Jacques-Bénigne Bossuet

Rođen je u Dijonu, u Burgundiji, u obitelji visokih dužnosnika. Stekao je temeljno teološko i opće obrazovanje. Veoma rano su došle do izražaja njegove govorničke sposobnosti. Sa 16 godina svojim govorom je zadivio sve prisutne u salonu Rambouillet. Godine 1649. postaje doktor teologije, a za svećenika je posvećen 1652. U crkvenoj službi isticao se vrijednošću i upornošću, posebno kao propovjednik. Biskup postaje 1669., a već sljedeće godine izabran je za prjestolonasljednikovog učitelja. Ovu dužnost vršio je do 1680. godine i u tom razdoblju, između ostalog, sastavljao je i niz rasprava i udžbenika za svog slavnog, ali ne mnogo sposobnog, učenika. Posljednje godine svog života Bossuet provodi u intezivnom radu na učvršćivanju katoličke vjere i Crkve i na teološkim raspravama sa protestantima i kvijetistima.

Bossuet je bio tvrd i nepokolebljiv dogmatičar, braneći čistoću katoličke vjere od svih suvremenih heretika i opasnosti. Pored protestantizma i kvijetizma, on je brani i od umjetnosti, prije svega kazališta, u kome vidi nedovoljno jasno iskazanu moralnu pouku, ako je uopće i ima. Izgovorene povodom vjerskih blagdana, Bossuetove propovijedi predstavljaju napor da se "čista evanđeoska misao" pretvori u riječ.

Pored propovedi, Bossuet je napisao i veliki broj posmrtnih govora, izgovorenih poslije smrti crkvenih dostojanstvenika i znamenitih ličnosti sa dvora Luja XIV. I ovi govori su ispunjene moralnim poukama, razmišljanjima o ljudskoj sudbini, taštini, ništavnosti i jednakosti pred Bogom i siromašnih i bogatih, moćnih i slabih. Sudeći o svemu uvijek samo sa gledišta nadmoćne vere i crkve, bez ikakvih ličnih raspoloženja, on je u ovim govorima bio strog, čak i prema onim ličnostima za koje su bili rezervirani samo laskanje i hvalospjevi. U tom pogledu, Bossuet donekle odskače u vremenu u kom je živio. Svoje propovijedi je brižljivo i strpljivo pisao, ali nije ih nikad objavljivao. To su učinili njegovi potomci, 68 godina nakon njegove smrti.

U Bossuetovim spisima sve je podređeno osnovnoj ideji o Bogu. U njima je sve simetrično, skladno, jednostavno i uzvišeno. I pored toga, kroz vanjsku formu, idejno hladnu i mračnu, probija se snaga Bossuetovog snažnog lirskog temperamenta. Trudeći se biti strog teolog, on je često i nadahnuti pjesnik. Mnoge rečenice zvuče kao poezija puna ritma, aliteracija, asonanci, unutrašnjih rima.

 

• Méditation sur la brièveté de la vie (1648)
• Réfutation du catéchisme de Paul Ferry (1655)
• Oraison funèbre de Yolande de Monterby' (1656)
• Oracion funebre e Valeria Slazar (2007)
• Panégyrique de saint Paul (1659)
• Oraison funèbre de Nicolas Cornet (1663)
• Oraison funèbre d'Anne d'Autriche (1667)
• Oraison funèbre d'Henriette Marie de France (1669)
• Oraison funèbre d'Henriette d'Angleterre (1670)
• Exposition de la foi catholique (1671)
• Sermon pour la Profession de Mademoiselle de La Vallière (1675)
• Traité de la connaissance de Dieu et de soi-même (1677)
• Traité du libre arbitre (1677)
• Logique (1677 - published only later)
• Conférence avec le pasteur Claude (1678 - published 1682)
• Discours sur l'histoire universelle (1679)
• Politique tirée de l'Écriture sainte (Politics Drawn from the Very Words of Holy Scripture) (1679 - published 1709)
• Sermon sur l'unité de l'Église (1682)
• Oraison funèbre de Marie Thérèse (1683)
• Oraison funèbre d' Anne de Gonzague, princesse Palatine (1685)
• Oraison funèbre de Michel Le Tellier (1686)
• Oraison funèbre de Mme du Blé d'Uxelles (1686)
• Oraison funèbre du prince de Condé (1687)
• Catéchisme du diocèse de Meaux (1687)
• Histoire des variations des Églises protestantes (1688)
• Explication de l'Apocalypse (1689)
• Avertissements aux Protestants (I, II, III) (1689)
• Avertissements aux Protestants (IV, V, VI) (1690–91)
• Défense de l'<<Histoire des variations>> (1690–91)
• Correspondence avec Leibniz (1691–93)
• Défense de la Tradition et des Saints Pères (1691–93)
• Traité de la concupiscence (1691–93)
• Lettre au P. Caffaro (1694–95)
• Maximes et réflexions sur la comédie (1694–95)
• Méditation sur l'Evangile (1694–95)
• Élévations sur les mystères (1694–95)
• Instructions sur les états d'oraison (replying to Fénelon) (1697)
• Relation sur le quiétisme (1698)
• Instructions pastorales pour les Protestants (manual for Protestant converts to Catholicism) (1701)

• Francuska književnost, knjiga prva, u okviru Edicije strane književnosti, Izdavačko preduzeće „Nolit“, Beograd, 1976. (sh)

• Klasicizam