PHP

 

PHP je lak za korišćenje i sličan je C-u i Perlu (od verzije 5+ sličan je i JAVA-i). Isto omogućava programeru da napravi dinamički web sadržaj bez znanja funkcija ili velikog iskustva. Jedan od zanimljivih delova kod PHP-a jeste što on nije samo skriptni jezik. Zahvaljujući napretku jezika PHP može se koristiti kao GUI aplikacija (uz pomoć PHP-GTK) i može se koristiti iz komandne linije isto kao Perl ili Python.

PHP dozvoljava interakciju u dosta poznatih baza podataka, kao što je MySql,Oracle, IBM DB2, Microsoft SQL Server, PostgreSQL i SQLlite. Dosta Operativnih sistema podržava PHP kao što je Unix, Linuks, Vindous i Mac OS.

PHP je alternativa komercijalnim programima kao sto su majskrosoftskom ASP-u/VBScript/JScript, Makromediskom ColdFusion, San majkrosistemu JSP/JAVA i ne-komercijalnom CGI/PERL-u. Nekoliko poznatih projekta koji su napisani u PHP-u je phpBB pa čak kao i ovaj sajt - vikipedija

PHP je licenciran BSD-style licencom i |PHP licencom. Od verzije 4+ PHP je snadbevan Zend-om.

Na početku, 1994. godine, PHP je bio napisan Perl skriptama od strane Rasmusa Ledorfa za ličnu upotrebu, i nazvao ga je PHP/FI (Personal Home Page Tools / Form Interpreter). 1997. dva izraelca, Zeev Suraski i Andi Gutman, sa fakulteta Tehnion su nastavili ledoolfov rad i napravili su jezgro PHP3 jezika. Posle nekoliko meseci rada, novembra 1997, zvanično su objavili PHP/FI 2. Zeev i Andi su počeli da pišu novo jezgro PHP-a 1997, koje se zove Zend engine (strana www.zend.com Arhivirano 2006-07-19 na Wayback Machine-u koja tvrdi da je PHP3 bio snabdeven sa Zend Engine 0.5). Oni su takođe osnovali Zend Technologies u Ramat Ganu, Izrael koja nadgleda unapređenje PHP-a. Maja 2000. je izašao PHP4. On je snabdeven Zend Enginom 1. 13. jula, 2004, je izašao PHP5, snabdeven Zend Enginom 2.

 

PHP na Wikimedijinoj ostavi

• Zvanični sajt