Епархија

Епархија (грч. ἐπαρχία - намјесништво, покрајина) или епископија (грч. έπισκοπία) је у православној цркви овласт која се налази под канонском управом једног епископа.

У Римокатоличкој цркви постоји бискупија.

Епархија је у римско и бизантско доба била област којом је управљао епарх.

Некада су се границе епархија поклапале са административним границама провинција у Римском царству, а сједишта администрација једне и друге од ових установа биле у истом мјесту, као и мјесто боравка епископа.

Епархија је улазила у састав веће јединице — дијецезе, а у њеном саставу биле су мање јединице — номе. Таква структура и организација у 4. вијеку је прешла у црквену организацију која је до данас сачувана у оним православним црквама које се управљају по митрополитском систему (нпр. Румунска православна црква).

Православна српска црква је епископална односно њена главна административна подјела је на епархије. На челу епархије се налази архијереј, који носи неко од звања: епископ, митрополит, архиепископ или патријарх.

Данас, у Православној српској цркви има 35 епархија и 5 митрополија. Постоји још аутономна Православна охридска архиепископија која се састоји из 1 митрополије и 6 епископија.

У Православној руској цркви, епархија је мјесна црква на чијем челу се налази архијереј. Епархија обухвата сва епархијска тијела, намјесништва, парохије, манастире, подворја, духовне образовне установе, братства, сестринства и мисије.

Епархијски архијереј, на основу прејемства власти од светих апостола, предстојатељ је мјесне цркве, којом канонски управља заједно са клиром и мирјанима.

Границе епархија одређује Свети синод Руске православне цркве, а оне обично одговарају административно-територијалној подјели Руске Федерације.

Данас, унутар Православне румунске цркве је заступљен тзв. митрополитски систем, који је још једино присутан у Цариградској патријаршији и дијелу Православне руске цркве, а такође и у Римокатоличкој цркви.

Православна румунска црква је подијељена на бројне епископије, 10 архиепископија и 6 митрополија. Митрополије немају улогу као код осталих православних цркава, већ су својеврсни митрополитски окрузи, који имају своје синоде. Митрополија се састоји из епископија и архиепископија, а митрополит је уједно архиепископ оне архиепископије гдје се налази сједиште митрополије.

• "Опћа енциклопедија" (2 C-Фоб), Загреб, 1977.
• "Мала енциклопедија Просвета" (1 А-Ј), Београд, 1978.

• Архиепископија
• Митрополија
• Патријаршија