1541

**1541. по календарима**
Грегоријански	1541. (MDXLI)
Аб урбе цондита	2294.
Исламски	947–948.
Ирански	919–920.
Хебрејски	5301–5302.
Бизантски	7049–7050.
Коптски	1257–1258.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1596–1597.
• Схака Самват	1463–1464.
• Кали Yуга	4642–4643.
	Кинески
• Континуално	4177–4178.
• 60 година	Yин Метал Во(л); (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11541.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	15. вијек – 16. вијек – 17. вијек
Деценија:	1510-е 1520-е 1530-е – 1540-е – 1550-е 1560-е 1570-е
Године:	1538 1539 1540 – 1541 – 1542 1543 1544

Ово је чланак о години 1541.

Опсада Будима (1541) - под турском влашћу до 1686

Година 1541 (MDXLI) била је редовна година која почиње у суботу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).

Догађаји

12. 2. - Педро де Валдивиа основао Сантиаго де Нуева Еxтремадура, данашњи Сантиаго де Цхиле (у септембру га напада поглавица Мицхималонцо, почетак двогодишње опсаде).
фебруар - Гонзало Пизарро креће на исток из Qуито-а у потрагу за Ел Дорадом и Долином цимета (Ла Цанела).

7. 4. - Свети Фрањо Ксаверски кренуо на мисионарско путовање на Исток.
24. 4. - Битка код Сахарта у Етиопији с неизвесним исходом.

3. 5. - Фердинандова војска на челу са Wилхелмом вон Роггендорфом започела опсаду Будима, којег држи Ј. У. Мартинушевић.
8. 5. - Хернандо де Сото стигао до Миссиссиппија, назвао га Рíо дел Еспíриту Санто.
19. 5. - Кнез Иван Зрински погинуо током опсаде Винодола, кастела загребачког бискупа Шимуна Ердеда - Никола Зрински наставља рат против бискупа^[1].
23. 5. - Јацqуес Цартиер кренуо на треће путовање у Америку.

2. 6. - Роггендорфов јуриш на Будим одбијен уз велике жртве (нпр. Јеролим Задранин, заповједник морнарице на Дунаву), још један неуспјех 13. 6..
9. 6. - Фрањо Франкопан држи говор у Регенсбургу пред царем Карлом, краљем Фердинандом и осталим њемачким сабором^[2].
26. 6. - Диего де Алмагро ел Мозо са присталицама убио Францисца Пиззара; следећи гувернер Нове Кастиље биће Цристóбал Ваца де Цастро (1542-44).

9. 7. - Естêвãо да Гама оставио брата Цристóвãоа са 400 оружника као помоћ етиопском цару Гелаwдеwосу.
21. 7. - Мехмед-паша и Валентин Терек стигли у помоћ Будиму.

21/22. 8. - Опсада Будима: Турци напали аустријску војску док је прелазила Дунав у Пешту, војници изгинули, похватани или се разбежали; Роггендорф заробљен убрзо умире, замењује га Леонард Велс^[3].
29. 8. - Сулејман Величанствени запосео Будим (остаје турски до 1686),
- Земља уз Дунав од Будима до Тисе је анектирана Османском царству - оснива се Будимски пашалук којем између осталих припадају и санџаци смедеревски, крушевачки, вучитрнски, зворнички и пожешки.
- Ердељ остаје као вазална краљевина малом Ивану Жигмунду^[3].

2. 9. - Султан ушао у град Будим, помолио се у цркви св. Марије, која је тиме постала џамија; за намесника постављен Сулејман-паша.
11. 9. - Волцáн де Агуа уништио главни град Гватемале (Циудад Виеја).
13. 9. - Јеан Цалвин се вратио у Женеву где ће спроводити реформацију.
септембар - Миxтóнски рат: побуњени Индијанци у Мексику неуспешно нападају Гвадалахару.

листопад - Сулејман освојио Нашице током повратка у Цариград.
24. 10. - Алжирска експедиција (1541): лоше време расуло флоту Карла V пред Алжиром, угрожен и сам владар.

26. 12. - Францисцо де Ореллана, помоћник Г. Пизарра, кренуо у самосталну експедицију кроз Амазонију.
29. 12. - Јурај Утишенић, Петар Петровић и ердељски бискуп Статилео склопили уговор са Фердинандовим изаслаником - угарска круна за Фердинанда, а удовој краљици Изабели и њеном сину шипушка жупанија^[4].

Током/тијеком године

Смедеревски митрополит Павле дефинитивно анатемисан на сабору^[5] - српска црква остаје под контролом Прохорове Охридске архиепископије.
Босански паша Гази Хусрев-бег погинуо у Црној Гори (или умро у Сарајеву 18. 6.^[6]).
Султан Сулејман затворио јерусалимску Златну капију.
Францисцо Вáзqуез де Цоронадо прелази Велике равнице до Канзаса.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1541.

25. 3. - Францесцо I де' Медици, велики војвода Тоскане († 1587)
Ел Грецо, сликар († 1614)
Гелиболулу Мустафа Âлî, османски повјесничар († 1600)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1541.

19. 5. - Иван Зрински, хрватски племић
18. 6. ? - Гази Хусрев-бег, босански паша (* 1480)
26. 6. - Францисцо Пиззаро, конкистадор у Перуу (убијен) (* 1471-76)
4. 7. - Педро де Алварадо, конкистадор у средњој Америци
август - Гüл Баба, дервиш и султанов пратилац
24. 9. - Парацелсус, лекар и алхемичар (* 1493)
13. 10. - Иствáн Wербőцзy, правник и државник
22. 12. - Хиеронyмус Јарослаw Łаски, угарски дипломата (* 1496)

Референце

↑ Клаић, 148
↑ Клаић, 147
↑ ^3,0 ^3,1 Клаић, 149
↑ Клаић, 152
↑ Ћоровић, Обнова пећке патријаршије, растко.рс (приступ 7. март 2013)
↑ Алија Наметак, Неки народни обичаји и локалне традиције муслимана у Подгорици (Титограду), растко.рс (приступ 7. март 2013)

Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)

[1] Клаић, 148

[2] Клаић, 147

[k49-3] 3,0 ^3,1 Клаић, 149

[4] Клаић, 152

[5] Ћоровић, Обнова пећке патријаршије, растко.рс (приступ 7. март 2013)

[6] Алија Наметак, Неки народни обичаји и локалне традиције муслимана у Подгорици (Титограду), растко.рс (приступ 7. март 2013)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]