Zhuangzi (knjiga)
Čuang Ce je taoistički spis nazvan po kineskom filozofu Čuang Ceu. Knjiga je napisana posle njegove smrti, a sadrži interpretaciju njegovog učenja.[1]
Veruje se da je knjigu sastavio Kuo Hsijang, veliki komentator Čuang Cea iz 3. veka.[1] Knjiga je zbirka taoističkih spisa, iz različitih faza razvoja taoizma. Nije utvrđeno šta je pisao sam Čuang Ce, ali se uglavnom smatra da poglavlja koja predstavljaju misao treće faze taoizma, predstavljaju filosofiju samog Čuang Cea.[1]
Prvo poglavlje se zove »Srećni izlet«, a drugo »O jednosti stvari«. U „Srećnom izletu“ se govori o različitim stepenima sreće. Tako slobodan razvoj ljudske prirode može voditi relativnoj sreći, dok se apsolutna sreća postiže višim razumevanjem prirode stvari. Zarad rasta i razvoja, potrebno je slobodno ispoljavanje unutrašnje prirode stvari, koja se naziva Te i proističe neposredno iz Tao-a. Te je ono što nas čini onim što jesmo. Sva bića su srećna kada se njihov Te, ili njihova priroda, potpuno i slobodno ispoljava i razvija.[1]
U knjizi Čuang Ce suprotstavlja ono što je prirodno onome što je čovekovo. Sleđenje prirodnog, izvor je vaskolike sreće i dobrote, dok je sleđenje onoga što je čovekovo izvor vaskolikog bola i zla.
Ono što je prirodno, unutarnje je. Ono što je čovekovo, spoljašnje je ... Prirodno je da volovi i konji imaju četiri noge, stavljanje ulara konju na glavu ili uzice u gubicu vola, čovekovo je delo.
– (glava 17)
Razna stvorenja su po svojoj prirodi različita, pa ni njihove prirodne sposobnosti nisu iste. Međutim, zajedničko im je da su podjednako srećna kad slobodno ispoljavaju svoju prirodnu sposobnost. Tako „srećni izlet“ prenosi priču o velikoj i maloj ptici, čije su sposobnosti sasvim različite. Dok jedna leti hiljadama milja, druga jedva može dospeti sa drveta na drvo, pa ipak su obe srećne čineći ono što mogu da čine. Čuang Ce zaključuje da ne postoji jednoobraznost prirode stvari, a nametanje jednoobraznosti može samo doneti patnju:
Noge patke su kratke, ali ako pokušamo da ih produžimo patka će osetiti bol, ždralove noge su duge, ali ako pokušamo da ih skratimo, ždral će osećati bol. Stoga ne treba da skraćujemo ono što je po prirodi dugo, niti produžavamo ono što je po prirodi kratko.
– (glava 8)
Međutim, upravo svrha svih zakona, morala, institucija i vlada jeste uspostavljanje jednoobraznosti i ukidanje razlika. Ljudi koji pokušavaju da sprovedu ovu jednoobraznost mogu imati sasvim dobre namere, što situaciju samo čini još tragičnijom.
U drevno vreme, kad je jedna morska ptica sletela pred bedeme prestonice Lua, Markiz je izašao da je dočeka, napojio je vinom u hramu i naredio da svira Čiu-šao muzika da bi se razonodila i da se zakolje june da bi je nahranio. Ali ptica je bila ošamućena i suviše sramežljiva da bi išta pojela ili popila. Za tri dana je uginula. Tu se čovek prema ptici ponašao kao prema sebi, a ne prema ptici kao ptici ... Voda je za ribe život, ali je čoveku smrt. Budući drugačije sačinjeni, njihove sklonosti i nesklonosti moraju se nužno razlikovati. Stoga prvi mudraci nisu težili da uspostave jednoobraznost sposobnosti i zanimanja.
– (glava 18)
Čuang Ce se žestoko suprotstavlja upravljanju putem formalnog mehanizma države i smatra da je najbolji način upravljanja neupravljanje.[1] On kaže:
Čuo sam za ostavljanje ljudskog roda na miru, ali ne i za upravljanje ljudskim rodom. Ostavljanje na miru proizlazi iz brige da ljudi ne uprljaju svoju unutarnju prirodu i odbace svoj Te. Kad ljudi ne prljaju svoju unutarnju prirodu i ne odbacuju svoj Te, ima li potrebe za upravljanjem ljudskim rodom?
– (glava 11)
Ako vladar ne ostavi ljude na miru, već pokuša da njima vlada pomoću zakona i institucija, prirodno postaje nešto veštačko, što Čuang Ce naziva „preovladavanjem onog što je od prirode onim što je čovekovo“, čiji plod mogu biti jedino beda i nesreća.[1]
- Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977.
- (en) Zhuangzi dvojezična kinesko-engleska verzija (prevod James Legge)
- (en) The Zhuangzi (prevod Nina Correa)
- (en) The Chuang-tzu (prevod Lin Yutang)