Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Ivica i Marica (nem. Hänsel und Gretel) je nemačka narodna bajka koju su adaptirala Braća Grim.

Ivica i Marica, slika Arthura Rackhama, iz 1909.

Priča

uredi

Ivica i Marica su bili deca siromašnog stolara. Bojeći se gladi, njihova maćeha nagovori njihovog oca, stolara, da se reše dece na taj način što će ih odvesti u šumu i tamo ostaviti. Ivica i Marica su nekako saznali za taj plan te se dogovore da bacaju bele kamenčiće na putu i tako nađu nazad put do kuće. Tako i bi, te se njih dvoje vratiše kući ali stolar reši da ih po drugi put ostavi u šumi, te njih dvoje ne imavši vremena da sakupe kamenčiće, poneše sa sobom mrvice hleba kako bi obeležili put. Nažalost gladne životinje šume pojedoše mrvice i Ivica i Marica ostadoše u šumi izgubljeni.

Tako lutajući u šumi, odjednom naiđoše na kuću napravljenu od hleba (u kasnijim verzijama materijal varira, od čokolade pa do marcipana), sa šećernim prozorima, i onako izgladneli počeše da jedu kuću. Utom izađe iz kuće stara žena i pozva ih da uđu, rekavši im da će da napravi pravu gozbu za njih. Međutim to beše stara i zla veštica koja je napravila kuću od čokolade da bi namamila decu, uhvatila ih i pojela. Veštica dakle, zatvori Ivicu kako bi ga utovila i potom spremila ručak od njega, a Maricu pretvori u služavku. Ivicu je terala da jede do iznemoglosti, a Marica je morala da čisti i sprema po ceo dan. Kad je veštica odlučila da je Ivica dovoljno debeo kako bi od njega bio jedan lep ručak, založi rernu u kojoj je nameravala da ga ispeče. Nedugo zatim, reče Marici da se popne u rernu i da vidi da li je spremna za pečenje, međutim, Marica reče da ne može da dohvati rernu, te na prevaru dovede vešticu i natera je da ona uđe u rernu. Kad je veštica bila cela u rerni, Marica hitro zatvori vratašca i zabravi ih, kako veštica ne bi mogla da izađe, oslobodi brata te zajedno pobegoše iz veštičine kuće, a veštica osta goreti u rerni.

Analiza

uredi

Priča Braće Grim je trebalo da bude bajka za ljude srednje klase sredinom 19. veka, međutim, takođe govori i o teškom životu i gladi kroz koju je prolazilo mnogo ljudi u 19. veku. Zbog konstantne gladi koja je tada vladala, uopšte nije bilo neuobičajno da roditelji napuste svoju decu i to najčešće u šumama gde bi deca ili umrla od gladi ili bi ih rastrgle divlje zveri.

U prvom izdanju Grimovih kolekcija priča, nije postojala maćeha; majka je lično ubedila oca da ostave decu u šumi. To se promenilo kao i u bajci: Snežana i sedam patuljaka, kako bi deci bile prijatnije za čitanje.

Eksterni linkovi

uredi