Електрофони инструменти
Музички инструменти[1] су средства помоћу којих музичари стварају музику у живом извођењу. Најтачнија и најпрецизнија подела музичких инструмената,[2] зависно од грађе и начина добијања тона и звука, је следећа[3]:
- 1. Мембранофони или опнозвучни инструменти
- 2. Идиофони инструменти
- 3. Кордофони, хордофони или жичани инструменти
- 4. Аерофони инструменти
- 5. Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти
Електрофони инструменти
[уреди | уреди извор]Електрофони, етерофони или електронски (електроакустички) инструменти (грч. електрон = ћилибар, трљњем се ствара статички електрицитет - електрицитет, тј. електроника у овим инструментима суделује; итал. струменти елеттрофони, енгл. electro[pho]nic; фр. instruments électroniques, нем. електро[пхо]нисцхе Инструменте)[4] – то су нови музички инструменти који су се појавили почетком 20. века и који су стално у експанзији. Код њих тон настаје електроакустичким путем, помоћу тон-генератора, осцилаторних кола и разних техничких уређаја. Чују се преко звучника.
Ту спадају електронски инструменти као што су: електрокорд, електрична гитара, вибрафон, електронске оргуље (Хемонд-оргуље, енгл. Hammond organ)[5] и данас врло популарни синтесајзери.
Комбинацијама разних боја, могуће је стварање нових, до данас непознатих боја и звукова као што су (траутониум и мартеноови таласи).
Прикажимо само неке електрофоне инструменте:
Повезано
[уреди | уреди извор]- Подела музичких инструмената
- Музички инструменти
- Штимовање
- Интонација
- Музичка продукција и снимање звука
- Инструменталиста
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет II
- ↑ Властимир Перичић - Радивој Лазић, Основи теорије музике
- ↑ Хорнбостел-Сацхс Ерицх вон Хорнбостел и Цурт Сацхс објавили су нову шему за класификацију инструмената у часопису за етнологију из 1914. године
- ↑ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
- ↑ Електрофони инструмент, Хемонд-оргуље