Tepčija
Tepčija je titula srednjovjekovne vlastele koja se javlja u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj. Prema historičarima, titula tepčije je još uvijek nedovoljno poznata. Postojali su rangu kao: veliki tepčija, tepčija i mali tepčija.
Funkcija tepčije predstavlja se kao dvorjanik koji je učestvovao u poslovima oko raspodjele zemljišnih posjeda, odgajanju mladića na vladarevom dvoru, ali i osoba koja je bila sa određenom vojnom funkcijom. Primjetno je da tepčije izostaju u 15. vijeku, te je očito da je njihova funkcija tada zamijenjena nekom drugom, ili je prestala da postoji. Na interesantan način uz tepčije se rijetko navode njihova prezimena i oznaka roda.
Srbija
- Obrad, veliki tepčija kod Vladislava Nemanića
- Dobravac, služio u oblasti Huma
- Kuzma, služio kralja Milutina
- Hardomil, služio kralja Milutina
- Vladoje, služio Stefana Dečanskog
- Mišljen, veliki tepčija, služio Stefana Dečanskog
- Gradislav, služio cara Dušana
Bosna
- Radonja, služio bana Mateja Ninoslava
- Vučin
- Rados(l)av, služio kralja Dabišu.
- Milat, služio u Humu .
- Batalo, (1391–1404), knez župe Lašva
- Blagojević Miloš -Državna uprava u srpskim srednjovekovnim zemljama, 2001, Službeni list SRJ
- Ćirković, Sima; Mihaljčić, Rade (1999). Knowledge. (sh)
- Dinić, Mihailo; Ćirković, Sima (1978). Српске земље у средњем веку: историјско-географске студије. Српска књижевна задруга. (sh)
- Mandić, Svetislav (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga. (sh)
- Purković, Miodrag (1985). Srpska kultura srednjega veka. Izd. Srpske pravoslavne eparhije za zapadnu Evropu. (sh)
- Šarkić, Srđan, Srednjovekovno srpsko pravo, Matica srpska
- М. Благојевић, Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској, ИГ 1-2, 1976