar u "Plesu do snova"!|publisher=svet.rs|date = 4. 2. 2009|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.svet.rs/vesti/estrada/aleksandar-vucic-prvi-politicar-u-plesu-do-snova|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1657536|title=U ovoj zemlji ništa nije kako treba|publisher=[[Vreme]]|date = 17. 1. 2019|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013901/https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1657536|url-status=live}}</ref> Био је и гостујући члан жирија у једној епизоди треће сезоне најпопуларнијег музичког такмичења на Балкану, ''[[Звезде Гранда]]''.<ref name=vreme-biografija /><ref>{{cite web|url=https://www.blic.rs/zabava/vesti/vucic-ivica-je-veseljak-dacic-bravo-za-cecu/wwxlgql|title=Vučić: Ivica je veseljak, Dačić: Bravo za Cecu|publisher=[[Blic]]|date = 9. 2. 2013|access-date=30 October 2019|archive-date=30 October 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191030013900/https://www.blic.rs/zabava/vesti/vucic-ivica-je-veseljak-dacic-bravo-za-cecu/wwxlgql|url-status=live}}</ref>

Вучић је 15. новембра 2019. хоспитализован у [[Војна болница на Врачару|Војној болници у Београду]] због очигледних „кардиоваскуларних проблема”. Три дана касније јављено је да је пуштен. Неки, укључујући његовог саветника за медије и заменика градоначелника Београда, тврдили су да су његови здравствени проблеми делом последица притиска новинара. Вучић је то изричито демантовао на конференцији за медије убрзо након боравка у болници. На истом догађају је потврдио хроничну природу својих здравствених тегоба.<ref>{{cite web|url=https://www.rferl.org/a/serbia-s-vucic-leaves-hospital-after-heart-problem/30278117.html|title=Serbia's Vucic Leaves Hospital After Heart Problem 'Caused' By 'Inappropriate' Media Questions|website=RadioFreeEurope/RadioLiberty|access-date = 23. 11. 2019|archive-date = 19. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191119021147/https://www.rferl.org/a/serbia-s-vucic-leaves-hospital-after-heart-problem/30278117.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=107533|title=I suffer from chronic illness, journalists have nothing to do with it|website=B92.net|access-date = 23. 11. 2019|archive-date = 20. 11. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191120201907/https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2019&mm=11&dd=19&nav_id=107533|url-status=live}}</ref>

Осмог априла 2020. откривено је да је Вучићев 22-годишњи син Данило оболео од [[Пандемија ковида 19 у Србији|ковида 19]] и да је примљен на Инфективну клинику у Београду.<ref name="aa.com.tr.8.4.2020">{{cite news |last=Öztürk |first=Mustafa Talha |title=Serbian president's son contracts coronavirus |url=https://www.aa.com.tr/en/europe/serbian-presidents-son-contracts-coronavirus/1797903 |access-date = 10. 4. 2020 |work=www.aa.com.tr |date = 8. 4. 2020 |archive-date = 10. 4. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200410214728/https://www.aa.com.tr/en/europe/serbian-presidents-son-contracts-coronavirus/1797903 |url-status=live}}</ref>

Вучић је током јула 2020. постао студент београдске Високе спортске школе струковних студија, са циљем да након завршетка политичке каријере постане кошаркашки тренер за јуниоре.<ref>{{cite web|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|title=Председник Вучић уписао струковне студије за кошаркашке тренере|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4021986/vucic-studije-kosarkaski-trener.html|access-date = 18. 7. 2020|website=www.rts.rs|archive-date = 18. 7. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200718084522/https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4021986/vucic-studije-kosarkaski-trener.html|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|title=Hoću da završavam za košarkaškog trenera|url=https://mondo.rs/Info/Srbija/a1348345/Aleksandar-Vucic-planovi-za-buducnost-kosarkaski-trener.html|access-date = 18. 7. 2020|website=Mondo Portal|language=sr-Latn|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304053029/https://mondo.rs/Info/Srbija/a1348345/Aleksandar-Vucic-planovi-za-buducnost-kosarkaski-trener.html|url-status=live}}</ref> Поједини српски новинари јавили су да је обавезан услов за упис на факултет било активно бављење спортом три године, који је убрзо након Вучићевог уписа уклоњен са званичног сајта.<ref>{{cite web|title=Nedoumica: Da li je nestao uslov za upis u Vučićevu školu|url=https://nova.rs/drustvo/nedoumica-da-li-je-nestao-uslov-za-upis-u-vucicevu-skolu/|access-date = 22. 7. 2020|website=NOVA portal|date = 21. 7. 2020|language=en-US|archive-date = 4. 3. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220304053051/https://nova.rs/vesti/drustvo/nedoumica-da-li-je-nestao-uslov-za-upis-u-vucicevu-skolu/|url-status=live}}</ref>

Висок је 198 -{cm}-, што га чини једним од највиших политичких лидера.<ref>{{cite web|url=https://www.businessinsider.com/world-leaders-ranked-height-tallest-shortest-2019-8|title=13 world leaders ranked by how tall they are|last=Baker|first=Sinéad|date=22 August 2019|website=Business Insider|archive-url=https://web.archive.org/web/20200222030521/https://www.businessinsider.com/world-leaders-ranked-height-tallest-shortest-2019-8|archive-date = 22. 2. 2020|url-status=live|access-date = 26. 6. 2020}}</ref>

== Награде и признања ==

=== Одликовања ===
{| class="wikitable" style="text-align:left;"

|-
! colspan="2" | Награда или одликовање !! Додељује !! Датум !! Место
|-
|[[Датотека:BIH Order of the Republic of Srpska ribbon.svg|80x80п]]
|[[Орден Републике Српске]] на огрлици<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3039797/dodik-odlikovao-vucica-ordenom-rs-na-ogrlici.html|title=Додик одликовао Вучића орденом РС на огрлици|last=|first=|date = 15. 2. 2018.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=РТС}}</ref>
|{{застава|Република Српска}}
|15. фебруар 2018.
|[[Београд]]
|-
|[[Датотека:Order Dostik 1kl rib.png|80px]]||[[Орден Пријатељства]]<ref>{{cite web|url=https://informer.rs/vesti/politika/403328/foto-vucic-astani-predsedniku-srbije-urucen-orden-prijateljstva-prvog-reda-kazahstana |title=VUČIĆ U ASTANI: Predsedniku Srbije uručen Orden prijateljstva prvog reda Kazahstana!|publisher=Informer |date=|accessdate=}}</ref>||{{застава|Казахстан}}||9. октобар 2018. ||[[Астана]]
|-
|[[Датотека:Order of Alexander Nevsky 2010 ribbon.svg|80px]]||[[Орден Александра Невског]]<ref>{{Cite web|url=http://publication.pravo.gov.ru/Document/View/0001201901090001|title=Указ Президента Российской Федерации от 07.01.2019 № 2 "О награждении орденом Александра Невского Президента Республики Сербии Вучича А."|publisher=Официальный интернет-портал правовой информации |language=ru|accessdate=7. 1. 2019}}</ref>||{{застава|Русија}}||7. јануар 2019. ||Београд
|-
|[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]]
|[[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]] I степена<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/439415/Orden-Svetog-Save-patrijarhu-Irineju-Vucicu-i-Dodiku|title=Орден Светог Саве патријарху Иринеју и Вучићу – Додику Орден Светог Симеона Мироточивог|last=|first=|date = 8. 10. 2019.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Политика}}</ref>
|[[Српска православна црква]]
|8. октобар 2019.
|Београд
|-
|[[Датотека:CZE Rad Bileho Lva 1 tridy BAR.svg|80x80п]]
|[[Орден белог лава]] на ленти<ref>{{Cite news|url=https://rs.n1info.com/vesti/zeman-odlikovao-vucica-najvecim-drzavnim-priznanjem-ceske/|title=Zeman odlikovao Vučića najvećim državnim priznanjem Češke|date=18. maj 2021.|publisher=N1}}</ref>
|{{застава|Чешка Република}}
|18. мај 2021.
|[[Праг]]
|-
|[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]]
|[[Орден преподобног Прохора Пчињског]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1006489/jaka-poruka-predsednika-vucica-boricemo-srbiju-necemo-biti-niciji-podanici-video|title=ЈАКА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА: Борићемо се за Србију, нећемо бити ничији поданици! (ВИДЕО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2021-06-13}}</ref>
|[[Епархија врањска]], СПЦ
|13. јун 2021.
|[[Врање]]
|-
|[[Датотека:MCO Order of Saint-Charles - Grand Cross BAR.svg|80x80п]]
|[[Орден Светог Карла]] на ленти<ref>{{Cite web|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4712493/vucic-monako-albert-drugi.html|title=Вучић у првој званичној посети Кнежевини Монако|date=22.02.2022.|publisher=RTS|url-status=live}}</ref>
|{{застава|Монако}}
|22. фебруар 2022.
|[[Монако]]
|-
|[[Датотека:Flag of the Serbian Orthodox Church.svg|80x80п]]
|Орден епархије будимске<ref>{{Cite news|url=https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3734124-episkop-lukijan-dodeljuje-vucicu-u-budimpesti-orden-eparhije-budimske-prvog-reda|title=Episkop Lukijan dodelio Vučiću u Budimpešti orden Eparhije budimske prvog reda|date=19. 8. 2023.|publisher=Telegraf}}</ref>
|[[Епархија будимска]], СПЦ
|19. август 2023.
|[[Сентандреја]]
|-
|[[Датотека:Noribbon.svg|80x80п]]
|Орден Словачке евангеличке цркве I реда<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1312295/predsednice-dostojni-ste-vucicu-urucen-orden-prvog-stepena-slovacke-evangelicke-crkve-foto-video|title="ПРЕДСЕДНИЧЕ, ДОСТОЈНИ СТЕ": Вучићу уручен Орден првог степена Словачке евангеличке цркве (ФОТО/ВИДЕО)|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2023-12-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/vucicu-u-novom-sadu-dodeljen-najvisi-orden-slovacke-evangelicke-crkve/|title=Vučiću u Novom Sadu dodeljen najviši orden Slovačke evangeličke crkve - Politika - Dnevni list Danas|date=2023-12-13|language=sr-RS|access-date=2023-12-14}}</ref>
|[[Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији|Словачка евангеличка црква]]
|13. децембар 2023.
|[[Нови Сад]]
|}

=== Почасни докторати ===
{| class="wikitable"
|+
!Институција
!Датум
!Место
|-
|[[МГИМО|Московски државни институт међународних односа]]<ref>{{Cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/394864/Vucicu-pocasni-doktorat-prestiznog-drzavnog-instituta|title=Вучићу почасни докторат престижног руског државног института|last=|first=|date = 20. 12. 2017.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Политика}}</ref>
|2017.
|Москва
|-
|Азербејџански универзитет за језике<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3145280/vucic-pocasni-doktor-univerziteta-u-bakuu.html|title=Вучић почасни доктор Универзитета у Бакуу|last=|first=|date=22. мај 2018.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=РТС}}</ref>
|2018.
|Баку
|}

=== Почасни грађанин ===
{| class="wikitable"
|+
!Држава
!Место
!Датум
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Лесковац|Лесковца]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rtv.rs/sk/politika/vucic-pocasni-gradjanin-leskovca_428348.html|title=Vučić počasni građanin Leskovca|last=Vojvodiny|first=Rádiodifúzna ustanovizeň VojvodinyRádio-televízia|website=Rádio-televízia Vojvodiny|access-date=2021-07-18}}</ref>
|10. октобар 2013.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Нови Пазар|Новог Пазара]]<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/mahmutovic-vucic-pocasni-gradanin-novog-pazara-tadic-i-kostunica-su-donosili-samo/xc6x0ss|title=Mahmutović: Vučić počasni građanin Novog Pazara, Tadić i Koštunica su donosili samo probleme|last=Beta|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2022-04-08}}</ref>
|20. април 2015.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Крупањ|Крупња]]<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Info/Srbija/a814831/Vucic-u-Krupnju.html|title=Vučić počasni građanin Krupnja|website=Mondo Portal|language=sr|access-date=2022-04-18}}</ref>
|24. јул 2015.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Сврљиг|Сврљига]]<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/politika/vucic-pocasni-gradjanin-svrljiga/|title=Vučić počasni građanin Svrljiga - Politika - Dnevni list Danas|date=2017-05-01|language=sr-RS|access-date=2022-04-08}}</ref>
|8. мај 2017.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Лозница|Лознице]]<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3172706/vucic-pocasni-gradjanin-loznice.html|title=Вучић почасни грађанин Лознице|last=|first=|date=16. јун 2018.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=РТС}}</ref>
|16. јун 2018.
|-
|{{Застава|Босна и Херцеговина}}
|Почасни грађанин [[Требиње|Требиња]]<ref>{{Cite web|url=https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3001452-najvece-gradsko-priznanje-za-predsednika-srbije-vucic-postao-pocasni-gradjanin-trebinja|title=Najveće gradsko priznanje za predsednika Srbije: Vučić postao počasni građanin Trebinja|last=https://www.facebook.com/telegraf.rs|date=2018-10-22|website=Telegraf.rs|language=sr|access-date=2023-08-14}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-65337341|title=Од Тита преко Путина до Вучића: Како се постаје почасни грађанин у Србији|date=2023-04-21|website=BBC News на српском|language=sr-cyrl|access-date=2023-08-14}}</ref>
|22. октобар 2018.
|-
|{{Застава|Босна и Херцеговина}}
|Почасни грађанин [[Дрвар]]а<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3598579/vucic-pocasni-gradjanin-drvara.html|title=Вучић почасни грађанин Дрвара|last=|first=|date=21. јул 2019.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=РТС}}</ref>
|21. јул 2019.
|-
|{{Застава|Босна и Херцеговина}}
|Почасни грађанин [[Соколац|Соколца]]<ref>{{Cite news|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:809143-Vucic-pocasni-gradjanin-opstine-Sokolac|title=Вучић почасни грађанин општине Соколац|last=|first=|date=29. јул 2019.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Новости}}</ref>
|29. јул 2019.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Александровац|Александровца]]<ref>{{Cite news|url=https://www.danas.rs/politika/vucic-pocasni-gradjanin-aleksandrovca/|title=Vučić počasni građanin Aleksandrovca|last=|first=|date = 7. 2. 2020.|work=|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|publisher=Danas}}</ref>
|7. фебруар 2020.
|-
|{{Застава|Босна и Херцеговина}}
|Почасни грађанин [[Град Бања Лука|Бањалуке]]<ref>{{Cite news|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|title=Председнику Вучићу уручен кључ Града Бањалуке са Повељом почасног грађанина Бањалуке|date = 22. 4. 2021.|publisher=Председник Републике Србије}}</ref>
|22. април 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Шабац|Шапца]]<ref name="#1">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4345466/sabac-aprilske-nagrade-vucic-razvoj-demokratskih-vrednosti.html|title=Априлске награде додељене у Шапцу, Вучићу Повеља почасни грађанин|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-07-18}}</ref>
|22. април 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Смедеревска Паланка|Смедервске Паланке]]<ref>{{Cite web|url=https://www.alo.rs/vesti/srbija/518759/na-veliki-srpski-praznik-vucic-u-smederevskoj-palanci-proglasen-za-pocasnog-gradanina/vest|title=NA VELIKI SRPSKI PRAZNIK Vučić u Smederevskoj Palanci proglašen za počasnog građanina - Alo.rs|last=Tanjug/Alo/V.P|website=alo|language=sr|access-date=2021-06-29}}</ref>
|28. јун 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Звечан|Звечана]]<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/4440024/predsednik-vucic-pocasni-gradjanin-zvecan.html|title=Председник Вучић почасни грађанин Звечана|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-07-12}}</ref>
|12. јул 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Ваљево|Ваљева]]<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/politika/vucic-postao-pocasni-gradjanin-valjeva/|title=Vučić postao počasni građanin Valjeva - Politika - Dnevni list Danas|language=sr-RS|access-date=2021-09-13}}</ref>
|28. јул 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Јагодина|Јагодине]]<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/lokal/jagodina/drustvo-vucic-pocasni-gradanin-jagodine-1930000|title=Vučić počasni građanin Jagodine|language=sr-RS|access-date=2021-10-03}}</ref>
|29. септембар 2021.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Рековац|Рековца]]<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/1045681/vucic-pocasni-gradjanin-rekovca-jos-jedno-priznanje-predsednika-srbije|title=ВУЧИЋ ПОЧАСНИ ГРАЂАНИН И РЕКОВЦА: Још једно признање за председника Србије|website=NOVOSTI|language=sr|access-date=2022-03-04}}</ref>
|17. октобар 2021.
|-
|{{Застава|Босна и Херцеговина}}
|Почасни грађанин [[Градишка|Градишке]]<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=18&nav_category=167&nav_id=2141816|title=Aleksandar Vučić je počasni građanin Gradiške|website=B92.net|language=sr|access-date=2022-04-18}}</ref>
|18. април 2022.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]]<ref>{{Cite web|url=https://glaszapadnesrbije.rs/999922/|title=Kovačević: Ponosan sam što je predsednik Vučić postao počasni građanin Gornjeg Milanovca, nemoguće je osporiti rezultate, zbog toga je za taj predlog glasala i opozicija|website=glaszapadnesrbije.rs|access-date=2023-04-18}}</ref>
|23. април 2023.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Кладово|Кладова]]<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vucic-dobio-povelju-pocasnog-gradanina-kladova/8r67g6w|title=Vučić počasni građanin Kladova|date=2023-04-28|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2024-05-13}}</ref>
|27. април 2023.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Суботица|Суботице]]<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/560687/Vucic-pocasni-gradanin-Subotice|title=Вучић почасни грађанин Суботице|last=Исаков|first=Александра|website=Politika Online|access-date=2023-07-25}}</ref>
|6. јул 2023.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Сјеница|Сјенице]]<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/566628/vucic-sjeica-pocasni-gradjanin|title=Сјеничани прогласили Вучића почасним грађанином: верујемо председнику, све што је обећао, испунио је|last=https://www.facebook.com/politikaonline|website=Politika Online|access-date=2023-08-16}}</ref>
|16. август 2023.
|-
|{{Застава|Република Србија}}
|Почасни грађанин [[Пријепоље|Пријепоља]]<ref>{{Cite web|url=https://glaszapadnesrbije.rs/572698/|title=Predsednik države Aleksandar Vučić dobija priznanje počasni građanin Prijepolja|website=glaszapadnesrbije.rs|access-date=2024-07-07}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nova.rs/emisije/predsednik-srbije-pocasni-gradjanin-jos-jednog-grada/|title=Predsednik Srbije počasni građanin još jednog grada...|last=Nova|first=T. V.|date=2024-07-04|website=NOVA portal|language=sr-RS|access-date=2024-07-07}}</ref>
|7. јул 2024.
|}

=== Друге награде ===
* Награда ''Капетан Миша Анастасијевић'', за личност године 2012.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/predsednik/biografija|title=Биографија|website=Председник Републике Србије|access-date=2022-04-18}}</ref>
* Награда ''Личност године'' 2013, у избору ''Независних новина'' Босне и Херцеговине<ref name=":0" />
* Награда ''Човек године'' 2013, у избору европског магазина „Ман”<ref name=":0" />
* „Најевропљанин” 2013, у избору међународне организације „Прва европска кућа”<ref name=":0" />
* Видовданска награда, 2013, град Крушевац<ref name=":0" />
* Награда „Регионални лидер 2014” у избору регионалног жирија и читалаца „Вечерњег листа” Босне и Херцеговине<ref name=":0" />
* Награда „Златни лав за мир", Италија, 2018.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/vucicu-nagrada-za-mir-u-veneciji-nije-prisustvovao-zbog-kosova-ambasador-procitao/phtrkby|title=VUČIĆU NAGRADA ZA MIR U VENECIJI, NIJE PRISUSTVOVAO ZBOG KOSOVA Ambasador pročitao pismo u njegovo ime|last=Tanjug|date=2018-01-12|website=Blic.rs|language=sr|access-date=2023-09-22}}</ref>
* Златне медаље за заслуге [[Атина|града Атине]], 2019.<ref>{{cite news|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/443710/Vucicu-urucena-Zlatna-medalja-za-zasluge-grada-Atine|title=Вучићу уручена Златна медаља за заслуге града Атине|date=10. 12. 2019|work=Политика|accessdate=10. 12. 2019}}</ref>
* Кључ града Бањалуке, 2021.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/vesti/predsedniku-vucicu-urucen-kljuc-grada-banjaluke-sa-poveljom-pocasnog-gradjanina-banjaluke|title=Predsedniku Vučiću uručen ključ Grada Banjaluke sa Poveljom počasnog građanina Banjaluke|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2024-07-26}}</ref>
* Специјална златна плакета компаније ''Новости'', 2021.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4426479/vucic-novosti.html|title=Вучић о плакети "Новости": Ово не доживљавам као лично признање, него као признање држави|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-06-30}}</ref>
* Велики крст вожда Ђорђа Стратимировића, [[12. новембар]] [[2021]].<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/sastanak-sa-predstavnicima-centra-za-razvoj-sajkaske|title=Састанак са представницима Центра за развој Шајкашке|date=12.11.2021.|publisher=Председник Републике Србије|url-status=live}}</ref>
* Априлска награде града Шапца за развој демократских вредности и поштовање људских права и слобода, 2021.<ref name="#1" />
* Октобарска награда града Краљева, 2021.<ref>[https://www.novosti.rs/srbija/vesti/1043017/predsedniku-srbije-oktobarska-nagrada-kraljevcani-svecano-obelezili-praznik-kraljevdan-dan-svog-grada ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ ОКТОБАРСКА НАГРАДА: Краљевчани свечано обележили празник Краљевдан и Дан свог града („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)]</ref>
* Хипократова медаља, за заслуге у унапређењу здравства, Друштво лекара Војводине, 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.predsednik.rs/pres-centar/saopstenja/predsednik-vucic-primio-hipokratovu-medalju-od-drustva-lekara-vojvodine|title=Predsednik Vučić primio „Hipokratovu medalju“ od Društva lekara Vojvodine|website=Predsednik Republike Srbije|access-date=2022-07-18}}</ref>
* Медаља бораца на огрлици, [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Србије|Субнор]], 2022.<ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/predsednistvo-subnor-urucio-vucicu-medalju-borca/|title=Predsedništvo: SUBNOR uručio Vučiću medalju borca|date=2022-10-20|website=N1|language=sr-RS|access-date=2022-10-26}}</ref>
* Специјална награда [[Мишићеви дани|Мишићевих дана]], 2022.<ref>{{Cite web|url=https://www.dnevnik.rs/politika/vucicu-dodelena-specijalna-nagrada-misicevih-dana-18-07-2022|title=Вучићу додељена специјална награда Мишићевих дана|website=Дневник|language=sr|access-date=2023-12-06}}</ref>
* Награда за личност деценије, привредна комора Расинског округа, 2023.<ref>{{Cite web|url=https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/privredna-komora-rasinskog-okruga-vucicu-dodelila-nagradu-za-licnost-decenije_1406504.html|title=Privredna komora Rasinskog okruga Vučiću dodelila nagradu za ličnost decenije|last=Vojvodine|first=Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija|website=JMU Radio-televizija Vojvodine|access-date=2023-09-22}}</ref>
* Златна медаља за заслуге I степена, [[Безбедносно-информативна агенција|Безбедносно информативна агенција]], 2024.<ref>{{Cite web|url=https://www.euronews.rs/srbija/politika/141552/bia-obelezava-svoj-dan-vucic-uvek-ste-bili-uz-srbiju-kad-je-tesko-unutrasnji-i-spoljni-pritisci-ce-biti-sve-veci/vest|title=BIA obeležava svoj dan, Vučić: Uvek ste bili uz Srbiju kad je teško, unutrašnji i spoljni pritisci će biti sve veći|last=Tanjug|date=2024-10-17|website=Euronews.rs|language=sr|access-date=2024-10-17}}</ref>

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Atlagić|first=Siniša|last2=Vučićević|first2=Dušan |title=Thirty Years of Political Campaigning in Central and Eastern Europe|publisher=Palgrave Macmillan, Cham|doi=10.1007/978-3-030-27693-5_21|isbn=978-3-030-27693-5|year=2019|pages=20}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Jokic| first = Aleksandar| title = Lessons of Kosovo: The Dangers of Humanitarian Intervention| url = https://books.google.com/books?id=NQJJ_BScMx0C&pg=PA100|year=2003| publisher = Broadview Press|isbn=978-1-55111-545-0|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ramet| first = Sabrina P.|authorlink= Сабрина П. Рамет| last2=Hassenstab| first2 = Christine M.| last3=Listhaug| first3 = Ola| title = Building Democracy in the Yugoslav Successor States: Accomplishments, Setbacks, and Challenges since 1990| url = https://books.google.com/books?id=CDq8DgAAQBAJ&pg=PA406|year=2017| publisher = Cambridge University Press|isbn=978-1-107-18074-1|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Thompson| first = Mark| title = Forging War: The Media in Serbia, Croatia, Bosnia and Hercegovina| url = https://books.google.com/books?id=Pp5pAAAAMAAJ|year=1999| publisher = University of Luton Press|isbn=978-1-86020-552-1|pages=}}
{{Литература крај}}

== Додатна литература ==
{{Литература}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирјаковић| first = Зоран|author1-link=Зоран Ћирјаковић|title = Неоколонијална Србија: држава и друштво у време Александра Вучића| url = https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/61648137|year=2022| publisher = Филип Вишњић|isbn=978-86-6309-270-9|pages=}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт}}
* [https://web.archive.org/web/20071130034133/http://assembly.coe.int/ASP/AssemblyList/ALMemberDetails.asp?MemberID=5741 Александар Вучић] на сајту [[Савет Европе|Савета Европе]]

{{s-start}}
{{s-off}}
|-
{{s-bef|before=[[Радмила Милентијевић]]}}
{{s-ttl|title=[[Министарство информисања|Министар информисања]]|years=1998–2000}}
{{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]<br />Богољуб Пејчић<br />Бисерка Матић Спасојевић}}
|-
{{s-bef|before=[[Драган Шутановац]]}}
{{s-ttl|title=[[Министарство одбране Републике Србије|Министар одбране]]|years=2012–2013}}
{{s-aft|after=[[Небојша Родић]]}}
|-
{{s-bef|rows=2|before=[[Ивица Дачић]]}}
{{s-ttl|title=[[Потпредседник Владе Републике Србије]]|years=2012–2014}}
{{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]}}
|-
{{s-ttl|title=[[Премијер Србије]]|years=2014–2017}}
{{s-aft|after=[[Ивица Дачић]]<br />{{small|в. д.}}}}
|-
{{s-bef|before=[[Томислав Николић]]}}
{{s-ttl|title=[[Председник Србије]]|years=2017–тренутно}}
{{s-inc}}
|-
{{s-ppo}}
{{s-bef|before=[[Томислав Николић]]}}
{{s-ttl|title=Председник [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]]|years=2012–2023}}
{{s-aft|after=[[Милош Вучевић]]}}}}
{{s-end}}

{{Председници Републике Србије}}
{{Председници Владе Србије}}
{{Министри одбране Србије}}
{{Друга Марјановићева Влада}}
{{Дачићева Влада}}
{{Вучићева Влада}}
{{Друга Вучићева Влада}}
{{Подножје|Биографија|Право|Сукоби на територији СФРЈ|Србија}}

{{СОРТИРАЊЕ:Вучић, Александар}}
[[Категорија:Рођени 1970.]]
[[Категорија:Политичари из Београда]]
[[Категорија:Правници из Београда]]
[[Категорија:Српски политичари]]
[[Категорија:Српски правници]]
[[Категорија:Председници Владе Републике Србије]]
[[Категорија:Председници Републике Србије]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]]
[[Категорија:Носиоци одликовања Српске православне цркве]]
[[Категорија:Носиоци Ордена белог лава]]
[[Категорија:Бивши студенти Правног факултета Универзитета у Београду]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Републике Српске]]
[[Категорија:Почасни грађани Бање Луке]]
[[Категорија:Министри одбране Србије]]
Шаблони који се користе на овој страници:
Шаблон:... (уреди)
Шаблон:Abbr (уреди)
Шаблон:Age (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Ambox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Br separated entries (уреди)
Шаблон:Category handler (уреди)
Шаблон:Cite book (уреди)
Шаблон:Cite encyclopedia (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Cite journal (уреди)
Шаблон:Cite news (уреди)
Шаблон:Cite report (уреди)
Шаблон:Cite web (уреди)
Шаблон:Delink (уреди)
Шаблон:Delink question hyphen-minus (уреди)
Шаблон:External link (уреди)
Шаблон:Fix (уреди)
Шаблон:Fix/category (уреди)
Шаблон:Flagicon (уреди)
Шаблон:Flagicon image (уреди)
Шаблон:Four digit (уреди)
Шаблон:Get year (уреди)
Шаблон:Hlist/styles.css (уреди)
Шаблон:If all (уреди)
Шаблон:Infobox (уреди)
Шаблон:MONTH (извор) (заштићено)
Шаблон:MONTHNAME (уреди)
Шаблон:MONTHNUMBER (уреди)
Шаблон:Main other (уреди)
Шаблон:Marriage (уреди)
Шаблон:Marriage/date (уреди)
Шаблон:Min (уреди)
Шаблон:Navbox (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Nowrap (уреди)
Шаблон:PAGENAMEBASE (уреди)
Шаблон:Plainlist (уреди)
Шаблон:Plainlist/styles.css (уреди)
Шаблон:Replace (уреди)
Шаблон:S-aft (уреди)
Шаблон:S-aft/filter (уреди)
Шаблон:S-bef (уреди)
Шаблон:S-bef/filter (уреди)
Шаблон:S-end (уреди)
Шаблон:S-inc (уреди)
Шаблон:S-off (уреди)
Шаблон:S-ppo (уреди)
Шаблон:S-start (уреди)
Шаблон:S-ttl (уреди)
Шаблон:Sfn (извор) (заштићено)
Шаблон:Sidebar with collapsible lists (уреди)
Шаблон:Small (уреди)
Шаблон:Str mid (уреди)
Шаблон:Str mid/core (уреди)
Шаблон:Str number/trim (уреди)
Шаблон:Str number/trimE (уреди)
Шаблон:Subinfobox bodystyle (уреди)
Шаблон:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Template other (уреди)
Шаблон:Title year (уреди)
Шаблон:Tooltip (уреди)
Шаблон:Tooltip/styles.css (уреди)
Шаблон:Trim (уреди)
Шаблон:Trunc (уреди)
Шаблон:URL (уреди)
Шаблон:Wayback (уреди)
Шаблон:Webarchive (уреди)
Шаблон:White (уреди)
Шаблон:Yes/no (уреди)
Шаблон:Yesno (уреди)
Шаблон:Yesno-no (уреди)
Шаблон:Yesno-yes (уреди)
Шаблон:Ако је име странице (уреди)
Шаблон:Александар Вучић (уреди)
Шаблон:БРОЈМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Бело (уреди)
Шаблон:Брак (уреди)
Шаблон:Вучићева Влада (уреди)
Шаблон:Главни (уреди)
Шаблон:Главни/остали (уреди)
Шаблон:Главни чланак (уреди)
Шаблон:Године (извор) (полузаштићено)
Шаблон:ДаНе (уреди)
Шаблон:ДаНе-да (уреди)
Шаблон:ДаНе-не (уреди)
Шаблон:Датум рођења (уреди)
Шаблон:Дачићева Влада (уреди)
Шаблон:Детаљније (уреди)
Шаблон:Друга Вучићева Влада (уреди)
Шаблон:Друга Марјановићева Влада (уреди)
Шаблон:Друга влада Александра Вучића (уреди)
Шаблон:Закључано-анон (уреди)
Шаблон:Замени (уреди)
Шаблон:Зас (уреди)
Шаблон:Зас/core (уреди)
Шаблон:Зас слика (уреди)
Шаблон:Застава (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Застава/core (уреди)
Шаблон:Званични веб-сајт (уреди)
Шаблон:Извори (извор) (заштићено)
Шаблон:Извори/styles.css (уреди)
Шаблон:Инфокутија (уреди)
Шаблон:Инфокутија Политичар (уреди)
Шаблон:Инфокутија Политичар/Боје боја 1 (уреди)
Шаблон:Инфокутија Политичар/Боје боја 2 (уреди)
Шаблон:Категоризатор (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Категоризатор/бројчано (уреди)
Шаблон:Категоризатор/црни списак (уреди)
Шаблон:Крај (уреди)
Шаблон:Литература (уреди)
Шаблон:Литература крај (уреди)
Шаблон:МЕСЕЦ (извор) (заштићено)
Шаблон:Мин (уреди)
Шаблон:Министри одбране Србије (уреди)
Шаблон:Мртва веза (уреди)
Шаблон:НАЗИВМЕСЕЦА (уреди)
Шаблон:Навигациона кутија (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Насловна иконица (уреди)
Шаблон:Нормативна контрола (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Основа/подстраница (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Serbia (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Босна и Херцеговина (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Казахстан (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Кнежевина Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Краљевина Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Књажество Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Монако (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Република Србија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Република Српска (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Русија (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Србија (извор) (заштићено)
Шаблон:Подаци о застави Чешка (уреди)
Шаблон:Подаци о застави Чешка Република (уреди)
Шаблон:Подножје (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Почетак (уреди)
Шаблон:Председници Владе Србије (уреди)
Шаблон:Председници Републике Србије (уреди)
Шаблон:Препознај именски простор (извор) (полузаштићено)
Шаблон:Проширити одељак (уреди)
Шаблон:Референце крај (уреди)
Шаблон:Референце почетак (уреди)
Шаблон:Референце почетак/styles.css (уреди)
Шаблон:Скраћеница (уреди)
Шаблон:Умањено (уреди)
Шаблон:Чињеница (извор) (полузаштићено)
Модул:Age (уреди)
Модул:Arguments (извор) (полузаштићено)
Модул:Authority control (уреди)
Модул:Authority control/config (уреди)
Модул:Category handler (извор) (полузаштићено)
Модул:Category handler/blacklist (уреди)
Модул:Category handler/config (уреди)
Модул:Category handler/data (уреди)
Модул:Category handler/shared (уреди)
Модул:Check for unknown parameters (уреди)
Модул:Citation/CS1 (уреди)
Модул:Citation/CS1/COinS (уреди)
Модул:Citation/CS1/Configuration (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Citation/CS1/Date validation (уреди)
Модул:Citation/CS1/Identifiers (уреди)
Модул:Citation/CS1/Utilities (уреди)
Модул:Citation/CS1/Whitelist (извор) (заштићено (аутоматски патролирани))
Модул:Commons link (уреди)
Модул:Date (уреди)
Модул:Delink (уреди)
Модул:EditAtWikidata (уреди)
Модул:Footnotes (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list (уреди)
Модул:Footnotes/anchor id list/data (уреди)
Модул:Footnotes/whitelist (уреди)
Модул:Format link (уреди)
Модул:Further (уреди)
Модул:Hatnote (уреди)
Модул:Hatnote/styles.css (уреди)
Модул:Hatnote list (уреди)
Модул:If preview (уреди)
Модул:If preview/configuration (уреди)
Модул:If preview/styles.css (уреди)
Модул:Infobox (извор) (полузаштићено)
Модул:Infobox/styles.css (уреди)
Модул:InfoboxImage (уреди)
Модул:Labelled list hatnote (уреди)
Модул:Math (уреди)
Модул:Message box (извор) (полузаштићено)
Модул:Message box/ambox.css (уреди)
Модул:Message box/configuration (уреди)
Модул:MultiReplace (уреди)
Модул:Namespace detect/config (уреди)
Модул:Namespace detect/data (уреди)
Модул:Navbar (уреди)
Модул:Navbar/configuration (уреди)
Модул:Navbar/styles.css (уреди)
Модул:Navbox (извор) (полузаштићено)
Модул:Navbox/configuration (уреди)
Модул:Navbox/styles.css (уреди)
Модул:No globals (уреди)
Модул:Official website (уреди)
Модул:Portal (уреди)
Модул:Portal/images/other (уреди)
Модул:Portal bar (уреди)
Модул:Portal bar/styles.css (уреди)
Модул:Separated entries (уреди)
Модул:Side box (уреди)
Модул:Sidebar (извор) (полузаштићено)
Модул:Sidebar/configuration (уреди)
Модул:Sidebar/styles.css (уреди)
Модул:Sister project links (уреди)
Модул:Sister project links/bar/styles.css (уреди)
Модул:String (извор) (заштићено)
Модул:Subject bar (извор) (полузаштићено)
Модул:TableTools (извор) (полузаштићено)
Модул:Transliteration (уреди)
Модул:URL (уреди)
Модул:Unsubst (уреди)
Модул:Wd (уреди)
Модул:Wd/i18n (уреди)
Модул:Webarchive (уреди)
Модул:Webarchive/data (уреди)
Модул:Wikidata (уреди)
Модул:Yesno (извор) (полузаштићено)
Назад на страницу Александар Вучић.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Александар_Вучић”