Čuvaj se senjske ruke

Чувај се сењске руке
Аутор(и)	Аугуст Шеноа
Држава	Аустро-Угарска
Језик	Хрватски
Тематика	Борбе Ускока и Млечана
Жанр(ови)	роман
Датум издања	1876.

Чувај се сењске руке је повијесни и политички роман којег је написао Аугуст Шеноа. Роман је написан и први пут објављен 1876. године на хрватском језику. Базиран је на повијесним чињеницама а представља слику живота града Сења и његове околице у првој половици 17. стољећа унутар онодобне политичне слике Хабсбуршке Монархије. У то вријеме се владајућа струја није бринула за хрватске крајеве те за хрватски народ па су стога ови дијелови и његово пучанство били у вјечитом страху освајачких похода Турака и Млетака који су ова подручја хтјели довести под своју власт само како би их могли искориштавати. Но, у Сењу су у то вријеме живјели Ускоци који су својом храброшћу и несебичношћу бранили ове крајеве од било каквих напада и осигуравали мир његовим становницима.

Овај повијесни роман описује живот и борбу Ускока против Млетака у првој половици 17. стољећа (точније од године 1600. до године 1614.). У то је вријеме град Сењ, у коме је и радња овога романа смјештена, под аустријском власти, а Ускоци су били задужени бранити овај град и његову околицу од напада Турака и Млетака који су њега и његову околицу покушавали цијело вријеме освојити и довести под своју власт. Роман говори како су Ускоци били храбри витезови и војници који су се свим силама трудили обранити овај крај и његов народ како они неби пали у сужањство интереса других народа који су их само хтјели поробити и искористити.

Млетачки господин Витторио хтио је оженити шеснаесстогодишњу крчанку Думу. Она се тому противила и побјегла ван гдје је пухала бура. Господин Витторио ју је ловио заједно са својим Арбанашким војницима све до рта. У том тренутку долази јунак Јуриша Орловић са својом барком те Дума скаче њему у руке, а он почне веслати према пучини. Љутити Витторио почне викати за њом а његови војници пуцати, али узалуд јер ју је Орловић већ спасио.

Сењ је био под аустријском владавином. У то вријеме ускоци су бранили Јадранско море од Млечана, док су на копну бранили аустријску царевину од Турака. Били су трн у оку Млечана који су их покушали на пријевару отјерати из града. Како им из Беча нису давали плаћу за њихову војну службу, заповиједник ускочких постројби Данило Барбо одлази к новом бискупу Марку Антуну де Доминису те од њега тражи савјет.

Исти дан састали су се у кули сењског каштела царски комесар Андрија де Бауноцх, бискуп Марко де Доминис, заповиједник Данило Барбо, Вук Хрељановић, брката људина и каштелан сењски, Јеролим Сребрњак, градски нотар и ускочки војводе Јуриша Орловић, Павле Миловчић, Миша Радић, Гашо Стипановић и Иве Влатковић како би договорили слободно кретање морем између Пага и Истре, али без оружја и само у сврху трговине. Но у том тренутку млетачки брод потапља лађу пуну жена и дјеце. Бискуп их је успио смирити и обећати да ће ускоро моћи мирно путовати и трговати.

Након тога бискуп потајно одлази у Венецију. Тамо се код Велута састану Росси, Qуирини, де Доминис и Рабата. Маријета Qурини је одредила Рабата за војног заповједника Сења, а Рабата одреди Антонија својим побочником. Антонијев ујак редовник Циприано прислили га да му каже што се догодило, што је он и учинио, те му Циприано нареди да нека иде у Сењ и о томе обавијести Сењане, али и да ће слушати само њега што му нареди а не Рабату јер ће инче бити објешен.

У Сењу дођоше Клара, Мартин и Ђуро Даничић како би старицу, Кларину баку Луцију питали за допуштење да се ожене. Старица им да допуштење те поклања Клари обитељски златни криж.

За дугачким столом рефекторија у сењском фратарском самостану сједило је врло живахно друштво. У једном моменту уђе Циприано и каже како је дошао да им каже да се Сењу спрема зло. Рекао је да их је њихов пастир, Марк-Антун, издао Млечићу, те да их намјерава растјерати из Сења у све крајеве свијета и искоријенити њихове лијепе шуме, убити војводе, уништити бродове, отети им главу, благо, сабљу, име и домовину.

Унаточ свему нису успјели спријечити долазак Рабата. Прије његова доласка, многи су Сењани побјегли из града и скривају се у околним брдима под водством Јурише Орловића. У Сењу почиње Рабатин терор. Претресају се куће, погубљени су многи људи као и Мартин Поседарић и племић Марко Маргитић, а неки су иизручивани млетачким властима. Пошто је Витторо у Рабатиној тајној служби, смишља освету Јуриши Орловићу због Думе, која се за њега удала и коју је Јуриша сакрио у кућу Мартина Поседарића. Издајица и пијанац Богданић издаје мјесто гдје се налази Думе, но нека јој жена јави да су откривени, те се она заједно са Јуришом сакрије тако да их Витторо иако је све претражио није нашао. Јуриша убија издајицу и бјежи из Сења.

Рабата је успио иселити Сењсне а притом их је де Доминис благосливљао, но народ га је мрзио због његове пријеваре.

Барбо одлази надвојводи Фердинанду у Граз и све му разоткрива, а он обећа да ће за та дјела бити кажњени.

Почињу се догађати чудне ствари. Расељени ускоци се враћају с Орловићем у град гдје га је Рабата затворио, но ускоци заједно са Думом и племићем Павлом Миловчићем проваљују у тврђаву и потишћу отпор Антониа Цапогросса. Ђуро Даничић ослобађа Јуришу. У окршају је убијен Антонио Цапогроссо, који се скривао у димњаку и Рабата, те је његова глава истакнута над вратима тврђаве. Једино је де доминис успио побјечи.

Годину дана касније, Сењом је опет завладао мир, а Клара Поседарић и млади ускочки војвода Ђуре Даничић склапају брак.

Марко де Доминис постаје сплитски надбискуп и није кажњен, но 1614. бива изопћен из цркве због рада против своје властите вјере. Тако бива заједно са својим књигама спаљен на јавном тргу у Риму.

Иако је Млетачка Република пропала, а храбри сењски витезови давно су нестали, остала је пјесма о њиховом јунаштву што ју и данас преносе голи камен и сењска бура: "Чувај се сењске руке!"

1964. је РТВ Загреб снимила истоимену ТВ-серију, која је представљала један од најранијих играних ТВ-серија у повијести данашњег ХРТ-а.

2000-их и 2010-их је у неколико наврата најављивано како ће ХРТ продуцирати нову верзију.