19. 1.

• 1419. — у Стогодишњем рату Француске и Енглеске град Руан предао се енглеском краљу Хенрију V, који је тиме окончао освајање Нормандије.
• 1853. — у Риму први пут изведена Вердијева опера „Трубадур“.
• 1878. — српска војска у српско-турском рату освојила Врање.
• 1899. — Велика Британија и Египат успоставили заједничку контролу над Суданом.
• 1916. — на грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника.
• 1918. — бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.
• 1919. — Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила Јулијански календар Грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар.
• 1938. — ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало, у Шпанском грађанском рату, Барселону и Валенсију. Погинуло најмање 700 људи.
• 1942. — Други свјетски рат: Инвазија јапанских снага на Бурму.
• 1945. — совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату заузела пољски град Краков.
• 1966. — Индира Ганди изабрана за шефа Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сиики-екстремисти, припадници њеног личног обезбеђења, убили је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.
• 1969. — Умро студент Јан Палацх, три дана након што се спалио у Прагу из протеста против совјетске интервенције тијеком прашког Прољећа 1968.
• 1983. — у Боливији ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, злогласни нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.
• 1989. — СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.
• 1993. — прве америчке јединице напустиле Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.
• 1995. — руске трупе заузеле председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.
• 2001. — САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље, што је била једна од последњих наредби тадашњег председника САД Била Клинтона.

.

• 1736. — Џејмс Ват, шкотски инжењер и физичар.
• 1798. — Аугусте Цомте, француски математичар, филозоф и мислилац († 1857.).
• 1809. — Едгар Аллан Пое, амерички писац.
• 1839. — Паул Цéзанне, француски сликар чије дело представља прелаз између импресионизма с краја 19. века и кубизма с почетка 20. века († 1906.).
• 1868. — Густав Меyринк, аустријски књижевник.
• 1902. — у Петрограду рођен византолог Георгије Острогорски. Дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, једно је од највећих имена византологије у XX веку. У многобројним делима проучавао све видове живота Византије, а његова „Историја Византије“ преведена на више светских језика.
• 1920. — Јавиер Пéрез де Цуéллар, перуански политичар и генерални секретар Уједнијених Нација.
• 1921. — Патрициа Хигхсмитх, америчка књижевница.
• 1921. — Јанез Врховец, југословенски и српски филмски и телевизијски глумац († 1997.).
• 1922. — Мигуел Муñоз, шпањолски ногометни тренер и бивши играч († 1990.).
• 1931. — Yасусхи Акасхи, јапански дипломата и бивши мировни изасланик УН-а у некадашњој Југославији.
• 1939. — Динко Вранковић, југославенски и хрватски ликовни умјетник и педагог
• 1943. — Јанис Јоплин, америчка кантауторица.
• 1945. — Драган Холцер, хрватски ногометаш († 2015.).
• 1946. — Доллy Партон, америчка цоунтрy-пјевачица.
• 1946. — Јулиан Барнес, енглески писац.
• 1949. — Роберт Палмер, британски пјевач.
• 1952. — Ирфан Менсур - Курић, српски глумац и телевизијски водитељ.
• 1960. — Жарко Лаушевић, српски глумац,црногорског поријекла.
• 1966. — Стефан Едберг, бивши шведски тенисер.
• 1978. — Тхиаго Лацерда, бразилски глумац.
• 1981. — Јелена Перчин Бабић, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
• 1985. — Дамиен Цхазелле, амерички редатељ, добитник Осцара.
• 1986. — Шиме Фантела, хрватски једриличар, олимпијски, свјетски и еуропски првак.

.

• 1755 — Јеан-Пиерре Цхристин, француски физичар, математичар и астроном (р.1683.).
• 1785. — Захарија Стефановић Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф преводилац, лексикограф и фармацеут.
• 1865. — Пиерре-Јосепх Проудхон, француски економист, филозоф и оснивач модерног анархизма. (р. 1809.).
• 1936. — Ђуро Прејац, био је хрватски складатељ, глумац и редатељ (р. 1870).
• 1938. — Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф, члан Српске краљевске академије.
• 1946. — Никола Калабић, је био командант Горске краљеве гарде Југословенске војске у Отаџбини и сарадник немачког окупатора током Другог светског рата (р. 1906).
• 1969. — Јан Палацх, чешки домољуб, студент повијести и политичке економије на Карловом свеучилишту у Прагу. Након инвазије пет земаља Варшавскога пакта на Чехословачку (1968.), Палацх је 16. сијечња 1969., усред Прага сам себе запалио и тако постао симболом сувремене борбе Чеха и Словака за слободу (р. 1948).
• 1981. — Вукић Мићовић, српски хемичар, ректор Београдског универизитета и академик САНУ.
• 1983. — српски лекар и научник Александар Костић, аутор првих југословенских уџбеника „Основе хистологије“ и „Основе ембриологије“ и „Медицинског речника“, преведеног на више страних језика.
• 2000. — Хедy Ламарр, америчка глумица и иноватор (р. 1914).
• 2000. — Беттино Цраxи, бивши италијански премијер.
• 2002. — Марти Миетунен, фински политичар и премијер.
• 2002. — Вавá, бразилски ногометаш (р. 1934.)

.

• Српска Православна Црква прославља један од највећих хришћанских празника Богојављење.

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар