1503

Ово је чланак о години 1503.

Година 1503 (MDIII) била је редовна година која почиње у недјељу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

• 20. 1. - У Севилли основана Цаса де Цонтратациóн с намером контроле шпанског истраживања и колонизације; од ове године до 1650. у севиљску луку је ушло 16.000.000 кг сребра и 185.000 кг злата.

• фебруар - Да Гамина флота разбила удружену флоту каликутског заморина и арапског гусара Хоџе Амбара.
• 13. 2. - Турнир Дисфида ди Барлетта - 13 италијанских витезова поразило 13 француских.
• 23. 2. - Франко-шпански рат у Италији: битка код Рува, шпанска победа.

• 28. 3. - Иван III., московски велики кнез склопио шестогодишње примирје са Пољско-Литванијом, добио проширења на североистоку и истоку.

• 6. 4. - Први ескадрон пете индијске армаде (Афонсо де Албуqуерqуе) креће из Лисабона.
• 28. 4. - Други италијански рат, Битка код Церигноле: одлучујућа шпанска победа (Гонзало Фернáндез де Цóрдоба), сматра се да је ово прва велика битка добијена претежно ватреним оружјем (тактика Пике анд схот).

• 10. 5. - Кристофор Колумбо открио Кајманске Отоке.
• 13. 5. - Шпанци улазе у Напуљ, где остају до 1714.
• мај - Португалска карака Есмералда, дио Да Гамине флоте, потонула код обала Омана - на њој ће у 21. стољећу бити пронађен најстарији тада познати један тип астролаба.
• 20. 5. - Афонсо де Албуqуерqуе дефинитивно лоцирао оток Асценсион.
• 28. 5. - Венчали се преко посредника шкотски краљ Јамес IV и енглеска принцеза Маргарет Тудор (лично 8. 8.); истог дана склопљен Уговор о вечном миру између Шкотске и Енглеске (заправо потрајао 10 година).
  • На основу овога, његов праунук Јамес VI и I ће 1603. наследити енглеску круну.

• 15. 6. - Повеља краља Владислава II. потврђује право Краљевине Славоније да се за поџупане и племићке судце смију бирати само домаћи племићи.
• 21. 6. - Исмаил I одлучујуће поразио Мурада, владара Ак Којунлуа, код Хамадана^[1].

• 20. 8. - Склопљено седмогодишње примирје између Владислава II. и Бајазита II., споразум обухвата Молдавију (Стефан III Велики очувао самоуправу по цену данка), Влашку и Дубровник^[2].

• септембар - Сабор руске цркве: присталице Јосифа Волоцког обориле предлог нестјажатеља ("неимућних") на челу са Нилом Сорским да се укине манастирско власништво.
• 22. 9. - 18. 10. - Читав понтификат папе Пија III. (Францесцо Тодесцхини Пиццоломини).

• 30. 10. - Шпанска краљица Изабела забрањује насиље над домороцима (од ове године почиње систем енцомиенда-и за експлоатацију индијанске радне снаге).

• 1. 11. - Изабран папа Јулије II. (Гиулиано делла Ровере), прозван "Страшни папа" (вл. до 1513).

• 29. 12. - Победом код Гариглиана Шпанци осигурали посед над Напуљом.

• Леонардо почиње рад на Мона Лиси.
• Први помен Маглаја.
• Француз Бинот Паулмиер де Гонневилле пловио поред Бразила.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1503.

• 11. 1. - Пармигианино, италијански сликар († 1540)
• 10. 3. - Фердинанд I., цар Светог Римског Царства († 1564)
• 23. 7. - Ана Јагелонска, краљица Угарске и Чешке († 1547)
• 14 - 21. 12. - Нострадамус, лекар и аутор "Пророчанстава" († 1566)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1503.

• 7. 4. - Софија Палеолог, московска велика кнегиња
• 3. 7. - Пиерре д'Аубуссон, Велики мајстор Хоспиталера (* 1423)
• 18. 8. - Александар VI., папа (* 1431)
• 18. 10. - Пио III., папа (* 1439)
• 28. 12. - Пиеро ди Лорензо де' Медици, бивши владар Фиренце (* 1472)

• Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)