Медени мјесец

За остала значења, види Медени мјесец (разврставање).

Брачно путовање или медени мјесец како се још назива је традиционално вријеме када младенци путују сами и славе своје вјенчање и велики животни пријелаз у интими, романтици и приватности. Данас је брачно путовање повезује са егзотичним мјестима, романтичним заласцима сунца, интимом, луксузним хотелима и свиме осталим што вас може размазити и учинити Ваш одмор љепшим и опуштенијим.

Једно рано упућивање на медени мјесец је у Поновљеном закону 24:5 "Када је мушкарац недавно ожењен, он не треба ићи на војне експедиције, нити ће се било која јавна дужност њему наметнути. Он ће бити ослобођен на једну годину за добро своје обитељи, и донијети радост супрузи у браку."^[1]

У западној култури, обичај да младенци иду на одмор заједно је настао почетком 19. стољећа у Великој Британији, концепт посуђен из индијског елита, из Индијског потконтинента. Парови би у "свадбену турнеју", понекад у пратњи пријатеља или обитељи, кренули у посјет родбини која није у могућности да присуствују вјенчању.^[2] Пракса се ускоро проширила на еуропски континент, а био је познат као воyаге ŕ ла фаçон цроате (стил путовања) у Француској од 1820-их он.

Брачно путовање у модерном смислу (тј. чисто одмор путовање које проводи брачни пар) постало је широко распрострањено у Белле éпоqуе,^[3] као један од првих примјера модерног масовног туризма. Најпопуларнија одредишта за брачно путовање била је француска ривијера и Италија, а посебно туристичка мјеста и романтични градови као што су Рим, Верона или Венеција. Типично брачно путовање би почело у ноћи након вјенчања. Међутим, у 21. стољећу, многи парови не остављају узванике и госте већ путују док један до три дана након свечаности и пријема.