Procesor
Procesor (mikroprocesor, µP ili uP) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je mozak svakog računara, iako centralni procesor (CPU - Central Processing Unit) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU).
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, no on je u svojoj unutrašnjosti jako kompleksan, jer se radi o stotinama miliona tranzistora koji su smešteni u jednom čipu. Prvi put takvo nešto je uspelo 1971. kada je napravljen prvi procesor Intel 4004, koji doduše mogao samo sabirati i oduzimati, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip smeste silna integrisana kola i tranzistore, što je dalo poticaj za daljnji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje el.energije.
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari:
- Pomoću ALU (eng.Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju i jako komplikovane operacije.
- Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi
- Shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija
Na slici je pokazan najjednostavniji mogući procesor gde je moguće objasniti principe rada procesora iako se radi o veoma softisticiranom delu računara (ako ne i najkomplikvaniji). Glavni delovi procesora su:
- Aritmetičko logička jedinica (ALU), deo zadužen za sve matematičke kalkulacije
- Registri, jednostavne flip-flop zakačke, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo više.
- Program counter, dio zadužen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on povečava vrijednost za 1, ili je resetira na 0.
- Intrukcijski registar i dekoder, delovi koji kontrolišu sve ostale delove procesora
Posle obrade podataka, adresna sabirnica šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobivaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka.
- Intel prvobitni proizvođač;
- AMD prvobitni proizvođač na zahtjev IBM;
- Via je proizvođač VIA Nano procesora;
- Transmeta je proizvodila procesore za laptop kompjutere;
- Cyrix kompanija je sada u vlasništvu od VIA;
- Centaur Technology je sada u vlasništvu od VIA;
- NexGen je sada u vlasništvu AMD;
- NEC je prestao s proizvodnjom procesora početkom devedesetih.
- Motorola je proizvođač 680x0 i PowerPC procesora s IBM-om.
- MOS Technology je proizvodio 65** procesore (C-64).
- Zilog je proizvodio Z8** procesore (Spectrum).
- Dolina Bez Marka je proizvela popularan G2 procesor.
- Isprobavanje, usporedba i ocjenjivanje procesora Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
- Dizajn procesora: Upoznavanje - Detaljno upoznavanje sa dizajnom procesora. Iako je prilično star materijal, još uvijek je vrijedan
- Kako Procesor Radi
- Pipelining: Pregled - Ars Technica
- SIMD Arhitekture - Upoznavanje i objašnjenje SIMD-a, posebno o načinu kako se odnosi na lične računare
