НК-33
НК-33 и НК-43 су ракетни мотори дизајнирани и произведени крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века од стране Дизајнерског бироа Кузњецов. Били су намењени за погон ракете Н-1 која је требало да пошаље совјетске космонауте на Месец. НК-33 је мотор са најбољим односом тежине и потиска од свих ракетних мотора до сада (мотор Мерлин 1Д је у тестовима постигао већи али још није у употреби[1]) а да притом постиже веома висок специфични импулс. По многим параметрима НК-33 се сматра за најбољи мотор икада направљен погоњен на мешавину течног кисеоника и керозина.[2]
НК-43 је сличан мотору НК-33, али је дизајниран за горњу фазу ракете. Има дужу млазницу која је прилагођена за сагоревање на већим висинама при веома ниском притиску или у вакууму. Ове модификације му дају већи потисак и специфични импулс, али га чини дужим и тежим.
Мотори који су били складиштени у Русији успешно су тестирани 2010. године за употребу на новој ракети Антарес коју развија америчка компанија Орбитал сајенсес[3]
 |
 |
 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Space Exploration Technologies Corporation - Press Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2012), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ „NK-33 and NK-43 Rocket Engines”.
- ^ Clark, Stephen (15. 3. 2010). „Aerojet confirms Russian engine is ready for duty”. Spaceflight Now. Приступљено 18. 3. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
