GOTIKA UMETNOST

Gabi booki sale

Prva dela gotike umetnosti, kao i romanika, nastala su na tlu Francuske. Taj novi, u
potpunosti evropski stil, dao je prve plodove u XII veku, kada je postojao istovremeno
s romanikim. U XIII veku dostigao je najvei sjaj, a u zemljama u kojima se
renesansa kasno razvila opstao je sve do XVI veka.
Romaniki stil vezan je za Evropu ranog perioda slobodnih
gradova. Gotski stil raa se u trenutku kada se ocrtavaju odlike
evropskih naroda i granice nacionalnih zemalja. U meduvremenu
su se u vie razliitih zemalja uvrstile kulturne tradicije, a vredan
graanski sloj jaa sopstvenu politiku poziciju u odnosu na
plemstvo i svetenstvo.
*Proelje katedrale u Amijenu (Francuska), 1220-
1288. Tornjevi nisu dovreni, trebalo je da budu
vii. Njihova teina umanjena je galerijama otrih
lukova. Tri portala odlikuju se karakteristinom
dubinom, elementom nastalim pod nordijskim
uticajima, i dekorisani su skulpturama svetaca
*Plan katedrale u Amijenu, u obliku latinskog krsta s veoma
razvjenim ambulatorijumom (hodnikom) oko sredineg oltara i
bonih kapela.
Tokom tog dugog perioda razvila se trgovina koja je pogodovala
procvatu gradova - oni postaju privredni i kulturni centri prvog
reda. Katedrale zamenjuju seoske crkve i manastire, postajui
tako najvanija sredita irenja umetnosti. Pojavljuju se
univerziteti. Zanatlije se udruuju u esnafe, umetnici su priznati i
izlaze iz anonimnosti. Vladari ponovo uspostavljaju mo nad
feudalnim gospodarima i postaju, s plemstvom i stanovnitvom
gradova, najvaniji pokrovitelji umetnosti. S druge strane, crkva
zadrava mo i proiruje svoj uticaj, ali sada daje humanistinije
vienje religioznih tema, podstiui predstavljanje Bogorodice
kao majke i Hrista kao stradalnika, a pribliava se vernicima i
pomou itija svetih. Pojavljuju se i linosti poput svetog Bernara
(XII vek) i svetog Franje (XIII vek), koje pokuavaju da oive
ideje uzdravanja i siromatva, karakteristine za izvorno
hrianstvo.
U unutranjosti crkve poveava se broj brodova pokrivenih
krstastim svodovima zasnovanim na iljatim lukovima kojima se
postie veoma snaan efekat.
Kod katedrala izgraenih s one strane Alpa graditelji su dosegli
vrtoglave visine, naroito podizanjem bonih tornjeva proelja i
visokih iljatih tornjia. Osnova tih crkava je sloena. Brodovi su
meusobno odvojeni nizovima visokih i monih snopova noseih
stubova koji naglaavaju vertikalni ritam graevine. Graditelji
evropskog severa bili su prinueni da otvaraju velike prozore da
bi oskudna spoljna svetlost prodrla u brodove i osvetlila ih. Novi
nain graenja doputao je da se, otvaranjem velikih umesto
malih prozora zidovi uine lakim. Ovi veliki prozori zastakljivani
su viebojnim staklom koje je, po unutranjosti crkve, bacalo
upeatljive snopove obojene svetlosti.
*ema katedrale u Amijenu. Gotski graditelji, spremni
da se suoe s upotrebom novih elemenata, koristili su
kamen do samih granica statikih mogunosti.
Stremljenje ka visinama naglaeno je iljatim vrhovima
tornjeva.
*Katedrala u Amijenu,
unutranjost. Visoki nosei
stubovi zamenjeni su
snopom cilindrinih rebara
svodova koji preuzimaju na
sebe teinu krstastog svoda
*Katedrala u atru *Notr Dam, Pariz
*Katedrala u Remsu *Katedrala u Amijenu
*Milanska katedrala
*Katedrala u Solzberiju u Engleskoj
*"Zlatna palata", Venecija
Na ovim primerima mogue je uoiti postepeni formalni razvoj
lukova i okulusa koji postaju sve sloeniji, pretvarajui se u
mreaste kamene ornamente to ukraavaju prozore na
galerijama. Prvi primer ottgovara ranoj gotici, drugi poznoj ili
plamenoj, a trei poznoj gotici u Engleskoj, tzv.
perpendikularnom gotikom stilu.
GOTIKA KATEDRALA

Najreprezentativnija graevina gotike arhitekture je katedrala, a
njena osnovna osobina je tenja ka vertikalnosli. Da bi se to
postiglo, primenjivana su reenja koja su omoguavala
smanjenje debljine zidova i njihovo rastereivanje pomou velikih
otvora, a uvode se i elementi koji naglaavaju izduenost
graevine. Zbog toga je najvee dostignue gotike upravo
krstasti svod s rebrima, zasnovan na prelomljenom luku. Takav
svod u velikoj meri oslobaa zidove tereta koji je nekada poivao
na njima i usmerava ga ka tano odreenim takama. Ipak, i
dalje se koriste spoljanje potpore, iako se i one rastereuju i
stilizuju pomou novog elementa, a to je potporni luk: ti lukovi
prenose potiske svodova nad glavnim brodom na kontrfore
zavrene pinaklom. Unutranji potporni stupci postaju sve vii, a
na njima su vitki lukovi.
glavni
brod
lpinakl
*Poreenje visina glavnog broda u istoj razmeri.
1. Notr Dam u Parizu
2. Katedrala u atru
3. Katedrala u Remsu
4. Katedrala u Amjenu
Tipina gotika fasada podeljena je na tri
dela, koja odgovaraju trima podunim
brodovima u unutranjosti, a na njoj se nalaze
dve bone iljate kule. Portali su, kao i u
romanici, raskono klesani. Iznad sredinjeg
portala obino se nalazi velika rozeta.
Gotika je nastala u Francuskoj, pa njeno prouavanje treba
usredsrediti na razvoj koji se moe pratiti na najvanijim
graevinama te zemlje. Taj dugi period moe se podeliti na
etiri etape ili stila. U ranoj gotici eksperimentie se s
potpornim elementima da bi se rasteretili zidovi. Izmeu
galerije i zone visokih prozora (klaristorijuma) umee se
triforijum kako bi se naglasila izduenost graevine. U zreloj
gotici galerija se izostavlja, ime se naglaava klaristorijum i
istiu otvori. Naredni period naziva se zrakastim zato to se
svetlosti pridaje velika panja, kao posebnom elementu. Zid
sa triforijumom otvara se ka spoljanjosti pomou ipkastih
otvora. To sve vee rastereenje zida iri se dalje na brodove
i sekundarne kapele. Konano, plamena gotika, tako nazvana
prema oblicima u vidu plamena koji se pojavljuju u dekoraciji,
karakteristina je po prenaglaenosti ukrasa i sve veoj
sloenosti krstastih svodova s rebrima.
pinakl
arhivolte
timpanon
nadvratnik
razdelni stub
(trimo)
dovratnik
fronton
Gotika skulptura se, ako se posmatra u odnosu na
romaniku, razvija ka izrazitijem naturalizmu i
voluminoznosti, nadilazei tako hijeratinost i
konvencionalizam. Skulpture se stilizuju i poprimaju
veu ljupkost i blagost, a scene postaju sloenije.
Malo-pomalo, skulptura se oslobaa stega
arhitekture i u njoj se ostvaruje pokret; dobar primer
su skulpture na trimou portala, koje se s vremenom
sve vise osamostaljuju. Izmedu prikazanih figura
ostvaruje se odnos, to se postie izrazima lica, a on
se uspostavlja i s posmatraem; iako je svrha
skulpture i dalje pouavanje, poruka koju ona
prenosi bliska je ovekovim oseanjima.
VRSTE SKULPTURE
Skulptori gotike nisu se bavili samo monumentalnom
skulpturom, koja se pojavljuje, pre svega, na
fasadama katedrala, ve su, oslobodivi se stega
arhitekture, stvarali skulpturu u prostoru, koju unose
u hramove; takve su skulpture Bogorodice s
Detetom, zatim raspetog Hrista ili svetitelja. Grobna
skulptura takoe dobija na vanosti; izrauju se
portreti, a tei se vernosti modelu, ije se crte
istovremeno i idealizuju. Drvo se koristi u dekoraciji
horskih sedita i oltarskih retabla, koji s vremenom
zadobijaju sve vei znaaj i u ijoj se izradi preplie
rad skulptora i slikara.
SKULPTURA
*Mermerna predikaonica baptisterijuma katedrale u
Pizi. Izradio ju je Nikola Pizano sredinom XIII veka, a
na njoj se jasno vidi klasini uticaj na italijansku
gotiku skulpturu. Na slici: detalj scene Poklonjenja
mudraca.
*Pariska Bogorodica. Poetak
XIV veka. Notr Dam u Parizu
*Retgenska Pijeta. Poetak
XIV veka. Drvo. Visina 87,5
cm. Rajnski pokrajinski
muzej, Bon
*Zapadni portal katedrale u atru
*Otvor oluka
Meu vajanim ukrasima u mermeru karakteristini su otvori oluka
kroz koje se izliva kinica. Isklesani u obliku udovinih ivotinja,
zmajeva i demona, u skladu sa srednjovekovnom simbolikom
ikonografijom, mnogobrojni otvori oluka dovoljno su istureni da
zidovi graevine ostanu suvi.
ROZETA
Na zapadnim fasadama najveeg broja crkava nalazi se veliki
okrugli ipkasti otvor ukraen vitraima. Kroz taj otvor, rozetu,
u hram dopire raznobojna svetlost koju stvaraju vitrai.
U izradi rozete uestvuju skulptori i vitraisti. Na slici: rozeta
na crkvi manastira San Kugat del Valjes (panija).
NAJVAZNIJI VITRAI U EVROPI
Francuska je zemlja u kojoj je vitra doiveo najvei razvoj. Istiu
se vitrai u katedrali u artru i u crkvi Sent apel u Parizu. U
Nemakoj se znaajni vitrai nalaze u katedralama u Kelnu i
Marburgu, a u Engleskoj u kenterberijskoj katedrali. U Italiji je
nedostatak majstora vitraista doveo do saradnje sa slikarima.
Primer je slikar Duo koji je uestvovao u izradi vitraa sijenske
katedrale. U paniji posebnom svetlou sijaju vitrai katedrale u
Leonu i skupine u ironi i Taragoni, nastale pod italijanskim
uticajem.
VITRAZI
U ovom razdoblju vitra je zamenio zidno slikarstvo kao vid
ukraavanja i postao je nosilac glavnih religioznih ikonografskih
ciklusa. Pored toga, omoguavao je stvaranje igre svetlosti i
senke, to je
opinjavalo vernike i uvodilo ih u posebno raspoloenje. Gotiki
vitra razvija se od prve polovine XIII veka do kraja XV i poetka
XVI stolea. Tokom tog dugog perioda moe se pratiti razvoj
forme, tehnike i kolorita.
TEHNIKA I KOLORIT
Tokom XIII veka vitraisti su koristili mali broj boja; preovlaivali
su crveni, plavi, zeleni i purpurni tonovi. U drugoj polovini tog
veka gama postaje bogatija i poprima vei sjaj zahvaljujui
manjoj debljini stakla. U XIV veku umetnici poinju da koriste
dvostruko staklo: obojeno staklo prekrivano je drugim staklom
koje je bilo teno, ime se dobijalo na sjaju i hromatinosti.
Poinje da se koristi srebrnouta boja, koja omoguuje slikanje
razliitih tonova ute boje i odbacivanje olova, ime se uveava
lepeza hromatskih mogunosti. Krajem XIV veka uvedena je
nova tehnika: takasti grizaj. Tokom narednog veka ovladava se
nainom predstavljanja inkarnata (boje ljudskog tela), ime
kompozicije dobijaju na naturalizmu.
Slikarstvo: imabue i oto
Oko polovine XIII veka mozaike u crkvama zamenjuju slike na
zidu (freske) i ikone slikane pod vizantijskim uticajem. Oltarsko
slikarstvo se u Toskani razvija u velika raspea na kojima je Hrist
prikazan pored oaloene Bogorodice i Svetog Jovana. To su
dramatine figure sa veoma snano izraenim bolom.
U Firenci se, krajem XIII veka, pojavio imabue (Ceni di Pepo),
najznaajniji slikar oltarskih kompozicija toga vremena. Sveti
prizori koje je imabue naslikao odlikuju se velikom izraajnom
snagom. Nain slikanja nabora na tkanini i samih figura ukazuje
na vizantijski uticaj. Linije preovlauju nad plastikom a svetlosni
efekti zlata podseaju na sjaj mozaika.
*imabue, Bogorodica
oplakuje Hrista, detalj
kompozicije Raspee,
Areco. Poza je preuzeta od
vizantijskog modela. Nabori
na tkanini ostvareni su
pomou svetlosnih efekata
zlatne boje. Pozadina je
zlatna.
*imabue, Raspee, detalj
Hrista (Areco, San
Domeniko). Crte lica nisu
naturalistike ve
predstavljaju stilizovanu
patnju. Telo je prikazano u
skladu sa tradicionalnom
emom snane izraajnosti
Duo di Boninsenja, koji je iveo i stvarao u Sijeni (Toskana) na
prelazu XIII u XIV vek, delimino nadmauje vizantijske modele
udahnuvi, bogatom paletom boja i neto prirodnijim figurama,
oaravajuu lepotu likovima Bogorodice i svetitelja na svojim
velikim ikonama oltarskih tabli.
*Duo. Detalj
Madone,
1308 - 1311.
Muzej
kaztedrale,
Sijena
*Duo. Hristov
ulazak u
Jerusalim.
Tempera na
drvetu, 103 x
53.7 cm. Muzej
katedrale, Sijena
OTO: JEZIK NOVOG IZRAZA

oto di Bondone (Vespinjano 1266 - Firenca
1337) inovator je evropskog slikarstva i
prethodnik renesanse. U potpunosti
napustivi vizantijski model, on se okree
stvarnosti, gleda svet oko sebe, posmatra
prostor, pokrete tela i njihovu plastinost.
oto se oslanja na sopstveno zapaanje da
bi izgradio jezik svog izraza. Na sasvim nov
nain svojim savremenicima saoptava
duhovne sadraje i hrianske vrednosti.
Iako otove figure nisu realistine, ve
predstavljaju svojevrsnu transformaciju
prirodnih oblika, one ipak otkrivaju snano
ljudsko obeleje koje je umetnik udahnuo
svojim likovima. Bogorodica, Hrist i apostoli
su sa vizantijskih zlatnih pozadina
premeteni u stvarni prostor
srednjovekovnog grada.

Na freskama u Kapeli delji Skrovenji u
Padovi, oto uvodi dubinu u prostor. U taj
prostor on smeta izbalansirane grupe
likova. Odmerenim i dostojanstvenim
kretnjama njegovi likovi s neverovatnom
jednostavnou kazuju svoje jevanelje.
*oto. Hrist pretvara vodu u vino. Kapela
Arena (Skrovenji) u Padovi
*Kapela Arena (Skrovenji) u Padovi
*oto. Oplakivanje.
1305 - 1306. Kapela
Arena u Padovi
Na ovoj fresci u Kapeli delji Skrovenji (slika
1) oto prikazuje tipian prostor
srednjovekovnog grada. Dogaaj iz
jevanelja osavremenjen je i preseljen iz
Palestine u Toskanu XIV veka. Dve
graevine u tipino toskanskom romanikom
stilu definiu prostor u odnosu na pozadinu
kobaltno plavog neba koje sada zamenjuje
zlatne pozadine vizantijskih ikona.
Kompozicija
Kao to pokazuje ema na slici 2, oto s
umenou reditelja rasporeuje linosti
unutar ogranienog prostora. Desno: grupa
ena oplakuje svoju ubijenu decu. U sredini:
delat, koji zastaje u svom okrutnom inu da
bi poveao bolnu zebnju od pokolja, odlikuje
se neverovatnom izraajnom snagom.
Plastinost tela naglaena je naborima
odee.
*oto, Pokolj vitlejemske dece, 1304-1306. (Padova, Kapela delji
Skrovenji).
Simone Martini i oto
U etrnaestom veku Firenca i Sijena takmiile su se ija e likovna ostvarenja biti lepa i sa vie novina u slikarstvu. Ako oto
predstavlja Firencu, Simone Martini (1284-1344) predstavlja Sijenu. On je najznaajniji gotski slikar i njegov stil je bitno razliit
od otovog. oto izraava narodnu ivotnu snagu. Njegovi likovi lie na ovozemaljske, telesne ljude, na stvarne mukarce i
ene. Simone je, nasuprot tome, slikao figure koje izraavaju boiju milost, lakou i spokojstvo. Saoptava ih krhkim formama
bez mase, bogatom paletom boja nenih tonova. Njegove figure se uklapaju u prostor definisan zakrivljenim linijama koji ih ini
lakim i bestelesnim.
U svom remek-delu Blagovesti Simone Martini postavlja Bogorodicu i Arhanela na zlatnu podlogu. Nijedan predmet ne
podsea posmatraa na stvarnu kuu, na sobu. Sve je simboliko i duhovno i upuuje na tajnu ovaploenja.
Ako figuru Bogorodice uporedimo sa Madonom iz otovih Blagovesti , uoiemo koliko je ova druga, koja sedi u kui pored
prozora, izmeu pisaeg stoia i zavese prikupljene oko stuba realistina.
1. Simone Martini, Blagovesti (ulje na drvetu sa
zlatnom podlogom, Firenca, Galerija Ufici).

*oto, Blagovesti, detalj
(freska, Padova, Kapela delji
Skrovenji).
Zavesa gustih nabora, pisai
stoi i pozadina, balkoni u
prvom planu, vizuelni su trikovi
koji cine efekat dubine.
otov prostor je istinski za
razliku od poziacenog Simone
Martinija.
Opisni i alegorijski prizori
Bogatstvo mnogih italijanskih gradova u prvoj polovini XIV veka uinilo je da optinske vlasti s ponosom veliaju nain ivota graana
trgovaca, zanatlija i stanovnika okolnih sela. Poto nisu raspolagale drugim sredstvima vizuelnog izraavanja, gradske zajednice su
svoju poruku blagostanja i upozorenje da valja initi dobra dela, poveravale slikarima. Najpoznatiji primer ovakve propagandne i
moralistike poruke koja se saoptava uz pomo umetnosti je freska alegorije posledica dobre i loe vlasti, u zgradi gradske venice
(Palaco publiko) u Sijeni, delo sijenskog slikara Ambroa Lorencetija, nastala izmeu 1337. i 1339, koja se protee na oko 14 metara.
U srednjem veku meusobni sukobi primorali su plemike porodice da kue opreme utvrenim kulama za odbranu od napada svojih
blinjih. U poznom srednjem veku, sa porastom meusobne tolerancije, ove kule su izgubile znaaj.
Alegorije Ambroa Lorencetija
Dobra vlast
Poto mu je zadatak bio da ilustruje
moralna shvatanja i poimanja,
Ambroo Lorenceti se posluio
alegorijama, najee olienim u
enskim figurama simbolikog
znaenja. Te figure nalaze se u
gornjem pojasu zida. Da bi se
pojaala snaga poruke i olakalo
prepoznavanje, pored slike
ispisano je ime svake od njih na
latinskom jeziku: pax (mir), fortitudo
(snaga), prudentia (razboritost),
fides (vera) itd.
U donjem pojasu se, u povorci,
kreu ugledni graani, ija re i
delanje su od politikog znaaja.
Oni su smeteni ispod slika koje
oliavaju vrline ime se eli rei da
ovek uvek mora da se podredi
gradskim vrednostima i moralu. Oni
se dre za ruke ime se izraava
poimanje sloge. Bez sklada nema
mira ni dobre vlasti. Izmeu
graana i vrlina, branei mir, stoje
naoruani ratnici. Na ovoj fresci se,
dakle, istovremeno nalaze likovi sa
simbolikim znaenjem i oni
preuzeti iz stvarnosti. Stvarnost je
doarana preciznou u slikanju
graana i njihove odee,
primerene, bojom i oznakama,
razliitim drutvenim grupama.
*Ambroo Lorenceti, Posledice dobre vlasti (1337-1339), detalj
(Sijena, Gradska venica).
Loa vlast: drugaije lice grada
Ozbiljna opomena koju vladari upuuju graanima
posredstvom ovih slika podstie ih da izbegnu posledice
loe vlasti koja je ovde predstavljena u liku Tiranije.
Komunikaciona i didaktika funkcija poverena je novim
simbolima i alegorijskim figurama koje se vie odlikuju
spokojnom lepotom figura olienja dobre vlasti. Umesto
toga, ovde su Ijutita ili smeurana lica koja nimalo
ulivaju poverenje.
U sreditu donjeg pojasa je slika porunele i utuene ene
koja predstavlja sputanu Pravdu, prvu posledicu tiranske
vlasti.
Tiranija je oliena u
liku avola s
krunom od krila
slepog mia. Pod
njegovim nogama
strau uva jarc
koji simbolie zlo.
*Ambroo Lorenceti,
Posledice loe vlasti,
Sijena, Gradska venica
Tatina
krtost
Oholost
Sputana
pravda