УНЕСЦО
Застава УНЕСЦО-а | |
Службени језици | арапски, енглески, француски, мандарински, руски, шпањолски |
Главни равнатељ | Аудреy Азоулаy (од 2017.) Француска |
Оснивање | 16. студеног 1945. |
Број чланица | 195 |
Сједиште | Париз |
Службена страница | унесцо.орг |
Службени називи:
|
УНЕСЦО (Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион) Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација је специјална агенција Уједињених Нација основана 1946. године. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање колаборације међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.
УНЕСЦО има 195 земаља чланица, а главно сједиште организације је у Паризу са преко 50 уреда широм свиета. УНЕСЦО упражњава своје активности у пет главних програма: образовање, природне науке, социологија, култура и комуникације. УНЕСЦО такођер спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, интернационалне науке, пројекте регионалне културне хисторије, пројекте промовисања културне разноликости и програме који подржавају интернационалне договоре о чувању светске културне и приподне баштине.
Једна од улога УНЕСЦО-а је да одржава листу мјеста светске културне баштине. Та места се сматрају важним природним или хисторијским местима или објектима чије очување је важно за целокупну светску заједницу. УНЕСЦО с друге стране није одговоран да одржава или штити место које је на њиховим листама.
Досадашњи равнатељи УНЕСЦО-а
[уреди | уреди извор]- Јулиан Хуxлеy, Велика Британија (1946.–1948.)
- Јаиме Торрес Бодет, Мексико (1948.–1952.)
- Јохн Wилкинсон Таyлор, САД (1952.–1953.)
- Лутхер Еванс, САД (1953.–1958.)
- Виттотино Веронесе, Италија (1958.–1961.)
- Ренé Махеу, Француска (1961.–1974.)
- Амадоу-Махтар M'Боw, Сенегал (1974.–1987.)
- Федерицо Маyор, Шпањолска (1987.–1999.)
- Коïцхиро Матсуура, Јапан (1999.–2009.)
- Ирина Бокова, Бугарска (2009.–2017)
- Аудреy Азоулаy, Француска (2017.–)
Главне конференције УНЕСЦО-а
[уреди | уреди извор]Попис главних конференција УНЕСЦО-а.[1][2]
Бр. | Мјесто | Година | Предсједавао | Предсједатељ из |
---|---|---|---|---|
38. | Париз | 2015 | Станлеy Мутумба Симатаа[3] | Намибија |
37.[4] | Париз | 2013 | Хао Пинг | Кина |
36. | Париз | 2011 | Каталин Богyаy | Мађарска |
35. | Париз | 2009 | Давидсон Хепбурн | Бахами |
34. | Париз | 2007 | Георге Н. Анастассопоулос | Грчка |
33. | Париз | 2005 | Муса Бин Јаафар Бин Хассан | Оман |
32. | Париз | 2003 | Мицхаел Омолеwа | Нигерија |
31. | Париз | 2001 | Ахмад Јалали | Иран |
30. | Париз | 1999 | Јарослава Мосерова | Чешка |
29. | Париз | 1997 | Едуардо Портелла | Бразил |
28. | Париз | 1995 | Торбен Крогх | Данска |
27. | Париз | 1993 | Ахмед Салех Саyyад | Јемен |
26. | Париз | 1991 | Бетхwелл Аллан Огот | Кенија |
25. | Париз | 1989 | Анwар Ибрахим | Малезија |
24. | Париз | 1987 | Гуиллермо Путзеyс Алварез | Гватемала |
23. | Софија | 1985 | Николај Тодоров | Бугарска |
22. | Париз | 1983 | Саïд Телл | Јордан |
4. изванредна | Париз | 1982 | ||
21. | Београд | 1980 | Иво Марган | Југославија |
20. | Париз | 1978 | Наполéон ЛеБланц | Канада |
19. | Наироби | 1976 | Тааита Тоwеетт | Кенија |
18. | Париз | 1974 | Магда Јóборú | Мађарска |
3. изванредна | Париз | 1973 | ||
17. | Париз | 1972 | Тору Хагуиwара | Јапан |
16. | Париз | 1970 | Атилио Делл'Оро Маини | Аргентина |
15. | Париз | 1968 | Wиллиан Етеки-Мбоумоуа | Камерун |
14. | Париз | 1966 | Бедреттин Тунцел | Турска |
13. | Париз | 1964 | Нораир Сисакиан | Арменска ССР |
12. | Париз | 1962 | Пауло де Беррêдо Царнеиро | Бразил |
11. | Париз | 1960 | Акале-Wорк Абте-Wолд | Етиопија |
10. | Париз | 1958 | Јеан Бертхоин | Француска |
9. | Неw Делхи | 1956 | Маулана Абул Калам Азад | Индија |
8. | Монтевидео | 1954 | Јустино Завала Муñиз | Уругвај |
2. изванредна | Париз | 1953 | ||
7. | Париз | 1952 | Сарвепалли Радхакрисхнан | Индија |
6. | Париз | 1951 | Хоwланд Х. Саргеант | САД |
5. | Фиренца | 1950 | Цоунт Стефано Јацини | Италија |
4. | Париз | 1949 | Едwард Роналд Wалкер | Аустралија |
1. изванредна | Париз | 1948 | ||
3. | Бејрут | 1948 | Хамид Беy Франгие | Либанон |
2. | Меxицо Цитy | 1947 | Мануел Гуал Видал | Мексико |
1. | Париз | 1946 | Лéон Блум | Француска |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Генерал Цонференце оф тхе Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион (УНЕСЦО)”.
- ↑ УНЕСЦО оффициал сите: Превиоус Сессионс оф тхе Генерал Цонференце
- ↑ „Пресидент оф тхе 38тх сессион оф тхе Генерал Цонференце”. УНЕСЦО. Приступљено 11 Новембер 2015.
- ↑ „Генерал Цонференце 37тх | Унитед Натионс Едуцатионал, Сциентифиц анд Цултурал Организатион”. www.унесцо.орг. Приступљено 2015-09-25.