Antidijabetesni lek
Antidijabetici su lekovi za tretman šećerne bolesti putem snižavanja nivoa glukoze u krvi. Izuzev insulina, eksenatida, liraglutida i pramlintida, oni se administiraju oralno, te se nazivaju oralnim hipoglicemskim agensima ili oralnim antihiperglicemskim agensima. Postoji nekoliko klasa antidijabetskih lekova. Izvor leka zavisi od prirode dijabetesa, uzrasta i situacije osobe, kao i niza drugih faktora.
Diabetes mellitus tip 1 je bolest uzrokovana nedostatkom insulina. Neophodno je koristiti insulin kod tipa I. On se unosi putem inekcije.
Diabetes mellitus tip 2 je bolest insulinske otpornosti ćelija. Treatmeni obuhvataju: (1) agense koji povišavaju količinu insulina izlučenog iz pankreasa, (2) agense koji povišavaju senzitivnost organa na insulin, i (3) agense koji umanjuju brzinu kojom se glukoza apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta.
Nekoliko grupa lekova, uglavnom oralnih, su efektivni za tip II. Oni se često koriste u kombinaciji. Terapeutska kombinacija za tip II može da obuhvata insulin.
U sledećoj tabeli je upoređeno nekoliko često korišćenih antidijabetesnih agenasa. Upoređeni lekova predstavljaju klase lekova, mada u nekim slučajevima su moguće znatne varijacije između individualnih lekova unutar klase.
Poređenje antidijabetskih lekova[1][2] | |||
---|---|---|---|
Agens[2] | Mehanizam[3] | Prednosti[2] | Nedostaci[2] |
Sulfonilureja (gliburid, glimepirid, glipizid) | Stimuliše otpuštanje insulina iz pancreasnih beta ćelija putem inhibicije KATP kanala |
|
|
Metformin | Deluje na jetru da bi umanjio insulinsku otpornost |
|
|
Inhibitor alfa-glukozidaze (akarboza, miglitol, vogliboza) | Redukuje apsorpciju glukoze dejstvom na tanka creva čime uzrokuje sniženu produkciju enzima neophodnih za varenje ugljenih hidrata |
|
|
Tiazolidindioni (Pioglitazon, Rosiglitazon) | Redukuje insulinsku otpornost aktivacijom PPAR-γ u masnom tkivu i mišićima |
|
|
Većina antidijabetskih agenata se ne koristi tokom trudnoće, nego se koristi insulin.[3]
- ↑ Cambon-Thomsen, A.; Rial-Sebbag, E.; Knoppers, B. M. (2007). „Trends in ethical and legal frameworks for the use of human biobanks”. European Respiratory Journal 30 (2): 373–382. DOI:10.1183/09031936.00165006. PMID 17666560. adapted from table 2, which includes a list of issues
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Consumer Reports Health Best Buy Drugs. „The Oral Diabetes Drugs: Treating Type 2 Diabetes”. Best Buy Drugs (Consumer Reports): 20. Pristupljeno 2012-09-18., which is citing
- Agency for Healthcare Research and Quality (March 2011). „Oral Diabetes Medications for Adults With Type 2 Diabetes. An Update”. Comparative Effectiveness Review number 27 (AHRQ Pub. No. 11–EHC038–1). Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 28 November 2012.
- Bennett, W. L.; Maruthur, N. M.; Singh, S.; Segal, J. B.; Wilson, L. M.; Chatterjee, R.; Marinopoulos, S. S.; Puhan, M. A. i dr.. (2011). „Comparative effectiveness and safety of medications for type 2 diabetes: An update including new drugs and 2-drug combinations”. Annals of internal medicine 154 (9): 602–613. DOI:10.1059/0003-4819-154-9-201105030-00336. PMC 3733115. PMID 21403054.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 Table entries taken from page 185 in: Elizabeth D Agabegi; Agabegi, Steven S. (2008). Step-Up to Medicine (Step-Up Series). Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-7153-6.
- Lebovitz, Harold E. (2004). Therapy For Diabetes Mellitus and Related Disorders (4th izd.). Alexandria, VA: American Diabetes Association. ISBN 1-58040-187-2.
- Adams, Michael Ian; Holland, Norman Norwood (2003). Core Concepts in Pharmacology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall. ISBN 0-13-089329-3.