Веб-прегледач

Највише кориштени браузер по земљи, према подацима из јуна 2015.
  Гугл хром

  Мозила фајерфокс

  Сафари

  УЦ

  Ајрон

  Интернет експлорер

  Опера

  Андроид

  Фантом

  No info

Веб-прегледач (енгл. web browser; обично се помиње само као прегледач, енгл. browser) је алатка која кориснику омогућава прегледање веб-страница и мултимедијалних садржаја везаних за исте.^[1] Служи за проналажење, прегледање, преузимање и представљање података на светској мрежи (вебу), чије је одредиште одређено веб-адресом (URL-ом), а осим саме веб-странице може бити и чисто слика, снимак или нека друга врста датотеке (фајла).^[2] Хипервезе које се налазе на страницама интернет прегледача омогућавају корисницима лакше проналажење жељених података.

Иако су прегледачи првенствено намењени за коришћење светске мреже (веба), они се могу користити и за приступање подацима веб-сервера приватних мрежа или датотекама датотечних система.

Најпопуларнији прегледачи данас су:

Гугл кроум — Гуглов бесплатни прегледач пројектован с идејом да искористи све могућности Гуглових услуга,
Мозила фајерфокс (или само: фајерфокс) — бесплатан прегледач отвореног кода,
Интернет експлорер — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације Мајкрософт,
Опера — бесплатан прегледач затвореног кода корпорације Опера софтвер и
Сафари — Еплов бесплатни прегледач.^[3]^[4]^[5]

Сви наведени програми су графички, што значи да осим текста могу приказивати и визуелне садржаје. Осим графичких постоје и текстуални прегледачи, који могу приказивати искључиво текст (нпр. Линк, енгл. Lynx; Линкс, енгл. Links) и специјализовани говорни прегледачи какве могу да користе слепе или слабовиде особе.

Историја прегледача

HTML као метајезик којим се хипертекстуални документи могу описивати је измислио Тим Бернерс-Ли (радник CERN-а) 1990/1991. године. Први прегледачи били су строго текстуални, а велику промену је 1993. године донео NCSA Mosaic, који је изворно био програм за јуникс, али је убрзо пренет и на друге оперативне системе.

Марк Андресен (водитељ пројекта NCSA Mosaic) је, 1994. године, покренуо властиту фирму — Нетскејп те издао Нетскејп навигатор. Убрзо након тога је и Мајкрософт избацио Интернет експлорер (IE), чиме је започет „рат прегледача”.

Нетскејп је одговорио тако што је изворни код Нетскејп навигатора претворио у отворени код (пракса у производњи и развоју софтвера која промовише приступ изворном коду крајњих производа), но то није успело зауставити опадање заступљености прегледача. Ипак, из тог потеза развио се прегледач Мозила и његова изведеница Фајерфокс.

Од текстуалних прегледача још увек се — иако у врло малом постотку — користе претходно поменути Линк и Линкс.

На линуксу је популаран још и К-освајач (енгл. Konqueror), а на Mac OS X-у Сафари.

Функционисање прегледача

Сваки прегледач је интерпретатор. Страница је писана у коду који прегледач интерпретира као 'нешто свакоме разумљиво'. Сврха веб прегледача је да донесе изворе информација са веба и да их прикаже на корисничком уређају. Тај процес почиње кад корисник унесе униформни локатор ресурса (URL), као што је https://sr.wikipedia.org/, у веб прегледач. Виртуално сви униформни локатори ресурса на вебу почињу са било http: или https: што значи да ће веб претраживач користити протокол за пренос хипертекста. У случају https: комуникација између претраживача и веб сервера је шифрована ради сигурности и приватности. Још један чест URL префикс је file: који се користи за приказивање локалних фајлова који су већ сачувани на корисничком уређају.

Када се веб страница прихвати, механизам за приказивање прегледача је приказује на корисниковом уређају. То укључује разне формате слика и видео записа које претраживач подржава. Веб странице обично садрже хипервезе на друге странице и ресурсе. Сваки линк садржи URL, а када се кликне, претраживач креће ка новом ресурсу. Тако поново почиње процес довођења садржаја кориснику.

Подешавања

Веб-прегледач типично могу да буду конфигурисани помоћу уграђеног менија. У зависности од прегледача, тај мени се може звати Подешавања, Опције, или Преференце. Тај мени има различите типова подешавања. На пример, корисници могу да промене своју почетну страницу и уобичајену претраживачку машину. Они исто тако могу да промене уобичајене боје веб страница и фонтове. Различите мрежне везе и поставке приватности су такође обично доступне.

Приватност

Током прегледавања, веб прегледач складишти такозване колачиће приспеле са разних веб сајтова. Неки од њих садрже акредитиве за пријаву или поставке локације сајтова.^[6] Други се користе за праћење понашања корисника током дужег временског периода, тако да претраживачи обично обезбеђују подешавања за уклањање колачића приликом изласка из прегледача.^[6] За прецизније управљање колачићима потребна су проширења претраживача.^[7]

Види још

Референце

^ Steven Holzner, PHP 5, Beograd, 2006.
^ Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships”. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium. Приступљено 30. 6. 2009.
^ Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers”. Lifehacker. Gawker Media. Архивирано из оригинала 24. 08. 2017. г. Приступљено 19. 06. 2015.
^ Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers”. Infoworld. IDG.
^ Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers”. CNET. CBS Interactive.
^ ^а ^б „Tracking Cookies: What They Are, and How They Threaten Your Privacy”. Tom's Guide. Приступљено 11. 3. 2019.
^ „Alternatives to Cookie AutoDelete extension”. AlternativeTo. Приступљено 11. 3. 2019.

Литература

„URI/Resource Relationships”. World Wide Web Consortium. 15. 12. 2004. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2016.
„Tim Berners-Lee: WorldWideWeb, the first Web client”. W3.org. Архивирано из оригинала 4. 9. 2008. г. Приступљено 25. 11. 2011.
„Frequently asked questions by the Press – Tim BL”. W3.org. Архивирано из оригинала 3. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2011.
„Bloomberg Game Changers: Marc Andreessen”. Bloomberg L.P. 17. 3. 2011. Архивирано из оригинала 16. 5. 2012. г. Приступљено 7. 3. 2017.
„Browser”. Mashable. Архивирано из оригинала 2. 9. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2011.
Vetter, Ronald J. (октобар 1994). „Mosaic and the World-Wide Web” (PDF). North Dakota State University. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 8. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2010.
John Dickinson (1986-03-25). „FEATURES: WORD PROCESSING. The Business of Words: Outliners - MaxThink 3.1”. PC Magazine (на језику: енглески). 5 (6): 191, 208—209.
William Hershey (јул 1985). „Reviews: MaxThink. An outline processor that has its own programming language”. BYTE. 10 (7): 279—282, 284.
PC AI. (на језику: енглески). Knowledge Technology. 1989. стр. 77.
„Changes since Max91: Reprint of Max91 changes - Faster hypertext jumps”. MaxThink_tm. Max94 HyperText Outline / Idea Processor. chiclassiccomp.org. стр. D-2 (211). Приступљено 2019-12-31. ^{[мртва веза]}
„2 New Atari STs Tackle Wide Range of Chores”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 1986-12-08. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 2020-01-01.
„What is HOUDINI Network / System Processor”. 1997-04-20. Архивирано из оригинала 1997-04-20. г. Приступљено 2019-12-31.
Alfred Poor (1988-12-13). „COVER STORY. Classified Intelligence: Managing Personal Information - PC-Hypertext. More Magic”. PC Magazine (на језику: енглески). Ziff Davis, Inc. 7 (21): 148.
„Hypertext BBS system offers information annealing”. 1997-04-20. Архивирано из оригинала 1997-04-20. г. Приступљено 2020-01-01.
„comp.sys.mac.hypercard: HyperBBS 1.0”. groups.google.com. 1988. Архивирано из оригинала 22. 1. 2011. г. Приступљено 2020-01-01.
„Software for LAN knowledge annealing”. 1997-04-20. Архивирано из оригинала 1997-04-20. г. Приступљено 2020-01-01.
IDG Publication (март 1989). „HYPERTEXT CONNECTS DISPARATE DATA”. Lotus Magazine Volume 5 Issue 3 (на језику: енглески). стр. 12.
PC AI. (на језику: енглески). Knowledge Technology. 1989. стр. 34.
Nina Platt (16. 3. 1998). „Features – Knowledge Management: Part II”. LLRX web journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2019. г. Приступљено 2019-12-31.
„An Early History of Lynx”. People.cc.ku.edu. 10. 4. 1997. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 3. 6. 2008.
Ciaraldi, Mike (мај 2002). „John Bottoms' short biography”. Gbcacm.org. Архивирано из оригинала март 2012. г.
„SEARCH SOFTWARE FOR CD-ROM: SILVERSMITH”. The CD-ROM Sourcebook. chiclassiccomp.org. 1986. стр. 130-131. Архивирано из оригинала 16. 11. 2016. г. Приступљено 2020-01-01.
„Sgml-Faq”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2006. г. Приступљено 20. 5. 2008.
„The Latest Word: Taunton's SGML indexing and retrieval”. The Seybold Report on Publishing Systems. 17 (14): 37. 1988. Архивирано из оригинала 1. 8. 2020. г. Приступљено 2020-01-01.
Optical Information Systems (на језику: енглески). Meckler Pub. 1987. стр. 247—249.
Silversmith „1987”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2020. г.
„A REVOLUTION IN AUTOMATED RETRIEVAL SYSTEMS INTRODUCING SILVERSMITH”. CD-ROM Review (на језику: енглески). CW Communications/Peterborough Incorporated. 1987. стр. 38. ISBN 9780914845744.
„United States Patent 5157783”. Freepatentsonline.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 20. 5. 2008.

Спољашње везе

(језик: енглески) Architecture of the World Wide Web, Volume One
(језик: енглески) WorldWideWeb: Proposal for a HyperText Project
(језик: енглески) How Browsers Work: Behind the scenes of modern web browsers

[1] Steven Holzner, PHP 5, Beograd, 2006.

[2] Jacobs, Ian; Walsh, Norman (15. 12. 2004). „URI/Resource Relationships”. Architecture of the World Wide Web, Volume One. World Wide Web Consortium. Приступљено 30. 6. 2009.

[3] Fitzpatrick, Jason (22. 3. 2009). „Five Best Web Browsers”. Lifehacker. Gawker Media. Архивирано из оригинала 24. 08. 2017. г. Приступљено 19. 06. 2015.

[4] Wayner, Peter (27. 4. 2011). „Battle of the Web browsers”. Infoworld. IDG.

[5] Tibken, Shara (17. 10. 2012). „Aereo TV streaming expands to major Web browsers”. CNET. CBS Interactive.

[tom's_guide-6] а ^б „Tracking Cookies: What They Are, and How They Threaten Your Privacy”. Tom's Guide. Приступљено 11. 3. 2019.

[7] „Alternatives to Cookie AutoDelete extension”. AlternativeTo. Приступљено 11. 3. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Остале	Енциклопедија Британика