Ъ
Изглед
Слово Ъ (Ъ, ъ; стсл. ѥръ јеръ) је слово ћириличног писма. То је тврди полуглас који се користио у старословенском, а данас постоји у више словенских језика. Има гласовну вредност која се добија између када се, нпр. набрајају сугласници (Б, Г, D...).
Слово Ъ је познато као тврди знак у модерном руском и русинском писму, као велико јер или големо ер (бг. ер голям) у бугарском писму, и као дебело јер у пререформској српској ортографији.[1]
У српскохрватском и неким другим словенским језицима овај глас се изгубио, односно у говору је прешао у неки од самогласника (а, е, о, у). Нпр. сърадник -> сарадник, сурадник, сорадник.
У латиничном пресловљавању овај глас се бележи као ŭ.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Вук Стефановић Караџић, Писменица сербскога иезика, по говору простога народ'а, 1814.