Amfion

Za ostala značenja, vidi Amfion (razvrstavanje).

Amfion (starogrčki: Ἀμφίων) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Zevsa i Antiope, kćerke tebanskog kralja Nikteja, brat blizanac Zetov.^[1][2]

Antiopa je svojom iznimnom lepotom privukla Zevsa, koji joj se približio u obličju satira.^[1] Kad je zatrudnela, Antiopa je, plašeći se očevog gneva, pobegla u Sikion kralju Epopeju, koji se potom njome oženio. Nakon Antiopinog beksta Niktej se ubio, ali je na samrti zakleo svog brata Lika da ga osveti. Lik je napao i zauzeo Sikion, ubio Epopeja, a Antiopu kao zarobljenicu odveo u Eleuteru u Beotiji. Tokom svog zarobljeništva u tom gradu Antiopa je rodila blizance ― Amfiona i Zeta, koji su bili izloženi, ali su ih pronašli i odgojili pastiri.^[2] Prema Higinu, Antiopa je bila supruga Likova, koju je Epopej zaveo i obljubio. Zbog toga ju je muž odbacio i tek tad joj je prišao Zevs. Dirka, druga Likova žena, bila je ljubomorna na Antiopu, pa ju je bacila u okove.^[3][4] Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na planinu Kiteron, gde je rodila Zevsovu decu ― Amfiona i Zeta. Prema Pseudo-Apolodoru, Antiopa je ostala utamničena dugo vremena nakon što su joj se rodili sinovi, koji su odrasli među pastirima i nisu bili svesni svog porekla. Hermes (ili, prema drugima, Apolon ili Muze) darovao je Amfionu liru^[5] i on je potom sam izumio kitarodiju ili celu muzičku umetnost,^[6] dok je njegov brat Zet izrastao u snažnog mladića, vičnog lovu i teškim poljoprovrednim radovima.^[7]

Amfion i Zet, koje Euripid naziva "bogovima na belim konjima",^[8] utvrdili su grad Entresu kod Tespije i nastanili se tamo.^[5] U međuvremenu, Lik i Dirka na razne su načine mučili Antiopu. Jedne večeri Zevsovom voljom raskinuli su se okovi kojima je Antiopa bila vezana, i ona je pobegla na Kiteron. Tamo je srela svoju decu, koja je isprva nisu prepoznala, pa su htela da je vrate Dirki. No, pastiri koji su odgojili Amfiona i Zeta otkrili su im da je Antiopa njihova majka, nakon čega su dvojica mladića surovo kaznili Lika i Dirku. Braća su Dirku vezala za rogove divljeg bika i ona je izdahnula u strašnim mukama, a potom su ubili Lika.^[2][9] Neki kažu da je Hermes zabranio blizancima da ubiju Lika, ali im je dao vlast nad Tebom i naložio im da grad opašu zidinama.^[7] Pri gradnji zidina Amfion je tako zanosno svirao na liri da se ogromno kamenje samo u sebe slagalo u bedeme.^[5]

Amfion se kasnije oženio Tantalovom kćerkom Niobom, koja mu je rodila mnoge sinove i kćeri, koje je su sve pobili Apolon i Artemida.^{[10][9][11][12]} Naposletku su i Amfiona bogovi kaznili smrću. Prema Ovidiju, počinio je samoubistvo mačem od boli za izgubljenom decom.^[13] Drugi pričaju da ga je ubio Apolon jer je, nakon gubitka dece, hteo da uništi Apolonov hram.^[14][15] Amfion i Zet pokopani su u Tebi (ili, prema Stefanu Bizantincu, u Titoreji), a Titorejani su verovali da će svoja polja učiniti plodnijim ako u određeno vreme u godini s Amfionova groba uzmu komad zemlje i stave ga na Antiopin grob; zato su Tebanci u to doba godine orhanizovali straže pored Amfionovog grova.^[16] U Hadu je Amfion bio kažnjen zato što se podsmevao Leti.^[12]

Kazna kojom su Amfion i Zet kaznili Dirku predstavljena je jednim od najlepših sačuvanih dela helenističke skulpture, tzv. Farnezijskim bikom, koji je delo rodskih kipara Apolonija iz Tralesa i Tauriska; ta je skulptura otkrivena 1546.^[5] i danas se nalazi u Napuljskom nacionalnom arheološkom muzeju. U Puli je nakon drugog svetskog rata otkriven antički podni mozaik, nazvan Kažnjavanje Dirke, koji potiče iz vremena između 2. i 3. veka.

• Schmitz, Leonhard (1867), „Amphion (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga. 

• Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Amfion