Dizajn i primena drveta

Multifunkcionalni nameštaj je postao sve popularniji u poslednjih nekoliko godina, posebno među onima koji vole minimalistički dizajn. Ovaj tip nameštaja je dizajniran tako da služi više svrha, čime se štedi prostor i novac.

Design District - Rovinj od 22. do 24. 11. 2024. godine

Vizija održive budućnosti
U svetu gde se resursi ubrzano iscrpljuju, a klimatske promene postaju sve prisutnije, budućnost treba da se temelji na rešenjima koja promovišu ekološku odgovornost. Oni koji odlučuju o razvoju novih proizvoda imaju važnu ulogu u ovom procesu i mogu značajno doprineti globalnim naporima za očuvanje životne sredine, kao i stvaranju održivijeg, zdravijeg i harmoničnijeg života za sva bića.

Projektovanje modularnog sistema drvenih zidnih obloga za enterijer konačišta Piramida na Goču povereno studentkinji master studija Odseka za tehnologije drveta

Ostermann kant trake od hrastovog furnira imaju mnogo lica

Arhitektonski studio Modern Office of Design + Architecture (MODA) uradio je zanimljiv projekat u Kalgariju koji omogućava stanarima povrtlarske radove u centru grada. Ovakav pristup projektovanju prostora je ključan za izgradnju otpornijih zajednica dok se suočavamo sa sve većim socijalnim podelama i teškim zdravstvenim posledicama socijalne izolacije.

Dizajn koji povezuje - Tripp Trapp stolica nije samo običan komad nameštaja; ona je uzoran primer projektantskog razmišljanja i dokaz da pažljivo dizajniran proizvod može približiti ljude različitih generacija i kroz podržavanje ergonomije i prirodnih pokreta tela značajno poboljšati kvalitet njihovog života.

Iako postoje različite vrste i ciljevi parenja drveta (npr. za proces savijanja), fokus ovog teksta je na parenju sirove rezane građe čiji je cilj promena boje.

Od zanatske radnje do moderne kompanije za proizvodnju nameštaja i opremanje enterijera. Major Enterijer - Obeleženo 20 godina postojanja, permanentnog rada i razvoja.

Ruska proizvodnja nameštaja je 2023. godine zabeležila rast od 30% u odnosu na prethodnu godinu, ali i pored toga na probirljivom ruskom tržištu ima dovoljno prostora i za srpske proizvođače nameštaja. Ovo je poziv srpskim firmama da se bez ustezanja mogu orijentisati i na rusko tržište – kaže gospodin Aleksandar Šestakov.

Činjenica je da se nalazimo u nekoj vrsti revolucije veštačke inteligencije koja transformiše način poslovanja širom sveta. Napredak u mašinskom učenju i neuronskim mrežama omogućio je da se sistemi veštačke inteligencije izjednače sa mogućnostima ljudi, pa čak i da ih prevaziđu u mnogim domenima.  
Pojedini stručnjaci navode da je, uprkos činjenici da obrađuje nezamislive količine podataka u veoma kratkom vremenu i rešava matematičke i druge probleme, ­„veštačka inteligencija zapravo veoma glupa”... Ostaje nada da veštačka inteligencija neće postati superiornija od svojih tvoraca, da neće dobiti svest i da se neće pobuniti protiv ljudskih bića, jer na kraju, to su ipak modeli koji rade samo kad im se daju instrukcije…

Norm Arhitekti su kreirali letnju kuću obloženu kedrom koja podseća na tradicionalne štale. Dizajnirana je tako da se potpuno stopi sa obalom. Zahvaljujući krovu od seduma, kuća će menjati boje kako prolaze godišnja doba, stapajući se sa svojim okruženjem. Kao i eksterijer, i enterijer ima snažan fokus na drvo. Drvene obloge su prisutne svuda, a podovi su prekriveni daskama.

U odnosu na 2022. godinu proizvodnja proizvoda od drveta je 2023. godine bila manja za 9,7%, dok je proizvodnja nameštaja u ovom periodu smanjena za 5,8%. Izvoz proizvoda od drveta u 2023. godini bio je manji od izvoza ostvarenog prethodne godine za 11,5% a bio je manji i uvoz ovih proizvoda za 10% pa je u spoljno-trgovinskoj razmeni proizvoda od drveta, osim nameštaja, prošle godine ostvaren deficit od 28 miliona dolara. S obzirom da je 2023. proizvodnja nameštaja, u odnosu na 2022. godinu, bila manja za 5,8%, da je i uvoz nameštaja bio manji za 2% a da je izvoz nameštaja od svih materijala u 2023. godini povećan za 6,7%, može se zaključiti da je značajno smanjena prodaja nameštaja na domaćem tržištu.

Časopis DRVOtehnika već godinama ukazuje na jedan neobičan oblik korupcije, na otvorene, skoro javne malverzacije i kriminal u javnim preduzećima šumarstva vezanim za raspodelu sirovine iz državnih šuma... Korupcija postoji u svim delovima društva, ali je najprisutnija tamo gde postoje monopol i velika diskreciona ovlašćenja u donošenju odluka, a nedostaju mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti pojedinca... Korupcija, prevara i laž postaju cenjeni, skoro uvaženi i dominantni oblici ponašanja... 

Jela-komerc iz Rožaja - Lider u proizvodnji eko kuća od drveta - poznatijih pod imenom MONTENEGRO BRVNARE. To su objekti različite namene, pogodni za privatnu, turističko-ugostiteljsku i javnu upotrebu. Svi objekti se rade isključivo po želji kupca koji može pratiti celokupan proces, od pripremnih radova u fabrici do montiranja objekta na željenoj lokaciji.

Stilsko-morfološkom analizom pojedinačnih, inače međusobno potpuno raznolikih radova iz stvaralačkog opusa prof. arh. Aleksandra Radojevića, stičemo svedočanstvo o neuniformnom, uvek svežem i novom pristupu koji je ovaj autor preduzimao za svako svoje ostvarenje. Ipak, konstantno prisutan je postupak uvođenje drveta, ne samo kao konstruktivnog elementa, već i kao centralnog estetskog motiva...

Neizvesnost je nikad veća. Rizik od propadanja domaćih preduzeća takođe nikad veći. A preduzeća i grana u celosti su i dalje prepušteni sami sebi bez sistemske podrške od strane države. Partnerstvo sa državom i strukom u rešavanju problema čini se nikad nije bilo potrebnije. Zbog toga mnogi proizvođači apeluju na državu i struku da se uključe u ove procese kako bi se sačuvala domaća preduzeća, a time i ova industrijska grana. Vremena je malo, a problema mnogo. U takvim okolnostima znanje, mudrost, vizionarstvo i prevazilaženje ličnih sujeta nikad potrebnije.

Alumni klub Šumarskog fakulteta – udruženje diplomiranih inženjera šumarstva, tehnologija drveta, pejzažne arhitekture i ekološkog inžinjeringa u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa

Za drvnu industriju i proizvođače nameštaja kao i za firme koje proizvode mašine, alate, opremu i repromaterijal za drvnu industriju dolaze važni sajamski dani. Sajam nameštaja kao i Sajam mašina, alata i opreme za drvnu industriju, imaju nove termine i počinju 6. oktobra, znatno ranije nego prethodnih godina. 

Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj...

Njujorški umetnik Džejson Midlbruk rođen je 1966. godine u Džeksonu, SAD. Diplomirao je likovne umetnosti 1990. na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu, a magistrirao likovne umetnosti 1994. na Institutu za umetnost u San Francisku. 
Midlbrukov opus karakterističan je po svojoj pasioniranosti drvetom, od koga pravi smele i jedinstvene skulpture. Suštinu njegovog umetničkog istraživanja predstavlja odnos čoveka sa prirodom.

Danski skulptor Nikolas Šurej, stvara ručno rezbarene drvene komade koji imaju funkciju nameštaja, ili pak samostalnih umetničkih predmeta. U njegovom radu oživljena je tradicija spore obrade drveta, i uopšte sklonost prema prirodnom materijalu za izbor izrade umetnina i elemenata pokućstva. 

"Crisscross" stočić, čine tri ista nogara, za koje imamo utisak da se međusobno prepliću, hvataju šper ploču kao štipaljke, čineći kontrukciju stabilnom.

Mladi dizajneri - Veljko Belić
Polica ima mogućnost nastavljanja po dužini, ponavljanjem horizontalnih i vertikalnih elemenata, iz tog razloga spada u grupu sistem polica.

Glavna ideja i zamisao dizajna Wave Chair, bila je da njena profilna linija jasno prikazuje tok jednog talasa na moru. Talas simboliše eleganciju pokreta, mekoću, brzinu i snagu koja oduzima dah prilikom posmatranja. Samim tim, nogari i sedište Wave Chair imaju izuzetno fluidnu liniju koja na prvi pogled posmatraču izaziva upravo asocijaciju na vodu i talas.

Pored izložbe asocijacije KULTURFORUM, koji su predvodili Miodrag Miki Nimić, generalni direktor i Mina Piščević, kreativni direktor, na sajmu su se predstavili: Fakultet primenjenih umetnosti, Fakultet savremenih umetnosti, Šumarski fakultet, Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti, Škola za dizajn, Tehnička škola DRVOart, kao i nekoliko pojedinačnih dizajnerskih projekata čiji su autori ocenili da je veoma značajno što im je Sajam nameštaja omogućio da se predstave na ovoj smotri. 

Nakon tri godine kompanija SIMPO je ponovo na svojoj sajamskoj lokaciji posetiocima predstavila svoju najnoviju kolekciju izuzetno kvalitetnog nameštaja. Kako ceni sajamski nastup i opšte stanje u privredi, bilo je pitanje za generalnog direktora najpoznatije kompanije sa juga Srbije.

„Učimo u Francuskoj“ naziv je najnovijeg projekta Tehničke škole Drvo art u okviru kojeg je grupa od 16 nastavnika i učenika boravila u Školi za umetničke zanate (Lycée des Métiers d’Art) u Sent Kventinu u Francuskoj. 

Obeležena stogodišnjica rođenja velikog srpskog arhitekte Mihajla Mitrovića

Arhitektura je uvek pojam lepog. Ako to nije, nije ni arhitektura, govorio je Mitrović, a za njega su govorili da je spoj projektantske zrelosti i romantičnog duha. Bio je beskompromisni kritičar arhitekture, ali i hroničar društvenih zbivanja. Principijelan i dosledan, predan radu za opšte dobro, arhitekturi je služio do svoje duboke starosti braneći svrsishodnost, humanizam, kulturno nasleđe... 

Naglašeno sistematsko širenje  svesti o ekološkom, privrednom, socijalnom i opštedruštvenom  značaju Šumarskog fakulteta

Sa sve intenzivnijim razvojem ljudske civilizacije potrebe za stručnjacima koji su završili Šumarski fakultet, za njihovim kompetencijama, teorijskim a naročito
praktičnim znanjima, sve su veće. Posebno je to važno danas, u eri naglog pogoršavanja uslova životne sredine, kada znanja koja sa sobom nose studenti našeg fakulteta mogu u velikoj meri doprineti ublažavanju energetske krize, prevenciji prirodnih katastrofa i ublažavanju negativnih efekata klimatskih promena na šumske ekosisteme i gradsko zelenilo. 

Hila Šamia (Hilla Shamia) je izraelska umetnica i dizajnerka mlađe generacije koja stvara jedinstvene kreacije od drveta i metala. To su uglavnom moderni stolovi, stolice i klupe bez naslona, ali i zidne slike – kolaži, satovi i sl. Korišćenjem jedinstvene metode, koju je Šamia samostalno razvila, baziranoj na spajanju metala sa živopisnim komadima drveta, dobija se predmet primenjene umetnosti, odnosno sa svojom izrazitom upotrebnom funkcijom i dugim vekom trajanja.

Istorijski trag dizajniranog komada nameštaja se ne meri po ostvarenom prihodu, niti broju prodatih komada, nego po veku trajanja i uticaju koji je ostvario u društvu kome je bio namenjen. Za tako vanredan uspeh nije dovoljan genijalni spoj dizajna i proizvodnje, već su potrebne i posebno naklonjene društvene, istorijske, kao i političko - ekonomske okolnosti.

Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“ kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama... A Srbija je u samom vrhu liste država kojima preti opasnost od masovnog „odliva mozgova”, pokazalo je istraživanje koje je sproveo istraživački centar Galup. 

SMAJ PRODUKT, Niš - njihovi prozori krase istorijske zamkove u Francuskoj, vile na obali Ženevskog jezera, kao i zgrade na ekskluzivnim lokacijama širom Starog kontinenta. Njihov nameštaj je deo enterijera vila na Dedinju, dok montažne kuće dobijaju nagrade za kvalitet u Švajcarskoj... Ono što proizvode SMAJ PRODUKTA čini zaista jedinstvenim jeste činjenica da ova kompanija, pored modernih prozora za novogradnju, izrađuje i replike prozora za istorijske građevine.

Zanimljivu jednospratnu kuću u gradu Hofit u Izraelu projektovao je arhitektonski studio “Brahma architects”, osnovan još 2006. godine sa parolom „Mi mislimo drugačije”. I zaista, kuća je drugačija od svega viđenog u dosadašnjoj arhitekturi ove teme. Ova ugaona građevina i u svojoj spoljašnjosti i u unutrašnjosti dokaz je kreativnog, nesputanog duha koji čoveku vraća slobodu, i istovremeno se uklapa u najnovije ekološke imperative graditeljstva našeg veka. Pre svega, glavni materijal za njenu izgradnju bilo je ponovo upotrebljeno drvo, vidljivo i naglašeno i u eksterijeru, i u enterijeru. Dodatno, svaki komad tog drveta je živo obojen i mozaički složen.

Dobro poznavanje tehnoloških ograničenja najčešće negativno utiče na kreativne napore autora, jer se svesno izbegavaju rešenja koja izlaze iz poznatih okvira i proverenih pozicija. Paradoksalno, prostor za inovacije se jednako može i otvoriti zahvaljujući odličnom poznavanju tehnološke agende pošto jasno ukazuje na moguće izazove. Kada se ciljano savladaju, nastaju komadi koji najefikasnije i sa najdubljim razumevanjem koriste proizvodne potencijale.

Ne, nije reč o nafti. Reč je o retkoj i samim tim skupocenoj vrsti drveta koja se vadi iz naših reka, o delimično fosilizovanom ili subfosilnom hrastu, poznatom još i kao abonos, morta, crni hrast, barski hrast ili močvarni hrast. To je drvo koje je više stotina ili čak više hiljada godina ležalo u rečnom ili močvarnom mulju, ispod rečnog korita, u anaerobnim uslovima koji su sprečavali njegovu  degradaciju – od mikroorganizama i gljivica. U takvom okruženju, dakle bez prisustva kiseonika, veoma dugi vremenski period, izolovano od štetočina, ovo drvo je upijalo ogromne količine vlage, voda je ispirala jedne materije i taložila druge u njemu, odnosno u drvetu su se odigravali brojni procesi. Svakako je najznačajniji fosilizacija – zamena organskih jedinjenja neorganskim čiji konačni rezultat može biti karbonifikacija ili petrifikacija materijala.

Ponovo upotrebljeno drvo (eng. reclaimed wood) je savremeni, svetski popularan trend drvne industrije i zanatstva. Posebno je aktuelan poslednjih godina, mada je u masovniju upotrebu ušao još osamdesetih godina prošloga veka. Reč je o materijalu koji se dobija nakon dekonstrukcije, demontaže ili rušenja starih objekata napravljenih u celosti ili delimično od drveta, kao što su: drveni ambari, mlinovi, vajati, kačare, brvnare, ostave, štale, stare zgrade, ali i brodovi, teretni vagoni, železnički pragovi, dvorišni rezervoari za vodu, vinske buradi... 

BOREAL godinama bezuspešno pokušava da sa JP Vojvodinašume sklopi ugovor o snabdevanju sirovinom. Ove godine smo tražili 1000 kubika trupaca hrasta i brutalno smo odbijeni... Mi smo preduzeće koje se bavi izradom visoko kvalitetnog nameštaja od punog drveta, koji kompletno izvozimo. Zapošljavamo 59 ljudi, većinom iz sremskih sela, socijalno smo odgovorna firma, a za protekle dve godine državi Srbiji smo platili 640.000 evra za poreze i doprinose, bez pdv-a... Ali za nas nema trupaca, za trgovce i nakupce ima... A država ima proklamovan cilj: povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću i gde se jasno govori o destimulaciji izvoza sirovine i stimulaciji izvoza finalnih proizvoda – kaže Petar Borović.

Sačuvani arheološki nalazi iz praistorijskog perioda pokazuju da su prve igračke izvesno bile od drveta i da su to najverovatnije bile zvečke, potom i stilizovani predmeti iz najbliže okoline – drveni mačevi, koplja, figurice životinja i raznih bića, upotrebni predmeti raznih vrsta... 

Drvo je možda najplemenitiji materijal s kojim dete dolazi u dodir. Dodirujući drvo, dete se povezuje s prirodom. Igračke od drveta nemaju opasne ivice i praktično su neuništive. Drvo je nesumnjivo ekološki materijal za razliku od plastike, o čijoj štetnosti za okolinu ne moramo posebno trošiti reči.

Sposobnost primanja i otpuštanja vlage kao osobina drveta ima za posledicu nastanak deformacija kako kod pojedinačnih elemenata, tako i na celoj podnoj površini. Ovu činjenicu u praksi  često prati nedovoljna saradnja između podopolagača, kupca i proizvođača (ili isporučioca parketa). U njihovom poslovnom odnosu mnogo puta nedostaju „koraci” koji bi umanjili štetu i doveli do njihove razumnije komunikacije. Nedostatak zapisnika o primopredaji, kontroli vlage u cementnoj košuljici, kontroli temperature i vlažnosti vazduha kao i zapisa o vrednostima vlage parketnih elemenata pre ugradnje su samo početak nerazumevanja...

Naš sagovornik dr arh. Vojislav Kujundžić, profesor univerziteta u penziji, redovni član Inženjerske akademije Srbije,čovek koji je u svojoj praksi, u svom naučnom i nastavnom radu dugom skoro pet decenija uvek nastojao i uspevao da poveže praksu i naučno-nastavni rad, a neposredni povod za naš razgovor je priznati patent za novu Konstrukciju višeslojnog, lepljenog krstasto lameliranog drvenog panela pod nazivom  α–LAM.

Najznačajnija dela Marsela Brojera nastaju između dva svetska rata i snažno su obeležena radikalnim modernističkim idejama Bauhaus škole u Nemačkoj koju je pohađao i gde se prevashodno bavio nameštajem od metala. Njegovi radovi kasnije bivaju usklađeni sa konzervativnijim stavovima u Velikoj Britaniji, kada i razvija Ajsikon kolekciju izrađenu od drveta. Pod uticajem različitih sredina, kao i materijala koja imaju drugačije pristupe u oblikovanju, ova dva perioda se jasno prepoznaju u umetničkom izrazu autora.

Saradnja šumarstva i drvne industrije predstavlja ključni odnos na šumi bazirane ekonomije, a u toj saradnji uvek ima prostora za poboljšanja. Kada se uzmu u obzir činjenice o netransparentnoj raspodeli trupaca, korupciji i mitu, bez kojih se, kako tvrde drvoprerađivači, do trupaca iz državnih šuma teško može doći, preprodaji, cenama i izvozu vredne sirovine, slobodno se može reći da u ovoj oblasti ima nereda i da ga država toleriše.

INTERVJU – dipl. ing. Gojko Janjatović: "Uvek sam nastojao da svaki posao obavim što je moguće bolje"

"Šumarstvo Srbije, prerada drveta i cela Srbija trpe velike štete zbog slabe otvorenosti šuma. Nijedna aktivnost u šumarstvu počev od pošumljavanja, mera nege i zaštite do proreda i glavnih seča ne može da se pravovremeno i kvalitetno izvrši, a o uvećanim troškovima da i ne govorim."

Ista stolica u različitim materijalima

Zahvaljujući snažnom inicijalnom konceptu u stvaralaštvu, može se doći do više ideja koje neovisno funkcionišu svaka u svojim okolnostima i vremenima. Veličina jednog autora se ogleda u brzom uočavanju promena u društvu, definisanju novih zahteva i spremnosti za ponovno pronalaženje rešenja. Kada se sa vremenske distance sve ideje sagledaju, iz njih isijava ista prvobitna zamisao i povezuje ih doslednost u umetničkom izrazu.

Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma MMF-a, na­ša ze­mlja mo­že oče­ki­va­ti po­bolj­ša­nje eko­nom­skih pa­ra­me­ta­ra u na­red­nom pe­to­go­di­štu, što će se re­flek­to­va­ti i kroz rast re­al­nih do­ho­da­ka (pla­ta i pen­zi­ja), od­no­sno ži­vot­nog stan­dar­da. Na­rav­no, uvek po­sto­ji ri­zik od ostva­ri­va­nja pro­jek­ci­ja, ali po­sle sna­žnog eko­nom­skog uda­ra
iza­zva­nog pan­de­mi­jom te­ško je oče­ki­va­ti da bi se ne­što slič­no mo­glo po­no­vi­ti a što bi mo­glo bit­ni­je po­re­me­ti­ti pro­gno­ze MMF-a.

Trenutno se u našoj zemlji reciklira svega 5% ukupne količine proizvedenog otpada, a cilj je da se implementacijom cirkularnog modela ekonomije, taj procenat poveća na minimum 50%. Osim čuvanja životne sredine i ekonomskih benefita cirkularna ekonomija bi, prema procenama stručnjaka, obezbedila i prostor za otvaranje novih 30.000 radnih mesta.

Zahvaljujući ekspanziji pametnih telefona i interneta, potpomognutim globalnom pandemijom virusa kovid 19, marketinški stručnjaci su uvideli dobru priliku da novim generacijama stasalim uz digitalne tehnologije pristupe na adekvatan način primenom tehnologije virtuelne realnosti i proširene realnosti, naročito sada kada imamo utisak da smo „uključeni“ i dostupni 24 časa dnevno.

Arhitekta Martin Boleš na svom starom porodičnom imanju sagradio je kuću koja je idealni sublimat njegovih arhitektonskih uverenja. „DomT” je objekat namenjen njegovoj mladoj četvoročlanoj porodici, koja je ranije živela u stanu, a sada je zaželela više prostora i privatnosti. Nalazi se u gradu Stara Lubovna na severu Slovačke, a samo neposredno okruženje predstavlja mešavinu ekliptičnih arhitektonskih stilova poput porodičnih kuća iz 60-ih, socijalnih stanova iz 80-ih i nedavno izgrađenih obrazovnih objekata. 

Pakovanje peleta i briketa je, pre svega, neophodno zbog izrazite higroskopnosti sabijene biomase. Takođe, od pakovanja se zahteva da olakša skladištenje i transport robe. Zadatak ambalaže za pakovanje je stoga da štiti proizvod kako kvalitativno, tako i kvantitativno, informiše potrošača o vrsti robe, masi, načinu i roku upotrebe, kvalitetu, načinu skladištenja i da svojim dizajnom podstiče potencijalne potrošače na kupovinu proizvoda. Ambalaža za pakovanje gotovog proizvoda je odabrani materijal koji služi da bi se proizvod sačuvao od uticaja spoljnih faktora, a kupcu proizvoda da omogući nesmetanu upotrebu proizvoda.

Drvo je kroz istoriju pratilo tradicionalno neimarstvo svake svetske nacije i kulture. Setimo se nekada vrlo popularnog manira na našim prostorima - oblaganja enterijera lamperijom, ili upotrebe drveta u nekim od prelomnih tačaka razvoja svetskog graditeljstva, kao što je recimo prerijski stil u Americi s početka prošlog veka, No, u pojedinim momentima savremenog razvoja arhitekture drvo je bivalo zapostavljeno ili zaboravljeno u paleti materijala – to se posebno desilo u „industrijskom” stilu dizajna i „high-tech” arhitekturi. Upotreba drveta danas čini se da je rasprostranjenija no ikada, jer drvo predstavlja održiv i obnovljiv materijal, kao i materijal koga odlikuje laka obrada i mogućnost virtuoznih kreacija. 

Svaki materijal ima svoje prednosti i mane. Zbog povoljnog odnosa cene i karakteristika, PVC materijali su poslednjih godina preuzeli primat što se tiče izbora materijala stolarije. Ipak, drvo kao prirodni materijal ima brojne pozitivne karakteristike. Jedna od mana mu je nešto zahtevnije održavanje, ali zahvaljujući savremenoj tehnologiji, i na tom polju je sve prisutniji napredak.

U istoriji industrijskog dizajna bilo je mnogo nastojanja da se oblikuje funkcionalni predmet od samo jednog elementa. Skoro da nema primera koji bolje ilustruje ovu težnju od BPA stolice Džeralda Samersa, koja se danas smatra pravim modernističkim remek delom. Njenim dizajnom je postignuto ono čemu su težili stvaraoci širom Evrope i Skandinavije, a to je da se na najjednostavniji način postigne jedinstvo materijala, tehnologije, funkcije i oblika.

U cilju poboljšanja snabdevanja drvoprerađivačkih kapaciteta potrebnom količinom trupaca  Vlada Republike Srpske je privremenim merama za promet trupaca zabranjivala pravnim licima promet trupaca, osim trupaca crnog bora.
Kao rezultat realizacije zaključaka donesenih na zajedničkoj sednici Vlade Republike Srpske i Vlade Federacije BiH resorna entitetska ministarstva i komorska udruženja šumarstva i prerade drveta, odnosno drvne industrije usaglasili su zajednički predlog da se, u cilju zaštite drvoprerađivačke industrije, na period od dve godine, od Saveta ministara Bosne i Hercegovine zatraži donošenje mere zabrane izvoza šumskih drvnih sortimenata i uvođenje takse na izvoz rezane građe lišćara (hrast i bukva) i cepanog ogrevnog drveta. Savetu ministara Bosne i Hercegovine je dostavljen usaglašeni predlog od strane entitetskih vlada i očekuje se donošenje odluke Saveta ministara.

U prva četiri meseca 2021. godine proizvodnja proizvoda od drveta povećana je za 33,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je proizvodnja nameštaja u ovom periodu povećana za 18,3%. Izvoz proizvoda od drveta za prva četiri meseca 2021. godine veći je od izvoza ostvarenog u istom periodu prethodne godine za 25,3%. Izvoz oblovine za prva četiri meseca ove godine je povećan u odnosu na prošlu godinu za 70,7% dok je izvoz rezane građe povećan za 29,7%.

Javna je tajna da se do trupaca u javnim preduzećima šumarstva, uz redovne ugovore i uplatu, dolazi uz obavezno podmićivanje. Šumari se ponašaju monopolistički i smeta im činjenica što drvoprerađivači traže transparentniju raspodelu sirovine. Dobro je poznato da drvoprerađivači, kada god imaju priliku, upravo govore o problemima vezanim za raspodelu sirovine, a sve više se govori i o korupciji u šumarstvu uopšte.

Korišćenje potencijala i genofonda šuma Srbije - Šumsko seme i sadni matrijal bi, zbog izuzetne biološke vrednosti, kao i vrednosti na tržištu, mogli biti strateški proizvod šumarstva Srbije. Organizovano i tehnološki savremeno dorađeno seme je profitabilno, a kapaciteti semenskih objekata u Srbiji su dovoljni za domaće, ali i za strano tržište. Da smo u znatnom zaostatku govori činjenica da nema berze semena, kao i članstva u međunarodnim institucijama i berzama

NAŠ INTERVJU – prof. dr Milan Medarević: Odrastao sam podno Lunjevače i šuma mi je bila prirodno okruženje

Prirodno, šuma je za šumarske stručnjake učionica na otvorenom i što više učite sve je više nepoznanica u odnosu na složenost kompleksa i procesa u njemu definisanog kao biogeocenoza, a time i podstrek za dalje edukovanje i saznanja, jer složenost prirode šume je takva da smo dosad samo po njoj zagrebali..

U ovom, TREĆEM i poslednjem delu nastavka serije tekstova Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji sa razlogom podsećamo na UVOD i CILJ ovog projekta koji smo objavili u PRVOM DELU ove, veoma značajne serije…

Iako delo malog formata, studio za pisanje osmišljen po meri svog vlasnika, nosi snažnu ideju dodira sa prirodom, koja je doslovno shvaćena i iskorišćena kao pokretač i inspiracija. Fasada je spolja prekrivena bršljanom koji, osim što stvara zelenu kamuflažu kuće, čuva objekat od pregrevanja u suptropskoj klimi regiona. Autor projekta je lokalni arhitekta Met Gibson.

Današnji šumari, nažalost, ne stižu da se bave negom spontano obnovljenih šumskih vegetacija, imaju nekih važnijih briga.

Uostalom, šta možemo očekivati od šumara u JP  Srbijašume kada je na njenom čelu, nekoliko godina, čovek koji ne poznaje struku kojom rukovodi. Uz to, on ne preza da inženjerima zabranjuje kontakte i stručnu saradnju sa Šumarskim fakultetom. 

Osim što smatram da je to skandalozno, smatram da je to i ponižavajuće za struku – kaže dipl. inž. Dobrivoje Gavović.  

Prilikom odabira poda poslednjih nekoliko sezona, a nesumnjivo i ove, prednost imaju mat i satenske površine u odnosu na sjajne na kojima se vidi svako zrnce prašine, svako udubljenje i svaka ogrebotina. Divno izgledaju, ali su noćna mora za čišćenje.

Matirane površine mogu biti lakirane, uljene ili voskirane, u zavisnosti od sklonosti vlasnika prostora i njegove namene. Za sjajne površine se uglavnom odlučuju oni sa dubljim džepom koji mogu da plate pomoć u održavanju ili oni koji u kući nemaju malu decu i kućne ljubimce. 

Pored mat završne obrade, dodatnu vrednost parketima daju i ručno hoblovanje, patiniranje ili četkanje, koji takođe ostaju u trendu, ne samo u pogledu održavanja već i estetike. 

Više od tri červrtine svih požara uzrokuje subjektivni faktor, među kojima su nepažnja, površnost ili nepreduzimanje propisanih zaštitnih mera. Istovremeno drvna industrija i proizvodnja nameštaja su visoko rizična kada su u pitanju požari, pa zato preventivne mere imaju najveći značaj za sprečavanje izbijanja požara. Propusti na preventivnim merama često mogu imati katastrofalne posledice. 
Da bi se broj požara i materijalnih šteta sveo na najmanju moguću meru, najveću ulogu ima preventivna zaštita. Zato uz primenu propisanih protivpožarnih mera i pridržavanje određenih upustava veliki značaj u eliminisanju ljudskog faktora kao dominirajućeg uzročnika požara ima obrazovanje i osposobljavanje radnika iz domena zaštite od požara i eksplozija putem seminara, kurseva, savetovanja i drugih vaspitno obrazovanih oblika. U našim obrazovnim institucijama, a ni u praksi, čini se, da se tome ne pridaje odgovarajući značaj.

Drvo je materijal budućnosti!

Zemljotresi u Hrvatskoj ponovo aktuelizuju prednosti gradnje drvetom. Javnost nije dovoljno upoznata s činjenicom da su seizmičke performanse tradicionalnih drvenih kuća u Evropi, a posebno u Japanu vrlo cenjene kod stručnjaka, takođe i po pitanjima zaštite od požara.

Čajdžinica „T Lounge”  u Pragu je detaljno transformisana i sada predstavlja jedinstven dizajnerski čin, umetničko delo u total dizajnu arhitektonskog biroa „Studio pha”. Glavni postupak ove metamorfoze jeste oblaganje prostora drvetom, pri čemu je korišćena topla, nenametljiva i svetla brezovina.

Objekat se odlikuje uskim dimenzijama i malim prostornim potencijalom, ali i jednim velikim preimućstvom – postojanjem kružnog svetlarnika koji obezbeđuje obilje prirodne svetlosti u prostoru.

Preoblikovanjem do savršenosti - Kvalitet nameštaja se jasno ogleda u njegovoj trajnosti, a posebnu potvrdu vrednosti imaju oni komadi koji su opstali generacijama, prilagođavajući se različitim okolnostima i kulturama. Na taj način, svaka sledeća izvedba predstavljala je varijantu prethodne usklađenu sa novim zahtevima, ali je pružala i priliku za poboljšanjem. Neki od komada su doživeli reinterpretacije sve do današnjih dana i predstavljaju potvrdu da su prave ideje svevremene.

JAF Frischeis Srbija - DRVO JE NAŠ SVET

Nije nas obeshrabrio pad prodaje u aprilu i delimično u maju prošle godine. Iako su prognoze poslovanja bile pesimistične, već od juna smo počeli da se vraćamo na planirani nivo prodaje i 2020. smo završili više nego uspešno. Mi se ne borimo sa konkurencijom već se trudimo da svojim prodajnim asortimanom, kvalitetnom uslugom i profesionalnim timom, postanemo stabilan i pouzdan partner svakom kupcu. Tržište uvek prepozna kvalitet. Naši ljudi su naša najveća vrednost, a kupci su prepoznali naš tim kao pouzdan i profesionalan. Konstantno ulaganje u poslovanje, marketing, edukaciju zaposlenih i tržišta kao i društveno odgovorno poslovanje su naša najveća snaga, kaže Malenija Pavlović, direktorka kompanije JAF Frischeis Srbija

Prognoze vodećih domaćih i međunarodnih organizacija i institucija pokazuju da se može očekivati rast BDP-a u 2021. godini u opsegu od 3,1% do 5,5% što je značajno, ne samo u ekonomskom već i u psihološkom smislu, jer daje nadu da će 2021. godina biti godina oporavka celokupne ekonomije. Kada je u pitanju drvna i industrija nameštaja Srbije u ovom članku dat je pregled ostvarenih rezultata i stanja u proizvodnji i na tržištu drveta, proizvoda od drveta i nameštaja u 2020. godini.

U skladu sa projektnim zadatkom, a na osnovu saznanja prikupljenih tokom istraživanja, o čijim ciljevima, metodologiji i rezultatima smo pisali ranije, izvršena je sveobuhvatna analiza svih 14 kriterijuma i pristupilo se njihovom konačnom formulisanju za novi sistem raspodele sirovine iz državnih šuma u Republici Srbiji.

Ova sićušna kabina namenjena je ljudima koji žele da pobegnu u zabačena mesta, pre svega planinskog tipa, i da krenu putem alternativnog života. Otud i njegovog naziva „Planinsko pribežište”. 

Objekat zauzima svega 24 m² površine, ali sadrži sve što je potrebno i dovoljno za život zajednice od dvoje ljudi. Potom, sagrađen je isključivo od drveta, gradnja je pojednostavljena do te mere da se sklapa od prefabrikata, iz svega nekoliko poteza.

Bambus je drvenasta biljka, ali nije drvo već trava koja obuhvata oko 70 rodova podeljenih u 1.500 vrsta širom sveta. U Srbiji se već duži niz godina na tržištu nalaze podovi na bazi ove biljke koji ekonomski konkurišu hrastu, bukvi, jasenu i drugim vrstama. Postavlja se pitanje o kakvoj se biljci radi i kakav je kvalitet podova od bambusovine?

Kada stari drveni predmeti gube svoju funkciju i ne mogu se više restaurirati ili je to nesvrsishodno, a postaju opasnost za okolinu zbog dotrajalosti ili zbog opasnosti od požara, umesto rušenju, što se ranije praktikovalo, pristupa se demontaži pa se svi zdravi i upotrebljivi materijali odvajaju i vraćaju u ponovnu upotrebu. Pored podova, veoma često se drvo koje je već korišćeno upotrebljava za pojedine arhitektonske detalje, za oblaganje u enterijeru, za tavanice sa izloženim gredama, za rustične kamine, a najčešće za nameštaj gde su mogućnosti za poigravanje najveće.

Raspodela drvne sirovine iz državnih šuma veoma je kompleksno pitanje jer obuhvata niz socio-ekonomskih aspekata. Cilj naše države, sadržan i u nekim od postojećih kriterijuma raspodele u javnim preduzećima, je povećanje proizvodnje i izvoza proizvoda sa visokom dodatom vrednošću. 

Uprava za šume, koja je zadužena za realizaciju ovog cilja, tokom 2019. formirala je Radnu grupu, a u septembru 2019. godine raspisala i Konkurs za realizaciju istraživačko-razvojnog projekta: „Predlog kriterijuma i indikatora raspodele drveta iz državnih šuma u Republici Srbiji”. 
Realizaciju ovog projekta je dobio Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu. Njegovi rezultati bi trebali poslužiti Radnoj grupi kao polazna osnova za donošenje obavezujućeg akta kojim će se uvesti novi model snabdevanja drvnom sirovinom iz državnih šuma.

Region - Drvoprerađivački sektor u Hrvatskoj tradicionalno predstavlja važnu industrijsku granu sa godišnjim izvozom vrednim 1,2 milijarde evra, a zajedno sa šumarstvom zapošljava preko 50.000 radnika, uglavnom na ruralnim područjima. Proteklih godina i desetljeća drvni sektor se potvrdio kao privredna perjanica sa nizom izvozno orijentisanih firmi koje su vrlo uspešno globalno plasirale drvne proizvode, pre, ali i nakon velike krize 2008. godine. 

Globalno tržište drveta, drvnih proizvoda i nameštaja - očekivanja za 2021. godinu

Prema najnovijoj kvartalnoj analizi Privredne komore Srbije „Poslovna aktivnost privrednih subjekata u Republici Srbiji“ privrednici su umereni optimisti u pogledu poslovnih očekivanja i rasta prometa u poslednjem kvartalu 2020. godine, a za većinu su domaća tražnja i izvoz ključni za unapređenje poslovanja. Planiraju da povećaju ili zadrže ulaganja na istom nivou, najviše u opremu, a računaju na stabilnu zaposlenost, tako da 94 odsto anketiranih ne očekuje smanjenje broja zaposlenih.

Analiza sektora drvne industrije Srbije za tri kvartala 2020. 

Program ekonomske podrške Vlade Srbije suštinski je doprineo očuvanju privrednog potencijala, ali je za oporavak neophodno vraćanje međunarodnog tržišta i domaće tražnje u normalne tokove.

Stubac za urednika
Privilegije društvenog napretka se postepeno, ali sigurno, pretvaraju u pretnju čovečanstvu.

Namera autora bila je da stvori meditativnu atmosferu u kući, a longitudinalna koncepcija stvara mogućnost šetnje kroz dom kako bi se ova atmosfera otkrila i povezala se sa doživljajem okoline. Fasada je probušena malim otvorima, raštrkanim i uvek drugačijih dimenzija – zahvaljujući njima ali i pozicioniranju kuće pogled na okolinu je uvek nov i drugačiji iz svakog kutka doma.

Crveno plava stolica, ikona dizajna 20. veka, predstavlja upečatljiv simbol ogromne želje za promenama u društvu posle strahovitih iskustava 
Prvog svetskog rata. Njen radikalan i beskompromisan dizajn inspiriše i provocira generacije stvaraoca već više od 100 godina. Ova stolica je simbol Ritveldovog bogatog stvaralačkog opusa koja istovremeno utelotvoruje i sve njegove teorije. Ova stolica je primer veoma jednostavne konstrukcije izrađene od maksimalno uprošćenih elemenata.

Kulu „25 King“ projektovala je australijska arhitektonska firma “Bates Smart” u gradu Brizbejnu. Sadrži 10 spratova i visoka je 45 m, što je čini najsavremenijom i najvišom konstrukcijom od drveta na ovom kontinentu. Upotreba drveta za konstrukciju pomerilo je granice projektovanja drvenih zgrada, sa isključivo stambene u komercijalne i druge svrhe.

Stolica Hill House je reprezentativni predstavnik stila „New Art“ sa početka 20. veka čije radove odlikuje balansiranje suprotnostima, odnosno nastojanje da se postigne harmonična sinteza tradicionalnog i modernog, lepog i funkcionalnog, nacionalnog i internacionalnog.

Život je kao vožnja biciklom, čim staneš padneš, govorio je Ajnštajn. Ova misao se jednako može odnositi i na život privrednih subjekata, jer oni koji su stali ozbiljno su pali. Zato je one koji odlučuju više brinuo pad proizvodnje nego problemi vezani za zdravlje ljudi. Veliki broj ljudi se pita koliko i kako se naš život menja i da li se promenio nakon epidemije korona virusa koja, ustvari, još nije ni prošla i čije su posledice još neizvesne.

Život se u celini spoznaje tek onda kada se spoznaju njegove tegobe, a za to je uvek potrebno iskustvo za koje neki kažu da je skup naših razočarenja. Sa poljuljanom verom u sadašnjost, teško je verovati u budućnost. A filozofi vele da čovek živi samo sadašnji trenutak, a sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći...

„Proslava dana Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (5. decembra) jedan je od najsvečanijih dana, ne samo za instituciju u kojoj radim 30 godina i gde sam aktuelni dekan, nego i za čitavo šumarstvo Srbije i regiona, ali na ovoj proslavi nije bilo predstavnika Javnog preduzeća SRBIJAŠUME, iako su pozivnice upućene direkciji i svim gazdinstvima u sistemu ovog javnog preduzeća...“

"Zadatak profesora u visokom obrazovanju je dvojak: da se bavi unapređenjem struke i onog zbog čega je izabran da vodi predmet, i drugi, meni značajniji, rad sa studentima", kaže profesor Kolin i nastavlja: "Iza mene su brojna istraživanja i rezultati, ali za četiri decenije rada, najdraža mi je činjenica što sam bar nečemu naučio preko 2500 studenata."

SAJAMSKO VEČE uz BIESSE i TOP TECH WOODWORKING

Pravovremena i odgovorna komunikacija sa javnošću najveća je tajna uspešnog poslovanja i prečica ka stvaranju i očuvanju dobrog imidža i slike u javnosti.

Univerzitet u Beogradu ima posebnu odgovornost. Bio sam i rektor i odgovorno tvrdim da je Beogradsku univerzitet više od 210 godina jedna vrsta brane nedemokratskoj politici, on je i dalje mali svetionik u svemu tome. Kada nešto uradi Univerzitet u Beogradu to znači mnogo, zato što je Univerzitet u Beogradu osnovao sve univerzitete, ne samo u Srbiji već u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori... Kao što je postojala jugoslovenska škola košarke, tako postoji i jugoslovenska škola obrazovanja i nju je napravio Univerzitet u Beogradu... Nije naš problem samo nauka i struka. One su tu, ali problem je kultura...

Petnaestak dana pre predaje januarskog izdanja časopisa DRVOtehnika u štampu došli smo do nekih informacija zašto niko od izvršnih direktora niti direktora šumskih gazdinstava iz JP Srbijašume nije 05. decembra prisustvovao obeležavanju 99 godina postojanja Šumarskog fakulteta.

Reč urednika u Uvodniku novog izdanja, časopisa DRVOtehnika, januar 2020.

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja su među retkim privrednim granama koje u našoj zemlji već godinama beleže pozitivne rezultate i permanentan rast. Pozitivan trend u drvnoj industriji, koji traje od završetka svetske ekonomske krize, prekinut je u prvih deset meseci 2019. godine kada je zabeležen značajan pad proizvodnje u preradi drveta (17,7%) i neznatno povećanje proizvodnje nameštaja (4,4%). O tome pišemo u ovom broju, ali i o kretanjima u preradi drveta i proizvodnji nameštaja u regionu…

Oblici skulptorke Peruči su uglavnom linearni i koriste progresivni ritam za stvaranje pokreta. Poseban ton daje igra svetlosti i senke, jer se iza svake figure nalazi još jedna – njena sena. Najnoviji radovi iz opusa ove umetnice bave se razmatranjem ideje oblika koji se razvijaju tokom vremena.

Intervju sa Dr Borislavom Šoškićem, profesorom, mentorom i istraživačem, čiji rad je vodio povezivanju nauke i struke.

Časopis DRVOtehnika nastavlja seriju razgovora sa onima koji su, radom na Odseku za tehnologije drveta Šumarskog fakulteta, ulili novu mladost u drvnu industriju.

Kako se civilizacija razvijala, a zajedno sa njom i proizvodnja različitih mašina i alata, tako se i upotreba drveta razvila i povećala, pa je ono postalo jedan od osnovnih materijala koji se koriste u građevinarstvu za izradu kako klasičnih, tako i mnogo složenijih konstrukcija. Drvo je veoma zahvalan materijal jer je vreme potrebno za izgradnju kratko, konstrukcijski elementi od savremenih materijala na bazi drveta, dobijenih posebnom tehnologijom (lepljeno lamelirano drvo) i unakrsno lepljeno drvo) omogućavaju izgradnju objekata veoma zahtevnih konstrukcija u odnosu na raspone i opterećenja kojima mogu biti izložena tokom eksploatacionog veka.

Reč urednika u Uvodniku novog, sajamskog izdanja, časopisa DRVOtehnika - Porast broja stanovnika i resursi na planeti Zemlji

Ono što je u jednom trenutku mali sto za kafu, u samo dva jednostavna poteza, postaje sto za ručavanje.

Retrospektiva nije perspektiva

U poslednje vreme srpske vlasti pokušavaju ponovo da industrijalizuju Srbiju. Jednom izgubljena pozicija veoma teško se vraća. U globalnoj raspodeli Srbiji su pripali najmanje kvalifikovani, najjednostavniji i slabo plaćeni poslovi. Čak i za to moramo „debelo” da platimo, odvajajući visoke subvencije po novootvorenom radnom mestu i čineći čitav niz raznih ustupaka i olakšica svetskim investitorima. Statistički beležimo prilično dobre rezultate,
suštinski nema značajnijeg pomaka...

Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su u 2018. godini, u odnosu na prethodnu, povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja zabeležila rast od 6,3%. U 2018. godini u odnosu na prethodnu izvoz svih proizvoda od drveta povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava – kaže Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u Privrednoj komori Srbije.

Reč urednika u Uvodniku novog broja časopisa DRVOtehnika - O problemima vezanim za kadrove u drvnoj industriji pisali smo i ranije, a raspravljalo se o tome i na 4. Konferenciji Drvna industrija i šumarstvo Srbije gde su izneti alarmantni podaci i negativni trendovi po pitanju zainteresovanosti učenika za zanimanja u preradi drveta i šumarstvu.... Država se distancirala i smanjila ulaganja u obrazovni sistem, pa se poboljšanje može očekivati samo uz uključenje privrede ili „ako privreda hoće kvalifikovane kadrove, moraće da se upusti u avanturu dualnog obrazovanja i preuzme deo odgovornosti“  kao što to čine privrednici u razvijenim zemljama...  

SIMBIOZA KUĆE I PRIRODE - objekat nalik na pećinu površine 138 m² koji je ugrađen u padinu tako da ima pogled od 360 stepeni na okolinu. Odnos između građenog i zatečenog prostora je takav da oni istovremeno koegzistiraju, prožimaju se i nadopunjuju, pružajući korisnicima vanredan doživljaj i potpuno unapređeni kvalitet života. Enterijer kuće, koji je produžetak spoljašnjeg prostora, koncipiran je kao medij koji spaja površine vanjskog sa pužolikim, zakrivljenim zidovima unutrašnjosti

Obojeno drvo skulptura Rejčel Bič često se sastoji od gustih oblika izbalansiranih i naslaganih na nemoguće uskim prevojima i vezama – u ovom smislu rad ove umetnice dobija performanse inženjerije, virtuoznog zanatstva i nesputane mašte. Njene površine su otelotvorenja sile boje, teksture i dizajna, i pokreću pitanje da li je njen rad slikana skulptura ili slikanje na skulpturi.

Vintorg liči na prirodno drvo, ali ima veću čvrstoću, povećanu trajnost, ujadnečenija svojstva, bolju dimenzionu stabilnost, i otpornost na napad gljiva i insekata.

Savremeni čovek teži kreiranju ličnog prostora u kojem može pronaći mir, zaklon, kako od prirodnih pojava i vremenskih neprilika, tako i od spoljašnjeg sveta. Unutrašnja arhitektura - enterijer, baš kao inžinjerska arhitektura, predstavlja umetničku tvorevinu strukturalnih, funkcionalnih i estetskih elemenata i vrednosti. Razvijala se u skladu sa dostupnim materijalima i tehnikama obrade kojima je raspolagalo društvo. Samo stvaranje i kreiranje atmosfere i estetike u enterijeru predstavlja odgovor na potrebe i individualnost osobe, ili više njih koji taj enterijer koriste. Glavna ideja vodilja prilikom opremanja enterijera je stvaranje spontanog, prirodnog okruženja i atmosfere, u kojoj se čovek može slobodno i lagodno kretati u okolnom prostoru, u svojoj individualno prirodnoj, ne samo simboličnoj sredini.

Izvoz svih proizvoda od drveta, osim nameštaja, u 2018. godini u odnosu na prethodnu povećan je za 18,3%, dok je izvoz nameštaja veći za 12%.
Prerada drveta i proizvodi od drveta, osim nameštaja, zabeležili su povećanje od 1,1%, dok je proizvodnja nameštaja u 2018. godini zabeležila rast od 6,3%.
Ukupna vrednost svih proizvoda drvne industrije koji su otišli u izvoz 2018. godine iznosi 587 miliona dolara, a izvoz je u odnosu na prethodnu godinu veći za 85 miliona dolara ili za 14,5%. Drvna industrija i dalje ostaje jedna od retkih grana u Srbiji koja, ne samo što beleži konstantan suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni, već se taj suficit svake godine povećava.
Zabrinjava podatak da se izvoz trupaca i rezane građe hrasta povećava svake godine, tako da je dva i po puta veći 2018. nego četiri godine ranije i iznosio je preko 30 miliona dolara.

šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto u savremenom trenutku?
Njegova svojstva su nam dobro poznata, znamo mu vrline i mane. Ipak je to jedan od najstarijih materijala. Prva ljudska izgrađena staništa su najverovatnije i bila od drveta, a posle se drvo kombinovalo sa kamenom i u tom dvojstvu je na različite načine pretrajalo u građevinarstvu do sada. No, da li je drvo danas passé?

TEHNIČKA ŠKOLA DRVO ART BEOGRAD NA MEKSIČKOJ NEDELJI DIZAJNA
Na Meksičkoj nedelji dizajna, održanoj od 10. do 14. oktobra, beogradska Tehnička škola „Drvo art“ učestvovala je kao jedina obrazovna institucija i jedini predstavnik Srbije. Škola je izlagala u okviru progmara Expo Design Week.

Male hidroelektrane derivacionog tipa

U skladu sa Nacionalnim akcionim planom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je do sada izgrađeno oko 90 malih hidroelektrana (MHE), dok je planirana izgradnja 850 MHE, dominantno derivacionog tipa, u brdsko-planinskim područjima Srbije, uglavnom, u zaštićenim prirodnim područjima (Nacionalni parkovi, Parkovi prirode, Specijalni rezervati prirode)... Ukoliko bi se sve planirane MHE izgradile, bilo bi obezbeđeno svega 2 do 3,5% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou, ali bi to značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije.

Virtuoz u primeni drveta u arhitekturi, američki arhitekta Robert Ošats, autor je nadahnute porodične kuće u mestu Čenekva (SAD). Lokacija za izgradnju nalazi se u šumi, nadomak jezera, i s obzirom na njene postojeće prirodne lepote vlasnici su insistirali da se sačuva autentičnost – tako, iz želje da se ni jedno stablo na parceli ne poseče, i da se arhitektura u maksimalnoj meri srodi sa terenom, nastao je objekat neobičnog, organskog oblika.

Kako bi obezbedili optimalni nivo privatnosti, arhitekta Diem i njegove kolege umetnici su uveli drvenu fasadu koja pruža osenčeni prostor unutar volumena objekta i koja se može automatski pomerati kako bi se regulisala prirodna svetlost u unutrašnjosti. Ornamentika drvenih elemenata podseća na tradicionalne obrasce koji se mogu pronaći u lokalnom dizajnu.

Nove šarke sa integrisanim prigušenjem Blumotion čine specijalni nameštaj mogućim: podjednako, od ormana za zalihe, nameštaja sa tankim frontovima ili ormana sa staklenim vratima ili ogledalom. Za tamne korpuse, nove šarke su takođe dostupne u oniks crnoj boji. Blum zbog toga u proizvodnom programu ima odgovarajuća rešenja za okove za mnogobrojnu primenu nameštaja.

Najpoznatiji italijanski sajam tehnologija za preradu drveta Xylexpo proslavio je jubilarnu 50. godišnjicu održavanja. Najnovija tehnološka rešenja iz oblasti površinske obrade drveta predstavljena su kroz robote za  brušenje pločastih elemenata, automate za reljefiranje površina, robote za prskanje, sisteme očvršćavanja premaza u različitim 3D efektima u površinskom sloju, kao i kroz unapređenja postojećih sistema.

Priča o nastanku ovog muzeja nije tako strana u našem dobu. Naime, bogat kolekcionar i zaštitnik umetnosti, građevinski izvođač Majkl Udijen odlučuje da njegova kolekcija bude dostupna javnosti... Ceo poduhvat krunisan je talentovanim arhitektom, koji ume da novi objekat prilagodi i inkorporira u kontekst, tako da ne remeti zatečeno prirodno okruženje, i istovremeno da postavi nove prostorno-muzeološke standarde.

Novo, aprilsko, izdanje časopisa DRVOtehnika - prenosimo uvodni tekst urednika.

Inicijativa za obrazovanjem i opremanjem ovog neophodnog prostora za dalje unapređenje nastavnog procesa, koji se koristi i kao učionica, potekla je sa Katedre za finalnu preradu drveta TMP odseka. U planiranje i projektovanje su od samog početka bili uključeni studenti svih nivoa studija, pod mentorstvom svojih profesora.

Jedan od impresivnih primera upotrebe bambusa u savremenoj arhitekturi predstavlja Sportska dvorana „Bamboo Life” u Čijang Maiju na Tajlandu. Ovo je, zapravo, najnoviji projekat firme Chiangmai Life Architects koja je specijalizovana za izgradnju od bambusa u ovoj azijskoj regiji.

Nema drveta poput hrasta koje je toliko prisutno u svim segmentima života. Među drvećem je hrast car kao što je to orao među pticama i lav među zverinjem, da parafraziramo starog folkloristu Niševljanina. Tako je bilo nekada, a da li je tako i sada?

Vavilonski vrtovi 21. veka, Sao Paolo - Objekat će biti izgrađen od CLT drvenih panela (Cross Laminated Timber - unakrsno lamelirano drvo).

Marina One nudi mešavinu rezidencija i kancelarija - ali pravo dostignuće je javni zeleni centar koji je inspirisan azijskim pirinčanim terasama. Sa preko 350 vrsta drveća i biljaka, uređena površina od 37.000 kvadratnih metara imitira kišnu šumu i pruža mikroklimu za hlađenje i povećava biodiverzitet.

Holandska firma MVRDV je izgradila javnu biblioteku koja izgleda kao ogromno oko, kao deo novog kulturnog okruga u Tianjinu, u Kini.

Međunarodna saradnja Katedre za primarnu preradu drveta Odseka za tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Kada bi se u izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva i otvorenost šuma ulagalo prosečno oko 21 milion evra godišnje, što je uistinu ozbiljna investicija koja bi zaposlila veliki broj ljudi, naša država i šumarstvo bi svake godine uvećavale dobit, a za trideset godna, uz otvorenost šuma od 10 m/ha, direktna dobit samo u šumarstvu bi godišnje mogla biti veća za 56 miliona evra. Istina, i tada bi otvorenost naših šuma bila za polovinu manje od gustine šumskih puteva kod razvijenih evropskih država.

Državnim šumama gazduju državna javna preduzeća, a država stimuliše strance… Neke strane firme su ovde, u proteklih nekoliko godina, osnovale pilane, ponekad samo pod nadstrešnicom, gde zapošljavaju pet-šest ljudi. Nekima od njih je država dala subvencije. Država ne samo da nas zapostavlja, nego nam odmaže...

Sve je počelo pre pet godina, kada su Tom i Danijela Rafild, bračni par koji se bavi dizajnom nameštaja, kupili prostrano imanje u Kornvolu na jugozapadu Engleske, kako bi njihov dom bio u blizini kompanije koju takođe poseduju. Ovim su dobili izvanrednu mogućnost da svojeručno opreme i urede svoj porodični dom. Tako su svoju dizajnersku specijalnost preneli i na prostor u kome žive. Arhitektonski koncept ovog dvospratnog objekta uradio je arhitekta Kris Strejk, i projekat u celini se smatra kao timski poduhvat Strejka i Rafildovih. Izgradnja je trajala dve godine, a krajem 2016. godine kuća je dobila prestižnu britansku nagradu “Grand Designs”.

Formula Student je najprestižnije svetsko inženjersko takmičenje u kojem učestvuje preko 600 univerziteta. Danas ovo takmičenje okuplja timove iz celog sveta, i pruža priliku studentima da se takmiče na stazama Formule 1, kao i raznim trkalištima širom Evrope i sveta. Kako bi otišli na takmičenje, studenti prvo moraju da sami isprojektuju i izrade vozilo, ali uz pomoć fakulteta i raznih firmi koje sponzorišu projekat...

Od 22. do 26. maja 2017. godine u Hanoveru je održan jedan od vodećih svetskih sajmova u oblasti mašina, alata i tehnologija za obradu drveta – LIGNA 2017. Ovaj sajam se održava svake druge godine u maju mesecu i predstavlja mesto prikazivanja noviteta iz oblasti tehnologija za preradu drveta.

Doći će dan kad će nam se u ekonomiju i politiku uvući neznalice i plaćenici stranih konzorcija i korporacija, pa će doći dan kad će oni svoje ljude imenovati za premijere i državnike... Taj dan će biti sprovod naše suverenosti i demokratije, taj dan će biti sprovod slobode, prava radnika i sveta kakvog smo poznavali... Taj dan će doći uskoro, a mi ćemo ga slaviti kao državni praznik.

Okrugli sto održan u organizaciji Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS: Drvoprerađivači već dugo traže institucionalnu adresu gde bi zajedno sa šumarima razgovarali o saradnji i položaju svih subjekata na šumi bazirane ekonomije sa ciljem veće konkurentnosti, tehnološke opremljenosti, veće finalizacije vredne sirovine i većeg broja zaposlenih.

Kakvo je stanje u drvnoj industriji i proizvodnji nameštaja na početku ove godine, u kakvom su odnosu proizvodnja, izvoz i uvoz proizvoda drvne industrije i proizvodnje nameštaja? Proizvodnja proizvoda od drveta, osim nameštaja u prva četiri meseca ove godine veća je za 0,6% nego u istom periodu prošle godine, dok je proizvodnja nameštaja veća za 14,3% nego prošle godine. Iz ovih podataka vidimo da se i ove godine nastavlja trend finalizacije proizvoda drvne industrije Srbije...

Svaka nova sezona donese i neku novinu i dašak svežine u industriju drvenih podova. Borba za sve zahtevnije kupce i investitore na tržištu je svake godine sve žešća i intenzivnija... Izbor je vrlo širok, ponuda i na našem tržištu veoma bogata i moglo bi se reći da prati najnovije svetske trendove.

Nepravilna, dekorativna drvena forma se proteže celom visinom objekta, prelazi preko prozora prvog sprata i završava neposredno iznad visine ravnog krova. Severne evropske zemlje odvajkada imaju praksu da za gradnju stambenih objekata koriste prirodne materijale, pre svega drvo. Takav koncept imalo je njihovo tradicionalno graditeljstvo, a u današnje vreme ponovo se intenzivno primenjuje zahvaljujući novim tehnologijama prerade, obrade i pripreme drveta.

Dizajner Greg Klassen je izradio stolove da podsećaju na topografske karte na kojima reka preseca prostranu ravnicu. Rezultat je spektakularan i daje utisak da se nalazite u balonu i da sa visine posmatrate reljef ispod vas.

FORESDA (Forest-based cross sectoral value chains fostering innovation and competitiveness in the Danube Region) je međunarodni projekat koji će biti finansiran iz sredstava Evropske Unije u okviru programa: Interreg – Danube Transantional Programme. Projekat je zvanično počeo 1. januara 2017.god. i traje 30 meseci, a u njegovu relaizaciju su uključene relevantne institucije iz 9 zemalja (Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hecegovina, Mađarska, Ruminija i Srbija) koje su direktno ili indirektno povezane sa sektorom drvne industrije.

Stari zanat kroz ruke rezbara iz Konjica krasi svetske kolekcije nameštaja. U današnjem digitalnom dobu žudimo za taktilnom okolinom, i zato tehnike rezbarenja stare preko 150 godina opet postaju aktuelne.

U prošlosti je sto gotovo po pravilu bio pravougaonog oblika i pri velikim gozbama vladar ili feudalni gospodar je mestom do sebe ili bliže sebi odavao počast svojim podanicima i saradnicima, ali i stranim gostima. Dakle, sto je bio mesto za pokazivanje i uvažavanje socijalnog statusa onih koji sede za njim, ali i mogućnost za nanošenje teške uvrede ukoliko se uvažavanje ne pokaže.

Umesto da izvesna drvena građa koja je odigrala svoju ulogu bude bačena ili iskorišćena kao ogrev, u svetu savremenog dizajna postoji mogućnost da se iskoristi u umetničke svrhe i tako joj se vrati život u novom svetlu. Dizajner RODRIGO KALIKSTO...

"Gradnjom baziranom na celom drvetu ulaže se više u lokalne poslove i materijale nego kod uobičajene gradnje, a istovremeno se promoviše zdravo korišćenje šume i lokalne populacije drveta, a time i zdrav i iskren odnos prema životu”. Filozofija arhitekte Roalda Gundersena je u pravom smislu holistička - svaki deo projekta (dizajn, inženjering, gradnja i zanatstvo) se posmatra u svetlu lokalne ekonomije i ekologije.

Domaćin praktične nastave na Goču u okviru međunarodnog studentskog projekta „Innovation School Sprungbrett" prošle godine je bio odsek za Tehnologije, menadžment i projektovanje nameštaja i proizvoda od drveta (TMP). Aktivnosti na realizaciji ovog studentskog projekta su finansirani od strane švajcarske fondacije „Mercator”, a projekat će, posle uspešno završena dva ciklusa, biti nastavljen i u 2017. godini.

Paulovniju, nastalu u Kini pre više hiljada godina, bukvalno je moguće iskoristiti u borbi za čistiju planetu i vazduh, ona oporavlja usahlu zemlju, daje materijal za pelet, građevinarstvo, stročnu hranu i ima je u rasadniku Planto.

Arhitektonski studio „mk27” napravio je drvenu rezidencijalnu kuću čiji su zidovi pokretni i predstavljaju drvene perforirane panele. Raskoš i luksuz savremenog doba ugrađeni su vrlo stidljivo u koncept ove kuće, dajući prednost održivosti i ekologiji, i poštujući tradicionalne metode gradnje.

Objekti koji se usled nemogućnosti restauracije i dotrajalosti zbog koje postoji opasnost od rušenja ili požara moraju ukloniti, danas se sve češće demontiraju umesto što se ruše, pa se svi upotrebljivi materijali sortiraju i vraćaju u ponovnu upotrebu. Drvo iz ovih objekata koje je trajalo do danas položilo je pravi test vremena i definitivno se dokazalo kao izdržljivo i stabilno. Ovakvo drvo je često i znatno skuplje od nove, sveže rezane građe koja se može nabaviti na svakom stovarištu. Ipak, ono svakako ima svojih brojnih draži i prednosti pa mu je i primena veoma raznolika.

Javno preduzeće šumarstva Šume Republike Srpske je prošle godine ostvarilo izuzetno zapažen poslovni rezultat, najbolji u poslednjih desetak godina, kaže direktor Risto Marić. Proizvodni plan je ispunjen sa 108%, a plan prodaje je ostvaren sa 102%. Uz znatno poboljšanu naplatu JP Šume Republike Srpske su ostvarile dobit, a tendencije uspešnog poslovanja su nastavljene i ove godine...

Analize i kalkulacije tokova drveta i proizvoda od drveta u Srbiji su pokazale da se svega 48% od ukupno proizvedenih količina trupaca tvrdih lišćara prerade u proizvode sa višom dodatom vrednošću, a 52% se izveze kao rezana građa i proizvodi sa niskom dodatom vrednošću. Praksa i svi dokumenti ukazuju da je u drvnoj industriji neophodan veći nivo finalizacije. Poznato je da se vrednost trupca kroz rezanu građu uvećava dva puta, a da mu se kao finalnom proizvodu vrednost uvećava i do sedam puta.

Vatrom štititi drvo od vatre. Ova tehnika podrazumeva paljenje odnosno ugljenisanje drveta, hlađenje, čišćenje i površinsku obradu sa prirodnim uljima.

Nastavni plan i program ove škole utemeljen je na obrazovnoj filozofiji koja stavlja značaj na negovanje i poštovanje slobode svakog pojedinca, uz naglašavanje uloge mašte u učenju. Ideja škole je da intelektualni, praktični i umetnički razvoj učenika treba da budu holistički integrisani. Ovaj obrazovni sistem, namenjen deci „iz svih sfera života sa svim vrstama talenta”, logično je zahtevao i posebno osmišljen objekat u arhitektonsko-funkcionalnom smislu - objekat održive arhitekture, gotovo u celini sagrađen od keboni drveta. 

Keboni tehnologija razvijena je u Norveškoj i zasnovana na patentiranom procesu kebonizacije koji poboljšava svojstva mekog drveta koristeći specijalnu tečnost na bio bazi. Tako ovaj proces trajno modifikuje drvo tj. njegove ćelijske zidove, pri čemu se postižu svojstva tvrdog drveta i bogat, smeđi kolorit.

Izgradnja zadivljujuće porodične kuće nedavno je završena na jugu ostrva Wight kao deo programa “Veliki dizajn” britanskog Kanala 4. Arhitekta koji je vođa projekta je Lincoln Miles. Vlasnici kuće su odlučili da naprave veliku porodičnu kuću koja će se što bolje uklopiti u okolinu ostrva.

Zahvaljujući modernim tehnologijama sa lakoćom savladavamo ogromne razdaljine putujući kroz realni ili virtuelni prostor za kratko vreme. Za putovanja koja su našim precima trajala mesecima, nama su potrebni sati. Za poruke koje su njima putovale danima, nama danas trebaju sekunde. Za količinu informacija kojom bivamo zatrpani u toku samo jednog dana, našim precima je pre nešto više od sto godina trebao ceo život da ih prikupe. Jasno je da razmena informacija nikada nije bila brža. To se nesumnjivo odrazilo na sve segmente života i poslovanja... Ovde se vredi zapitati: šta se dogodilo sa dobrim, starim drvetom i gde je njegovo mesto u savremenom trenutku?

Najbolja osobina ove vrste jeste njena prilagodljivost - koristiti se i napolju i unutra. S obzirom na današnje trendove - otvoreni životni prostori i njihovo spajanje sa unutrašnjim prostorima - jatoba je odličan izbor.

Po svoj prilici ne postoji građevinski materijal koji bi svojim svojstvima bio tako izuzetno gradivo kao što je drvo. Drvo je ekološki, jedini obnovljivi građevinski materijal za koji u procesu nastanka i obrade potrošimo najmanje energije, a istovremeno predstavlja skladište ugljendioksida.

Pogled na more, sa jedne, i pogled na šumu, sa druge strane... Za rekonstrukciju stare kuće korišćeni su isti materijali koji su korišteni i u originalnom objektu.

Studenti sa Univerziteta Lund su u saradnji sa osnivačima danskog brenda Hay dizajnirali eksperimentalni nameštaj za kancelarije.

Projekti na temu iskorišćenja gradskog drvnog otpada sve više postaju glavna tema u gradovima širom sveta. Ideja ovih projekata jeste da se ovaj otpad iskoristi, kako bi drvetu pružili drugu šansu, od njega napravili novi upotrebni predmet ili gradovima novi izvor toplotne energije.

Odbor za šumarstvo i industriju prerade drveta je u prošloj godini pokrenuo niz inicijativa kod resornih ministarstava za rešavanje najvećih problema drvne industrije i šumarstva. U daljem tekstu ćemo nabrojati najbitnije...

Ovaj skup je otvorio neke ključne teme. Konferencija je imala tendenciju rešavanja nagomilanih problema u sektoru i predstavljanja tog problema odgovornima, što je i delomično ispunjeno. Tu je ostala velika mogućnost za naredne godine, prilika je to za organizatore da podignu drvoprerađivačke teme na vrh državnih prioriteta. S druge strane, posećenost i interes učesnika bili su na najvišem nivou.

U Vrnjačkoj Banji 7. i 8. aprila 2016. godine održana Prva konferencija – Drvna industrija i šumarstvo Srbije - Samo otvoren dijalog vodi do rešenja problema

Zaključci i preporuke Prve konferencije – Drvna industrija i šumarstvo Srbije.

Napraviti ručno 407 drvenih delova zasebno i zatim ih spojiti tako da pravilno rade, takvu vrstu zadatka je teško i zamisliti, ali studentu Kango Suzuki-ju, sa Tohoku Univerziteta za umetnost i dizajn to je pošlo za rukom.

Pozitivni efekti koje korisnici sauna doživljavaju proističu u velikoj meri i od mirisa drveta te njegovog dodira, koji utiču na smanjenje napetosti i oslobađanje od stresa, te povećanja koncentracije i energije. Za izradu sauna se preporučuje bez izuzetka upotreba mekih vrsta drveta koje bolje upijaju vlagu i ne zagrevaju se kao tvrde vrste, pa je sedenje na njima neuporedivo prijatnije.

Impresivna crkva u Knarviku, gradiću smeštenom na zapadnoj obali Norveške, severno od Bergena, predstavlja autorsko ostvarenje sagrađeno u potpunosti od drveta. Ovaj objekat, koji se zahvaljujući svojoj pitomoj i toploj drvenoj strukturi uvlači u kulturno nasleđe kraja, platforma je za sveukupni razvoj društvene zajednice Knarvika, od umetnosti, preko duhovnosti, do muzike.

Keboni drvo је izdržljivа alternativа impregniranim pločastim fasadnim oblogama i tropskom drvetu, a ne sadrži nikakve hemikalije koje mogu dospeti u okruženje i nauditi čoveku ili okolini.

Usudili smo se i za ovu priliku, napravili odabir rešenja sa ovogodišnjeg Sajma nameštaja, velikim delom uz prikaz „iz autorskog ugla”, a čitaocima pružili mogućnost da ih i sami uporede i procene. Iako naizgled različiti, ovi radovi su jedinstvena poruka jedne generacije, možda baš one koja će nam pružiti izbor, i oblikovati naš život i životni prostor.

Most se proteže u dužini od 54 metra preko reke Save i deo je biciklističke staze koja kreće iz sela Bohinjska, a završava se kod jezera Bohinj. Drvo je bio logičan izbor za građevinski materijal u ovoj regiji, a metoda gradnje interpretacija tradicionalnih metoda koje se koriste u Sloveniji.

Da bi se postiglo povezivanje dva uzorka drveta, korišćeno je zagrevanje brzim i kratkim osciliranjem, trenjem, u kombinaciji sa pritiskom. U principu, svaka vrsta drveta može biti zavarena.

Iako su i ranije postojali drveni bicikli, Niko Šmuc, dizajner ovog intersantnog bicikla, vidi drvo kao materijal budućnosti, a ne kao materijal prošlosti.

Kompaktnost ove drvena konstrukcija i okruženja u kojoj je napravljena ostavlja nobičan utisak i drugačiju sliku dvorca iz XVII veka.

NLT – drvo lamelirano pomoću eksera pored toga što se koristi za podove, zidove i krovne konstrukcije, sada se sve češće koristi i za izgradnju stepeništa.

Toliko bezbedni čipovi da bi se mogli ostaviti u šumu, a gljivice bi mogle da ih degradiraju. Čipovi kao odlično đubrivo.

Od septembra 2015 EGGER promoviše nove proizvode na tržištu i nudi arhitektama kao i stolarima bezbroj različitih opcija dizajna ukuljučujući i već poznati servis. Novi Egger dekori za laminate sa jezgrom u boji i obimno proširenje palete radnih ploča omogućavaju arhitektama i stolarima da istraže nova gledišta. Ne postoji jedan način, jedno gledište – individualan dizajn je prisutan više nego ikad.

Zanimljiv i nesvakidašnji po produkciji, arhitektonski studio iz Velike Britanije, „Blue Forest”, projektovao je krajnje inspirativan objekat specifične namene – Joga studio. Objekat je smešten u Sariju, seocetu na jugo-istoku Engleske. Već sam naziv klijenta („Treehouse Yoga Studio”) ukazuje na njegovu orijentaciju i ideje-vodilje, a slučajno ili ne, to je u potpunosti korespondiralo sa filozofijom projektanta.

Naučnici ovaj projekat i dalje ispituju i razvijaju i smatra se da bi ove baterije mogle da se koriste u fleksibilnim elektronskim uređajima, kao i u električnim automobilima i pametnim tkaninama.

Pločice napravljene kombinovanjem dva najzastupljenija građevinska materijala na svetu, kombinovanjem drveta i cementa.

Drvo i staklo sjedinjeni su u formi eliptično izdužene ljuske sačinjene od besprekorno nanizanih greda. Prostor koji se fomira u utrobi ljuske podeljen je u proporciji zlatnog preseka na unutrašnji – radni, i spoljašnji – otvorenu terasu.

Od nekadašnjeg prostora koji je trebalo da bude parking, investitor je zahtevao elitni objekat koji će biti u prisnom dosluhu sa prirodom, minimalističke koncepcije i sa najboljim mogućim iskorišćenjem lokacije. Autor, beogradski arhitekta Đorđe Gec, na čelu biroa Fluid arhitektura, dao je na ove zahteve odgovor koji je krajnje specifičan, ali je u isto vreme suština njegove arhitektonske vizije.

Prijave za konkurs MY PROJECT 2015 će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine. Wood-Mizer žiri će izabrati najbolje projekte i nagraditi devet učesnika.

Richmond Olypic Oval je objekat izgrađen za Zimske olimpijske igre 2010. godine. Krov ovog objekta je izgrađen od drveta i najveći je krov ove vrste na svetu.

WoodWave paneli prenose opterećenje na potpuno nov način, apsorbuju zvuk kroz otvore između slojeva, a konstruisani su pomoću jednostavno dimenzionisane građe koja zadovoljava uslove zaštite od požara.

Kuća moderanog, funkcionalnog i vizuelno interaktivnog dizajna, a deluje kao da je oduvek postojala na tom mestu, i kao da ju je izrodila sama priroda.

Prijave za konkurs će biti od 01. maja do 28. avgusta 2015. godine, a na jesen, Wood-Mizer sudije će izabrati najbolje projekte i dodeliti nagrade za devet pobednika.

Drvo upotrebljeno kao konstrukcioni materijal ili kao osnovni materijal u enterijeru ima izuzetan doprinos i uticaj na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru, na akustiku, fizičko zdravlje, a veoma značajan je i pozitivni uticaj drveta na ljude.

Hotelska soba koju možete poneti na put - izrađena je od aluminijuma i drveta, otporna na oštećenja koja mogu nastati prilikom transporta.

Brazilski umetnik Henrique Oliveira napravio je instalaciju koja potseća na korenov sistem i omogućava zanimljiv i nadrealan doživljaj gledaocu, grane drveta koje se uvijaju oko greda koje se nalaze unutar galerije.

Stolice dizajnirane za upotrebu u modernim životnim prostorima, mogu da se slažu u horizontalnoj liniji tako da se njihova mesta za sedenje preklapaju, a time i štedi prostor kada nisu u upotrebi.

Dizajnerski studio Hiroki Tominaga Atelier u Tokiju  je prihvatio zadatak da prostoriju od 50 kvadratnih metara pretvori u privremenu kancelariju za sastanke. Pošto je ovaj prostor bio iznajmljen, bilo je potrebno osmisliti što jeftinije rešenje. Dizajner je došao na ideju da koristi drvene palete koje su prvobitno korišćene za transport.

Gavin Munro sadi mladice drveća u specijalno dizajnirane plastične kalupe, obrezuje i usmerava grane u oblike pre nego što će ih kalemiti tako da zajedno formiraju izuzetno čvrste spojeve. Koristeći ovu metodu već je napravio nekoliko prototipova, stolova, stolica i abažura. Majka priroda je odradi sav teži posao, a da li biljkama to prija ili bi da rastu bez oklopa?

Alfa stolica je dobila ime po svom obliku, formirana od nogu koje se prostiru nagore i spajaju u visoki naslon, u čijoj se sredini nalazi sedište. Svi spojevi su skriveni unutar strukture kao bi se naglasio kontinuitet oblika.

Feelwood sinhronizovane pore sada su dostupne i na laminatima i compact pločama. Ovog proleća, pod motom „Napravite razliku“, EGGER počinje kampanju nudeći ideje i stvarajući inspiraciju za kreativan dizajn.

Spoljašnji deo stepeništa je u celosti obojen u crnu boju, dok je u unutrašnjosti stepeništa zadržan prirodni izgled boje drveta. Stepenište se spušta sa međusprata, ali ne dodiruje pod i time stvara iluziju stepeništa koje pluta.

Četiri interaktivne učionice obložene različitim vrstama drvenih panela, dizajnirane za gudačke i duvačke instrumente, udaraljke, perkusije i mešovite instrumente – svaka ima jedinstvenu akustiku i posebnu estetiku.

Uvreženo mišljenje u našoj sredini da je drvo topao i intiman materijal i tu se zaokružuje neka njegova konotacija shodno kojoj je ono najpogodnije za primenu u potkrovljima, vikendicama, kućama za odmor… Ipak, drvetom je moguće postići opšti izraz luksuza, monumentalnosti, otmenosti.

Uvreženo mišljenje u našoj sredini da je drvo topao i intiman materijal i tu se zaokružuje neka njegova konotacija shodno kojoj je ono najpogodnije za primenu u potkrovljima, vikendicama, kućama za odmor… Ipak, drvetom je moguće postići opšti izraz luksuza, monumentalnosti, otmenosti.

Ovde ukratko dajemo rezultate poslovanja prerade drveta i proizvodnje nameštaja u prvih jedanaest meseci 2014. godine. Takođe govorimo o projektu Imate reč - Budite deo rešenja, koji je organizovala Privredna komora Srbije gde su i predstavnici drvne industrije i šumarstva dali svoje viđenje problema, kao i predloge rešenja. Dijalog privrede, države i struke je, bez sumnje, put koji u svakoj delatnosti može dati bolje rezultate poslovanja.  

Posle uspešnih promocija svoje multifunkcionalne sofe inovativnog dizajna, diplomirani arhitekta Nemanja Kiso imao je želju da široj javnosti predstavi novi proizvod koji će, veruje, biti podjednako uspešan kao i prethodni. Reč je o TV komodi, koju pored futurističkog dizajna krasi i dobra funkcionalnost. Dizajniran tako da se koristi u više namena, ovaj komad nameštaja pogodan je i za stambeno-poslovne objekte, hotele, restorane...

Drvo je korišćeno u i konstruktivnom sklopu građevine. Zidovi kuće sastavljeni su od mnogobrojnih slojeva u kojima značajan udeo imaju oni napravljeni od drveta, i taj koncept sproveden je u cilju energetske efikasnosti kuće, budući da se na taj način omogućava toplotni prekid i bivaju izbegnuti hladni mostovi kao glavni način emisije toplote objekta.

Konstrukcija je napravljena od acetilovanog drveta, modifikovanog i obrađenog drveta koje je idealno za upotrebu u spoljašnjim uslovima i u uslovima koji zahtevaju izdržljivost. Otporan je na truljenje kao i na bubrenje i utezanje koji se inače javljaju kao posledica kontakta drveta sa vodom.

Ushićenje pri useljenju u potkrovlje retko da može da pokvari bilo šta, ponajmanje poneka fleka na kosom zidu... Srećni smo, jer lako ćemo naći super majstore i sve će biti ok. A šta dalje i šta je to po čemu se potkrovlje još razlikuje? Stanovanje zadovoljava mnoge ljudske potrebe: potrebu za fizičkom zaštitom, sigurnošću, psihološke, socijalne, ekonomske i kulturne potrebe. Kvalitetno stanovanje uslov je za kvalitetan život.

Nažalost mala kvadratura nam neretko diktira organizaciona rešenja, pa uređenje enterijera zahteva praktičnost i funkcionalnost. Nekoliko praktičnih informacija o što boljem iskorišćenju prostora će, možda, biti od koristi.

Svaki komad lenge je unikatan. S obzirom da je nemodifikovana vrsta, svaka sastojina je specifična jer svako drvo ima svoju posebnu boju i jedinstvenu teksturu koja je dizajnirana prirodno, tokom vremena.

U ovom enterijeru korišćena je kombinacija masiva i egzotičnih furnira različitih boja i dezena. Težnja je bila napraviti funkcionalni prostor u kome bi se korisnik osećao opuštenim i bliskim prirodi, jer to je ono što u današnje vreme nedostaje modernom čoveku.

Sadašnji standard za akustiku datira iz 1963. godine. Standard koji definiše nivo buke (FHA/HUD Noise Control in Multi-Family Housing) u porodičnim smeštajima izrađen je iste godine i predlože tri nivoa buke: početni nivo, srednji nivo i luksuzno stanovanje.

Tendencija je bila, a i danas je, da se sve aktivnosti proizvodnog sistema koje su automatizovane međusobno povežu pomoću računara. Tako je u stručnoj javnosti nastao termin računarski integrisana proizvodnja (eng. Computer Integrated Manufacturing, CIM) ili kraće CIM sistem ili CIM koncept. CIM je filozofija vođenja proizvodog sistema koji počiva na računarskoj podršci i objedinjuje tehnologiju, opremu, organizacione jedinice i informacione resurse proizvodnog sistema, ekspertnih sistema i veštačke inteligencije koji su povezani u računarsku mrežu.

Od materijala se najčešće koriste prirodni materijali kao što su bukva, jasen i hrast, a zaštite su organska ulja, u cilju približavanja nameštaja i celokupnog enterijera prirodi - sredini u kojoj se čovek najprijatnije oseća.

Šumsko gazdinstvo „Užice’’ proizvodi borove oblice egliziranih preseka. Instalirani kapacitet proizvodnog pogona znatno je veći od mogućnosti plasmana ovog proizvoda. Zbog toga treba uvesti još neki od mogućih načina prerade ovih oblica. U ovom tekstu dajemo još jedno, moguće, rešenje za preradu ovih oblica.

U ovom projektu, koji je postao centar zbivanja na Hereford koledžu za tehnologiju u Velikoj Britaniji, sve je po malo održivo, pametno i kreativno.

Ovaj šestostrani komad nameštaja, izrađen spajanjem drvenih ploča sa zaobljenim ivicama koje formiraju oblik kocke, može da se koristi na tri različita načina u zavisnosti od toga koja strana joj je okrenuta ka gore.

Bibliochaise obezbeđuje 300 mesta za nove knjige, a uz to omogućava da se udobno smestite dok čitate.

Bez obzira na materijal, trajnost počinje dobrom konstrukcijom, a pažnja mora da se obrati na sve detalje, pravilan izbor proizvoda, kontrolu kvaliteta.

Glavna inspiracija za dizajn ove kućice došla je gledajući prirodu u tehničkom smislu poznatijem kao „biomimetic architecture“.

Da bi se ovaj sto proširio, potrebno ga je samo zarotirati za 120 stepeni što je moguće uraditi ručno ili uz pomoć električnog motora koji se pokreće pomoću malog daljinskog upravljača.

Lepo vreme i visoke temperature izmame nas iz kuće i dosta vremena provodimo na otvorenom uživajući u blagodetima leta i dugih dana. Ipak, ukoliko brinemo o svojim dvorištima ili baštama, znamo da se obaveze u letnjem periodu umnogome povećavaju. Dekorativno i funkcionalno rešenje u enterijeru predstavlja malč.

Duboko u džunglama Balija nalazi se škola u potpunosti napravljena od bambusa. To je “živa laboratorija“ gde učenici uče o ekologiji reke, rastu pirinča i o tome kako izgraditi objekte od bambusa. Način izgradnje zelene škole je sličan ručnom tkanju tekstila, što doprinosi njenoj jedinstvenosti.

Funkcionalni trosed Sofista, bez upotrebe bilo kakvog mehanizma, jednostavnim izvlačenjem naslona za ruke, pruža dovoljno mesta za sedenje.

S obzirom na predviđanja da će se broj ljudi koji žive u gradovima udvostručiti za tridesetak godina, potrebno je da se reši problem povećane tražnje za visokim zgradama u gusto naseljenim oblastima. Od toga da li će se u rešavanju ovog problema u budućnosti koristiti beton i čelik ili CLT može zavisiti zdravlje naše planete. Šta je CLT?

Interesantna porodična kuća koju su dizajnirale japanske arhitekte iz studija Hiroyuki Shinozaki.

Stan od 75 kvadratnih metara koji ima jednu spavaću sobu, transformisan je tako da se dobije još prostora za spavanje, a da se pritom sačuva postojeći životni prostor. Arhitekte su zamenile postojeću spavaću sobu drvenom kutijom izrađenom od iverice australijskog bora, u njoj se nalaze dve male spavaće sobe, svaka dužine kreveta, kao i treća spavaća soba za goste koja se nalazi na međuspratu.

Nezaštićeni čelik reaguje sa taninom i tako nastaju oblici koji podsećaju na krvarenje. „Ekseri koji ostavljaju utisak krvarenja predstavljaju uporište prirode u radu čoveka”, izjavio je Peter Marigold.

Atrakcija koja pruža potpuno novi način razgledanja arboretuma botaničke bašte. Šetalište se lagano uzdiže duž svojih 130 metara i na najvišoj tački dostiže 12 metara iznad šumskog tla.

Ovaj modni detalj poseduje meke delove koji mu daju veću fleksibilnost od standardnih naočara. Nedostatak tipičnih šarki omogućava da se naočare prilagode svačijoj glavi, a dostupne su u više boja i kombinacija.

Buba na koju je tokom šetnje naišao letonski dizajner Janis Straupe, dala mu je inspiraciju da stvori ovaj jedinstveni komad nameštaja.

Na tačno stotom kilometru autoputa Beograd-Niš nalazi se motel STARI HRAST koji je dobio ime po drvetu hrasta starom preko 600 godina, najstarijem drvetu te vrste na Balkanu, pored koga je podignut. Ne slučajno, hrast je upotrebljen kao dominantni materijal za gradnju. Šumadijsko nasleđe lokaliteta motela i blizina brojnih spomenika iz slavnih perioda nacionalne istorije, odredili su tradiciju kao izvor stila ovog objekta arhitekte Relje Kostića sagrađenog još 1965. godine.

Inspirisano gnezdima ptica, koja polažu jaja duž ivice reke u visokoj travi, i ručno napravljeno, tehnikama koje se upotrebljavaju u brodogradnji, the Exbury Egg je namenjeno da bude plutajući drveni priobalni radni prostor za ispitivanje promena u kompleksnom odnosu između čoveka i prirode.

Tekstura drveta koje je upotrebljeno na objektu vezana je za njegovu besprekornu tehnološku i finalnu obradu, pri čemu je čvrsto nastojano da se zadrži što prirodniji, odnosno, autentičniji kolorit. Dominantna forma upotrebljenog drveta kako u enterijeru tako i u eksterijeru jesu drveni paneli „China-gohan“ glazirani tečnim „FRP“-om.

Kuće arhitekte Božidara Petrovića sagrađene su od prirodnih materijala. Kod nekih kuća glavni materijal od temelja do krova jeste drvo, a kod ostalih za zidanje se koristi opeka, često u kombinaciji sa kamenom. Konstrukcija krova i trema počiva na drvetu, krovni pokrivač je ćeramida (crep), a spoljašnjost je malterisana i zatim okrečena, usled čega kuće imaju beličast, topao kolorit koji je oplemenjen i teksturom kamenih i drvenih partija na fasadi.

Stvaralačko pregnuće umetnika Nebojše Joksimovića po svemu je osobena pojava u našoj sredini. Obrazovan kao arhitekta, sa afinitetima prema književnosti, ovaj autor intelektualno je formiran pre svega u kružoku savremenih beogradskih vajara. Zapravo, kroz njegov rad najbolje je iskazana sinteza svih umetnosti, kako onih likovne tako i onih ne-likovne prirode.

Idilično planinsko okruženje inspirisalo je dizajneriku enterijera Tanju Haug da u svom radu na planinskoj brvnari koristi prirodne materijale. Tavanice su izrađene od drveta s konstrukcijom od masivnih teških drvenih greda. Kamen korišćen za gradnju uzet je iz obližnje kolibe ili planinarskog doma koji je bio srušen do neprepoznatljivosti. Većina nameštaja izrađena je od obnovljenog starog drveta. Enterijer je rustičan, a u isto vreme moderan i komforan.

Različitost i neujednačenost postaju osnovne osobine prostora. Kombinovanje starog i novog otvara mogućnost kupovine starih „second hand“ predmeta ili komada nameštaja, koje ćete savršeno kombinovati s najnovijim kolekcijama poznatih svetskih proizvođača nameštaja. Ne treba da brine što će se u prostoru pojaviti različitosti u elementima garniture za sedenje ili stolicama oko trpezarijskog stola, jer upravo je to trend.

Sve dosadašnje radionice su imale mnogo uspeha te su radovi nastali u toku radionica bili izlagani na brojnim značajnim manifestacijama u oblasti dizajna (Beogradska nedelja dizajna, Mixer Expo Design, Mikser, Sajam nameštaja) i u prestižnim galerijama, muzejima i ustanovama kulture. Već dve godine, kreativni radovi učenika škole Drvo art i njihovih vršnjaka iz Evrope, dostupni su i međunarodnoj publici. Kreacije mladih dizajnera su bile prezentovane i na najprestižnijim dizajnerskim manifestacijama kao što su Međunarodni sajam nameštaja u Milanu, odnosno Milanska nedelja dizajna i Sajmu industrijskog dizajna u Madridu, a zahvaljujući izlaganju na međunarodnim sajmovima, Škola je uspostavila saradnju sa stranim socijalnim partnerima iz privrede od kojih je najznačajniji austrijska firma Blum.

Kuća, delo arhitekte Stojana Maksimovića, datira iz 1995-96. godine, i njena forma nastala je kao plastično istraživanje na temu plovećeg broda. Petu fasadu, tako, čini ritmička kompozicija kosih krovova, koja asocira na razapeta brodska jedra pod naletom vetra. U drvenoj površini eksterijera prepoznaje se ista aluzija. Drvo je obilato korišćeno i u enterijeru. Zapravo, čitav konstruktivni sklop kuće, stubovi i grede, su od drveta, i to jelove građe.

Bicikl Analog.One.One, zapravo, nije prvi bicikl napravljen od drveta, ali je zasigurno jedan od najlepših. Majk Pesok, dizajner ovog bicikla, vlasnik i osnivač Grainworks wood art manufakturne radnje, smatra da ovaj bicikl treba posmatrati kao umetničko delo, jer u SAD-u još uvek nije zvanično odobren za upotrebu na putu.

Ovaj zanimljivi garderober poslužiće onima koji planiraju, na primer vikendom, koje će odevne kombinacije nositi u toku nedelje. Dizajn pogoduje svim ukusima: stub se može rotirati  i tako se dobija više mesta za duže haljine i pantalone.

Novosagrađena porodična kuća na farmi nadomak sela Moniaviv na severozapadu Škotske, izdvaja se po vrlo specifičnoj i nadahnutoj upotrebi drveta, kao i po drugim aspektima striktnog opredeljenja za postulate ekološke arhitekture. Arhitekta Mark Vagorn (Mark Waghorn), u konstrukciji ovog projekta je koristio isključivo lokalne materijale koji su ostavljeni u zatečenom, izvornom stanju (kamen, drvo, travnati krov).

Inspirisana pravljenjem cigara u Španiji, Austrijska dizajnerka Helen Štajner se dosetila da napravi stolicu na sklapanje od tankih traka umotanih u cevi.

Drveni paneli koji se mogu koristiti za najrazličitije namene, uglavnom u enterijeru: od izrade pregradnih zidova, vrata, stepeništa do izrade nameštaja, a mogu propuštati veštačku ili prirodnu svetlost

Sa ekstremno gustom srčikom, ova vrsta drveta je izazov za obradu. Puca lako i ima tendenciju ka raspuklinama. Teška je za rezanje i bušenje. Svetla strana jeste da na kraju proizvodi od zmijskog drveta budu odličnog izgleda i kvaliteta i poliraju se dobro. Ovo drvo se obično prodaje u malim količinama i koristi se za izradu predmeta kao što su vaze, činije, drške za noževe, kundaci, delovi violine...

Jedno od najpoznatijih i najčešće korišćenih tasmanijskih vrsta drveta, crno drvo se proizvodi u umerenim količinama i raste u različitim tipovima šuma. Najviša, najpravija i najveća stabla rastu u kišnim šumama i močvarama severozapadne Tasmanije. Generalno, ova vrsta ima kratak životni vek i brzorastuća je, obnavlja se lako iz semena posle požara. Crno drvo cveta u vlažnoj atmosferi i postojano je kada raste u senci, a i kada je izloženo udarima vetra.

Mlada beogradska dizajnerka i arhitekta, Irena Kilibarda dokazuje da ne idemo samo u sportu u korak sa svetom već i u inovativnom korišćenju novostvorenih materijala i tehnologija. Svojim proizvodima iz oblasti industrijskog dizajna baziranim na OLED tehnologiji ona je skrenula pažnju domaće i svetske javnosti na sebe i svoj studio D signed By, budući da je jedan od pionira u svetu koji su kombinovali ovu sasvim novu tehnologiju i dizajn.

Kuću za odmor na Pančevačkom putu nadomak Beograda, koja predstavlja total-dizajn ostvarenje beogradskog arhitekte Dejana Taseva, odlikuju krajnja originalnost i nesvakidašnjost. Sagrađena je na porodičnom imanju, u tihom ambijentu banatske ravnice, sa idejom da bude mesto za pribežište i opuštanje od dnevne gradske vreve. Međutim, način i sredstva kojima je ova premisa ostvarena prevazilaze uobičajenu praksu i svako već viđeno rešenje. U njenom prostoru najjasnije se čita ideja čovekovog povratka prirodi, a sam objekat deluje kao da ga je stvorila sama priroda.

Ručne torbe su uvek u trendu, apsolutni modni hit i u današnje vreme postale su kult i statusni simbol sa adekvatno visokim cenama. U tom pogledu, koža kao prirodni materijal je apsolutno dominantna i velika je potražnja za njom na tržištu. Furnir bi bio logičan i neverovatno atraktivan komplement u vizuelnom pogledu, ako bi njegove druge karakteristike omogućile takvu upotrebu. Kompanija Furwa Furnierkanten GmbH iz Valkertshofena, koja se specijalizovala za oblaganje površina i završne radove, sada traga za tržištem novih i izuzetnih furnirskih aplikacija za ekskluzivne površinske slojeve za moderne luksuzne torbe (posebno torbe namenjene ženama) sa velikim furnirskim aplikacijama.

U poslednje vreme sve je više ekološki osvešćenih ljudi koji se, zabrinuti za budućnost planete, okreću ekološkim i održivim materijalima. Materijal koji je van svake sumnje u celosti ekološki, obnovljiv i biorazgradiv, a koji ima izuzetna svojstva jeste pluta. Prošle godine je proglašena za jedan od deset najinovativnijih materijala od strane arhitekta i dizajnera.

Odnedavno, ojačan grupom dizajnera, pored dosadašnjeg načina poslovanja, Umetnički dizajn studio Sofronić je postao i jedan od retkih inovativnih centara koji se bavi problemima u industriji nameštaja, a rezultat je veliki broj zanimljivih eksponata i konceptualnih rešenja iz ove oblasti. Svi eksponati predstavljaju originalna rešenja koja se odlikuju specifičnom formom i funkcijom. Neki od koncepata bave se i posebnim problemima kao što su ušteda materijala, ušteda prostora, multi funkcionalnost, modularnost, ergonomija…  Mnogi dizajneri bili su inspirisani prirodnim formama pa se tako ova rešenja mogu nazvati i bioničkim konceptima.

Predhodni sajam nameštaja i dizajna u Beogradu, predstavljao je odličnu priliku za promociju jedne takve ideje. Postavka je zabeležila veliku posećenost, a eksponati su pokupili niz pozitivnih kritika od strane posetilaca. Pogledajte ih i vi.

Vekovima se drvo nameće kao primarni materijala kojim arhitekte i dizajneri pokušavaju da dobiju najbolji kvalitet akustike. Od violine do cele koncertne hale, drvo ima važnu ulogu u pružanju nezaboravnog akustičkog iskustva. Zvuk udara direktno u drvo i zvučni talasi se apsorbuju ili odbijaju od njega, i na taj način drvo proizvodi zvuk. Iz tog razloga je ono idealan materijal kako za muzičke instrumente tako i za primenu u arhitekturi.

Predeo Zlatibora veoma je zanimljiv i zbog negovanja tradicije, i kao takav oduvek je privlačio srpske umetnike. Izbor jednog od zlatiborskih proplanaka za grupaciju planinskih kuća nije mogao biti slučajan, budući da se na ovoj planini nalazi najrazvijeniji tip razbijenog sela u Srbiji. U njima su kuće – brvnare (ili osaćanke) koje su pravljene ručnim alatom od lokalnog drveta, i postavljene su na nisku podlogu od kamena. Stevan i Tatjana Mićić, poznati bračni par arhitekata iz Beograda je pošao za ovim arhitektonskim uzorima, ali je, prateći zov slobode u umetničkom izražavanju, u nekim aspektima i odstupio od njih.

Drvo se već vekovima koristi za nameštaj, galanteriju, u dekoraciji, za konstrukcije, kuće, mostove, muzičke instrumente i svuda pleni svojom bojom, teksturom i lepotom. Drvo je obnovljiv, ekološki prihvatljiv materijal jer vezuje ugljen-dioksid, ali u isto vreme je osetljiv na spljašnje uticaje.

Jovan Popović je za 43 godine rada napravio 174 violine od kojih je 30 violina poklonio talentovanoj deci, čiji roditelji nisu bili u mogućnosti da kupe violine za školovanje svoje dece. Danas su to ljudi koji su završili akademije, postdiplomske studije i postali sjajni muzičari.

Devedesetih godina prošlog veka Finci su tragom stare ideje o boljem sušenju drveta stigli do termički obrađenog drveta ili termo-drveta. Termo-drvo je drvo kome je obradom na visokim temperaturama, od 160^oC do 260^oC u zavisnosti od vrste, promenjena hemijska struktura, ali bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava.

Interesantan stan u Mačvanskoj ulici u Beogradu, kao jedno od reprezentativnih novijih ostvarenja beogradske škole enterijera, odlikuje se zapaženim i vrlo svojevrsnim odnosom prema upotrebi drveta.