Mudrost (budizam)
| Дио серије о |
| будизму |
|---|
 |
U budizmu, mudrost (sanskrit: prajñā, pali: paññā) je ključni činilac oslobođenja uma. Tek uvidom, znanjem, mudrošću u stanju smo da potpuno iskorenimo nečistoće u umu i zaustavimo svaku dalju patnju uzrokovane neznanjem.[1]
Pošto sve nečistoće nastaju iz neznanja, um se čisti razvojem mudrosti. Međutim, mudrost nastaje samo u pročišćenom umu, pa prvo moramo stvoriti mesta za nju.[2] Oslobađanje od predrasuda i unapred formiranih ideja, razvijanje svesnosti, kao i um koji nije pretrpan, već smiren, pomaže u razvoju mudrosti.[3]
Mudrost se ponekad određuje kao sposobnost donošenja razboritih odluka i izvlačenja tačnih zaključaka, zasnovanih na iskustvu i znanju.[3]
Etimologija
[уреди | уреди извор]Prađna ili pana (sanskrit: prajñā, pali: paññā; iz sskt korena đna - zna) je pojam indijske filozofije koji znači "pra znanje", mudrost, odnosno spoznaju u dubljem smislu, spoznaju osnovnih činjenica sveta.[4] U tom smislu je u nju uključeno i obično znanje (đnana), kojoj može biti i sinonim.[4]
Budino učenje
[уреди | уреди извор]Svojstva mudrosti
[уреди | уреди извор]Buda raznim poređenjima pokušava da dočara šta podrazumeva pod mudrošću. Tako njen značaj prevazilazi čak i značaj koji za nas ima Sunce:
Postoje četiri vrste svetlosti. Svetlost Meseca, svetlost Sunca, svetlost vatre i svetlost mudrosti. Od te četiri vrste svetlosti, najbolja je svetlost mudrosti.[5]
— Buda
Мudrost mora imati analitički kvalitet, koji Buda poredi sa oštricom noža: kao što nož odvaja kožu od mesa, tako i mudrost treba da odvaja dobro od lošeg, korisno od štetnog.[1]
Mudar čovek zna način da razluči dobro od lošeg u vezi i sa unutrašnjim i sa spoljašnjim svetom.[6]
Karakteristika mudraca je i uviđanje istine, što je isključivo plod individualnog napora:
Ako neki čovjek tvrdi: ‘To je moje uvjerenje', a izjava mu je dosljedna istini, iz toga još ne slijedi jednostran zaključak samo je ovo istina, a sve je ostalo zabluda', jer istinu uviđaju samo mudraci, i to svaki pojedinačno, sam za sebe.[7]
Nasuprot mudracu, Buda stavlja neznalicu, koji je pun strahova:
Koji god strahovi da nastanu, svi oni nastaju u neznalici, ne u mudrom čoveku.[8]
Prema Budinim rečima, naspram gubitka mudrosti, svaki gubitak neznatan:
Gubitak srodnika jeste neznatan gubitak. Od svih gubitaka, najveći je gubitak mudrosti.[9]
Razvoj mudrosti
[уреди | уреди извор]Poput ostalih veština, mudrost se razvija postupno, upornim radom:
Postepeno, malo po malo, povremeno, kao što kovač pročišćava srebro, tako i mudrac treba odstraniti mane iz samoga sebe.[10]
Buda navodi četiri stvari koje vode razvoju mudrosti:
Četiri stvari vode ka rastu mudrosti. Druženje sa čestitim ljudima, slušanje o darmi, pomno razmatranje stvari i postupanje u skladu sa darmom.[11]
Na drugom mestu, Buda navodi osam uslova za razvoj mudrosti. Prvi čine iskusan učitelj i učenik koji ima osećaj poštovanja prema učitelju, ali i prema sebi. Drugi predstavlja znatiželja učenikova, želja za učenjem i otvorenost uma. Treći čini život u osami, telom i umom. Četvrti uslov je vrlina kao osnov mudrosti: bez moralnog življenja sticanje mudrosti je nemoguće.[12]
Mudrost se pročišćuje vrlinom, a vrlina se pročišćuje mudrošću. Gde postoji jedno, tu je i drugo. Čestita osoba poseduje mudrost, a mudra osoba poseduje čestitost. Ovakva kombinacija vrline i mudrosti naziva se najvišom stvari na svetu.[3]
— Buda
Stoga, za mudrog čoveka je potrebno da izbegava razvrat:
Mudar čovek treba da izbegava razvrat kao što bi izbegavao i da upadne u rupu punu užarenog uglja. Ako nije u stanju da održava celibat, ne bi barem trebalo da odlazi tuđoj ženi.[13]
Peti uslov za razvoj mudrosti je dobro poznavanje učenja, stečeno podukom i sopstvenim istraživanjem. Šesti uslov čini pretakanje naučenog u iskustvo kroz primenu i meditaciju, a sedmi potpuno odustajanje od bavljenja nevažnim stvarima i koncentrisanje na sâmo učenje. Poslednji uslov je praksa kojom se direktno stiče uvid u prirodu stvari.[12]
Budističke teorije
[уреди | уреди извор]
Shvatanje Seng-Čaoa
[уреди | уреди извор]U ogledu pod naslovom „O mudrosti, koja nije znanje“, Seng-čao opisuje prađnu kao mudračko znanje, ali veli da to nije pravo znanje. Jer spoznaja jedne stvari sastoji se u odabiranju jednog svojstva te stvari i uzimanju tog svojstva za predmet spoznaje. Međutim, mudračka spoznaja se sastoji u spoznaji onog što se zove nebiće (wu), a to „prevazilazi oblike i odlike“ i nema svojstava, te nikad ne može biti predmet spoznaje.[14] Spoznati nebiće znači biti s njime sjedinjen. Ovo stanje poistovećenosti sa nebićem zove se nirvana. Nirvana i prađna dva su vida jednog istog stanja stvari.[14] Kao što nirvana nije nešto što valja spoznati, tako je mudrost spoznaja koja nije spoznaja (Chao Lun, gl. 3).
Tri vrste mudrosti
[уреди | уреди извор]U komentarima Pali kanona se ističu tri vrste mudrosti. Prva nastaje na osnovu slušanja mudrih (sutta-maya paññā). U Budino vreme nema knjiga, a zapisivanje učenja se smatra degradacijom, tako da se mišljenje prenosilo usmeno. Potom treba da razmisli o tome što je čuo, da analizira i proceni kakve implikacije ima po njegov život. Time se formira druga vrsta mudrosti, rođena iz dubokog promišljanja (ćinta-maya paññā). To je začetak ispravnog gledišta, i na toj tački počinjemo da razvijamo i druge vrline plemenitog osmostrukog puta. Na kraju, kada dovoljno ojačaju, te vrline će uticati na negovanje uma, što kao rezultat donosi mudrost na osnovu iskustva (bhavana-maya paññā). To je prodorna mudrost ili uvid koji donosi probuđenje.[15]
Literatura
[уреди | уреди извор]- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ а б Kovačević 2014, стр. 266.
- ^ Bhikkhu Bodhi, Pročišćenje uma
- ^ а б в Budizam od A do Ž
- ^ а б Rada Iveković, Rana budistička misao ), Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
- ^ Kovačević 2014, стр. 278.
- ^ „Govor asketi Sabhiyi”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ „Čedomil Veljačić, NEKOLIKO SPORNIH TEMA U BUDDHINU STAVU PREMA RELIGIJI”. Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ „Budala”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ „Dobri prijatelji”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ „Put ispravnosti”. Архивирано из оригинала 18. 07. 2011. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ Apattibhaya vaggo[мртва веза]
- ^ а б Kovačević 2014, стр. 266–267.
- ^ „Govor Dhammiki”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2009. г. Приступљено 21. 08. 2015.
- ^ а б Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. 1977. pp. 271-285
- ^ Kovačević 2014, стр. 199–200.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
