Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Трилер (жанр)

Извор: Wikipedija

Трилер (енгл. thriller) књижевни и филмски жанр који читатеља, одн. гледатеља испуњава напетошћу и осјећајем неизвјесности, а у свези с догађајима деликтнога карактера, у којима је протагонист у животној опасности.[1] За разлику од детективскога романа одн. филма, с којима се често мијеша, трилер се не темељи на истрази, потрази за починитељем злочина, него је заснован на развијању пријетње протагонисту (па се сматра жанром пријетње); у трилеру се равнотежа руши поступно тијеком фабуле, која је често дана успоредним радњама; за тај је жанр важно постизање идентификације читатеља или гледатеља с ликом.[2]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Трилери се често у потпуности или дјеломично одвијају у егзотичним окружењима као што су страни градови, пустиње, поларне регије или отворено море. Јунаци трилера обично су "чврсти мушкарци" навикнути на опасност: полицајци, шпијуни, војници, морнари или авијатичари. Но, они могу бити и обични грађани који су се случајно нашли у опасности. Док су јунаци обично били мушкарци, и жене све више постају главне јунакиње.

Трилери се често преклапају с мистериозним причама, али се одликују структуром својих прича. У трилеру, јунак мора пореметити планове непријатеља, а не ријешити злочин који се већ догодио. Трилери се често јављају на много вишој разини: злочини који се морају спријечити су серијска или масовна убојства, тероризам, атентати или збацивања влада. Изазов и насилне конфронтације су стандардни елементи приче. Док је врхунац мистерије кад се она ријеши, врхунац трилера је кад јунак коначно порази зликовца, спашавајући властити живот, а често и животе других. У трилерима надахнутима филм ноиром и трагедијама, компромитирани јунак обично погиба тијеком свог потхвата.

У посљедњим годинама, кад на трилере изнимно утјечу хорори у попуалрној култури, кобни или монстроузни елемент постаје уобичајен како би се подигла напетост. Чудовиште може бити било што, чак и инфериорна физичка снага коју супериорном чини само интелигенција (Слагалица страве), наднаравно биће (Дракула, Цхристине, Амитyвилле Хоррор, Круг), изванземаљци (Цтхулху митови Хоwарда Пхиллипса Ловецрафта), серијске убојице (Ноћ вјештица, Петак 13., Тексашки масакр моторном пилом и Психо), или чак микроби или кемијски агенси (Колиба страха, Посљедњи човјек на земљи, 28 дана касније). Неки писци постали су познати инкорпорирајући све ове елементе (Рицхард Лаyмон, Ф. Паул Wилсон).

Сличне одлике одвајају трилер од других сличних жанрова: пустоловна, шпијунска, правосудна, ратна, поморска фикција итд. Трилери нису препознатљиви по својем садржају него приступу том садржају. Многи трилери говоре о шпијунима и шпијунажи, али нису све шпијунске приче трилери. Шпијунски романи Јохна Ле Царрéа, на примјер, експлицитно и намјерно одбијају конвенције трилера. Противно томе, многи трилери прелазе у жанрове који су традиционално имали неколико или ниједан елемент трилера. Алистаир МацЛеан, Хаммонд Иннес и Бриан Цаллисон најбоље су познати по својим трилерима, али су доказани писци поморских прича (човјек против природе).

Трилери се могу дефинирати по примарном угођају који стварају: узбуђењу. Укратко, ако 'узбуђује' ('тхрилл'), онда је трилер.

Поџанрови

[уреди | уреди извор]

Жанр трилера обухваћа сљедеће поџанрове, који опет могу обухваћати елементе других жанрова:

  • Акцијски трилер - У којем радња често говори о утрци с временом, садржи пуно насиља те очитог негативца. Ови филмови обично укључују велики број оружја, експлозија и велике заплете који стварају подлогу за акцију. Ови филмови имају елементе мистериозних и криминалистичких филмова, али они уступају мјесто акцији. Најбољи примјери су филмови о Јамесу Бонду, Транспортер и романи и филмови о Јасону Боурнеу.
  • Трилери уроте - У којима се херој/хероина супротставља великој, моћној групи непријатеља чију уроту препознају само он/она. Цханцеллоров рукопис и Аквитанска завјера Роберта Лудлума спадају у ову категорију, као и филмови као што су Три кондорова дана и ЈФК.
  • Криминалистички трилер - Овај жанр је спој криминалистичких филмова и трилера који приказује напету причу о успјешном или пропалом злочину или злочинима. Ови филмови обично се фокусирају на криминалца(е), а не на полицајце. Криминалистички трилери обично наглашавају акцију на рачун психолошких аспеката. Средишње теме ових филмова су убојства, пљачке, потјере, обрачуни и пријеваре. Неки од најбољих примјера су филмови Пљачка, Седам, Ресервоир Догс, Инсидер и Џунгла на асфалту.
  • Трилер катастрофе - У којима се главни сукоб догађа због неке природне или умјетне катастрофе, као што су поплаве, потреси, урагани, вулкани итд., или нуклеарне катастрофе од умјетних катастрофа. Неки од примјера су Олујно невријеме Царла Хиаасена, Тремор Wинстона Грахама и филм Потрес из 1974.
  • Драмски трилер - У којем се прича састоји од елемената трилера и драмског филма. Ови су филмови споријег ритма, а карактеризирају их комплексност јунака уз преокрете у причи. Примјери су Илузионист, Преводитељица и Престиж.
  • Еко-трилер - У којем протагонист мора спријечити или исправити еколошку или биолошку опасност - уз што се често суочава с уобичајеним типовима непријатеља или препрека присутних у другим жанровима трилера. Ова еколошка компонента често уобличава средишњу поруку или тему приче. Примјери су Петља Ницоласа Еванса, Ецхоес ин тхе Блуе C. Георгеа Муллера и Слонова пјесма Wилбура Смитха, од којих сваки истичу стварне еколошке проблеме. Футуристички еко-трилери су СФ жанр који нуди идеје које ће се или би се могле догодити, а примјери су дјела Ким Станлеy и Иана Ирвинеа.
  • Еротски трилер - Који се састоји од еротике и трилера. Постао је популаран у осамдесетима популаризацијом видео тржишта. Жанр обухваћа филмове као што су Сирове страсти, Фатална привлачност, Тражећи г. Гоодбара и Ин тхе Цут.
  • Хорор трилер - У којем је сукоб између главних јунака ментални, емоционални и физички. Примјери из недавне прошлости су серијал Слагалица страве и 28 дана касније Даннyја Боyлеа. Оно што одваја хорор трилер је главни елемент страха тијеком цијеле приче. Главни лик(ови) не само да се супротстављају надмоћној сили, него су или ће ускоро и сами постати жртве и изравно осјетити страх који долази привлачењем позорности чудовишта. Други добро познати примјери су Психо Алфреда Хитцхцоцка и Кад јагањци утихну Тхомаса Харриса.
  • Судски трилер - У којем се одвјетник-херој/хероина сукобљава с непријатељем изван, али и унутар суднице те су у опасности да изгубе не само случај, и него и властите животе. Случај Пеликан Јохна Грисхама је добар примјер овог типа.
  • Медицински трилер - У којем су хероји/хероине лијечници или медицинско особље који раде на рјешавању раширеног медицинског проблема. Робин Цоок, Тесс Герритсен, Мицхаел Црицхтон и Гарy Бравер су нашироко познати писци овог поџанра. Филмови као што је Аwаке су добри примјери медицинских трилера.
  • Политички трилер - У којем херој/хероина мора осигурати стабилност владе која га/ју запошљава. Овај поџанр утемељили су успјеси Седам дана у свибњу (1962.) Флетцхера Кнебела, Шакалов дан (1971.) Фредерицка Форсyтха и Манџуријског кандидата (1959.) Рицхарда Цондона.
  • Психолошки трилер - У којем се (до честог насилног рјешења) сукоб између главних јунака одвија на менталној и емоционалној, а не физичкој разини. Познати примјери су филмови Алфреда Хитцхцоцка Сумња, Сјенка сумње и Странци у влаку те бизарни и утјецајни Плави баршун Давида Лyнцха, као и Шесто чуло M. Нигхта Схyамалана и Талентирани господин Риплеy Патриције Хигхсмитх. [3][недостаје референца]
  • Шпијунски трилер - У којем је јунак обично владин агент који мора подузети насилне мјере против агената противничке владе или (посљедњих година) терориста. Примјери су Из Русије с љубављу Иана Флеминга, Боорнеов идентитет Роберта Лудлума, те телевизијске серије као што су Немогућа мисија и 24.
  • Наднаравни трилер - У којем је конфликт између главних јунака, од којих један има наднаравне моћи. Познати примјери овог жанра су Царрие Степхена Кинга и Несломљиви M. Нигхта Схyамалана. Овај тип трилера комбинира напетост обичног трилера са састојцима хорора као што су духови, окултни и физички феномени. У њима се избјегавају крвави елементи хорор филмова у корист одржавања угођаја напетости и непредвидљивости; наднаравни трилери често приказују протагонисте који се или сукобљавају са злом паранормалном силом или су ухваћени у ситуацију коју наизглед контролира неки изванземаљски ентитет изван њихова домашаја.
  • Технолошки трилер - Дјело које се обично фокусира на војну акцију, у којем се технологија (обично војна) описује у детаље како би се читатељу/гледатељу објаснила радња. Жанр је дефинирао и популаризирао Том Цланцy са својим Ловом на Црвени октобар, а опћенито се сматра "оцем техно-трилера".

Већина трилера формирана је у некој комбинацији из горњег пописа, с хорор, уротничким или психолошким триковима који се најчешће користе како би се подигла напетост. Комбинације су разнолике, а могу бити:

Примјери

[уреди | уреди извор]

Књижевност

[уреди | уреди извор]

Хомерова Одисеја је једна од најстаријих прича западног свијета те се сматра раним прототипом трилера. Јунак Одисеј налази се на погибељном путовању кући након Тројанског рата, суочавајући се с разним несрећама како би се вратио својој жени Пенелопи. Бори се с неманима као што је Киклоп, једнооки див, и сиренама, чије пјевање мами морнаре у њихове дубине. У већини случајева, Одисеј користи лукавштину, а не сирову снагу како би свладао своје непријатеље.

Гроф Монте Цристо је пустоловни осветнички трилер о човјеку званом Едмонд Дантес који бива издан од стране пријатеља и послан у злогласни затвор Цхâтеау д'Иф. Његов једини пријатељ је старац који га учи свему, од филозофије преко математике до мачевања. Прије него што је умро, старац открива Дантесу тајну локацију великог блага. Убрзо након тога, Данте смишља одважни бијег и користи богатство како би се приказао као гроф Монте Цристо. Жељан освете, почиње се освећивати онима који су му уништили живот.

Дракула је готички наднаравни трилер у првом лицу (дневници, писма, новински изресци). Млади Енглез зван Јонатхан Харкер путује на Карпате како би се сусрео с клијентом званим Гроф Дракула. Но, након што гроф показује своје право лице, Харкер једва успијева извући живу главу. Гроф убрзо стиже у Енглеску, донијевши са собом смрт и опасност. Харкер и његови престрављени пријатељи присиљени су се обратити др. Ван Хелсингу, који користи модерну знаност како би се супротставио древном празновјерју.

Тхе Риддле оф тхе Сандс, написан 1903., "први модерни трилер" према Кену Фоллетту, који га је описао као "пустоловни трилер о два младића који наилазе на њемачку армаду која се припрема за инвазију на Енглеску."

39 степеница је трилер Јохна Буцхана у којем невини младић постаје првоосумњичени у случају убојства и почне бјежати од полиције и непријатељских шпијуна.

Срце таме је роман у првом лицу о човјеку званом Марлоwе који путује уз ријеку Конго у потрази за тајновитим белгијским трговцем Куртзом и суочава с разним ужасима. Марлоwе почиње размишљати гдје завршава цивилизација, а гдје почиње барбарство. Данас би се ово могло описати као психолошки трилер.

Шпијун који је дошао из хладноће Јохна ле Царрéа смјештен је у свијет хладноратовске шпијунаже те је помогао у најави реалистичније трилерске фикције која се врти око професионалних шпијуна и сукоба умова непријатељских мајстора шпијунаже.

Роман Боурнеов идентитет је један од првих трилера писан модерним стилом какав данас познајемо. Човјек погођен ватреним оружјем пронађен је како плута у Средоземном мору. Након што је доведен на обалу и након што се опоравио, буди се с амнезијом. Одлучан у намјери да открије тајне своје прошлости, даје се у потрагу која га шаље у мрежу насиља и пријевара. Запањи се након што схвати како му се борба прса о прса и руковање оружјем чине познатима.

Роман Прва крв опћенито се сматра оцем модерног акцијског романа. Млади вијетнамски ветеран, оболио од ПТСП-а, наилази на старијег шерифа који је ветеран Корејског рата. Након што га шериф покуша истјерати из града, почиње верзија Вијетнамског рата у шуми, брдима и пећинама руралног Кентуцкyја. То не постаје само сукоб генерација, него и сукоб између конвенционалног и герилског ратовања.

Романописци блиско повезани с овим жанром су Роберт Лудлум, Ериц Амблер, Давид Моррелл, Андy МцНаб, Фредерицк Форсyтх, Дан Броwн, Јамес Пхелан, Тед Белл, Том Цланцy, Мицхаел Црицхтон, Доуглас Престон, Линцолн Цхилд, Иан Флеминг, Кен Фоллетт и Алистаир МацЛеан.

Боурнеов идентитет адаптиран је у филм с Маттом Дамоном који је у радњи искористио многе конвенције трилера. Иако његови наставци, Боурнеова надмоћ и Боурнеов ултиматум, у доброј мјери не прате оригиналне предлошке, задржани су елементи уротничког трилера.

Манџуријски кандидат је класик хладноратовске параноје. Комунисти отимају скупину америчких војника и испиру им мозак. Имплантирају им лажна сјећања, заједно с подсвјесним окидачом који их у даном тренутку претвара у убојице. Убрзо их реинтегрирају у америчко друштво као агенте спаваче. Један од њих, бојник Беннетт Марцо, осјећа да није све у реду и сукобљава се с бившим другом, наредником Раyмондом Схаwом који је близу тога да буде активиран као убојица.

Телефонска говорница је трилер о себичном човјеку којег поремећени снајперист зароби у телефонску говорницу. Како му је намјештено да је убојица сводника, нађе се опкољен полицијом која нема појма о постојању снајпериста.

Ронин је напета прича о сукобљеним оданостима. Екипа пост-хладноратовских плаћеника окупља се у Француској како би припремила засједу и украла мистериозну актовку. Мисија полази по злу након што се екипа сукоби међу собом. Садржај актовке се не открива, али је очито нешто вриједно убијања.

Други примјери трилера у филмовима су Донние Дарко, Црвено око, Сјевер-сјеверозапад, На ватреној линији, Соло Воyаге, Четврти кат и Маратонац.

Неки од славних трилера који су постали познати и као романи и као филмови су Шакалов дан Фредерицка Форстyтха, Лов на Црвени октобар и приче о Јацку Рyану Тома Цланцyја, Кад јагањци утихну Тхомаса Харриса и романи као што су Јурски парк и Конго Мицхаела Цхрицхтона, те Да Винцијев код Дана Броwна.

Представници жанра трилер

[уреди | уреди извор]
Режисери
[уреди | уреди извор]

Постоје бар двије телевизијске серије назване једноставно Трилер, једна снимљена у САД-у у шездесетима, а друга у Великој Британији у седамдесетима. Иако нису ничим повезане, обје серије састојале су се од појединих неповезаних драмских епизода од којих је свака употребљавала обитељске мотиве жанра.

24 је динамична телевизијска серија с премисом темељеном на Рату против тероризма. Свака сезона одвија се у 24 сата, а свака епизода се одвија у "стварном времену". Уз употребу технике подијељеног екрана и сата који откуцава, 24 прати савезног агента Јацка Бауера док покушава спријечити терористичке пријетње.

Изгубљени, серија која говори о преживјелима из зракопловне несреће, приказује страдалнике на отоку присиљене суочити се с монструозним бићем које се појављује у облаку црног дима, завјером "Других" који су отети или убијени од стране осталих страдалника у разним тренуцима у времену, мрачном прошлошћу самог отока коју покушавају схватити, поларним медвједима и борити се да једноставно остану живи.

Закон браће прати Мицхаела Сцофиелда, инжењера затвореног у строго чуваном притвору, у покушајима да помогне свом брату, који је осуђен на смрт због злочина којег није починио. У првој сезони Мицхаел се покушава носити с изазовима затворског живота, другим затвореницима и стражарима. У међувремену проводи свој план за бијег, док изван затвора Мицхаелови савезници истражују завјеру која је довела до тога да су Линцолну смјестили злочин. У другој сезони, Мицхаел, његов брат и неколико других затвореника бјеже из затвора те морају умакнути потјери која се протегла на цијелу земљу, као и онима који их желе видјети мртве.

Трилери су остварили и скок с телевизије на филм, као што је то случај с франшизом Немогућа мисија.

  1. МастерЦласс. „Wритинг 101: Wхат Ис тхе Тхриллер Генре? Дефинитионс анд Еxамплес оф Тхриллер ин Литературе”. 
  2. Хрватска Енциклопедија
  3. [|Гидеонс wаy]. „9 Тyпес Оф Тхриллер Мовиес То Пут Yоур Аудиенце Он Тхе Едге Оф Тхеир Сеатс”.