Михаил Калињин

Михаил Калињин
Михаил Калињин;
Рођење	19. 11. 1875.; Вјерхнаја Тројица, Твер, Руско Царство;
Смрт	3. 6. 1946. (доб: 57); Москва, Руска СФСР, СССР
Националност	Рус
Познат/а по	предсједник СССР
Политичка партија	Бољшевици, Комунистичка партија
Вјероисповијест	нема (атеист)
Супруг/а	Катарина Лорберг

Михаил Калињин (рус. Михаíл Ивáнович Калíнин; 19. новембар 1875 — 3. јун 1946) био је бољшевички револуционар, учесник Октобарске револуције, председник Руске СФСР и потом председник новопроглашеног Совјетског Савеза од 1922. до 1946. године. Од 1926. године до смрти био је члан Политбироа СКП(б) и један од људи из најужег Стаљиновог круга.

Биографија

Рођен је 19. новембра у селу Вјерхнаја Тројица у Тверској губернији. Основну школу завршио је у родном селу^[1] и после тога се убрзо преселио у Санкт Петербург, где се 1895. запослио као металски радник. Године 1898, постао је члан Руске социјалдемократске радничке партије.^[2] Током револуције 1905. године, радио је у Централном синдикату металских радника.^[2] Од почетака је био припадник бољшевичке фракције под вођством Лењина унутар РСДРП.

Био је ухапшен 1916. због политичких активности, али је пуштен из затвора након Фебруарске револуције 1917. године. После тога се прикључио Петроградском совјету и сарађивао у издавању „Правде“. У јесен 1917. године, петроградска Дума га је изабрала за градоначелника Петрограда.^[2] Године 1919, био је изабран за члана Централног комитета РКП(б).

Након смрти Свердлова, Калињин га је наследио на месту председника Сверуског централног извршног комитета, односно председника совјетске Русије. Калињин је остао на овој функцији све до краја Другог светског рата.

Након смрти Лењина 1924. године, Калињин се прикључио Стаљиновој фракцији унутар партије.^[2] па је током борби за власт у двадесетим годинама и Великој чистки током тридесетих година двадесетог века остао на позицији председника Президијума Совјетског Савеза.

Калињин је отишао у пензију почетком 1946. године и исте године је умро у Москви. Испраћен је уза све државне почасти, а тело му је сахрањено у Кремаљској некрополи.

Још за живота, три града су добила име по њему: Твер, Корољов и Кенгисберг. Данас још само последњи носи име Калињинград.

Референце

↑ Бранко Лазитцх анд Милорад M. Драцхковитцх, Биограпхицал Дицтионарy оф тхе Цоминтерн: Неw, Ревисед, анд Еxпандед Едитион. Станфорд, ЦА: Хоовер Институтион Пресс, 1986; пп. 204-205.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Јацксон, Георге; Девлин, Роберт (едс.), Дицтионарy оф тхе Руссиан Револутион. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс, 1989; пп. 295-296.

[Lazitch-1] Бранко Лазитцх анд Милорад M. Драцхковитцх, Биограпхицал Дицтионарy оф тхе Цоминтерн: Неw, Ревисед, анд Еxпандед Едитион. Станфорд, ЦА: Хоовер Институтион Пресс, 1986; пп. 204-205.

[Dictionary-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 ^2,3 Јацксон, Георге; Девлин, Роберт (едс.), Дицтионарy оф тхе Руссиан Револутион. Wестпорт, ЦТ: Греенwоод Пресс, 1989; пп. 295-296.

[1]

[2]