Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Карбоксихемоглобин

С Википедије, слободне енциклопедије
Хем јединица људског карбоксихемоглобина, приказан је карбонилни лиганд у апичкој позицији, транс у односу на хистидински остатак.[1]

Карбоксихемоглобин (ЦОХб) је стабилни комплекс угљен-моноксида и хемоглобина, који се формира у црвеним крвним ћелијама при удисању угљен-моноксида, као и услед гаса формираног нормалним метаболизмом. Велике количине овог комплекса ометају доставу кисеоника у телу. Пушење дувана (услед удисања угљен-моноксида) повишава COHb у крви на ниво неколико пута виши од нормалне концентрације.

Угљен-моноксид као отров

[уреди | уреди извор]

Угљен-моноксид се преферентно везује за хемоглобин у односу на кисеоник. Однос афинитета је приближно 240:1.[2]. Везивање је ефективно у тој мери да COHb не ослобађа угљен-моноксид, и стога хемоглобин није доступан за транспорт кисеоника из плућа до остатка тела.

У великим количинама карбоксихемоглобин узрокује смрт - феномен медицински познат као карбоксихемоглобинемија[3] или тровање угљен-моноксидом.[4] У мањим количинама COHb доводи до депривације кисеоника у телу, последица чега је замор, вртоглавица и несвестица.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вáсqуез, Грегорy Б.; Ји, Xинхуа; Фронтицелли, Цлара; Гиллиланд, Гарy L. (1998). „Хуман Царбоxyхемоглобин ат 2.2 Å Ресолутион: Струцтуре анд Солвент Цомпарисонс оф Р-Стате, Р2-Стате анд Т-Стате Хемоглобинс”. Ацта Црyс. D. 54 (3): 355—366. дои:10.1107/С0907444997012250. 
  2. ^ West JB: Respiratory Physiology -the essentials, 5th Ed. Williams & Wilkins, 1995, p. 76
  3. ^ Лóпез-Херце Ј, Боррего Р, Бустинза А, Царрилло А (2005). „Елеватед царбоxyхемоглобин ассоциатед wитх содиум нитропруссиде треатмент”. Интенсиве Царе Мед. 31 (9): 1235—8. ПМИД 16041521. дои:10.1007/с00134-005-2718-x. 
  4. ^ Ротх D, Хубманн Н, Хавел C, Херкнер Х, Сцхреибер W, Лаггнер А (2009). „Вицтим оф Царбон Моноxиде Поисонинг Идентифиед бy Царбон Моноxиде Оxиметрy”. Ј Емерг Мед. 40 (6): 640—2. ПМИД 19615844. дои:10.1016/ј.јемермед.2009.05.017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]