Врдник

Врдник
Врдник
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Ириг
Становништво
Становништво (2022)	3704
Густина становништва	109 ст./км²
Географија
Координате	45°07′13″Н 19°47′16″Е / 45.120333°Н 19.787666°Е / 45.120333; 19.787666
Надморска висина	267 м
Површина	34,1 км²
Врдник Врдник (Србије)
Остали подаци
Поштански код	22408
Позивни број	022
Регистарска ознака	РУ

Координате: 45° 07′ 13" СГШ, 19° 47′ 16" ИГД

Врдник је насеље у општини Ириг у Србији, у Сремском округу, на јужној страни Фрушке горе. Према попису из 2002. било је 3704 становника (према попису из 1991. било је 3495 становника).

Насеље се развило на странама долинских потока што даје терену заталасан изглед. Врдник се налази на надморској висини 181-260 метара, те зато има стрмих улица и кућа на развођима. Венац Фрушке горе штити Врдник од упада хладних ваздушних маса са севера, због чега је овде клима топлија него у неким местима која су знатно јужније, али су изложена ка северу.

Врдник се први пут помиње 1315 као тврђава Врдник, а други пут тек 1702. године, кад се наводи као насељено место које је имало физиономска обележја карактеристична за већину фрушкогорских насеља. Дуго се развијао уз истоимени манастир, а већинско становништво чинили су досељеници са свих страна, који су представљали најамну радну снагу (кметови – прњаворци) на имањима манастира. За развој Врдника од највеће важности било је откривање налазишта мрког угља и почетак његове експлоатације. Рудник је отворен 1804. и један од најстаријих на подручју бивше Југославије а експлоатација је трајала до 1968. године. Рудник је најпре припадао манастиру Врдник, да би касније припао грофу Пејачевићу из Руме, који га је откупио од монаха. Од 1908.—54 је радила једна од најјачих термоелектрана на подручју данашње Војводине.

Ту је још и веома значајан историјски споменик Врдничка кула. Истраживања су показала да темељи потичу из римског доба. Према неким подацима, градитељ је био римски цар Пробус већ 287. године. Касније изграђено утврђење од којег је остала данашња кула настало је у XIV веку, према подацима мађарских историчара. Ово утврђење имало је улогу заштите Врдника од напада освајача.

Број становника у послератним пописима стално се повећавао све до 1961. године, да би затим почео да пада. Од бројних узрока, најважнији су затварање рудника и са тим сеоба радне снаге, пресељења у веће градске средине, а у новије време и негативна стопа природног прираштаја (низак наталитет). У Врднику је било доста досељеника из Чехословачке, Мађарске и Словеније, а онда се после 2. светског рата велики део ових вратио назад у своје матичне земље. Од пописа из 1971. год. па до пописа из 1991. год. запажено је знатно повећање удела старијег становништва те смањење младог становништва. У насељу Врдник живи 3704 (2002.г.) пунолетних становника. Просечна старост становништва износи 41,9 година (39,8 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 1419 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Већина становништва су Срби (попис из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 4070 [1] 1953. 4153 1961. 4610 1971. 4072 1981. 3612 1991. 3495 3430 2002. 3869 3704

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			2769	74.75%
Хрвати			179	4.83%
Југословени			131	3.53%
Мађари			86	2.32%
Словенци			78	2.10%
Црногорци			41	1.10%
Муслимани			18	0.48%
Немци			13	0.35%
Македонци			13	0.35%
Словаци			7	0.18%
Албанци			7	0.18%
Румуни			5	0.13%
Руси			4	0.10%
Украјинци			3	0.08%
Русини			2	0.05%
Горанци			2	0.05%
Бугари			2	0.05%
Роми			1	0.02%
Буњевци			1	0.02%
Бошњаци			1	0.02%
непознато			275	7.42%

У Врднику је поред пољопривреде развијена индустрија и туризам. Такође постоји реална могућност реактивирања рударства које је усахнуло 1968. год. Туризам је свакако најмлађа и најпреспективнија привредна грана Врдника а и околине. Шуме захватају велики део Врдничког подручја, 39,7%, од чега највећи део припада друштвеном власништву. Удео обрадивог земљишта је 36,7%. Подручје Врдника је веома повољно за развој воћарства и виноградарства.

Мада мали, Врдник има неколико значајних занимљивости:

• Бања Врдник
• Манастир Врдник (Раваница) из 16. века
• Стари рудник мрког угља (активан од 1804-1968. г.) са старом термоелектраном (радила од почетка 20. века па до 1954. године).
• Врдничка кула (Темељи потичу из римског доба (крај 3. века н.е.)).
• Ранч Платан познато туристичко одмаралиште.
• /Етно апартмани Врдник/ синоним за "викенд из мојих снова"
• /Конак "Шарене таљиге" идеално место за одмор парова /
• [Апартмани Премија] планинска удобност за добар сан.

За Врдник су посебно значајне термоминералне воде. Посебно се издваја извор киселе и извор термалне воде. Извор киселе минералне воде налази се у долини врдничког потока. Овај извор је откривен 1953. године. Извор даје око 50 литара воде на минуту, температуре 15,5 °Ц. Други извор термалне воде појавио се у јужном окну рудника мрког угља у Врднику. Вода је класификована као натријум-магнезијум-хидрокарбонатно-сулфидна хомеотерма. Температура воде је 32,8 °Ц, и успешно се примењује код лечења реуматизма, за постоперативну рехабилитацију и друго. Почетак здравственог туризма датира из времена непосредно после открића воде. Врднички рудари су још пре 2. светског рата ископали три базена 36x12, 14x8 и 10x2 метара и користили за лековите купке. Касније, вода се почиње користити уз савремене методе лечења, тако је Врдник постао здравствено-бањски и рекреациони центар.

Бања се налази у изванредном природном амфитеатру, окружен благим поточним долинама, обраслим бујном и разноликом вегетацијом. Пружа изванредне могућности за лечење, одмор и рекреацију, као и туризам, с обзиром на бројне културно историјске споменике у непосредној близини. Бања поседује отворени и затворене базене, сауне и др. који пружају услове за рекреацију, релаксацију како онима који долазе на лечење тако и гостима који долазе на одмор. На располагању је 260 лежајева у једнокреветним, двокреветним, трокреветним собама и апартманима. Ту је и пословни центар који располаже са 500 седишта и потребним техничким садржајима; два ресторана са 350 места те сунчана тераса са погледом на олимпијски базен. На располагању су и спортски терени за мали ногомет, кошарку, одбојку, који се налазе у непосредној близини хотела.

У попису фрушкогорских манастира из 1753. године се наводи да је оснивач манастира Врдник (који се зове и Раваница) кнез Лазар, мада историјски извори не потврђују да је он заиста ктитор манастира, као што је ктитор Раванице у Србији. Манастир се први пут поуздано помиње 1589. године. Турци су спалили манастир, а обновили су га монаси из манастира Раванице код Ћуприје, те му дали име свог спаљеног манастира. Ту су сахранили мошти кнеза Лазара. Манастир је касније поново рушен. Нова црква је коју је зидао мајстор Корнелије (Србин из Новог Сада), саграђена је 1801-1811. год. Од тада до данас манастир је мало измењен. У манастирској цркви чуване су до 2. светског рата велике драгоцености: оригинална одећа кнеза Лазара, покров од црвене свиле за лице кнеза Лазара који је везла око 1402. год. монахиња Јефимија и други вредни предмети украшени златом и сребром. У 2. светском рату предмети су били однети у Загреб, а затим после рата, били враћени у Србију, у музеј Српске православне цркве у Београду. Ни Лазареве мошти нису имале мира. Премештане су неколико пута, да би на крају ипак, дошле у Лазареву задужбину Раваницу, код Ћуприје, где се данас налазе. Ипак је у Врднику остао један део Лазаревих моштију, који је изложен у стакленој посуди у манастирској цркви. Остао је и комад Лазареве одеће. Између 1987. и 1990. год., те 1994. године, манастирска црква је била обнољена.

• Милица Стојадиновић Српкиња, српска песникиња, провела је већину свог живота у Врднику. На коси у близини манастира Врдника налази се њен споменик.
• Иван Очак, хрватски повјесничар.
• Фрањо Ожеговић, хрватски геолог.

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Фаллинграин) Архивирано 2009-06-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Сателитска мапа (Wикимапиа)
• Гугл сателитска мапа (Мапландиа)
• План насеља на мапи (Мапqуест)* О Врднику Архивирано 2007-03-13 на Wаyбацк Мацхине-у
• Манастири, Фрушка Гора, Врдник Архивирано 2009-10-26 на Wаyбацк Мацхине-у
• Фрушкогорски манастири Архивирано 2008-12-28 на Wаyбацк Мацхине-у

• Манастир Врдник
• Општина Ириг
• Срем
• Фрушка Гора