Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Prijeđi na sadržaj

grana

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /ɡrǎːna/
  • Hifenacija: gra‧na

Imenica

[uredi]

grána f (ćirilica гра́на)


Oblici:

  1. grána [1]
  2. grána Sremska Mitrovica [1]


Značenja:

  1. Tanji deo drveta koji raste iz stabla. [1]
  2. Grana ukrašena sitnim kolačima, jabukama, cvećem. [1]
  3. Grana koja se ističe prilikom podizanja rogova kod gradnje kuće. [2][1]
  4. Ma nji deo nečega, ogranak, izdanak. [1]
  5. Šara veza u obliku grane. [1]
  6. Biljni ornament na kožuhu. [1]


Primeri:

  1. Òno što polòmio vȅtar, òne grȃne, što polòmio vȅtar, suvárke — svȅ òna skȕpi pa donèse. Martonoš [1]
  2. Cȅo rȏj [pčela] se ùvāti na dȑvetu, nȁ grānu i pčȅlār ga skȉne i mȅtnē ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu. [3] [4] [5] [6] Melenci Sremska Mitrovica Golubinci Gospođinci Đala Srpski Krstur Novo Miloševo Bašaid Veliki Gaj Farkaždin [1]# Cela svatovska grana bila je ukrašena cvećem i tkanim peškirom, a bila je zabodena u hleb. [7] [1]# Ložile su se šapurike […] granje, džombe i drva. Kula Stapar Bački Brestovac [1]# Najčešće su [formeti] bili ukrašavani biljnim ornamentima, „lozicama” i „granama”, vezenim zlatnom žicom, a tehnikom punjenog veza po pismu. [8] [1]# Momačka i devojačka grana, floralni ornamenat u obliku grane, komponovan je od raznih cvetova i ruzmarina. Stavlja se na peševe momačkih i devojačkih kožuha. [9] [1]


Izvedene reči:

  1. granje [1]


Izrazi:

  1. rezati granu na kojoj se sedi ("raditi (obično nesvesno) protiv sebe samog"). Vršac [1]
  2. Doći na nečije granje ("zaći u određene godine"; "Će da dođeš ti na moje granje"). Jasenovo [1]

Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • grana” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Mirjana Maluckov, Zbirka peškira u Vojvođanskom muzeju. — Rad, 31, 1988—1989, 205—286, str. 231.
  3. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 84, 348.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 152.
  5. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 102.
  6. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 147, 264.
  7. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 54.
  8. Rajko R. Nikolić, Šajkaška narodna nošnja. Srpske narodne nošnje u Vojvodini. Novi Sad (Matica srpska), 1953, 57—75, str. 63, 71.
  9. Milica Bošković, Ćurčiski zanat u Sremu. — Rad, 6, 1957, 95—120, str. 106.