Argon

Cl - Ar   Ne Ar Kr       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj	Argon, Ar, 18
Pripadnost skupu	plemenitih gasova
grupa, perioda	VIIIA, 3
gustina, tvrdoća	1,784 kg/m3, bd
Boja	bezbojan
Osobine atoma
atomska masa	39,948 u
atomski radijus	bd (71) pm
kovalentni radijus	97 pm
van der Valsov radijus	188 pm
elektronska konfiguracija	[Ne]3s23p6
e- na energetskim nivoima	2, 8, 8
oksidacioni broj	0
Osobine oksida	nepoznate
kristalna struktura	regularna zidno centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	83,8 K (-189,35 °C)
temperatura ključanja	87,3 K (-185,85 °C)
molska zapremina	22,56×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	6,447 kJ/mol
toplota topljenja	1,188 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	319 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
lektronegativnost	bez podataka
specifična toplota	520 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,01772 W/(m*K)
I energija jonizacije	1520,6 kJ/mol
II energija jonizacije	2665,8 kJ/mol
III energija jonizacije	3931 kJ/mol
IV energija jonizacije	5771 kJ/mol
V energija jonizacije	7238 kJ/mol
VI energija jonizacije	8781 kJ/mol
VII energija jonizacije	11995 kJ/mol
VIII energija jonizacije	13842 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 36Ar 0,336% stabilni izotor sa 18 neutrona 38Ar 0,063% stabilni izotor sa 20 neutrona 39Ar (veš.) 269 godina β- 0,565 39K 40Ar 99,6% stabilni izotor sa 22 neutrona 42Ar (veš.) 32,9 godina β-   42K
Tamo gde drugačije nije naznačeno, upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi.
Objašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energija raspada, p.r.=proizvod raspada, z.e=zarobljavanje elektrona

Argon (Ar, latinski - argon) je plemeniti gas (ne stupa skoro ni u kakve hemijske reakcije). Godine 2000 je dobijeno prvo jedinjenje argona, HArF Stabilni izotopi su mu: ³⁶Ar, ³⁸Ar i ⁴⁰Ar.

Argon koji se javlja na Zemlji ima veću atomsku masu od kalijuma koji se javlja posle njega. To je prouzrokovano tim da nepostojan izotop kalijuma ⁴⁰K prelazi u argon (skoro sav argon na zemlji je postao na taj način), dok je dominantan izotop kalijuma ³⁹K stabilan.

Pošto od nastanka Zemlje na njoj postoji dosta kalijuma, a veoma malo plemenitih gasova, argon koji nastaje iz kalijuma svojom količinom nekoliko puta prevazilazi ostale plemenite gasove. Zastupljen je u atmosferi u količini od 0,934%.

Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Inertan je i ne reaguje ni pod kojim standardnim tehnološkim uslovima. Na -186 °C i 1,013 bar je u tečnom stanju

• U hemijskim reakcijama za dobijanje nereaktivne atmosfere (ako je i atmosfera azota suviše reaktivna.
• U tehnici zavarivanja, čist ili u gasnim smesama sa CO, CO₂, H₂ i N₂ ;
• U metalurgiji za termičku obradu i proizvodnju visokolegiranih čelika, za zaštitu odlivaka, za desulfurizaciju ...
• U elektronici za proizvodnju poluprovodnika, u proizvodnji rasvetnih sredstava instrumentalnoj analitici, nuklearnoj tehnici ...

• Dobija se rektifikacijom tečnog vazduha (kiseonične frakcije) na temperaturi ispod -185 °C
• U čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika argona

• U gasovitom stanju pod pritiskom, u tečnom stanju se treba pridržavati propisanih normi i mera zaštite.
• Za gasoviti argon se može primeniti većina uobičajenih materijala. Tečni argon zahteva primenu austenitnih legiranih čelika, aluminijuma, bakra i legura, teflon ...

Proizvođač u Beogradu Arhivirano 2007-02-09 na Wayback Machine-u

Argon na Wikimedijinoj ostavi