Цеце мува

Цеце мува
Научна класификација
Царство:	Анималиа;
Кољено:	Артхропода;
Разред:	Инсецта;
Ред:	Диптера;
Подсекција:	Цалyптратае;
Натпородица:	Хиппобосцоидеа;
Породица:	Глоссинидае;
Род:	Глоссина;

Цеце муве (тик-тик муве) су велике муве која насељавају знатан део средње континенталне Африке између Сахаре и Калахари пустиње.^[1] Оне се хране крвљу кичмењака и примарни су биолошки вектори трипанозома, који узрокују хуману болест спавања и животињску трипанозомијазу, такође познату као нагана. Термин цеце обухвата све врсте рода Глоссина, које се генерално стављају у засебну фамилију, Глоссинидае.

Цеце је опсежно студирана због њене улоге у преносу болести. Ове муве типично имају око четири генерације годишње, и до 31 генерацију током њиховог целокупног животног века.^[2]

Хране се крвљу краљежњака и примарно су биолошки вектори трипанозома, који узрокују болест спавања и животињску трипаномијазу, такођер познату као нагана. Ове мухе су опширно проучаване због њихове велике улоге у преношењу болести. Ове мухе типично стварају око четири генерације годишње и до 31 генерацију тијеком читавог животног вијека^[2].

Врсте ове породице сличне су другим великим двокрилцима, као што је кућна муха, али ипак се може од ње разликовати по бројним карактеристикама анатомије, од којих су двије лаке за примијетити. Цеце-муха у потпуности пресавија крила док се одмара, тако да се једно крило одмара директно на врху другога преко абдомена. Такођер, има доста дуг пробосцис, који се одмах проширује унапријед, те је причвршћен специфичном творевином на врху главе.

Фосилизирани остатци нађени су на налазишту Флориссант Фоссил Бедс у Цолораду^[2]. Забиљежен је и податак да годишње 250.000-300.000 људи умре од болести узрокованих убодом ових кукаца.

Биологија

Биологија це-це муха релативно је добро схваћена. Ове мухе су опширно проучаване због њихове медицинске, ветеринарске и економске важности. Њихово проучавање доста је олакшано због тога што се лако могу узгојити у лабораторију, те су релативно велике. Ентомолози су открили велик број података о њиховој морфологији, анатомија, развоју и метаболизму.

Морфологија

Це-це муха одваја се од своје мајке тијеком трећег инстар стадија, који траје свега неколико сати, те никад није проматран изван лабораторија, те тијеком њега постаје личинка (црв). Потом долази фаза кукуљице, када је величине 1 цм, те има тврду љуску^[3]. Са стадијем кукуљице це-це муха завршава посљедње двије фазе личинке.

Це-це мухе су релативно велики кукци, величине од 0.5 до 1.5 центиметара^[3], те имају препознатљив облик, по којем се, иако постоје сличности између њих и неких других кукаца, могу без проблема разликовати од њих. Имају велику главу, упечатљиво раздвојене очи, те неуобичајена тицала с разгранатим длачицама аристама. Прсни кош је поприлично велик, док је абдомен краћи од крила.

Анатомија

Као и код других кукаца, тијело ове мухе дијели се на три дијела: глава, прсни кош и абдомен. На глави се налазе велике очи, видљиво раздвојене, свако око на своју страну. Ту је такођер и према напријед проширен пробосцис причвршћен великом израслином. Прсни кош је велик и начињен од три основна дијела. Три пара ногу причвршћена су за прсни кош, баш као и два крила. Абдомен је кратак, али широк, те му се волумен тијеком храњења драстично мијења.

Унутрашња анатомија це-це мухе је поприлично типична за све кукце. Вољка је довољно велика да се прилагоди огромном повећању величине тијеком храњења крвним оброком, када постаје тешка као и он сам. Репродуктивни сустав одраслих женки укључује матерницу која постаје довољно велика да може у себи држати личинку трећег инстар стадија на крају сваке скотности.

Већина це-це муха су физички јако виталне. Кућне мухе врло се лако могу убити само једним ударцем, а да се убије це-це муха треба уложити јако пуно напора.

Животни циклус

Це-це мухе имају неуобичајен животни циклус, који може бити узрокован богатством извора хране. Женка оплођује само једно јаје, које задржава све док матерница не постане способна за развијање новог потомка. Тијеком тог раздобља женка храни потомка млијечном материјом излученом из жлијезда које се налазе у матерници. У трећем стадију личинке це-це муха коначно напушта матерницу и почиње свој неовисни живот. Међутим, ова неовисна једника сада урања испод површине и почиње стадиј кукуљице, који завршава након потпуне преобразбе у одраслу јединку, те траје двадесет до тридесет дана. Тијеком тог раздобља личинка се мора ослонити на ускладиштене изворе.

Технички, ови кукци имају стандардан процес развоја као и сваки други кукац; творење ооцита, овулација, оплодња, развој јајета, пет стадија личинке, стадиј кукуљице, те развој до одрасле јединке.

Референце

↑ Рогерс D.Ј., Хаy С.I., Пацкер M.Ј. (1996). „Предицтинг тхе дистрибутион оф тсетсе флиес ин Wест Африца усинг темпорал Фоуриер процессед метеорологицал сателлите дата”. Анналс оф Тропицал Медицине анд Параситологy 90 (3): 225–241. ПМИД 8758138
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Цоцкерелл, Т. D. А. (1917). „А фоссил тсетсе флy анд отхер Диптера фром Флориссант, Цолорадо”. Процеедингс оф тхе Биологицал Социетy оф Wасхингтон 30: 19–22.
↑ ^3,0 ^3,1 А. M. Јордан (1986). Трyпаносомаисис цонтрол анд Африцан рурал девелопмент. Лондон анд Неw Yорк: Лонгман.

Литература

Маудлин, I., Холмес, П.Х. & Милес M.А. (2004) "Тхе Трyпаносомиасес" ЦАБ Интернатионал.
Буxтон, П. (1955) Тхе Натурал Хисторy оф Тсетсе Флиес: Ан Аццоунт оф тхе Биологy оф тхе Генус Глоссина (Диптера). Лондон, УК: Х.К. Леwис & Цо.
Гласгоw, Ј. (1963) Тхе Дистрибутион анд Абунданце оф Тсетсе Интернатионал Сериес оф Монограпхс он Пуре анд Апплиед Биологy, Но. 20. Оxфорд, УК: Пергамон Пресс.
Муллиган, Х. & Поттс, W. (1970) Тхе Африцан Трyпаносомиасес Лондон, УК: Георге Аллен анд Унwин, Лтд.
Форд, Ј. (1971) Тхе Роле оф тхе Трyпаносомиасес ин Африцан Ецологy. Оxфорд, УК: Цларендон Пресс.
Леак, С. (1998) Тсетсе Биологy анд Ецологy: Тхеир роле ин тхе Епидемиологy анд Цонтрол оф Трyпаносомиасис. Неw Yорк, НY, УСА: ЦАБИ Публисхинг. боок сите Архивирано 2011-06-13 на Wаyбацк Мацхине-у
МцКелвеy Јр., Ј. (1973) Ман Агаинст Тсетсе: Струггле фор Африца. Итхаца, НY, УСА: Цорнелл Университy Пресс.

Спољашње везе

[1] Рогерс D.Ј., Хаy С.I., Пацкер M.Ј. (1996). „Предицтинг тхе дистрибутион оф тсетсе флиес ин Wест Африца усинг темпорал Фоуриер процессед метеорологицал сателлите дата”. Анналс оф Тропицал Медицине анд Параситологy 90 (3): 225–241. ПМИД 8758138

[cockerell-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Цоцкерелл, Т. D. А. (1917). „А фоссил тсетсе флy анд отхер Диптера фром Флориссант, Цолорадо”. Процеедингс оф тхе Биологицал Социетy оф Wасхингтон 30: 19–22.

[Jordan-3] 3,0 ^3,1 А. M. Јордан (1986). Трyпаносомаисис цонтрол анд Африцан рурал девелопмент. Лондон анд Неw Yорк: Лонгман.

[1]

[2]

[3]