Carrascal del Río
Carrascal del Río | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Segovia | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcaldesa de Carrascal del Río | María del Henar de Pablo San Ignacio | ||
Nome oficial | Carrascal del Río (es)[1] | ||
Códigu postal |
40331 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 41°22′03″N 3°53′51″W / 41.3675°N 3.8975°O | ||
Superficie | 30.52 km² | ||
Altitú | 858 m | ||
Llenda con | Cobos de Fuentidueña, Castrojimeno, Valle de Tabladillo, Sepúlveda, Sebúlcor, Fuenterrebollo y Navalilla | ||
Demografía | |||
Población |
137 hab. (2023) - 79 homes (2019) - 68 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.09% de provincia de Segovia | ||
Densidá | 4,49 hab/km² | ||
carrascaldelrio.com | |||
Carrascal del Río ye un conceyu y villa d'España perteneciente a la provincia de Segovia, na comunidá autónoma de Castiella y Lleón. Pertenez al partíu xudicial de Sepúlveda y tien al sur, la llocalidá de Burgomillodo, que da nome al banzáu de Burgomillodo de xeneración d'enerxía hidroeléctrica.
Símbolos
[editar | editar la fonte]L'escudu heráldicu y la bandera que representen al conceyu fueron aprobaos oficialmente'l 12 d'abril de 2000. L'escudo se blasona de la siguiente manera:
«En campu d'oru cinco carrasques de sinople, puestes trés y dos, sobre ondes de plata y azur. Escudu timbrado con una corona real d'oru.»
La descripción testual de la bandera ye la siguiente:
«Pañu cuadráu de proporción 1:1, con tres franxes horizontales ondulaes azules. Lleva sobrepuestu nel centru l'escudu d'armes timbrado de la Villa de Carrascal del Río.»
Historia
[editar | editar la fonte]En 1558, el rei Felipe II, por causa de los onerosos gastos de la so política esterior, viose obligáu a vender señoríos xurisdiccionales hereditarios ente los que s'atopaben les villes de Carrascal y Castrojimeno. Ante esta situación, Antonio de Luna y Valois, VI Señor de Fuentidueña, aprovecho la ocasión p'axustar un alcuerdu cola facienda real que-y dexara sumar dambos señoríos xurisdiccionales en cuenta d'un cuentu y 344.000 maravedinos.[3]
En 1559, la infanta rexente Xuana d'Austria, dio la carta de venta a favor d'Antonio de Luna y Valois, que fundo un mayoralgu de segundagenitura, incompatible col Señoríu de Fuentidueña, para Pedro de Luna y Rojas, primer fíu del so segundu matrimoniu.[4]
Demografía
[editar | editar la fonte]2000 | 2002 | 2004 | 2006 | 2008 | 2010 | 2012 | 2014 | 2016 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
210 | 201 | 201 | 200 | 187 | 174 | 174 | 162 | 154 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: INE) |
Alministración
[editar | editar la fonte]Llexislatura | Nome | Partíu |
---|---|---|
1979-1983 | Segundo López Llorente | UCD |
1983-1987 | Benignu Pérez Tapia | UCD |
1987-1991 | ||
1991-1995 | Rogelio Lázaro Moneo Bravo | PP |
1995-1999 | ||
1999-2003 | David Moneo | PP |
2003-2007 | ||
2007-2011 | María del Henar de Pablo San Ignacio | PSOE |
2011-2015 | María del Henar de Pablo San Ignacio | PSOE |
2015-2019 | María del Henar de Pablo San Ignacio | PSOE |
2019-2023 | n/d | n/d |
2023- | n/d | n/d |
Llugares d'interés
[editar | editar la fonte]- La parte meridional del términu pertenez al Parque Natural de los Focetes del Río Duratón, incluyendo'l banzáu del Burgomillodo o la famosa ermita de San Frutos.
- Dispón de merenderos públicos y de delles siendes autoguiadas fuera del Parque Natural del Río Duratón que mengüen la carga de visitantes que soporta esti espaciu protexíu y que tamién ufierten nueves posibilidaes p'aquellos que deseyen esfrutar y conocer d'ecosistemes similares a los d'esti espaciu, como lo son les estepes, los pinares resineros, les tierres de cultivu o montes de ribera.
- Otros llugares d'interés cultural son el banzáu de Burgomillodo, la ermita de San Frutos, la ilesia de La nuesa Señora de l'Asunción o les bodegues soterraes tradicionales que s'escavaron na redoma al nucleu de población principal.
Ver tamién
[editar | editar la fonte]- Diputación Provincial de Segovia
- Conceyos de Segovia
- Parque Natural de los Focetes del Río Duratón
- Ermita de San Frutos
- Banzáu de Burgomillodo
Referencies
[editar | editar la fonte]- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.
- ↑ 2,0 2,1 Xunta de Castiella y Lleón (ed.): «ALCUERDU de Plenu del Conceyu de Carrascal del Río, de 31 de marzu de 2000, pol que s'aprueba l'Escudu Heráldicu y Bandera d'esti conceyu.». Boletín Oficial de Castiella y Lleón nᵘ249/2000 de 28 d'avientu de 2000.
Bibliografía
[editar | editar la fonte]- Hernánsanz Navas, Justo (1985). Fuentidueña y el so alfoz: notes históricu-arqueolóxiques. Autoedición. ISBN 978-84-398-4817-2.
- Cuéllar Lázaro, Juan (2007). Fuentidueña: comunidá de villa y tierra. Alcobendas: Real del Catorce, S.L.. ISBN 978-84-935572-4-9.
Enllaces esternos
[editar | editar la fonte]