It E-Ery,

t I

DR ANTUN RADIC: S A B R A N , A . D I E L A D R AA N T U N A R A D I C A .

h_
1a,t6-nfe e
SABRANADIELA // /q 77
V
IV,
DOM rgoz,

SLOGA
SELJACK.A,
D RV L A D K O MAiBIt I RUDOLF HERCEG

ZAGREB r937,
 Gdieje Stou ovom"Domu"?
Zivot, sviet i ljudi. Hrvati.
Strana Strua
- svoiom sta- Hmali za 100 godina .3
Ivlri 6emo i dalie
zom I Hrvatski tridesetgodi5nii rat -
Pogledaimomaro
Pogledalmo malo Po. svietu! , ,
Po svletul 17 svr5en 20
TeZkoti ie u mrakul 33 ,,Hrvatska naseb:ridkai prekomor-
Stara ri nova 6losPoda 49 ska zadru$a" , 22
Crni 9or€je i Milo5 Obrenovi6 Hrvati i MadZari 35
ili Hrvatska seljadka,,stranka" 68
Poslie 400 Eodina tursko$a rob- Hrvati, vratimo se na pra\ri put! 84
stva - 400 milLiiuna du$a 5l Ho6e li nam se narod raztepsti? 87
Kako su se niegda liudi mo$li rie- Hrvati i niihove Zene 100
_ Siti duga 65 Hrvatsko po6tenie 116
:.
Sto dobijemo, - to zapiiemo, - Jedna hrvatska Zena t32
ili,,demokratija" i,,,birotgati- Muka oko urarodnoga iedinstva 147
zam" 8 1 Hrvatski broievi tu1
Ho6e li selia,k biti uvi'elc zadnii? 97 eovjede, koji plada5, spomeni se
Sto vi5e sirottinie, to ve6i boga- svaki dan 193
ta5il A zaito? 1 1 3 Prepohorni smo i preponizni 194
Sto 6e biti od malih naroda? 129 Tudjinci mediu Hrvatima. Prvi
Idemo malo dalie. Pnri razSovor 145 raztiovor t97
Idemo malo dalie, Drugi razgovor t6r Tudiinci medju Hrvatima 2tl
BtLEa ,,za narod" , 177 Hrvatsko drZavno pravo i
Sto 6emo s djecom? , tW Snoinica! . 228
Sedma velevlast . 209 Kako frvu Hrvati u Americi . 249
'koji se boje i pandura . ZZs Tri hrvatske viere .%0
_Onima,
Liednici na selu . 2J0 Ne gadimo svoga gniezdal . 276
Odktrd BeEu nie{ova mo6 . Z4I Za hrvatsku drZavu I .252
K-akav je pravi narodnjak . 244 Hrvati u Americi, u Istri i u
,,Novci rade!" . ZS7 Ugarskoj . 308
Liedniici na selu . %4 ,,Nek Evropa znade na5e ia-
Sirotinja ibogata5i ,273 d e l, . , " , 321
Za gospodsku voliicu. . . Dosta HrvatiilMadZar,i: ,i4l
^ obidna pripoviest . 279 Glas iz zagrebadkoga sabora . 355
Smije 'li drLava uzeli dovjeku Hrvati pred 500 Sodina . 371
,imetah? .?:39
i" volja u zakonu?
_e_ii" ., iOS
Kqdma ili bircaus (sve iedan Narodno gospodarstvo.
_bies) . . 3-t o
Junaci na pap:iru - i
ioS kukav- Kniigovodje seliailcih novdanih
324 zadnt$a
Za koga ie narod ? 338 Jedan dom - iedna ograda,
Svi - samo seliadki narodi ne (Zakon o razdi.elu ili [omasaciii
propadaiu! 3-)4 zemliiSta.) 38
Godista - kao 369 Gosp,odarska ,,bilanca" . 55
'TIPOGRAFIJA. D. D.,ZAGREB
Seliadki narodi 314 Bilanca hrvatske setria€ke lcu6e 7 t
 Sviet. Sto sve ovisi o iednoj dlac,i! 349. -
Straua novnik) i politika. 74' - Pravna dr-
Kraljica Liepa. 35O. - Hrvatske no-
kakav mora . ^^ iuuu, fu. -- Antottomiia' Io7'-- Dr Naive6i $radovi na svietu' 12.
'stZtirtit
""litije to proradun i
Sto vine. 364.- Subotidka,,Danica". 365.
p.urni ptotue,ttt? ' lo? iir^u zaiednica; t22. -: ,,Savezne
-
i - ziyg.srebro.m' ---C! - Knjige ,,Matice Hrvatske". 3,81. -
ZJ"lizf," rukotvorina 113 arzii" siednje-evropske"' 138' eii? gail' t. 46. Lf.rika. 62, Kolo Narodna
Misao u za,greb.kazaliitu.
-
' 134 ie Bosna? 156' Pravi ,,madZaroni"' 76'. - Austra-
"d'ku6nih
uOi"t" se novci, ' Ztii. i kolo narode' ---Ameridki boi 381.
-
3lo *ott znati' "' o tr$ovini svaki . I73. Narodna Politika hrvatske liiu i O..^nija. 92'
seliak ..rrarodnestranke", 187. - Sto je to za slobodu, 108, Koia 99 -viera Narodno gospodarstvo,
- Politidke Kako je Seosko gospodarstvou En{lezkoi.
ftPtf.ef.i o$lasi ' tst ,,ro"ijut"u" politika? 203' - du"ut naivi5e Eiri' 123',--
k svo- stranke. 2t8. - DrZavno Pravo 1 MudZuttkoi' I39' - Kako su jaki 13. - Obvezne poljodjelske zadr:uge.
Koiiko vriedi ried ,,Svoj
-'-*, .-- - ,,
t . t6 Snojnica. 234. - Dualizam' 252' Slovieni, 140' Slovj:nski lov1- 30. - Boj za gostione u Zagreiu.
pta.'ilo politike' 257' 155' - Finci i Rrrsi' 30. - Dvie stvari kod poljodjelstva,
Hrvatski novci i madZarski ra- Frrrl nepoStene ,rurrli sastanak'
' 180 - ,,Bio niegda iedan car"' 267'--- 173. - Zalto se sviet seli ? 188, '- 78. - Dri,avna podpora poljodiel-
duni -
' 2 r 4 ,,U'okviru ironarkije."3ry' ,,5.9- Balkanski narodi, 204. - I MadZrri stvu, 94. - Stedione u Ugarskoj. ga,
vliii"l,ica.. citl propadaiu. 204' - Jedan dovjek, Pa - Niemadka roba u Ruskoj, 94. .-
Kako
';;; to, da sve manie.' imamo' iiko car ima Plate?" 317'
,tis" 'udi-o ' 246 ie-voiska? 3t7.-- ,,Idem pred Bana!" sto-moZe svietu | 205' Kako si Seljadka djeca u trgovini. 110.
Pt""" gosPodarskaSkola '??2 348. _Naliada hrvatska stranka' 349' veliki narodi razdiel'i(;e zemlia' 2'20' Hrv.-slav. hip, banka, ll}, Hrv,
Lutriia ' 3?8 - Hrvatsiii saborii. 3&' - Folitika - Orui,ani mfu. 23. Tko 6e za- doma6i obrt propada.22O.
novaca !" ' 34i bez zakona,3SO' vladati trgovinom cielo$a svieta' 253' Trgovina i promet t Zemunu, 221. -
,N;;
'Oaf."J.
Zidovima novac ? ' 358 Drugo su Slovjeni, a drugo Slovenci, Prva sveslavenska izlolba u Petro-
Dom i rod, 267, - Velik li ie sviet, Boi,e moi I gradu. 254. Dosta ima zemlie,
Razno' Preletimo malo hrvatsku Pro5lost 268. - Suezki priekop, 284. - Nai- ali malo vje5tih ruk:u. 254. - Banke
8 - t[r- viSe se sele u Ameriku Taliiani. 301. za osiguranje,254.-
Iz staropa ZaSteha ll. - Hrvati u Americi' 27'
Ruska zemlia Sibir 2+ vatski iug - njemadki Ttansval' 27' - .,Pravoslavna"crkva. 333.-,,Sla-
4r venofili", 363. - ,,'Slobodni zidari" ili Zdravstvo.
eetrdeset i osme fodine - ..Bdiie li tko nad hrvaskim na'
337 framasorii.381. - Vrag pod noktima ! 78, - eu-
Crni tra$ rod'om?i' 45. - Siedinienie Dalma- vaimo drvo Zivota (plat.a). 221.
ciie. 61. - Lidani u bosanskot !l- Kupali5te u Selc,ih,222. -
MalirazgoYori. viiskoi. 75. - Pismo iz Amerike' 16'
- Hrvatska oPoziciia' 9l' i 107' ='
Nauka, umie6e i hniiga.
'J.2.--- SvaStice,
Livot, Kako se prave fotografije,
I ,,MadZaroni"bi htieli Dalm".'Lu'.9?: Sto su to ,,podela" ili ,,elementi" ? Bjesno6a. 13, - Krv niie voda. .47.
Zlalna sredina 9. - Je li teiko - Hrvatski biskuPi' 106. - ,,Srbsi<,r 29. - ,,Hrvatska Misao" (list). 29, - Ljute se na molitvu, 93, - Kr-
umrieti ? 26, - Biele i crr''e ruke' 44' nar,-crkveni kongies"' tZI'
--,,Mlada - Zivan iz Sriema (napisao knjigu). S6anskaponiznost na be6kom dvoru,
- Gradskt Zivot. 59' - ZivotoPis - Straine smutoie' 29. - Seoska knjiZnici, 47, - 'Tri
Hrvatska". 137' 93. - Jed,ina stvar koje se Niemac
73, - ,,Nemoi se protiviti zltr l"' lO5' ll:y'.. 1169. - Froti listu ,,Nevenu" carstva". 77. - Za seosku kniiiniclu., ioS boji. 110,- ,,Akilova pela". 157.
- Kornu ie naili-ePse livieti? t21'
- Ho6e li kad biti liudi Posve bez 172.- Bu$ar,i,- 172.- Na noSe za 71.
- Sto ie to ,,poiam" ? 93, - Sfinga, 189,- ,,Protumrsci". 205,
financijalnu samostalnost! 186' -:- Kakve ima znanosti. fOq. - ObseA - LiudoZderi, 235, - Ne ubii! 270.
doma ? 153, - IzPiLi' tll' ,,Si-
Sm"t"i" u Kraniskoi, 186, Hr- i sadrZai. 123. - Naillep5a znanostl - Zene u Americi, 285. - Novine
iaci." 185, - ,,Hrvatski jal"' 2Ol' ;- vatski'novci i madZarski rad,uni' 202' !24. - Tri su vrsti umie6a. l4l. - i novinari, 302. - Divlii tukci (pu-
.,NlPdat ne bu' dobro"' 217' - ,,Na - Hrvatski Bani, 202' - Dinko Vi- Tko kani Ameriku, t57. - Iz zla u rani). 334, - eiste djevice, 350.
tip.t ." Zivot vrti"' 232' - Najve6e
Zivu' li ovako samo tezi6. 217. - Narod se sve to vi6e dobro (kniiga), 157.- I u tminu se
Glasovi iz narod,a,
bllpo. zst.
- PriPoviest iz kan- seli. 233. - Opet stari iadi' 25^l'- ; moZ-evidieti. 174. _ ,,Slava Bolia',
Zivotinie ? 265
Sto bi svaki Hrvat morao znali? 266' {molitvenikl 174. - Za5to je. nar.;d Iz sv, Jane, 335. - Iz Platka.
celariie. 281 i 29'9' - Li"4 t lene, - Pogled po domu i narodu' 2&2' - ioS-uviek tatrioneuk? 189, - Knliaa 335. - Nadelnika, ba5 kako treba.
313, - Ogniiste, 33t, - Ried mla-
Dvie Jdkit.-ute giranehrvatske, 299'
- o_ duhanu. 235. Rat Hrvatd
"s 335. * Iz Preloga u Medjumurirr.
dencima. 346. Otoi { dleca, 360. - Nevolje MadZari. 235, - Krila-nr;; 382. -
- Brak. 376' - Za kralia Matliasa. 300' .i;",
NaSe slike,
Hivati u Ugarskoi ' 3l'4' - Iz Ravnih ?99*- Nepo5tena znanost. 269. -
Politika, Kotara, 316; - Ima li u Dalmaciii u lrancezkoi vidrr na znanost. 270. Kralievi6 Marko i Musa Arba-
Kruna. 10. - Sabor i sabor - madlarond ? 332' - Ban ie MadZtrr' ; ,,Kvas" kuZnih bolesti. 285. nasa, 334. - Turci kupe dievojke
347, - Raduni nas ubiSe! 348' Liudi ,,na druSom svietu". 301. za carev harem, 350, Saiam u
to ie razlika. 28' - Kako se zovu irr-
vaiske politieke stranke ? 44' - Pc- Hrvati i Turci-Osmanlile' 362' -Spomen- kniida iz Bosne. 3lg. Turopoliu. 365, - Grad Dubrovnik
'- Nadbisk. knjiinica u Za{rebu.3t8. -
litidka osveta, 0' - NeoZenieni Po- Nema prave hrvatske Skqle' 378' 383.
litidari. 6t. - Pla6eni sluZbenik (di- Hrvatsti gradovi i miesta, 379'
 F- izdanje.
Drugo ZN
List hrvatskomu seliaku za raz,govori nauk'

V l a s t n i ik u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C .
glF Cienaje ,,D0lVlU"
nazna0enana omotu.

Mi cemoi dalje- svojomstazom.

Napodetkuftete,,Domove" $odinevriedno ie i potrebno sie-
titi ditaoce, kuda to vodi na5a staza, ier to vi$e ne treba ni pi-
tati: ,,Domt' ima svoju slazu, Zato 6u vam u kratko tazloiiti,
kakva je to slaza,
Posluhnite prrie svega ovo: ,,Dom" ie za seljaka, - to na
njem pi5e, I odmah vam katemt to je ,,Domu" vi5e na 5tetu,
negona korist, to, Sto na niem piSe,da ie to za- seliaka.
,,Zalto bi to bilo na Stetu ,,Domu"?" - pitate, Zatoz
Pisali su mi prljateljl, a i s6m sam duo: da nieki liudi odmah
bace ,,Dom" i, ne ie ga ditati, jer to niie - kalu 4 za niih, ,,to ie
eto za seljaka, za ,,muZa",za teiaka, Sto bi ja to ditao!"
- Eto, vidite! Ali to niie dudo.A niie to dudo zalo, Sto su naSe
knii$e ,,za seliake", ,,zanarod", Stosu t6 knii$e ve6inomnapisane
tako bedasto,tako bez soka i smoka, da toga ne bi (oprostitemi
ried, molim vas!) ni pas s maslom poieo! Jest, na moiu riell
NaSi ljudi, koii su pio5li Skole, i mnogi u Skoli izpublll, i ono
milg zdravoga razumal Sto im je Bog dao, - oni misle, d,a ie
seliak tako glup, tup, zalupan, neotesan i bedast, da i on ni ne
moi,e razumjeti drugo, nego bedastodui glupost, -Znam ia, kako
."
.pi!t kniige za seliake,IJzme se kakvi knjiga za gospodu (po-
1a1v_ts9 niemadkakniiga), i onda se iz tO kniige izbaci sve, Sto ie
t;epSei pametniie,a Stoostane,ona kost, sirutka, one spirine,onai
t*pol [da oprostite!)- to neka glodfe i guta seliak. A da upita5:
"ro 5ogu.b1at9,za5tosi ono izbacio?", - rekli bi ti: ,,To seliak
ne razumiie", ili: ,,To seliaku ne treba!,,
7 ,, Lato se, vidite, riedko i nadie pravo Skolan doviek, koii bi
ntto pisati za seliake, Dugo vremena bili su u tom poslu samo
zup.nici,poslie bi se naSaoi kofi uditelj, a dru$i tko - riedko,
rredko.
 God'ina 3'
2 t'DoM" ,,D'OM"
God,ina 3.

Je li onda dudo,3to se-niSta9e drZi do knii$e ni do novind

jer pia"o misli' da 6e5 S ovima je hajdede jo5 lako, koii kaZu. da selialc ne razu-
koie su pisane,^"JJy"U,"t51i" e,tdo, sviet ima na svietu; ili mije, ili-da.mu ne trebaz oni se dadu obrnuti, Ali teZko ti ie s
u kniizi za seliakinlti t"", sto "aib"dastiiegi oni^u, koii se boje svietla i znania! To su pravi du5mani na-
;i;i;, A;il;;i"t .rr" ..*o najbedastije,svakako
iodu i.cielomu ljudstvu, TeZko ie s njima osobito zato, Sto imaiu
"f.T''f"s ""
misle, da su t" ft*d; iniig'" za seliake,kao sto su posebne u-rukama vlast, ili imetak, ili se pqk do nirh drilil a dobro znadu,
kniige za - diecu' pisati 9nak9, du r.r i do vlasti, i do imetka, i do u$leda do3li samo po tom,
Jest,mnogiiisle i govore, d'azaseliaketreb.a nebi Sto ie narod oko njih u tami i neznaniu, i zato se boie, da ne
r,.uoilu'ii;;;:-il;;"b?t" naz*i na to: da-seljaci
treir.afy progleda. . , Ovima ne hasni ni razla$ati, ni dokazivati, Sto ie
Sto$od,Sto oni ,,ne smiiu" znati' Lna:nie, - jer oni to dobro znadw oni su se udili, oni znadu,
""^rtiO tom bih vam mogaonapisatigielupripoviesl'- ali''vidite: da ie znanie mo6 i sna$a, da ie znanie oruZie, i zato $a ne dadu
radi toSa pre-
,r" ,rili-"rr" zuei e" "uit t"*b to, {a ie i "Dom" niesto malo drugomu u ruke! S niima_nema dru$o$a raz$ovora nego: boi;
trpio dosta ,,"priiiil'", ;i;-i; i. t:ijuku lltio 99k1zati nesmilletriboj sve dotle, dok i mi ne dodiemo do vede mo6i'i
od onoga,za Sto.;ii;I ,,"" -dJ*ilJ'.;i;i' Ima iiudi' koii dobr.omisle snagei do boliefa orulia, t, j, do dvrS6egai stalnijega znania, , ,
i dobro Z"t" ,rrui.i*r; t selfaku, - ."1iim ie.dana5nii-sviet Htjelo bi mi se io5 mudrovati, Htio bih vam pripoviediti,
zabiou glavu iedan dy$i dava.o,pravi ekser' --.i povoriti, oni misle' da
ne$o kako ie ve6,od starine Saka liudi znala drtatl za vrat tisuie i
iJ.Lfi"f.: dtJd;; d."." s -,iFii, njim-nesmiigliudski -da tisu6e, pade milijune i milijune_naroda,i to iedinim ovlm otuiliem:
hI;; k;i.! Ui.t elL- tr 9\a mu kazesz
dietiniski: *1 ' ' ' A po znaniemi i to samo dotle, dok je narod bio u tami,,, Htio
:: ,,-b;:b;;,'lu".to,,toi";,1if 'trl-!tt", .moadai. ,,loklok" bih s vama mudrovati i o tom, kako je znanie - mad o5tar s
ne$o mu
Eotovone smiiei mu liudsl<rkazati, da to i to smrti' obadvie strane,kako je to grdna dvosieklica, . , Ali ne 6u, Jedno
ii"po recii ,,a'a", ili ,,ka-ka"',"-
""';;;iiJ*tltii",".li vam moram svakako - ne priSapnuti, nego doviknuti:
i otlodurniie i" -ko4.niekih..liuil .oy9' Kupite po ovom papirnatom ,,Domu" novo znaniesvakeruke,
eo;"T"'i;tTi fi4];A;-Li*o'gto zro,kad bi i seliaci..niesto
.bitiznali. I-lu treba razlikovati ali ostaite mi po Sirokom i liepom onom i pravom domu hrvat-
"smiie
ne
,niti,-oro6ito 6"ol'5i; f" shom stalni - u starom po5teniu, Tako tek bit 6emo liudi, ier
a;il;-ruh ii"aiia"tri im_aiu a zli imaiune-
Eavaou g1-avi, bez znania kako - takq aLi bez poitenja bome ba5 nikako!
;i.d d;5", _ p" ," i iedni i drugi boie svietla i znania, , , I s tim da ste mi zdravo i veselo!
Svi ovi: i ;"i; koli vele, da seljak ne-tazumii?ti oni' ltoii
vele, da mu to$,ane treba; i oni, koii se od svietla I znar\a Dole --
iiG;;g;;i.,-lti samoStete,r..'o;.t crnu i neljudskudu5u,
svi su ovi ,,Domu"na Putu,
- -i;e"'"il*. Hrvatiza100godina.
i u kratko dokazati,da imaiu krivo.
"r"i.
Da seliak razumiieipametnustvar,- to=ie.dokaza9 Svaki .dovjek, pa i onaj, lcoji nije udio nikakvih Fkola te ne
"Dom"'
i to time, (to ,,ljo*i'r"d'o, pade vrlo rado titaiu i Skolanii p?- ?2n^^:.t*ritt knjiga, - i on rado siu5a, Sto ie i kako ie niegda
*;;i-il;dilN;-*-;;. d;ki; ikniiri ra seliakabiti samoono, sto Dtlo. Ali kakogod dovieka nie5to poteZe u starinu, tako ga nosi
i" f"autt" i 6to ie samoza diecu.Sve,pa.i Tnog? i.naiudeniia t,P,ld,rgnost,i jo5 mnogo vi5e, Kako ne bi, kad sve, Sto doviek
Iraol,
i .t".i- ^oA. sekizati i razlo}iti tako, dq ig razumiie kud se gane i obrne, kad stane i dahne, - sve ie to samo
svaki zdravr^ri,*.,-A,o.otito niie istina, daie selialckao giete.
"q*ratii. za.buduinost: da mu bude botie za Eas,za dan, za godinu, za
O", Di"te ie zato io6'diete, iet ne zna, Sto ie Livot: cieli Zivot,i to niemui niegovii'ii""i. i;i;i";i"l;b*;;;rdk;
i.'rni,'5to'ie Utig";'n" .n^,' 6to ie muka; ne ?na za zlobu i
"ij", "i1"1
l1ul" i smi5lia;i Sto 6e'Jutra'uiaditi i sagraditi,to ved danas
it"eiii"asku, n" ln^r^trnie i kameniena zemskomovom putu. Y.pameti, to mu je u glavi gotovo,AIi Sto velim! eovieku
lo.iu glavi
A tt r r*iie iee,i,da toga ni selialcne zna?Zna on 5to ie alvot, |e i on-o,Sto ne ee nikadi uraditi i nikada sagraditi,vi
da .toii"" bkoTanihmudraca, iey.oyi znada,Stoie Zlvot 1,:3Ti ,znate,da ste toliho ve1 i toliko puta u glavi uiadili, udi-
;;;; piit"*, t rtika im ie plada , . , Ati ieliak zna,i zato razumiie
"iiitiii nrli i stvorili ovo i ono, - a to je vazdi i za rlviek ostalo samo
svaku ozhilinuried o Livotu, u va5oimisli: kula u zrakul,. ,
 cffi Gadna 3, ,'DOM"
4 =-"oom"
Ali Sto 6emo, kad ie tako! eoviek -gnuie,t-Qog bo$uie' i niji i prosvie6,eniil?,!Ako mi,budemo viSe, bit 6e na5i neprijatelji
sto puta se zasnovane-kule pgryse, , , Ali to dovjeka ne smeta, lo3 viSe, - pa ostaie isto!" - Ali niie tako. I sviet ima svol
ga bude, .eo- zakon, Mi, koji znamo koje5ta iz starih knjiga, mi znamo i toi
," i-n ,p"t i opet iiual, i gr;dit & rh tako, dokle
ii" a-Ai" neg5 nieSova snaga i Zivot nieSov, ali po Bilo ie ve6 narodd,kojimje sreia i pamet posluZila, pa su drupe
;;A;;G;
1 tioii nad ziitiniom, koloj -ie.sna$a y ee? od pameti' drtall za vrat, - ali,bez kraja to nije i51o:propali su!
i;;';";,"k
-'..-
sa-€ra- ,,E, onda 6,emoi mi propasti, i to tlm prije, Sto priie budemo
,i^' hajdemb i mi na tai posaoi Haldemo da danas
kakva 6e biti za 100_ €odina, onako pametni,kao i onil,.,,"
di-o' , p.*eti hrvatsku kulu-- Ne tako, Ili ako_ho(,elet iest, i mi iemo propasti uza svu
k;e d i-uEledati na5i unuci! Da vidimo, Sto 6e biti od Hrvati i
svoju pamel, ako budemo onahvi, kakvi su bili oni, koli su bili
Jo*o"iti" iiihot,'" zal11godina! Gradimo, ne boimo se!Nekanam pametni i prosvieieni, pa su ipak propali, - ,,A kalcvi su to
- 111i6emo ih
U"t" ri"Uodtro poru5i z\itne na5e hrvatske kule, oni bili?"
- neka ih
se-naAledati barem za Eas,odlanut 6e nam, a onda
To varn je vellka stvar, a ja 6u vam to u lcratko re6i oo
nestaie, kad ie ved tako na svietul" , , ,
onom, Sto nas udi pro5lost,A pro5lost udi ovo: Narod, kao Sto i
Ne, ne 6emo tako! Yi' znale, da bih- ia, d? ie samo.9a moftl svalci doviek, napreduje u znanju i prosvjeti, i to mu donosi
ZeLii, sugiadlo hrvatskomu narodu - zl.atnekule , , , Ali sto bi snagu i vlast, Ali ima u svietu dudan usud, dudan bolii, sud, re-
io frasnilo?Danas ie vrieme tvrdo i kruto, sviet bez srca, kao bi doviek, i to ovai sud: Kad se ovako iedan narod didne
""tii na5i bez duie i bez Bo$a: oni bi nam se smiiali, da
"""tii.t"tii prosvietom, znaniem i silom tako visoko, da mu daleko ,r"-*.
stanemo graditi hrvatske kule po zraku, Ne 6emo tako, Mi iemo para, - onda podne padati i slcoro propane, Zalto? Ja mislim
uzeti.,rt,ik" knjige i dvrste radune, po$le-dat69*9 drvo i lcamen, zato, Sto se ljudi u tom narodu dignu tako visoko u znaniu i
od koieSa 6emo-graditi, mislit 6emo na bure i srrrie$ove, n-abile vlasti, clg.misle, da su samo oni liudi, a sve oko niih da ie'nii-
i popla""e, koje bi nam mo$le kglq razoriti,i o$ledat iemo, kakve hovo roblje, t, i, oni z*orave, da'su i sami ljudi, r'zata *ot-.i"
ima*o komsiie, koii bi na* znali dom podkopati, amotdai upa- propasti, ier Eovieku je dano zivieti samo *Ldyu liudima, i tko
liti, - i tako spremni sa svih strana podet 6"gq €laditi ' ' ' niie dovjek, taj napokon propada, priie ili kasniie , , .
Pa'ni onda ne 6emo re6l; ,,Tako 6e bitii7,neSo: ,,Tako bi moglo Ta1coi nasi nepriiatelii: Ako oni budu svagda i u buduie
biti, tako bi moralo biti, tako bi trebalo da bude," pametniji i - propast 6e;
eniji, u ful"li"ii,
Vi ve6 njesto i znalet koliko ima nas Hrvatd, kakva nam je a9d,nas
ako uzato budu "prosviee ""
ljudi, Livjet 6e ljudski i oni, ali i mi uz'njih. .',
pro5lost i sadaSniost,kakvi smo i kalva nam ie zemlia,napok-on: ,,H*-!. pt"*udro zvonis, Mi sm'o mislili, a" ?"S ti
takvi su nam r,r.;"di i nepriiatelii, A sad 6emo sve to u kratko nama reii: {iekako
kako iemo se riesiti svakakvih guliia5d i'nasilnika,
skupiti
- i reti ovako: pa onda:stoie biti p }IadZarimu,
i rtoel*;1-*i-;^.i; g"eil;
Za sto godina bit 6e hrvatskomu narodu bolje, ne$o Sto mu i
iednu slobodnu-ao*i"i"u
je danasni t-o:bit 6e bolie i hrvatskomu seliaku, a i Sospodinu, Tillsvoiu
mrslls,- a ono
hrvatskuff; ai;;t;s;;
su mudrije za sav sviet, samo ne za nas!,,
Idemo liepo po redu: Pa dobro, rc6i 6u""* I io,-'
Yi ziate, StodanastiSti seliaka, i ako sva$dapravo ne znale,
od kuda to dolazil A ia vam kalemt tiSti $a tudia krivica i niel l?.sto godina: a-kq ne i pfiie, dosta -"luiJo*,
,hrvatski prtie - mo$ao bi sav
narodbiti sjedin;"_" j"a;; p"j. r."1"* tr
gova krivnja i. neznanje, Ne 6u vam o toi krivic-i mno$o $ovoriti, mu bilo boljenegod;;;ll"Zie;iof vamniekestvaripotanko,
fer bi mogao tko pomisliti, da se bunimo. , , Ni to$a, vidite, ne Snaga hrvatskoga naroda za !00 godina pomaknut
6e biti za-100Sodina:bit 6e malo viSe slobod'e... - 6e se
f^t?T:,,i"Fu i iztoki, t. i,u Dalmaciiu-i Bos;;;;;;",--giii
Ali idemo dalie. Za slo godina
-da bit 6e i hrvatski seliak -pa- btla na5a snaga, staro
metniji i prosvie6 enlji, tako mu tudiinac ne 6e mo6i toliko #-:-lll" medju
rrvatske
i iahohrvatskokraljevstvo,6.rro
Dravom i Savom - to ie se boriti na zivot i
krivo'dinili, koliko mu danas dini, a ni doma6a Sospoda,Ye(,ie srrrr, a s kim. to znate.Sve,
Sto_iekoliko prosvie6eniie:gospoda,
danas u njekim krajevima nestalo mraka, tako da se ve6 -pri- trgovci i zanatnici, - 1o el-od'L-o;l
lidno vidi ne samo na svadiie prste, nego i doviek sdm zna, kud r-d s;;; gr;uti po maro
u cielom j, iztokza poslomt-;.t"lm,
lf..t_19 tamo nas narod i ovi 6e onda ji"ai
mu je po6i u vladaniu, u gospodarstvui tro5ku, r:i'eEirlz. st<upt;ati pod hrvatsku zastavu, A ""si
hivotu. - Njeki velez,,A, stb to hasni, Sto 6emo mi biti pamet- odlazii ee
 . Godioa 3' ,,DOM"
6 "Dlqll!. God,ina 3,

dosta, a dru$i ie se za Eas

tamo iedni zatot.Sto6e nas ovdie biti nema, -
da -i --
ew
ukloniti onomu ;;i"; iivot i imrt. Ve6 danas oi.ki tako rade' tovdie su zarobliena 4 redka.)
. S vlemenom6e nestatirazrikeizme'
#ii;i'"it;;a;;;e;Ll. i
eilfr;;;i'tr srb.ita,"il5"tak1it. d,:sve6eto biti iednamisao
hr""t.ka, A onaikomad izmediu Savei
il;;';;;;.i ia;;i", poplaviti Drava' Koda iemo dakle zakniigovodiu,?
- Niko$a dru$o$a, ne$o
Drave - osim g;;;i;th kt"ieNa.l- to 6e na das mnogo bolje, i to prvo za6o,Sto 6e
iiaea-hrvatska miiqg od mora do d,o^iiig" seliaka, To 6e biti
i'ilotza^ i;; ff;;l;i;;; traLitisvoie,ali ondai preko ;;ii.k ;E;vliiti taj posao za mno{o manje Loycg; druSo zato, Sto
fi,il|rrf.""r {rU#"Jf..9,p?6,e -"Sokti"
.opel i ' ier oni 6e sva- :;'i"rt svoil zgmlp i dom, pa ne 6e mo6i tako bko pobie6i
Drave, Sct;esu .;;;il;jtevc7, "raci" J-"o""i1n. i a ako ih potroBi, ima mu se Sto uzeti, Znate, Sto se
pi"iiui"tipr-opast''' i do6i u nase kolo'
k;k"
tako.mo$lo biti'Znate' luagra dogadia s obdinskim novceP, Pa nikom-u.niSta,ier ob6,
Ovo niie nikakvo prorodtvo, ne$o.bi 500 ilLl?i"it moZete nista uzeti, akoi,e mu o$uliti ne smiiete, a
da ie ovoimalo;iii;e-;i"a sbog-odina'-t'
nasega
i'Pt:d
roda
$odina
- da
carstvo, i ni e,etez "-ne
Sto bi vam to hasnilo? ' ' '
;tlJii#;i;-;" ,]fu i;d'"" carstvi, Pita se samo: Ima li takvih seliaka, koii bi se razumieli u
f"rdin uzmii.,u*i 6"*o sepomaknuti
Ou'""i,, --' posao?
tai - To ie ono pravo' i zato vam ovo pi5em'
"ii"'6ff"T"ftil;; -P;
na svole, hrvatskoi'zemliiima dosta Skola,osobito Pp{ ba-no-q1. Ali,
ASto6,eMadZariiTaliiani,aosobitoNiemci?-Nemam ne budi nikomu lao, te naSe Skole ne vriede onolifto, koliko se
vamkad nztagall,ffi;;riro [ratko: S MadZaromi Taliianom trosi , . . Ja se znam duditi, -b"4 fi pisu seliaci, ili kad
bit 6emoza 1Oo"godi". a"tti -susiedi,.unevolii.priiatelii,.bra6a "iitt dodiu, i pitam se: Jesu li ti liudi i51i u Skolui i kabva ie
". meni
lc
nikada;s Niemceir";;i;afi"Ji,
-:;ft;
("t prifateliimo1daza to bila Skoia? Pitam lo, ier vidim, da naS pismen doviek nije
"i-taLvi
goai"., abrata smoi sad- PoBo$u' naudio ni pisati, Ali Sto ie nai$ore: naS pismeni doviek ne zna
se u pisaniu drZati ni disto6e, ni rcdaz on ne zna, Sto ie to i
lramo dolazi naslov kojoi stvari u pismu, on ne zna, 5to ie to
novianihzadruga'
seliackih
Knjigovodie podetak i svr5etak, on ne zna, Sto je to redak ili liniia, - iednom
riiediu: nieSaSkola niie naudila na to, da svaka stvar u pisaniu
Kako znale,osnovalase uZa$tebu ,'Hrvatskapoliodielska kao i u drugom poslu mora imati svoje mjesto, svoi red, svoi
b"rrk.t', u orrrorruiu'seza to, da d-"i"-."9Y"t,y3?.i"1"prile sve$a nadin i svoi oblik ili formu,
potioai"t"u,P&t" ,ti9 i,zov'e,,poljodjelsk,a"'.Ali da bude posao Ali to nije velika mudrost, To je dosta pokazati, pa doviek
iut ii, bu ," itr*ogt" tolje paziTiia 4o1nikei na niihovo $ospo- zna, Malo ie te\e nauditi uredno i liepo pisati, Ali tu nema 4ru$e
-
a;;;ft;, da se liu?i priude-nared i na baratanies novcem' pomo6i, nego da se mladii liudl vjei:baiu u pisaniu, a onda i u
iI .""iLiil" arlt" finka, negotreba da.sgljudi p.oliodielci.sloZe radunaniu,
kod ."b" doma Tat o 6e ta zadriga biti kao mala se- Zato 6.etrebati, da se za takve mlade liude, koii za to imaiu
t""t a.I u toj maloibancitrebaredai raduna,Paz?tai posao
";dt;g;, volie, -da se za niih sastavikniilica,,Kniigovodstvo zaselialke
t;;b" i ;g"a"tt Aoi';"k,Xk;k" bi s vremenomtrebalo,dau svakoi
"rf.. novdane zadruge", u koioj ie biti sve liepo razloleno i pokazano,
b;d; jednatakva zadruga,treb.aza svaku-oo-i1d1n A onda treba prirediti zatakve ljude joSposebnepisanke i radu-
i;t;; eo"i"i, k"iig;;;di", A tap eeiro
"1?iiifl-Z"pi tzeti takve riude?9di" ntce,^- pa neka se vieZbaju!
6emosmo6itolik'e'kniig6vodii Tko 6e biti kniigovodia. u seliad- Sve to ne (e biti niSta 8udno, Yjerujte meni: eoviek se moZe
kim novdanim.udiig'^7iu? _Toie ono,naStotrebapazill,ierbez mno$o vi5e nauditi sdm, nego Sto ga moZe nauditi 5kola, a_to
kniigovodje ie 1ebiti reda,_aondani napredkas zadruzi,. zato, Sto doviek podne sam ueiti onda, kad dobije voliu, ikadie
valiana
'--'-Z;J-;;;.;ffi" ved pri zreloiipameti,
i*ade dostaSlolane$ospode: tu suggtpqda
Z"piii- i kipeluni, ,relt"l;l, ob6inski sluZGniti i pisa_ri,Niiedan Daklem: mladiei - na posao! Budite si sami Sospodari i
ima obi6noi _previ5e posla,pa bi.on upravitelii, a ne da vam gospbdarekoiekakvibezkutnici, dote-
o"'ui zaiaiposao, Zypnils. penci i nepo5tenjaci,ier d.olrtako bude, zlo 6,ebitit,
"ii"
;;g;:;" liiziti i nadgiedati tai po-s-ao.
K-apelan fe danasovdie,
t;i;; orrd;", t- ialle nisia. Uditeli ima posla u skoli, a
"il*
 8
- "Do'l{" Godidu 3'
C"att" 3, , ,,D,m" g
Iz starogaZagteba. zali nos, onomu uho, ovomu iednu ruku, onomu obadvie! Bez
nosa sq ostajale obiEno aene,i,to one, koie bi se nepost eno iz-
.-Iput ie to velika i dudna stvar - pismo i pisanje! sto se nevierile svomu muiu, Da ie danas za za{reb takav zakon. , ,
napiSe,to se moze duvati stotine i tisu6l godina, I za stotinu i
tisui.u godina [r9s!ie loga zna se sve potanklo, sto se i" o"d" do- Ali Bo.i,emi opro-sti,_5tosam htio klevetati! ,, . Toga a"_
godilo, Sto "ir" koii
pustali stari,zagrebaihi ?akoni, a osobito su bili kastiAovani.
.s.uljudi radili, govorili i mislili, - sve ried po ried, su o poStenoj.dievoi"i ,F i,eni zlo.gov_orili,- Rukuii
I.bas zato.ljudi su od starine duvali pisma, i sad su to stara ii
pisma, i mi iz njih koje5ta moZemo doLnatl' o-nomu,tko bi koga tukao, osobito ako bi ga tukao u "aJi"t vrieme
,,bolie{a mira,-" A t+i ,,boZii-mir" bio ie prdgla5en i morao se
..Razumiie se:.pisma su se pisala i duvala samo ondie, gdie obdrzavatisvakegodine danapiie i s"it di". po.li"
liudi .znalipisali,, a u staro ..rrli"*" to ie bilo ru*o u grado-viir,
sunjekadbili kao svoiavladaipo."b". aiz";", saip? na.Margarctini3,*stZa vtieme ioga ,,boZjega,mira,, "Liil";;
i;;j;
.9l.udoyi su i drugdiepo zemliii po svietu preslati svss-vadl" ,Ii*"ei".
bili ,,slobodni":
imali su svoiesudce,.'toi" kapiiane,..,roi.
";i;;
purr-
dure i svoje dvrste zldine, i razbojstva,- a onda udri na novo! Jer treba inati, du."-..
u ,,sredniemvieku".ry, i.prije 500 i vise godinaf-velikasi bez
. je. Sy" je to imao od starinei za{reb, prvi nas hrvatski grad, i ,iedai drugomuotimili. iit" ., ," t;rdi
ier i to stari Et?{ l y t-o- €gad=u l1:lTl?
pisama,starijihi od 500
saduvalose mnogo .Turih za*tantanu:ybijli
cvrstezidine,_pa tako .i jesq po malo nastaligradbvi,
i 600godina,pa sadudeniliudi?a ;il; pa i zaprebadki,,Grac,,(Gradac)ili
pregle4av?iy, gryplsuiui daju ti skati,-'paneka,."rtiotii r,'t;k ; grebom,izkoieaaste ovo malo r.a .I"""ti, ,,Grlid,, UiJrscu nad,Za-
ie.niepdabilo i kako se ie zivjelo u'4agrebu,'Stara ",
ir.qii.s danasstoji
pisma_tiskana i do danasse.tako zgve,ati mu ." ,iJi""#';;i; ir"gu vidi, ier
su na trosak gradshezagibatk" ob6irr" ""st"'b;t[u
,iie os".i
debelih b.it-g., a pl.ep!:aole to I ur&io ie nestalostarih razboinika,
1"a." lo"i"L, k;i;;; (Daljezaroblieno2% redka.)
neka slobodno za destito ime znadecieii tt""irr.i ;;#;;;t
govie!- - to ie sveienik i, za{rebadkestolne prevendar
Ivsa Tkaldii, To je za]gr.bai iit"g;lit" "rkrr"
pravi pravcati
Malirazgovori.
.rodieni
Hrvat: a kad to znare, ondalr.L n" treba n]"."fi"I" i^rili, ai-i-i Zivot. promi5ljen, kao starac kakav. U niem
veledastnii udeniIvsa dobardovjek,dusaod-d;;,;tu,sto ima,to kiOj i vrije mlada kr", a;#;;
1ye
mu.
Zlalna sredina, - to vam ne kazuje, gdie oa Sto deki, kao
fa, &di vei godine,kao "r'pr"k"pa pisma,. orrdui tumadina
hrvatski,
prevlse, ni premalo, nego ba5 ie;
ni
onoliko zrelu dovieku, koji ima vei mnodi

l*Lli
ier lreba znati, da su i stara zasrebadkapisrnapisana
llijadki), Da imamokadai ga,",'*l-Ur*" oisep-uta-iz
.r onal{o, kako treba i kako ie nai_
!oti."_.i naitiepie, fo ;"-,".j. 'rieka
il'; 5it"TI*I,T,'if **t;;
",l"]"#"tfu
toga tumada prenesli stosod u ,,Domt',-ariza danas demolznesti covteetr ZivotteEe kao mirna nrcrma,
.ne moie se traZiti, da bude
samo dvre, tri stvarc",_i starim svoiim koritom, Kao tan,e. Ud sirotinje ne odekui.
'SOO!o nj_estoo starih kastigah ili pedipsah Kacta ne prelazefli preko "iAai"
J
6e jednako mirno ,,o.iti
da
(kaznah) priie 400 ao g;hi"r, brie(a: "ito .p;;;;i-'1".,
o;oo, kad doviek iivi zad,ovolino
lq i !rbyh., kao imudnin svo, napunieni
. .Stgri za{rebci znali su vei za {l.:.,bei za re6te (zatvore,tam- vraca se mirno, na sve gleda
s miror., torbak, Zato 6e,""ki od L"ih;;';;':
nice),kao i mi da'as.Aii ," ;;;a;;ffi;;;ii'o.,,o, Ako ie
r razumom, pa misli: Ako
ne ee saj. raditi mjeru i nadin, pa ne
6e j.6i
noce poslie, - sve ima svoie vazd,a,,zlatnom sredinom,',
i:*11t juzllk),izz.atvora
pobj"g.o, pu uko ; ;; "nr""titi,-i_ svoi.puti naiin. - Zato
vr,ieme.
oqmah-su obiesili,.a
sa siromahapandura(strazira), rroii gL niie s-redina"_ to ie vieina'i"G',,-)li{ii , .A da _vam pravo kai,emz ovu
z.lia,'i"iio ,i:^r1:!,sredinu" naiviSe i hvale oni,
osudili,da se ima na Aet"ero-raztr{ati, ill *.oJ",...t9 ie, Stono.kaZu 'gorpoii, kojima^iedobro,i tl;,;;i#';j:"";;
ll-?:_::l",.njega.bi
Dr se gradjaniza nie{a molili, p.a ga sudci
d,aliiz gruEup-: ljudsko{a -li. -!L,i.r.''*;;;
zivota, t. i.' o"d "?ry, uva ,,zlatnasredina"_ to ie
tierati zaiedno.. z""tto*, .t o-yn!i Imao, --z;;i." :i*i|,,
ffig:f .i nairigle,
ztatna uzda, kojom se polako dovieku
ie
liudg iztierati za yliieio glidi,\to vise puta i?i"g1 zauzdava i sna6ia i misao. Dobra
se skrrpio,panduribi toga6le""irn"Ift"ri i ovako: Svier bi La..uzda,i nek se zna, da ima za
ie
---- ii*Jiilgrada, a sve _ ..+li to ie ba5 ono, Sto je teZko p?.m"t,a druSo- nieki mii
sve
to uz.bubani,liepo s paiadom! li:i i pg,goditi,
jer ie;t i" ri"tr"ii" 11i3stu
mlera, Ati pamtite i ovu: U
Ali su stafi zaprebci znari i za. ovakve kastige: i:i",-,dvoje; prvo zrela sredini
1e mt.-Lemlia u svoioi sredini, tamo
utisnuli samozig (peeat,i to usiianii z"ii'*iii;'iTo*" iednomu bi liid gt o doviela. Oa "'"e--i-ii
-t"aieu ."
bi odre_ moZetraZiti,da bude-;e;';il'; 3a,s.to3ery,
"l Ko,o, p kao
Cdie ioi fe osovi;";-;;
nasadiena, tamo
 10 ',DOM" God,ina 3.

zemlja - stoji mirno, ne okre6e se, {n. p. hrvatski, buSarski i ugarski) nauEili. I tako ie uz krunu i uz kru- doma6ih kralieva, a Hrvati su iza_
A znale li, kako je tamo? Tamo je i5li su u tom za carigradskim obi- nisanie nastalo svakakvih obidaid, brlli sebi za kralja Ugrina Kalmana -a.
vjedni led! Tamo je smrt! Da, sre- dajem kao majmuni. Tako su i mno6ie zakon6"i Pravica, kao n' P, i ono: da ili Kql_omana.Rekao bi eo"i"f., ,l
dina je mir, a mir ie smrt. Istina ie: krune evropskih vladara nadinjene po uparski krali nije krali, dok se niie to u Hrvatskoi niie pravo .ii opurito.
doviek 1eli mira, - ali samo poslie carigradskoj, ili su ba5 odanle i done- ofirunio. Po tom se {ovori i to, da kruna Sto- tudiinac krali vlada. Ali se,-i"
nemira, poslie rada i muke, i Sto se sene, - Ali je i rimshi papa kao irna vlast, kruna ima Pravo, kruna i.pak opazilo: njeki su se bani osilili
je vi5e namudio, to viSe Leli mira, , . prvi sve6enik nosio svoiu krunu oaEe ima zemlie' MoZda ste duli, da [n. pr- Subi6i u Dalmaciji i Bosni),
'kralii.--!
Tako je i s ovom ,,zlatnom sre- koja se zove ,,tiiar&", p& kad ie po- i" pi5e i govori: ,,zemlie krune i mi bismo dobili svoga
dinom" u Zivotu doviediem: za njom slie dobio na poklon zemliu i po- udarske", ili ,,zemlie' krune sv. da se nisu priie 450 go-dinapoilazali
nema nitko telie, tko se nije na{azlo stao vladar, dielio ie i on vladarske St-iepana", eesi opet bez prestanka lov! azijski osvajadi; Turci. Istina
stranputice, tko nije u Zivota pro- krune, i to ba5 ,,krune", a ne tijare. spominiu ,,zemliekrune sv. Yaclava." je, bosanski ban Tvrdho pro{lasio
ma5io bilo na ovu. bilo na onu stranu, A ,,kruna" je dru$o: ,,kruna" ie iz - Sve bi vam to dobro bilo razlo- se god. 1376. kraliem. ali t'o kialie-
Neka zato po ,,zlatnoj sredini" idu podetka bila samo vienac bai pravi \iti, ali ovo je samo podetak. stvo niie_trajalo ni 100 godina,
ier su
stari i umorni, koiima ie dosta borbe, vienac od zelena li56a. A dobivali Turci god. 1463.(t. i. priie 439 €odina)
stradanja i stranputice, A mladima i su takav vienac rimski voivode, kad Dom i rod. uosnu posve osvoiili, a ve6 davno oriie
dilima neka se ne zamiera, Sto i oni bi potukli neprijatelia: to se ie zvalo Preletimo malo hrvatsku proilost. palo ie pod Turdina i srbsko
jo5 ne i,ele ,,zlatne sredine", t, i, mira ,,korona" (corona), ili kako na5 sviet U boiu s Turcima bilo ""r.trrb.
Tamo niegdfe prije 2000 (dvie tisu6e) nam ie
i smrti. ZaZeliet 6e i oni. , . io5 danas kaZe: ,,koruna", Poslie, kad 6lodina Zivjeli smo mi Hrvati tamo tiesno, u tom ie boju palo mno€o
su rimski cesari osvojili njeke bogate njegdie daleko iza karpatskih gora, ru114a, a Sod, tSZ6, i iedan kriti
Politika. aziiske zemlje i kraljevine, pa kad a uz nas Rusi, eesi i Slovaci, pa polisko-ugarsko-hrvatski.Tu su zlodu
Kruna, ,,Ah, trcruna,krunica! I u su se podeli obladiti na Zenski aziiski Poliaci. To ie tamo na sjevero-izloku, upotrebili sysjedni vladari Habsb"urgi,
snu mi ide po glavi, i to ne iedna, nadin, onda su podeli rrretati na Slavu daleko preko Drave, Dunava i Tise, qa su se_Hrvatom ponudili ,^ uf^-
nego barem sto! Pasia para i s tom i td zlatne aziiske kape, ali se nisu -.K"4 ie priie 1500 godina podelo d.are, i Hrvati su ih-1527. zbilia oii-
krunom! Dok su iSle forinte, bilo ih nikad baS krunili, kako se n, pr, mora ovdie -oko dana5njeSana5ega-mora znali za svoie vladare, Od onda vla-
je malo; a sad, kad idu krune, niih kruniti ugarski krali. Na svakoj se propadati rimsko carstvo, podeli smo daiu nam do danas. Od onda imadu
j e f o Sm a n j e l ". . . kruu-i jo5 i danas vidi tra$ li56a, i se sve- go nlalo seliti ovamo na
iug kod nas ried Niemci.
Vi biste mnoSi do sutra tako je to bio vienac, kako smo rekli. i zapad.Tu smo na5li ostatke ilirsko€i Ni petdeset Sodina niie pro5lo,
gundrali za krunama kao bogci za ovakav vienac zna i na5 narod. naroda, a u susjednoi Ugarskoi i ofro ved su se prvi Hrvati diAli proti
nie-
novdi6ima,- ali ja vas nemam kada to ie samo za djevoike, kad se udaju, nje. haradili su Obri ili Avari, koii madkoi sili, ali badava: gba.
tS?t.
iekati, jer sam vam nakanio re6i dvie, Gdjegdie nose dievoike pod viencem su i nama sjedjeli za vratom, d"k ii; odsiede,na kod Beia glava
ie Zrtnjs-
tri o dru$oi kruni. ba5 pravu,,korunu" kao kapu (njegdje nt:r-oo.utamanili, pa smo valjda ve6 komu i Ftankopanu.
prije 1300 godina imali ovdie'["f.""- A onda Niemci
Kruna to ie kapa, obidno se to zove ,,parta"). pritisnu5e ba5 liuto, Stvori5e i hr-
zlatna ili srebrna, & po njof biser i Rekli smo, da su vladarske krune ]ufy" svoju vladu,ako nas niie koliko_ vatsku ,,Sranicu", ,,kraiintt", koia ih
drago kamenje, A nose danas krunu dolazile iz Cafigrada ili Bizanta (to tolrko d,riao na uzdi iztodni
rimski je stotine {odina branila od Turdina. A
samo vladari, i to je znaknjihove vlasti, je isto), A Bizantinci su poznati cesarr,koji.jesjedio u Carijrad;.--'--
Sto nije staialo pod pu5kom proti Tur-
dasti i gospodstva,i dok se vladar starine kao petljanci, i stra5no su pa- AIi.priie 1100 (tisu6u"i sto) go- dinu,
t,
otna.podiZese na zapaa" to su vodili u boipo cielom svietu,
ne okruni krunom. dotle ne vlada, zili na svakakve frilarije, ^pra a*gi,'"3"i a doma kod nas gospodarili po volji.
Tako n, pr. MadZari ni danas ne pri- onako, kao babe, kad se motaju oko :lT:k! cesar,
sve
koii ie ."Li,ili;;; To njemadko fospodstvo dodi-
znavaiu za svoga kralja pok, bedkoga mladenke i paze, da sve bude po i_pra,vlo od Francezke do Tali_ jalo i MadZarom, pa se digli - i
cesara Josipa IL, jer se on nije ni- starinskom obieaiu, Ne daj boi,e, da tanske:,to.iebio Karl ili Kral Veliki.
danas imadu, hvala BoSu, svoie u
kada trrrunio,,svetom krunom Stje- bi na mladenci bio koii privezalak I nleggv nasljednik dri,ao
,Iji:.i ie svojim Sakama,i ne samo svoje, ne6!o
panovom", manje ili druSadije namjeSten,ili d I ",r"gu nad Hrvatima, ali nijebezboi'a, i slovadko, i rumunjsko, a i hrvatsko,
Ovai obidaj: postavljati vladaru bi dak bez ,,pdrfe" ili vienca i li_k"t:.-suseHrvatiostoboaii-;;;i A pomogli su ,im i dali Niemci, -
na glavu krunu - to ie Zidovski cura na vjendanje! Kakvo bi to bil
prtle 1000 iarma.U to-"ri"rr*;;JJ; da se izpuni, Sto kaZe sveto pismo,
1111":\gg"
obidaj, jer su Zidovi tako radili od vjendanje - bez vienca!? - Tako fodina-
o,oxodne hrvatskeiavliaiu-siai;'il;; tko ima, ioS 6e mu se dati, a tko
starine, a oni su opet naudili to od ie i kruna postala za vladardile ve- voivode, b;;;; nema, i ono 6e mu se uzeti, - jer
aziiskih naroda i vladard asirskih i liko znamenje: oni su prosili i molili :'qPUKon kralje. Onda su bile pod niie znao vi5e privriediti. . .
babilonskih, a i egipatskih. Od Zi- i u Rimu, i u Carigradu, da im to h""T"Tvfadgpdosli ."" ti""t.t ;';r;ti;. __Pfije 33 godine pogodili su se
dova su tai obidai primili kr56anski dadu. A kad su im dali, onda su oni ;,;: jtr"i,r""nlie u nase susied- s MadZarima oni Hrvati, koii su priie
vladari, i to naipriie rimski cesari u po tudjem obieaiu sve na vlas pazili 53 i5li na niih kao carski soldati, a
Carigradu, a drugi' manii vladarEi6i i radili s tom krunom, kako su to Priie 800
Sodina izumrla ie loza prije 23 godine pomogli su oteti
 Godina 3'
tz "DoM" Godrina 3. ,,D'OM"
::-
Turdinu Bosnu. Pet $odina iza -toSa stvari niti ne smiiu koji puta, kako je tamo i tamo ugri-
Nauka oocrfle, Takve biesni pas koie$a dovieka, pa da
- dobili su madZarske napise, .1nalose nlit"iorografuj"'mo:zaotoga
rlpls Kako se Prave loto$raliie, Neuki ia suncer su dovjeka odvezli u ,,Pasteurov
uzbunili, Pa da se udobrovolje' fl}i""
i- bana, koii do danas.ba- lju& misle, da ie to ba5 stra5namu- Takovom stvarju namai'e se PaPlr zavod u Pe5tu", Kakav ie to ,,Paste-
nuie,"."irg"
I kalu. da su se Posve uclobro' dio.t - napraviti foto$rafiiu' -Tako iiil'.t"t to), i to u tmici' Da ne moras
urov zavod",
,roilili, jer su priie dva mjeseca iza' 'molio:neuki, ali, tza to bistar
me je jedan i*itltit i;ozora, uzmeskakovu
skri' Pasteur je bio francezki udeniak
ii"ri d"uot milo tt" samemadZarone' eo"iLt neka mu samo onako ;il.'i.;l;-t*a na iedn-oj strani skuliu; (umro ie 1895. god.). On je izrnislio
" ii d^t k^ to razloLim, iet on, kaae, i,i--"titi onu le6u, Na dru$u stranu nadin, kako se moZe bjesnol,a izlie-
Sviet. zna, da on to$a ne 6e Posve razlt-
i[rl"i" *"tni onaj namazani- papir diti, i to tako, da se ugriZenomu
A kad-sam mu rekao, sve, do6i na uciepi, t. i, pod koZu u5trcne su5eni
'drveti$radovi na svietu' ,,S19
Naivedi ^1.ti. iifT- rt"t to), Sad 6e sunce
ie na cviet, to ie t z,etnlii fi'- iu^*io, -. samodai
- Evo, T"siil.i
da zna ;;";;;;;rani paPir, i gdiegod dodie
vrse
mozak biesnih
Radi se
kuni6a (pitomih ze-
dakle onako, kako
pa slikai! onaj di6a)l
i"a"oi - P1ad",kaZu iedni; a dru€i: apoteku, vi5e sunca' tu 6e Pa-Plr.
negdie ljudi, kad se operku, drie
..Stoi" dovieku na tielu dir, to ie i vi: po-crnieti, i to b"S. ta'ko:- Pdie ie .za
-'grad'" Vi, Eako ho6ete' Znate,Sto ie staklo, Ako se stah ilas vise sunca' tu 6e biti za vlas opedeni prst nad ogniem i govore:
ii k ogniacu -anesce k mescu!"
".itii
ali ia sam u naPasti, da Pristanem tako izbrusi, di bude u sredini deblj a $dje ie za vlas tamnije'-tu ,,Ognjac
je otrovan bje-
rrz ovrr dru$u tieE. ' . a io5 lc tomu okru$lo, to ie 6e i za vlas manje i Pocrnlett' Jt9 Tako i ovo; eovjek
"*i1",
*"lo dodtto staklo, ier kad 1o ostat sno6om (pjenom biesnoSa pseta), a
Ostavimoto, Pa da vam kail2m, 'Eevani pred le6om svietliie'
ie
ponovno.
met"eS pred sunce,a'iza stakla met i na papiru svietliie, Jednom riedju: onda mu se daje taj otrov
koliki su to cvietovi, ili dirovi' Po- - gnojem
stavit 6emo ih u red Po du5ama, ruku, - Peti 6ele, a groZe5.t".i o.P: na onom namazanom PaPiru nasll- Tako se clepe i kozice
kozidava lelela, - ali o svem tom
koliko ih koii ima, eudit 6ele Se, pade'i drvo zapaliti'-Zaitoje to ta kalo je sunce sliku,
ier nieki €radovi imadu malo ne to- [o bog zna, ali.ie tako. Takv-o stak Ali ti sad s tom slikom ne smijei drugi put.
slidno :z
jer ie malo slicno na sunce' ier 6e ti sav PaPir P-ocr- To sam spomenuo samo zalo,
iiko stanovnika, holiko ie svih- nas zove se ,'leta",, ier
HrvatA. Najve6a ie €rdosiia enllezkl Lo", kuJ ie okru{lo i u sred"ini de nieti. pa 6e se slika izgubiti. Ne.{o da vam kaZern i ovo: Imade u Hr-
(lavni grad London, koji ima^oko Ali ovo staklo, ti ,,1e6a",io5 hiide radi u tami. Ali Sto se dalie vatskoi kod KriZevaca iedna seliadka
ito radi u tami, to ie ve! aPotetkarsha ku6a, po imenu NiemEi6, koia znad'e
E.titi i- pol miliiuna duSn! Onda 6udniia, kad kroznju Po'SledaS:
prtliarija, - a ia sam vam htio ka' liediti
-bjesno6u.
imadel kroz'ni,rt pogleda5, to ti-se dini ve To nisu varalice, ili
il;l'; ii.; 8i"i t.ko velika, da bi j zali samo glavnu stvar, da znate, vradi, neSo se je to ba5 dokazalo i
Paris (u Franc,) vi5e od ' ' )t/, mil' m o S a ou p r e 6 i u k o l a ' , ,
kako nastaje slika. A sad znale, da oisalo pJnovinah, Kako liede Niem'
-lcoia
A m e r . )d o . , . . 2 , ,
N i u - J o r k ('Nle'm.). dovjek fo{ograf ne radi one slilce 8iei, to je njihova taina, ptelazi
Berlin (u . ' 1,680'000 Haidemodalie,-da. ry1."*9 rukom, ne$o to sve sunce samo od otca na sina, a uviek znadu tu
, . 1,650'000 dudniiih stvari o toi ,,leti" ' slika; tu pocrni viSe, tu manie, -
Pekin (L fitaiui tainu dvoiica, da ne bi-ProPala, ako
(ako ie istina) prozore u sobi i Pusti svie-tlo kako kamo dospije. Ta nijedna slika bi koii po nesre6i na$lo umro. Hr-
me
Bed preko , . , 1,600,000 na iednu Skuliicu, a.na Skuljicu i niie dru6!o, nelio: tu svietliie, tu vatska je vlada htjela kupiti od Niem-
,,leta". a iza ,,lete" metni PaP'ir'
Petrograd (u Ruskoi) . . . 1.120.000 tamnije, di6a tu tainu, ali ie to zasPaLe--
Carigrad oko 880.000 pa 6eSna tom PaPiru vidjeti sve' t moZda zato. Sto se u6eni vladini
Moskva (u Rus.) 820,000 il-i" p"U" iiru^n sobe),a,b SvaStice.
"" 6eSdrve6e,crkr doktori stide, da prosti seliaci vi5e
VarSava (u Poliskoil . . . . 600.000 "tia 'r.le"I."e, vidiet
t"eo"i:
je Slutio- Biesno6a. ,MoZda ste ditali ve6 znadu od niih. , .
t/, mil. -"li Sto pred,onom
Zlatni Prag [eeS,) do . ' . . naoPaho,
490,000 - sve ie okrenuto
Rim do
Madrid (u Spani') 470,000 gore, to a6ti'el I sad smo blizu Narodnogospodarstvo
i zdravstvo.
Bukare5t (u Rumuni') , , , 230.000 tofrafiii,
Ostavite ,,Dom" iedan dan fiedan miliiun tri sto tisu6a), to iest
A i Budimfe5ta ima Pteko 1/2 pa 6ele vidieti, kako 6e P Gospodarstvo. dvadeset i |reti dio, ili od 1@ En'
(pol) miliiuna (od to$a su z/, Lidovi)' suncu,
Zutieti, pobliedjeti' Pokriite .-gt T" Seo_skoSospodarstvou Englezkoi. je Sleza samo su 4 poliodielacat Tako
NaS Zagreb ima oko 60.000. n bilo priie 10 Sodina' a danas
Vriedno i'e spomenuti to: Sto su a *ulo Lstavite na suncu: Sto ie rrava Englezka malo ne tri puta
ie nema ni toliko poliodielaca' t1e€9
gradovi ve6i, to se vi5e u njima sviet suncu, to 6e Pobliedie\i, a Sto ie yg:a, 1 stanovnika ima desei puia
iito.'to 6e ostati cielo, Je li tako vi5e od banskeHrvatske s Dalmaci- se moi.e reti, d; u Englezkoi ni
irnoZi, ali ne zalo Sto bi se vi5e t Iom (ima preko 150,000detvornih ki- nema pravih poliodielaca.
radialo, ne$o zalo, Sto se mno$o A ne pobliedi svaki.,PtPiT,j
rometara, a preke
doseliuie; sve upravo vrvi u lirad' ,,"ko.-dil T" Gii, to brze.Poblieil'i- preko 30 milijuna
wct ovih 30 milijuna
miliiuna du5a).
du5al. Kako ie lo? - Ovako: U En-
I ako io bude tako dalie iSlo, na- A ima mnoSo stvari, \oj" t" .tt noliodie- glezkoj je malo me sva zemlia u rru'
miliiuna ima poliodie-
i Promiene, i bas
laca i nzite samo 1.300.000 kama velika5ima (lordovima), i to
samo 1,300.000
pokon 6e sela ostati Pusta, , . suncu brzo iako o*rte*:
 l4 ,,DOM" God,ina 3. God,ina3' ,,DOM" 15
:
tri puta manie od tro5kal To je ono no.va'ae- (a komu ih ne treba!), neka mi smo za sloi,an i koristan rAd. No
tako, da prelazi od otca na sina, i
-
baS se rlo smije prodati, (To se zove engilezkonatjeravanie ili,,sport", ninivaju,,Seliadke novdane zadrLrge", sloge i prave koristi nema bez pra-
,,fideikomis",) Pravih seljaka u nie' A moSlo se je tako raditi, ier n^ 6e banka davati novce tim za- va i pravice, Daite nam de5ki iezik
lig^^, a od niih 6e ih dobivati.Po' u uredima i deske Skole za de5ku
kih krajevih ni nema, ne{o velika5ku ie Englezkoj dolazilo Zito iz Ame-
zemliu dri,e zakrtpnici (arenda' rike, pa su Enslezi u svojoj zemlii ir{j"t i, Ako tko sto ne zna i ne djecu, pak 6emo prvi biti za lo, da
su seliake upravo pro- dri,ali naivi5e volove za meso, i to -iirimii", neka PiSe ,,Domu"' sabor dan i no6 u redu radi!" JoS
tori), Velikaii
gnali sa sela, jer im ie zemlia lre- toliko toga, da su imali i za prodaiu; Sabor a Za$rebtr oPet se sastao rekode: TraZimo od vlade. da ne
danas u detvrtak 16. s'iieEnia' pita Niernce, ho6e li pravo udiniti
bala za gospodska lovi5ta, a mno$i Danas bi se Englezka mogla hraniti
eesima, jer Niemci n" irare, da ova
su gospodarili samo za zabavu tro' svojim i.itom samo poldrug miesec. svietu'
Sili bi silrle novce na giospodarstvo, da je Ziv Napoleon, koii ie priie Po slovienskom carevina odmah propane. - S tim
gnoiili polje samo iz apoteke, - samo godina htio EnSlezkoi zalvoriti r odgovorom bili su zadovoljni i svi
Slovaci se ba5 liePo bffde' ,,Dom"
i tako ju uni5titi, - danas bi se (koie na5 drugi Slovfeni u bedkom saboru: Hr-
da jedan velika5 pokaZe drugiomu, ie vet iavio, da Slovaci
imadu vati, Slovenci, Poljaci i Rusi,
da njemu moie jedna ral (iutro) moglo: zatvori na poldruS mie lviet krivo zove i Totovi)
Pglipi se digoSe kao iedan doviek
zemlie donesti vi5e, nego drufomu more, da ne moZe Zito u Englez od pro5le ieseni detiri svoja.narodna
proti Prusu. Poljaka imade do dva-
velika5u, pa neka tai prirod vriedi - i Enllezi 6e skapati od glada. zastupnika u Pe5tanskomsaboru, Do
sada birali su Slovaci u sabor samo deset miliiu_na.ViSe od polovice Zivi:
Madi,arc, Ali sad su se podeli tako ih pod rusl.rim carem, iedna petina.
Stoie novadomai po svietu
? buditi, da ne 6e MadZara ni madZa- pod carem bedkim, a preko dva mi-
velika stvar, A vriedno je zapamtil rona ni u Zupaniiskoi uPravi, Ne- lijuna dodjoSepod niemadko€a ,,kai-
Po hrvatskoj zemlli. da kod ove velike narodne stvari davno su bili u Ugarskoj lzbofi za zera". Pruska vlada u Berlinu ve6
bilo od sve6anstvaonih, koii su vodj upravne lupaniiske odbore, i Itu su 15 godina davi Poljake na svaki na-
lupanijske odbore'
Radostni glasi iz Zagreba, Ye6 Slovaci dobili dvie Zupanije, to jest din, a sada ie izdala naredbu, da se
tomu davno, Sto sam vam na- i koji su priie dvie {odine vodili v
ia turdansku i liptovsku, a ri tre6oj ni- poljska djeca ne smiju vise polishi
viestio, da 6u vam skoro mo6i iaviti liku ried na hrvatskom katolidk
sastanku ne samo za vieru i c transkoi imadu iednu
transkoj ied osminu odbor- m_oliti, i da moraiu pievati pie,smu:
u odbor-
radostne glase iz Zafreba. Ali se ie nika, medju kojima su i tri slovadka ,,Ja sam Niemac, ja sam Prus", Ni'
to dugo kuhalo, dok niie evo ipak katolidku, ne$o i za hrvatski nar
niie bilo ni onih, koii su u ZaQre seljaka, Gdjegod Slovaci dobiju iednu mala djeca ne htiedo5e toSa poslu-
iedan put do5lo, Sto ie moralo do6i, pa bi lako moSli dodi, osim dvoi petinu Zupanijskih odbornika, imat Sati, pak su ih uditelii i tukli do krvi,,
a to je ovo: Od iuder, t, j. od 15, ie po zakonu pravo, da se zapisnik tako da je djece i pomrlo, Proti to-
siednja nema vi5e ni ,pr&vaSd," ni bio je kanonik Rubetid i profesor
pi5e i_slovadki, pa jo5 i to, da sud mu d,igo5ese i poljske matere i otci
,,obzoraSa", Bauer, Seosil<ogasve6enitva b,ilo
S,alieSlovakom slovadke, pozivnice i i navali5e na jedno takvo udili5te
Juder se je u Zagrebr dri,ala dosta i liepo se ie i dobro drZa
da im izdaje_slovadkeodsude. Sad je (mudiliSte) u Sradu Vre5niu i oteSe
skup5tina prvih ljudi ie,dne i drufe Bit 6e novacar ako ie istina,
to sve i za Slovake samo madZarski, djecu uditeliu-mu6iteliu, To je bilo,
ove strantrre. Bilo ie tu oko stotine pi5u novine, da su se hrvatski
eesi i Niemci, Bedki Niemci do- 20. svibnia pro5le godine. Radi toga
liudi iz svih kraieva i napokon su ugarski odabranici sloZili, pa da bili su na svoiu stranu prvoSa beE- niemadki sud obtuZi te matere i otce
se sloZili: da nam je dosta jedna MadZari pristali, da 6e Hrvatima da koga ministra Kerbera i dogovarali i odsudi na tamnicu od detiri tiedna,
stranka, samo neka bude sloZna, i tri milijuna kruna uiJe na Sodin su se s njim, da 6e ovako dehe ulo- do 2%
NaSi traZe, da se ta tri miliiuna i Sodine, Sva poliska Sospoda
neka radi. viti: Pozvat 6e sve stranke u bed- skodi3e na to, a za niima i polishi na-
Ovo ie velika stvar, o koioj 6emo plate i za pro5le 4 €odine, Sto kom saboru i predloZiti im, da se rod, pak naipriie skupi5e preko
se mi jo5 porazgovoriti. Danas ka- bili prikraleni, i tako bi ban r tane
za nas na ie'dan Put 12 mili luke i svadje u saboru, ne€o 120,000 kruna za izmuEenu diecu i-
iemo samo to, da je svakomu pra- oa.se liepo prime posla na korist ni- za zatvorene roditelje, a
onda sloZi-
vomu Hrvatu pao kamen sa srca, kad kruna, Vidiet 6emo. koji ih je izabrao. eesi 6e, mi_ 5e svuda odbore, pa rade, da nijedan
lU Istri se ie osnovalohrvats Il.tp,
se je to proglasilo, i liudi su tako sllahu Niemci skupa
s Kerberom. Poliak ne kupi ni za Iilft niemadke
odahnuli, da nitko niie smo$ao prave politidko dntltvo, To je vrlo dot oulk-o_odgovoriti;
,Jok! Mi ne ee_ robe. - Niemci su ve6 zatrli za mi-
riedi, sve je bilo kao niemo, Niie to itvat, da se u borbi za narodnoPra
Sala: Malo ne trideset godina su se uzmogne boriti bez prestanka i 3ol n!i,eemo i dalie'uvjetai ;;;;_ lijune slovjenskoSa naroda tamo_pri
l': gu 1 buditi, samo da iz to{aiabora sievernome moru, a sad kane uni5titi
psovali, mrzili i proklinjali, - a sada redu i planu. A to u Istri treba k nam tai -ilt"iE" i Poliake, koii su pod niihovom vla-.
eto: nema ni vas, ni nas! Nitko nije, Sto i sv-agdi",- samo Sto se svaSdie l: T*" "i:1", i"l
:o .sada,ni5ta dobra udinio", Da su dom.
kako rekoh, ni uzdahnuo, Sto nema ne smiju osnivati politifka draitva, _:es1t-ako odgovorili, b,ili bi ostali Rusi imaju ve6 preko 200 godina
viSe ,,nie$ov: stranke,", kao da se ie kao n. pr. u Hrvatskoi Pod banom'
i?*t; i"-" svim ie narodom dodiialo, 'na- posla u Aziji, a posljedniih 10 gofi-
dogodilo neSto, Sto se samo po sebi ,,Hivatska poliodielska banka" ne :t9 Feqki sabor ba5 ne moZe na do5li na kraj Azije, tako da ti se
razumije, 6e mo6i podeti svogiaposla priie mie- pried. Ali eesi ovako oago.rorisei-*t na karti 6.ini, da bi dobar
skokac,
JoS iedan put velim: Ovo ie seca veliade. Poliodielci kojim treba
 t6 ,,DGM" Godina 3.
List hrvatskomuseUakuza razgovori nauk.
preskoditi preko uzko$a mora vez, jer Niemci dave Poljake u Fru-
-umogao skorj, a Poljaci su najviernije staiali
Ameriku. Sad su ba5 do$otovili Ze-
lieznicu preko ciele Lziie, i to je naj-
du.ljaieljeznica na svietu: vozi se po
nioi od Petro$rada do kraja Aziie
puna 24 dana! Dok se je gradila ta
Zelieznica, pritisnuo ie Niemac sav
uz bedku vladu, pa im se bedka vla.
da ne moZe zamjefiLr, ier bi onda za
bedku vladu bili samo MadZari i Ni-
emci oko B,eda. euje se pade, da se
bedka vlada pogadia s Rusom, -
DQnfi'rtffill-;
.;':***; V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C .
sviet oko sebe, sloZio se s Tur€inom, a to je baS ono, Sto mi i svi Slovieni
da presiede Rusu put do Carigrada, 2eiimo, a 6ega se Niemci najvGe gf Cienaje ,,DOMU"naznaOena
na omotu.
na koji su Rusi mislili od davnine, boie.
Al,i Rus ie u Aziii gotov i sad se opet I tako bi Nie'zrci mogli medju svinr Rroi2.
obra6a ovamo na zapad, k Dunavu narodima ostatl bez priiatelia.
i Visli, pak velike ruske novine po- Buri, duie se, bit 6e zadovoljni sa- Broi 1.69. kz,.-,1901' U ime Njegova.Velidanstva
u.Zagrebu, da liskopis tiskan..u'povremenom
kralja! Kr. sudbenistol u Zagtebu zaklju6iolc
na predtogtr, d.1l gd-uj:JLi.i.tua z a d r u g a ' iasopisu ,,Oo.,ioaG. i'iitEnji
ruduju i Polialcom, i eehom, neka se mo ,,autonomijom", a da se ne bore il6o[.ur. f . i t o ; a . )u s a s t a v t u..Knjigovodie s e l j a d k i h
n o v i a nih i t o s t a i , k ud d . r . . r : ^ o n n u e s v o i
vlile za podpunu slobodu, t o v j e k , d o r i e c i : d x a x v ls u - ; z a l l m : . b r - us a s t a v k u- l z s t a r o g aZ 3 g , l 9 b ^ i" t o s t a v k u O dr i e i i : . A l i n a s v u , d r i
ne boje Niemca, - a valjda 6e od iieCi: .i drugim,.; tvori.udin prestupka 5 300 i.302 kz. Stogtse iziide zabranadaljnjeg razpaiavnniareEenoii
Arapi se, ako ie istina, diZu proti
toga i nas Hrvate nje5to popasti, ako
carigiadskom sultanu, pa ho6e da
#fr,-.,?ii'X".:.s,,u
!,ifj,fi',3.ts"i:.'"i;#ll'l'ii,l"itrili!,il'"l"ii1/#;lil$:X,ii:e'i'3'13fr13:'ll"ll
budemo pametni, kazivanjem r lzopaclvanrem clnlenlca na _mrznju l. prezrr proll organom vlade u poglcdu niihova uredovania.
te potice na nepruatelrsva. slanovntke.df-zavne ledne proti-drugim; sto lvori uein preshtDka, oznaienog ud
imadu posebnrogaviersko$a Slavar rooI rozkz'Presuda
o'n'""'ftl".3hll3tt;si
Po tudjem svietu. - pod englezkom za5titom. t?a"htlt;,1;lr. rujnare02. Rotrer.
Troini savez, - to znate, Sto ie:
to je savez lli voyuika i politidka Razne viesti. Pogledajmo
malopo svietu!
poSodba, kola ie ulEovorena me4iu Nadvoivodkinia Jaliabeta niie Motda te mi tko_re6i, kad ovo prodlta: ,,A Sto si navalio,
bedkom, berlinskom i talijanskom udala, kako su novine pisale, ne da.seljak.sleda po -svietu, a mnogi ne vidi ni ialje od ,ro.ri pu
rimskom vladom. Ove godine izlazi 6e se viendati 27. o, mi.
rok toi po$odbi, a do mieseca svib- kako_ie tai onda gledati po svietu?!,,
Kderi rusko$a cata zov1, se ova
nia mora ona stranka, koja ne 6e to- Olga, Tatiana i Marija. Car, ma 4li iu to znam, Ja.yi.ami to, da ima.liudi, koii misle, d,aie
gla ugovora obnoviti, - mora to ia- je car, zna se i poigrati sa svoio: ,,Dom' ?!to.tu, da seljaku pokazuie,kaki," k#.i" poierani
Itiii_Dygi opet napuCuiui,,IJdi.narod,
viti, Sad sve novine piSu, da taliian- diecom, kao pravi otac. PiSu, da ie da gleJa'eime"
ska vlada ne 6e viSe u tai troini sa- lonac, ".p"-
vez, jer ni u Berlinu, ni u Bedu ne
slugam ba5 dobar.
:Yoi
\::^\:?3"trnisle a ne da ziia po svie_tu".
I koiekako los
Crno$orski knez vratio se i'e iz Ru' drugi, a misli i lcoji od vas, Ja sve slu5am,a sad
dadu Talijanom - novaca, t. i. ne :Tqugtt:
dadu im ievtinoga zajma. A Talijani ske. Bio ie tamo i obolio, Pa se sad neka_cuiu i mene.
liedi u Francezkoi, onda 6e u Bed,
su stra5no zaduleni i tetko pla6aiu
,^ ,,Dobto ie, tko zna dobro saditi krumpir, grah i kupus; dobro
Niemcu veil,ike kamate, pailr sid raii- Kitaiski car dao se ie iz blizine vi- te' tko znai ho6e
-zakrp-atipoderani opanak; ios ie botie,'tko se
hov ministar od novaca raduna ova- dieti naSim ljudima iz EvroPe, PaEe p,gif.noo.gledati,
ko: Da nam ie dobiti novaca od su da i fotofrafovali. To se priie nije 1tf da nipuni_prazanlona'c, I taf<bi"li".
A^r, dragi moii, danas su vim diugi raduni,
Franceza za fti od stotine (3%), imali oodlo, - ali sad nema druge,,kad su qanas ne zna, bto i to ovakvi: Tto
bi,smo svake godine do 60 miliiuna Kit;ici potuieni, pa s9 ne smiie Ev- ie sviet i Sto se po svietu snuie i radi,, tai
kruna manie tro5ka; s tim b,ismomo- roplianima zamienti. Sad 6e EvroP- nekaslgbodno dobroot" i .ri"lirumpir, i grah,i ["il;l'p#
lia;i biti u Kitaiu 6e5ii €osti, ier se ali tai. ne
gli i vojsku bolje i naoruZati i hraniti
i_gladnomu narodu pomo6i, S voi- sDrema, da 6e se urediti brza voZnia 1:u,. -gedugo prriiii-l,orr"usvoiommukom,neEo6e
mu stranac -i tudjinag
skom bi mogli oteti Turdinu Arba- i)Pariza u glavni kitaiski $rad Pekin. eotgv i pun lonac oteti izpred nosa!
vieruite m-i, tako iel Da se smiie, ia-bi vam razloilio,
nastu i turske nlel<e zemlie u Afri- U Ugarskoi se ie drZao neda L^r,,_J_€st,
katolieki kon$rtss.
su puta.nam Hrvatom oteli pun lonac'izpred nosa, Ali to
ci, koie od taliianske rastavlja samo fri:,o
Je Dasono: otimaiu.ti.izpred nosa,-i ne samo tb, sto ti otimaiu,
lngre (tq j" turska pokraiina Tripo- Poliaci, koii su zasturpnici u prus- nego ti ne smiiesni pisnuti, ni dmrgnutil
lis). Ali Niemac ne s-arnoda ne dide kom saboru, nisu do5li u sabor, kad Reiii;',i;l"Z;;:;;;
novaca, nego i Turdina brani, i zaLo se ie ovih dana otvorio' - U mie'
niigi.titrr! - Afi !.4 ;_.;; r*ii"'rEei
zaKineze,zaKitaic", iu vam
Taliian ne 6e vi5e s Niemcem, stu Vre5nju, Sdie su ono Poliake osu' "^Hri^ii,Lazat
Niltr-i*.-ii"r.o d;ii;f;iltil e miriiuna,t, i,
Ni bedha vlada nij'e ba5 za tai sa- dili, - drZil.ied bataljun vofnikd. viseng€osvegStr"todupod
411"1 t".,ta
'-';rusu crarekood nas, 6L1f."E.;;#:
Gosp, P, Dobrinidu u Clevelandu (Amerika), Vi ste sve platili, Eekajtet po suhu"i.do*
moras do Kitaia proii
 lR ,,DOM" Godilra 3'
Godi,na 3, ,,D.OM"

' u:t oo rou*

o*u.rn Ba3iuluku, ier ie to sve pod iednim vladarom, Ali kako to, da i
f.iriii, Aiganistan, iialudLi,s.lan,Indiju, Nepal i Siiam), a|<o q-e turski, i ruski, i en{Iezki, i ameridki, i ne znam jo5 kakvi listo-
Z"i carstva, koie ie samg .za se.beve6e od svih noSemoraju nositi pisma, koja dolaze iz dri,avebedlcoSacesara?
Dut [, ovi Kinezi iako su daleko i toliko ih ima, i
"'r.jt"-i*f.ogu
.*n'al""t, - A? Jeste li na to Pomislili?
;il;i nairmanii zalupani-ni zacopatti,.Pl ipak im otimaiu Ev- Mislim, da niste, A pomislite i promislite, pa 6ete i po tom
,"Ji""i o,irr" lor"" iipred nosa! Jeste f eu[i, da su na5i odavle vidieti, da se danas ne mole Zivieti u svom kutu i bez svieta,
rr" ,urio proste Kitaice kao zeceve,nego_sui Ei- Pitate moidat ,,A kako se ie njegda moglo Livjeti bez svi-
iui'rt i* princevom lefiele glave s ramena, kag da_nisuniihove? I
"rhi"lrt?i"ii"ti eta?" Vi ste maZda duli, da mnoSi starci nisu nikad izasli iz
Ki;';;: tao Kinezil'- iorali su to ios gledati kao za patadu, okolice svoga sela, a !..ryo ll bi znali za kakav daleki svietn-
i;;;;" se-u krol valiali - oni, koii su pune kitalsxe lonce bra- pak su bolji i lri pata bolje Zlvieli nego mi danas,koji se tudemo
otimada! I nije-samoto! Niie samo to, Sto Kinezl' ne smiju i ogledamo
- Po svietu,
ni pisnuti, i Sto rrrofu Stetu moraiu gledati kao paradu, ne$o oni
"iri-od To je istina, Ali dujte ovo: Mi smo se ve6,raz{ovarali, Sto
moraiu i za develo ivoje kolieno postaviti i ostaviti sp-omen: mo-
tako.i ie Io ,,napredak",i danas se mnogo govori i pi6e o napredlcu,-
,-ui" port"vliati napise'na kimenu, -die pise: ,,To ie bilo ali se pravo ne zna, Sto je taj ,,napredak", koii se toliko hvali,
l;i;;i oteli nam otrdu i onda izpred nola pun lonac, dvrknuli Skolani i prosvieieni liudi znadubiti upravo takvi nepo5tenjacii
,ru, po nosu i po $lavi, pa po ovom poruduiu i vamndieci nasoi, lopovi kao i neuki i neprosviel,eni,pa onda niie dudo, 5to ljudi
- 6,ei vam biti tako!" , , ,
da ne znajw ie li Skola i prosvjeta kalcav napredak, ili niie, Ali ako
A sve se je to Skiljavom Kinezu do$odilo ,4o,5to niie htio se to tte zna,_ovoje stalno, Liudi sve viSe poznaiu druge zemlje
znati za sviet,'Niie to samo onako redeno,Le€o ie to istina, Ima i druSe narode, a osobito od onda, odkad ima leljeznic6 i brzo-
ve6 pet stotina $odina, sto su nasi ljudi iz Evrope bili u Kitaiu, iavd s iednoga kraia svieta na drugi, Osim toga liudi i drugo
u folti" su drugi"stotine i stotine godina uzdu1 i poprieko pro5li Sto5tarnnogovi5e znadu, neglosu njegda znall Sad se ia ne iu
cielo to golemJ carstvo i donesli ovamo o tom $lase' Kinezi su s vama pravdati, je li to bolje, i jesu li ljudi s tim bolii i po5te-
bili kod fu6e, liepo doma, Mi znamo ve6 davno za,niih, a onl za niji, ljut, koji su vi5e znali, osobito pak oni, koii su bili vlse po
nas ne znaju, -i i zato smo mi njim oteli puni lonac' Oni su fyl,"tu, Dok nije bilo nelieznice,prvi su bili oni narodi, koii lu
doma bili sirasno mudri; znali su ve6 priie stotine i stotine $o_- bili uz_more, ili, uz velike rieket Egipeani, Grci, Rimliani, ii"g-
dina i zabarut, i za tiskanie knii$n, i za dru$e mudriie, ;-ali dasnii Punci, pa Spanjolci,Englezi; i oni, koji su se stislcali i si<r'i-
za dru{i sviet nisu marili, Mi znamo ve6 sve ni-iho1emudriie i vali u svom kutu, kao mi5 u svoioj jami,,oni su kako-takondok
obidaiel i kako se nose, i Sto jedu, kako se mole i kako kunu, se za njih nije saznalo; a kad s'e-ie saznalo, za niih naopako!
sto znadu i Sto ne znadu, i davno se ve6 smiiemo niihovu per- ,,Hajde,neka ti bude, i neka ie sve to tako! Ali Sto ti hode3
dinu (oni ios nose perdin!), - a oni dubu buhe samo po svoiem t tjT o4 q?t"$" seliaka? Neka osiavi svoi dom, pa neka ide po
koZuhu,i eto, sad imaiu! svietu, je li? Sto li ho6e5s tom prodikom?,,
To vam ie samo jedan primier, 'd,a a mo$ao bi vam sp-omenuti , N" 6u ia, da na5 seljak ostai'i svoi dom, pa da ide po svietu,
jos
'znamnogo viie, pa biite vidleli, ie istina ovo: Tkq danas ne ,er on - ostavlia vel dom i bez mo{a naputka, pa i u svietu
za wiet, --ni sviet rLe zna za nieSa i ne vidi ga, nego po mno$i-propane,jer ne pozfia svieta, Ja ho6u drugoni to ovo: I
niem lazi i ide dalje , , , hrvatski seliak mora s vremenom podeti svjetski misllti i ilvieti,
Posluhnite malo ovo: Vi znale, Sto je to ,,dopisnica",ono, ,nPakako se to ,,svietski,,misli i iivi,?" - pitate me i ru-
znale, Sdje piSe ,,Levelezo-lop",Kupite iednu za^,,inozemstvo", Satemi se moZda,- osobito vi, koji ste ditali, kako ,,Dom" hvali
napiSit! irlu koga si'oga, koil ie dak,u Americi, ili Au- ).t?t" domaie obidaie itd,,,a kudi iudiince i strance, tudiu robu
- "" "dt"t,t
str-aliii, i za 10 filira oti6i 6e preko mora i dodi u ruke onomu itd.. itd.
va5emu Fabiianu, Ima vasnto ziam stalno, koii ste vec tabo pi- y. Jest, istina ie, ia hvalim domade obidaie,staro domade po-
sali, A ieste-li, pitam ia vas, pomislili kada: Boi,9 m-oi,-tko-to ltenjg, Ali, kako ie ono niegdie nietko rekao;'Razlikujmo dobro!
vozi preko mora i nosi svuda po cielom svietu? Haide dg, ryrie .ter tko dobro ne razlikuie i ne razluEuje,tai sve |'"pa u iedan ko5.
6udoi Sto pisma dolaze iz Zagreba u Sisak, ili u Dubrovnik, ili u Razlikuimo dakle dobro: Mi moramo duvati,Lraniti i posto-
 ,,DOM,, Godiioa 3, Godrina 3, ,,DOM,, 2I

vati sve ono, Sto je na5e, ako hodemo ostati svoii, ako se ne bi se digao koji pop,_iliflal"t s prodikaonice, pa bi podeo naudati:
6emo ve6 sutra beztraSapomie5ati mediu Niemce, Taliiane, Ma- nlie tako-,neSo ovako, Bilo bi malo nemira f buke, a onda bi se
dZarc, A osobito moramo duvati ono svoie, Sto ie dobro. - Ali sastala sFup6tina ili sabor crkveni. Tu bi se uzelo sveto pismo i
sad pazite i razlikuite dobro: Ako ti danas znade5 viSe, ne$o Sto stare knjlge, pak bi svaka stranka ried po ried govorlta:"Vidite
si iuEer znao,jesi li ti Sto svoie izfubio? Jeli si Sto tudje primio? da ie ovako, a niie tako! r za iednu iedinu rieidesto se ne bi
Nisi, ier nikakvo znanje, nijedna znanost niie niElia, ne$o ie zna- mogli slozili,"neggbi se posvadili i jedan druSogaproglasili anti-
nost svega svieta, ona je svietska, ier sve moLe nauditi i znati, krstom i prokleli Ea, ? onda iedan i druSi - meaiu narod. pa
sav sviet, sovori, govori, i narod bi se digao ,na orulie na jednoi i drirgoj
Ali premalo imam za danas prostora, da vam razloiim ioi strani, - a ni sdm nije znao, za5to! Nije znao, jer ni,svaki st6ti
bolje, Sto je to, kad doviek podne svjetski misliti i Zlvieti" ReCi 6u niie pravo ,razumio, za5to se sospoda udenjaci i sve6enici prav-
vam za danas samo u kratko: daiu i' svadjaiu, oni, koii su vodili, oni su vrlo dobro znal'i, sto
Sviet ie sebi nadinio u na5u zemliu ne samo veliku rupu ili znaEiona-iednarieE,za koiu su se pravdali i svadiali;.za a mnogi su
lukniu, neSo i vratai on nas je opasao i,elieznim obrudem: sa- samo_mislili, da znadu. a nisu znali, -ali su se boiifi tu iA";
gradio s nama i,eljeznu cestu, po kojoi k nama dolazi i nagledava rieE,kao i oni, koji su znalinda se pod onom jednom riediu skriva
Ceve6 u svaku miSiu na5u iamu i rupu; i Sto smo stotine godina sto misli! - I tako vam ie to islopreko 150 godina: sad svadii
u tu svoju rupicu sna5ali, - to nam sve po malo, a bo$me i u crkvi, u samostanu, na ulici; sad crkveni sibor ili skupstina;
sve po jako odna5a i nas u rupi bocka, tako da nam ie mnogim sad po-sliesabora :a!, a.qoslie rata opet sabor, - dorc napokon
ved tiesno, a mnogi,ve6,i krvarimo od bockania,.. Os niie bilo dosta i iednim i drugim, i onda nastaomir,
li u rupi, propali smo! Nema druge, nego iz rupe napolie, u boi, Pita se samoi A kada je nastao mir? - Rekli smo, da su
u - sviet! I Sto priie izadiemo, manie 6emo na6i tudiinaca, i na iednoi i na drugoi sjra11 iedni znali, zasto se bore, ; e;"Et
6e nam biti boj!
fs1 laJi, q".€g su se borili iamo ,za ieEL a na ied"o; t ;;
dlugoi strani bilo ie mnoZtvo takvih, koji su se dali vodiii-o"a.,
kao
rat - svrsen.
Hrvatskitridesetgodi5nji .. sliepci, ier su vjerovali pametniiim od r"L", Mt;
prvo:.kad su jedrr,i-odonih, koii su znali, Sto ho6e,G
"urt.o
-_ kad su
U posliednjem broju sam vam u kratko iavio, da se je r vlctelt, da su slabiji, pa sl mo-rali_popustiti; drugo: kad su oni,
Zagrebu nje5to veliko dogodilo: da su se sloZile, sliiale, stopile !oli.r" seborili samo2aried,doslit p"*"ti, t; r?-,.ili,
si vjergl3nie;kakoho6,ete, "pisiiZ
- samotilait" ptsG"il aorri'ii"ai;.
iedna u drugu pretiiale - kako li bi se reklo - dvie stranke - !,adnii rat radi te stvari traiao 30 godina,i ,;d;l;'iai;
,,obzora5i"i ,,pravaSi",O tom sad dvie, tri riedi viSe, god,1648,)nastaomrr, ie
Ve6 30 i vi5e godina bore se prva hrvatska gospoda,,zad
movinu i narod"; bore se i zovu i vuku u tu borbu i drugu S ovaho,llpravoovakobilo je i s nasomhrvatskompolitikom,
- s tom razllkom,
spodu, osobito Zupnike i kapelane, pak i seoski sviet. Ali ve6 *g i" vjer9,'- vjera,a politika-je _ poliil[a,
Ali Sto ie u vieri.,,Vierovanje",
prvoga podetka bile su medju gospodomdvie glavne stranke -i,pi,;
to ie u politici ,,pro[ram,i pa
svaka ie imala svo$a vodiu, svoje ,,prvake" i svoie novine, ei lfogod imariudt, ffi ",ro ,;^d; v,;;;; ilii", ali niti sro
tavih 30 i vi5e godina pravdali su se, prepiralin svadiali, mrzil Ilituj", "iti-p.g vjen Zivu, tako ima politi,Eafi,,koii'znad,, .'rrio
i grdili ljudi i novine iedne i druge ove stranke, Bio vam ie svpi ,,prograq',,.ali niii Stodo niegi drile,niti po
l":t:l.:lagati rade,
pravi rat, Napokon ie to postalo niekako prebedasto,ier se v 1og gro.$ramu a brane tai svoi tobozeprogiam ."*o ,.di
nije qi znalo, za5to se mrze, psuiu, grde i bore, l11ltl {otiT ie tai program- kao vierov anie,pa6l svakogaprokleli,
To je doista bio dudan ral, Da to bolje razumiiele, ia 6u rolt bi._se tomu yiey.oyTniu-programu iznivierio, Na [oi-o; strani
vam razloZiti dru{l iedan rat, pa onda sudite, trna vi5e ovakvih kofl viZruiu u svoi progiam, -'ona ie
fiudl,
j?E?,"druga.ibi
Ne znaml ieste li fuli za vjerske ratove, to jest: kako su ljudi llqu i vide, popusru,i t ,,u.t^iLiiri-dr"El put, idii
grije,300 i vi5e godina radi vjere vodili upravo ral, i to po deset, znadu, d+ iz profram kao i vjerovanie tiesto puta sa*b
dvadeset i trideset godina, A podelo bi vam to ovakoi Rimska P11rT. ried, dodiu.k pameti, pa kaZit ,,pi5it; si frogram, lcako
no6ete,
crkva udila ie tako i tako, niezini tiudi radili su tako i tako, Na to samobudite po5tenii dobri Hrvati.,,
 ,,DOM" God,in,a 3. Godrina 3. ,,DOM"

Tako vam se je dogodilo nedavno i u Za{rebw Na onoi Hrvatet KaZite nam' javite nam' $die su na5i, da se io5 iednorn
st?ani,koja vjeruje u program: da 6e se Hrvati siediniti i stvoriti' u tudiem ovom svietu vidimo, zaSrlimo i naplademo,. -
slobodni svoj dom, - na toj ie strani vetinai to su ,rprava5ir!,i Ali dana5nji sviet ne trpi plada, pa tu ni ne hasni plakati,
zato su ,,obzoraSi"popustili, pak su kazali: ,,Pisite si programe, Mnogo je bolie postarati se, da se bude manie plakalo.
kako holete,,," Vei sam jedan put u ,,Domu" u kratko pisao, kako bi se
Na to su doSli io5 mladil, pa su dodalii ,,,., samo radite trebalo postarati za onai na5 sviet, koji mora biei'ati' iz domo-
dobro i po5teno zadom i narod hrvatski", - I tako ie hrvatski vine u tudfi daleki sviet, ponajvi5e preko mora u Ameriku, Napi-
tridesetSodi5nji ral - svr5en,, . sao sam onda, da bi trebalo osnovati ,,Hrvatsku prekomorsku
Ja pak dodajem ovo: Njeki, osobito mladji, kao da se ljute zad1tr1u" , koia bi se starala za takve na5e ljude: ona bi im naSla
na stare, Sto su se tako dugo pravdali za Yiercvanie, to iest za miesto i sluZbu, ona bi im dala upute, ona bi kupila i d,ozivala
,,progfram",Krivo imaju, Lako je danas kazati,z,,Pi5itesi Vjero- svoga k svomu, iednom riediut ona bi im bila u tom poslu na
vanie,ili program,kako ho6ete,.." kad su nas stari naudili vie- pomoi, tako da na5 sviet ne bi bez traga i bez hasne za narod
rovati, a i stradati za vjeru u hrvatsku buduinost, Mladii sad propadao i rasipao se po svietu,
mogu pisati Vierovanie ili program hrvatski, kako hoie, - kad Ali misleii dalje na tu stvar vidio sam, da bi ta zadrusa
ga znadu na pamet! Bilo bi zl,o znamenie, kad ga ne bi znali i u imala i drugoSaposla, Zna se, da se narod na5 ne seli samo u
srcu nosil! zlo bi znamenjebilo, kad bi se oni morali za program Ameriku, nego i iz jednoSa kraja u drugi, Istina je, to$a ima
pravdati i svadjati, jer je ved do5lo vrieme, da se za manje, ali to je ba5 Steta, jer ima dosta hrvatske zemlje, koja
morapodetii-raditi, niie dosta naseljena,Ali se narod malo seli u dolniu Hrvatsku i
I to bi bila nova politika hrvatska, - o koioi 6emo se dakako u Bosnu, ier ie to teZkot teZko ie na novo podeti gospodarstvo,
ioSporazgovoriti. - abez novaca.Tu bi ovakva zadrusabila na pomo6 ovakvomu
na5emu svietu, i zato bi se mo$la zvati ,,naselnidka" i ,,preko-
"Hrvatska i prekomorska
naselnicka zadrugau. morska" zadrufa,
Doista je pravo dudo, Sto mi Hrvati do danas nemamo ba-
eitam evo hrvatske novine,koje su tiskane preko v rem ,,prekomorske" zadru{e, - mi, koji smo velikim dielom na
mora, u dalekoi Americi, eitam i svakakve mi misli dolaze moru, Ve6 sam vam iednom rekao, kako ie po drugom svietu bilo
pamet.Okrenemiopetditam:,,Tralim svogaotca" -toga ito takvih zadru{a ili ,,komp aniia". Prava je slamotu, d. koiekakvi
,,Nisam ga vidio 12 godina, i ne znam, je li liv. , . Molim tudiinci i Zidovi mame i ,,upuduju"na5usirotiniu i vuku iu preko
Hrvate, ako koji zna, neka mi javi" - tamo i tamo . , . JoS {loTp, a uza to ju dobro 6i5ajui gule, miesto da doma6i i iskusni
se iedna misao vrti po glavi, ve6 ditam daljet ,,TraLim brata , , .' lludi uzmu u ruke tai posao, i to ne samo kao zasluZbu i ,,ge-
pa opet: ,,Tralimbrata , , ," itreli, i detvrti o$las: ,,TraZimbrata" i,gft", neSokao dastno,po5tenoi horistno dielo ne samo
,,Tralimbtala,.," rtr za ovoga ili onoga, nego za Eitav narod, Ta ve6 ie malo "u "u6",
ne
Ne znam, ima li dovjek, koii se tu ne bi zamislio, ako puna hrvatska zemria koiekakvih Zidova, koji nam narod u tom
zaplakao, TraZim - kai,e - brata , , ,1 poslu vode i natelu, To
bi i zaplakao, .. a onai: Traiim o'
onaiz Traiim iL prava sramota!
To vam_je, vidite, na5 narod hrvatski: tazlepao se i rasipao . Danas ima ve6 na stotine tisuid na5ega naroda samo u
svietu: Brat od brata, otac od sina, i sad se traie, kao- ono Americi, I to ie sramota, Sto se n" [olito nas tamo imat
staroi pripoviesti, Sto su bra6a ttallIa sestru, ili, LenamuZa,Stara same ameridke hrvatslce novine pi5u: "n^,
,,kale se", da u Americi
bablia i dietinia prida, u koju nitko ne vieruje, neSo se samo lry _do 200,000 (dvie sto tisu6a)'Hrvain, Recimo, da ih ima
z.alo pr-ipovieda,da se dovieku srce umelcsa,i da svoi svoga mi-r 20"0,090(ier manie ih nema), pa'promislimo, da su to ve6inom
liie i draZe k sebi priSrne i privine, dokle Sa ima, - td stara od.raslii snaZniliudi, a ne dieca, ZZnei starci: to su malo ne sami
prida kao da ie postala istinb: trall brat brata, sin otca . . . I sol4.?ti, to- ie ciela velika voiska! Dvie stotine tisuda zdravih
kako ie ono slrota LenatraZeli mul,a pitala Zarko Sunce i majku Iq{it .- fa ie li to u kakvom redu, kako voiska mora biti?
njegovu, pa bliedi Miesec i studeni Silver: nisu li ioi €die vidieli I,stina ie;-Ima u Americi ,,Hrvatska narodna zaiednica", veliko
muLa,- raztepenabra1a pitaiu danas novine i po novinah bra6u druZtvo, koie ima prelco 10,000(desettisu6a) dlanova,Ali Sto ieto,
 ,,DOdVI" Godina 3. God,fura3, ,,DO'M" 25

kad znamoda ima dvadeset puta toliko HrvatA u Americi! Pa ne korbad, bid ili kandziia;.i to trostruki ili detverostruki-bidn-ana
samo to, nego ioS i ovo: eitam u hrvatskih novinah iz Amefike, ii"i" Lma privezane ili navodiene_o_lovngkugliice, da odmah
da su se ba5 na koncu pro5le godine podeli Hrvati u Americi kao iofiij" ne sbmo koLu i meso, neg_ododje i do kosti, kad se udari,
'i7ij'L""t
niekako ciepati i svadiati, O tom je rieE na drugome mjestu, ali ima, ka1urmnoSo.posla u Ruskoi: tko ne 6e da slu5a,
kako bilo, sve to pokazuie, da nema onoga, Sto bi trebalo: nema - to ie velika ruska zemliaSonaivi5e
iZii'po nlem! , , , A Sibir
jedne upute, iz koje bi izlazlla jedna misao, jedna du5a, jedna _-kiZa pusta i ledena; n _lu zemlju ggo_$_gniai\ Rusi svoie
bratska pomo6 na hasnu i dast cielomu na6emunarodu u staroi da la zaluore.u Le-g.o$lavu, ili-Mitrovicu, p3 da $a
ktl""",tiest?
i u novoj domovini, To treba! Treba jedna ,,Hrvatska naselnidka il h;;;;;'- oni Si protier ai'd\ Sibir' "9\3 tamo zivi' kako zna
i prekomorska zadru$a", u kik"ompgsiu._i to ponaivis-eu rudnicih, gdie
ili;;k;;adi l_9
Ne znam, ieste li duli, kad se kaie, da je kod bolestnika l;;--o1o;o, iti i.pir9 7lalo..Niemci su cielomu svietu napunili
,,kriza": to vam je ono, kad se ne zna, ho6e li bolestnik ostati u ;#; ptip""i".tima i strahotama o tom sibirskom suZanistvu,Ja
Livotu, ili (,e umrieti, U takvoj je krizi danas hrvatski na5 narod: oa* orruidasne mogu re6,i,ie li sve to tako stra6no,Ali nije dudon
sve ga je ostavilo, on pliva na vodi, Pod vladom bedkogacesara Sto ie sviet ZaIio ove pro$nane sulnie, ier su Rusi vi$e puta
drLe vladu Niemci i Madi,ari: oni, koii imaju u rukama vladu i orodaniali u Sibir udene,prosviedenei plemeniteliude,a to samo,
silne drZavne novce, to su ponajvi5e niihovi liudi; ovi ljudi )ati,sto su hlieh vi6e slobode pod ruskom vladom, Osobito ie
imadu pred odima - to se razumije - sre6u i slavu svoSa na- dosta ruskih Poliaka bilo pro$nano u Sibir, pa su oni i niihove
roda, t, j, naroda niemadkogai madZarsko€a;oni drZavnim nov- novine Sirile po Evropi glase o stra$nom sibirskom suZanistvu,
cern grade ileljezni,cei brodove, oni daju pomo6, oni daju upute, To niie nihakvo dudo, ier ie od vremena francezke revolgcii_esve
jednom rieEjuz oni vladaiu, oni drZe dri,avu, Mi smo Hrvati u Evropi oko nas govorilo o slobodi i borilo se za slobodu; u
ostavljeni sami sebi, - Sto iu vam vi5e kazati? . ,, Plivamo i Evropi su pucali vladarski stolci, pa su se, znale, €od. 1848, i
ved tonemo: na sve strane na5 ie sviet u svom domu sirotinia, a MadZafi dosta nabunili, pa i nas u rat nagnali,
tudjinci, - znate, kako,
Zalo se za vremena moramo okupiti, i to prvo: ne dati, da
se u na5 dom naseljuju tudiinci, da nas sve po malo razloEe,
;,;t" d; ",,aJ
proSnanilcom
Gld}"il"'*?fffi"i: f"Sfl.t'Hiil'H
poSla bi dobrovolina i Zenas diecom, sve fina $o-
nego gledati, da mi sami naselimo, Sto nije dosta naseljeno; spodska krv, - pa kad se je to dulo iz novina. hako nedtrlne'
druSo: gledati i starati se, da se ne iz{ubi i da za nas ne pro- i,ene i djeca dobrovoljno stradaiu za slobodu, - sav je sviet bio
pane ona na5a sirotinja, koia za kruhom ide u tudii sviet, To . na njihovoj strani proti ,,divlfadkoi" i ,,nasilnidkoi" ruskoi vladi,
dvoje - to bi bila briga i zada6,a,,Hrvatskenaselnidkei preko- A ja kaiem: Svaka se vlada brani, kako najbolie zna, pa i lu
morske zadruSe", vriedi ono: Koja jebez grieha,neka prva baci kamen na dugu, , ,
Ja znam, da ima dosta HrvatA i u Hrvatskoi i u Americi, Tako vam ie doSla na glas Sibir.
koii se u ovai jedan i druSi posao razumiiu, A znam i to, da bi Ne iu vam danas mnogo drobiti o toi golemoi, duSoi i 5i-
se moSlo na6i ljudi, koji bi se primili toga posla za narod. Znam rokoi zemlji, koja se stere od jednogakraja Aziie do druSoga,
napokon i to, da bi u zadrugupristupilo liudi, koji imadu novaca, Zapamtlle, d,aje baStisu6u puta ve6a od na5eDalmaciie (ier ima
da ih okrenu na svoju i na veliku narodnu korist u tom poslu, 12% mllijuna detvornih kilometara), Veiinom ie to velika ravni-
Sve to znam,pa zato 6ekam od svakog'a,tko misli na budu6nost ca, lcoiom teku velik e fieket Ob, Irti5, Jenisej, iLena, - ier lieno
na5e$anaroda, neka se ,,Domu" javi i neha kaZe svoiu. tede. Na zapadu i na jugu ima visokih gora (Ural i Altail' koie
Da stvar bude iasniia, dodat 6emo u budu6em broiu nacrt sr] bile pune zlata, srebra i drugih ruda, ali je ve6 dosta izkopanoi
pravila tO zadrufe. ali zato po ostaloi Sibiri ima toliko bogatstva uzemlii, zakoie se
moLe re61,,da jo5 nije ni dodirnuto. I u riekah se izpke zlato, pa
RuskazemliaSibirili Sibirija. to i rade najvi5e oni suZnji,U sievernoi Sibiriii vlada takova zima
i studen, lcakve mi ni pomisliti ne moZemo (preko 66 stupnieva
Kad Niemac ho6e u kratko dakale, sto su i kakvi su Rusi. izpod ni5tice!) pa zato veliki dio zemlje nije zgodan za polio'
onda kale samo dvie riedi; Knut i Sibir. Knut - to ie ruski djelstvo, ier se ne bi moglo ni orati, kad ie zemlia do 150 metara
 Godioa 3. Godrina 3. ,,DOM" 27
,,D.OM"

u nama sve ioi Livot ho't'enam se-

je' odredio je, neka jedan doviek obidie
duboko smrznuta, pa se samo u lietu malo odoz$ora otopi ili se gledati sunca i bo- sva ameridka hrvatska druZtva i neka
sti, ho6e nam
odkravi, Ali zato u iuanoi Sibiriji rodi psenica, taz, zob i iedam, ho6e ,tu*..t", da nadini red, gdie ga nema, jer je u
ziigu
a ciela ie sibir puna svakakvih zivotlniat-medieda,lisica, ielend, "d.osti$'
.rurio. 5to smo nakanili, Zao bi nam
"ui"ta, mnogih druZtvih bilo svadie i nereda,
i manjih grabeEliivaca,pa se odanle i dovalaiu naivi5e skupe tilo ostaviti svoie mile i draSe' znan'
pa su sama ta druZtva molila €lavni
koi,e ikrzno, a ima vei i na stotine tvornic|: mlinovA, kofiatni,cd,, a odbor u Alleghonyu: neka im po5alie
ce i priiatelje i niihov raz$ovor'
t"" dovjeka, koji 6e nadiniti red, I zbilja
i,eljezarnicA, duharnici i t, d, Preko Sibiri dolazi u Evropu i kud slarca sve$a tolla nema;-o,T je predsjednik poslao €. Fr. Sepi6a,
dosta kitaiske robe (n, pr, daj). nema Sto da dose$n'o'on ne zeti taz-
hra' da pogleda sva naia drultva, o'. da
Premda je Sibir tisu6a puta veia od Dalmaciie, ipak ima dovora, tielo mu ne i5te ve6 ni
i". pieu, se ie sveSa zasitio' osnuie i sloZi novo druZtvo, ako bi
ier
samo nje5tovi5e od deset puta toliko du5a (t, i, preko 7 miliiuna), "i ie ba5 onako kao PosPanueo-
Starcu
gdje trebalo. Proti tomu su sg digli
Naivi5e su to (daleko preko polovice) Rusi, i to iedan dio oni daite mu samo das mira, Pa njeki ljudi: za5to bi tko putovao na
sulnii, i niihovi potomci, Osim RusA ima tu svakakvih lovadkih "i.t ",
6e usnuti,.,, troSak zajednlcel.
Osim tofa nije njekim pravo ni to,
i pastirskih naroda: tu su Ostjaci, Samojedi,Voguli, Tatari, Kir'
kizi, Jakuti, Buriati,TunSuzi, Kalmuki, eukdi, Korjaki, Jukagiri,
Dom i rod. Sto su sva druStva katolidka, Sto no-
se imena svetaca, Sto u niekima go-
Giliaki, Kamdadali, Naivi5e ima JakutA i TatarA pa Mongoli Hrvati u Americi Podeli su se njb'- spodare popovi i td, Napokon su se
Sto vi5e Sibati. Yi znate, da je u gi-
{svakih po 300,000),Ni polovica sveSatoga svieta nije kr5tena. baniu Zivot, pa zato ne bi to bilo ni-
i tu umieSaliniehi liudi, koji i u Ame-
Sibir fe podeo osvaiati i naseljavati ruski kozak Jermak ve6 rici ho6e da budu Srblii - samo za-
kakvo zlo, pa makar bilo i bure, - to, da ne bude slogie.
priie 300 i vi5e godina, Poslie su kozaci (to su ruski konianici) samo kad ne bi bilo nePotrebne sva- Mi molimo sve na5e ditaoce tamo
i51i sve dalie, dok nije prije 200 godina podpuno osvoiena Kam- dje. Mi smo ovdje daleko od Ameri- preko mora, neka nam piSu, kako ie
datka, t. i. naidalji komad Azlie. Danas ve6,juti preko Sibiri gla- ke. pa ne moZemo pravo Prosuditi, sve to. da se znamo ravnati,
Iz amerilkih hrvatskih novina raza'
sovita ruska sibirska leliezni,ca,o koioi ste ve6 duli. Hrvatshi iu€ - njemaEki Trans-
brali smo, da stvar stoli ovako: U val, Ne znamt iesam li vam koji put
Americi imadu Hrvati u raznih gra-
kazao, da se burska zemlja zove io5
dovih svoja mala druZtva, n. pr, u
MalirazgoYori. eikagu, u Etni, Kaliforniji, Klevelan-
i Transval, Za tu zemlju, kako znate,
Lore se Englezi na Livot i smrt, ier
du, Pittsburgu, Bradokku itd. itd, Ovih
Bure. Za stalno se ie to pisalo samo druZtava ima preko 170, a zovu se im j'e potrebna, pa ie meni na ptme'
Zivot. zalo, da se moZe teti: ,,Pa Sto ie to ponajvi5e po imenu koje[a svetca, ti iedna druga stvar, i to ova:
Je li teiho umrieti? KaZe se, to rat? Pa to nije ni5ta - strieljati liu- kao n, pr, DruZtvo ,,Sv. Juraj", ,,Sv. Znate, da se Niemci stra5no mno'
fe istina: ,,Gorka ti je smrt!" ilL ,,Za-
de to ni5ta ne boli. . . eovjek umre, Ciril i Metod", ,,Sv, Rok", ,,Sv, Je- i,e i po svietu 5ire. ee5ku su zemliit
ka ti je smrt!", - ali fa nema na a i ne zna za nikakvu muku i bol." ronim", ,,Sv, Duh", itd,, a ima i dru- opasali s tri strane, i da vam ie P_o-
svietu, tko bi to mogao posviedodi- Jest, to se ie pisalo samo zato, da se gih imena: druZtvo ,,Jeladi6", ,,Stros- giedati na kartu, vidieli biste, kaho
ti! Istina je i to, da su njeki udenja- sviet umiri, da se ne glovori i ne pi5e majer", ,,Hrv, Vila" itd, Sva ova dru- iu si nadinili svoie postaje ili Staciie
ci izpitivali ranienike i utapliance o englezkim strahotama,- neka oni Ztva sloZila su ss u jedno veliho dnr- po cielo! Ugarskoi ive bliZe k Savi'
(koji su se utapali): kako im ie bilo sarao dalje strielfaiu po volji. . . Ztvo,,Narodna hrvatska zaiednicd', A od kad ie voiska bedkoga ,cesara
pred smrt, - ali to sve nije niSta,jer lrli sve ie uzaludl Nitko ne 6'e 6o- kojemu ie predsjednik ljekarnik g. do5la u Bosnu, ima niemadkih sela
nijedan ovaj, i ako je bio blizu smrti, vieka uvieriti, da ie to liepo i lako Petar Pavlinac u Alleghenyu u drZa- ve6 i preko Save u Bosni' Kad ia
- umrieti, Istina je, nitko nas niie to vi Pennsylvaniji (skradeno: Pa), gdie tako eledam na kartui svc se nieka-
nije ku5ao, je li smrt Sorka. Kad smo
ba5 spomenuli ove udenjake, spome- lru5ao, ali nas je mnogi vidio drugo- ie glavni odbor ciele zajednice, Ali ko boiim, da 6e se Iriiernci za qlo {o'
nut 6emo i to, Sto su pripoviedali ra- gia, kako umire, A to je mnogo puta su na iedan put podeli nieki ljudi ro- clina onako krvavo boriti za Bosnu,
njenici i utapljanci: rekli su im, da straino, MnoSi se na smrti mudi, kao vati proti ovoi hrvatskoi zaiednici, a kako se danas Enfleilborc za Trans'
im nije ni5ta teZko bilo, da nisu pred zmija na trnu, i zato se sviet moli za5to, to se pravo ne razabire iz no- val. . ,
smrt osje6ali nikakve muke, nikakve BoSu za laku smrt - sve se bcii vinA. Jedni kaZu. da su ti nezado- Ali bi Bosna tfcba.a i nam Hrva-
boli! Osobito ranjenici, koji su bili smrti. volinici samo ,,mutika5a", koii bi lom, Znate, da naS sviet ide u Ame-
na smrt ranjeni, kaia, da nisu ni zna- Samo starci - oni lako umiru, re- htjeli osnovati novu zajednicu sa- riku i drugamo po s' ietu za krultom,
li, kad su bili ranieni. - Ali se mora kao bi doviek, pa ni to ne svi. Istina mo zato, da oni budu predsiednici i a Bosna bimogla hrnniti sav onai-na'
i to kazati, da se je ovako pisalo po ie, mi, koji smo mladi, mi to ne mo- dastnici, pa da moida Sto{od i zaslu- rod, koii ide u tud;inu. Pazile dobro:
novinah naivi5e ba5 onda, kad su En- i,emo razamieti, da bi dovjek Lelio Ze kod druZlva, To se 6ini po tom: Niie zlo i6i u tugiinu za zasluibom,
flezi nemilosrdno strieliali siromahe umrieti. Mi to ne taztrmiiemo, ier je Predsiednik,,Narodne hrv. zajednice" ali niie dobro ni puStati tudiinca
"t
 28 ,,DOM" Go'd,ina 3. Go'drina 3. ,,DOM" n
svoj dom. Budemo li mi bez pameti La ie za das mir, iz BeEa se zapovie- se nisu tako Po$odili s bedkim sa- da su veliki gradovi (n, pr, eanian,
ostavljali svoj dom, dogodit 6e se dalo svim ovim narodima. i to sve borom, Tiencin i t. d. u Kitaiu).
ovoi ne samo, da 6e na5im unukorn bez sabora, neEiopo volji cesarovoj
pucati kosti glore, negio danas Bu- i njegovih savjetnika, (To se zove Sviet. Nauka umie6ei knjiga.
rom, - nego bi mogli jo5 i nas dose6i ,,absolutizam".) Ali to nije moglo du-
Statistika - iivo srebro, Pos'liednii Sto su to ,,poEela" ili "elemerrli"?
po glavi, Lako 6e onda biti Niemcu i fo trajati, jer su svi narodi bili ne-
tudjincu, kad bude u svakom trelem zadovoljni, Zato cesar (god, 1860,) out ste na ovome miestu ditali, Po Kao Sto od niEta ne mole postati
selu imao svoju Staeiju, svoje njema- odludi, da ne 6e vi5e vladati sAm, Loliko stanovnika imadu najve'6i $ra- njei;to, tako ni od njeSta ne mole
dko selo, koje je ve6 danas po Srie- nego sa saborom, - ali neka bude dovi na svietu. Ali znate: ljudi se postati ,,niSta", Sto jest, to iest, i to
mu u istodnoj hrvatskoj zemlji. Pam- samo jedan sabor - ,,rajhsrat" - i radiaiu i umiru, Pa se i brojevi mie- nikad ne moZe postati ,,niSta",nego
tite dobro: Bosna s Hercegovinom to u Bedu, I nas Hrvate, pa i Madia- njajn. Zalo-, lko hot'e znati Prave se samo mienia, a ne da bi Sa nesta-
tako je velika kao de5ko kraljevstvo, re zvalL su u bedki sabor, ali nismo broieve, treba da uzme u ruke novije lo i postalo ,,niSta". To vriedi za sva-
pa ipak de5ko kraljevstvo ima 6eti- iS[i ni mi, ni Madlari, a ni nieki dru- kniipe, €die su zabiljei,eni broievi po ku stvar, koja je od nje5ta, koia je
ri puta toliko ljudi, koliko Hercef- gi, To se je plelo pet, Sest godina, novi-iem-broienju. Tako se ie na5ao od tvari kakve: od drva, ielieza,
Bosna, a boSatija ie ee5ka barem dok su naqr,okonsamo MadZari do- dobar ,,Domov" Prijateli, Pa je one mesa i t. d. Posiite n. pr. sieme: od
deset puta. , . bili svoj sabor i svoie ministre, t, i, broieve popravio, Treba samo dodati njega 6,eza koie vrieme postati 1i56e,
svoiu vladu. io5 i to, da kod velikih Sradova treba onda cvilet, onda zrtto, onda 6e se
Politika. razlikovali, koliko liudi ima sdm glrad, opet posiiati, ili 6e trunuti, ali se sve-
I od onda (od god, 1868) samo su
dva prava sabora pod vladom bed- a koliko grad zaiedno s manjim mie- jedno ne moZe re1li, da ie od niefa
Sabor i sabor - to ie tazlika, jer stima u blizini, Posliednji se ie put postalo ,,niSta",
svaki sabor nema iste vlasti. Ali tre- koga cEnara; samo ta dva sabora
pazilo samo na to, holiko ima sim Ni5ta dakle na svietu ne propa-
ba odmah kazati, da samo pod vla- dozvoljuju cesaru i kralju broj voi- grad. Evo dakle novijih i sigurnijih da, nego se mienia, A za5to se i ka-
dom bedkoga cesara i njemadko$a ske i druge velike stvari,
brojevaz ko se mienja? To fa rpitanje! Zaito i
kaizera imade sabord, koji nisu pr.r- ,,Pa kakav je onda sabor u Zadru, London ima ioreko 6% mil, kako od mo5ta (masta) postaje vino,
vi sabori. Pazile malo, kakvih ima g Poredu (ili Kopru), u Ljubljani, u New-York (Niu-Jork, od Sljive rukija? Zaito i kako od 2e-
saborA pod vladom bedkoga cesarat Stajerskom Gradcu, u Pragu, u Kra- Amerika) 3% tl ljeza postaje rdja? Nje5to se promie-
Kako je danas, bedki cesar ima kovu i t. d.? Kalcvi su to sabori?" Paris (s okolicom) blim . 3 , ,
- To su ,,pokrajinski sabori", To ni ni, ali nieSto i ostaie. Sto ;e ono, Sto
dvie drZavs, t. j,dva sabora, dvoje Ber,lin (s okol,) preko . 2% tl vazda i uviek ostaje u svakoj stva-
ministre i dvie vlade: iednu u Eedu, nisu pravi sabori, jer oni ne mogiu i Kanton (u Kitaju) oko 1,800.000 ri, makar se ona kako promienila?
drugu u Pe5ti, One kraljevine i ze- ne smiju davati zakon6" za velike eikaSo (Amer.) 1,700,000Sto ie ono?" - To vam je "poielo"
mlje, koie spadaju pod bedku vladu, stvari (n. p, za vojsku, za porez, za Bed (s okolicom) oko 1,700.000 ili ,,elemenat",
zovu se ,,u carevinskom vie6u zastu- sud i t. d,) ; to su za pravo samo ona- Petrograd l% mil. Ali o tom ,,podelu" zna se ioS
pane kraljevine i zemlie"i a sve, Sto kve skup5tine, kakve su Zupanilske Filadellija IAmer.) 1,300.000mnolio viSe, a za sada dosta,
spada pod vladu u Pe5ti, to su ,,ze- skup5tinlo u Hrvatskoj pod banom, Moskva 1,200,000 ,,Hrvatska Misao" - to ie novi
mlje krune ugarske", Ovako na dvo- Drugi put 6u vam potanko razlolili, Peking otrro 1 mii, list, i to za gospodu. (lzlaz,i od nove
ie podieljena je vlada bedkoga ce- kakvu vlast imadu ovi ,,sabori". Carigrad oko 1 , , god, dva puta na miesec p-o dva ar'
sara od god. 1867.,a prije ie to bilo ,,A sabor u Zagrebu - je li to pra- Kalkuta (Indija) 850,000 ka. Ciena-8 K na Eod., Salie se tis-
drugadije, jer je njegda imala i ee- vi sabor?" - pitate. Jest, i to je pra- Rio de Janeiro (i, Amer.) 850,000 kari M, Maravi6a u Zafreb')
Ska i Hrvatska svoju vladu, a i dru- vi sabor, ba5 kao onaj tr Bedu i-Pe- BuE'nos Aires 820.000 Tko od na5e fospode ditalaca mo-
Se pohrajine (kao n, pr. Erdel,j, Sta- Sti, premda ni taj sabor u ZaEreba ne Bombai (Indija) 800.000 Ze, rteka ga naruEi, ier ie !o -dob31
jerska, Kranjska, Tirol itd.) imale su moZe davati ni zakoni za voisku, po- Budim-PeSta 730.000 lisi, a bit Ze, ako Bo! da, i bolii. O.d
svoitersabore i svoiu kakvu takvu rez i lrsovinu (a moie za sud, Skolu Var5ava blizu 700.000 sve6ia dobra, Sto u niem bude, dobjt
domadu vladu, Ali Niemci su sve po i crkvu, pa za qrpravu), Madrid i Barcelona po 520,000 6e i ,,Domovi" ditaoci, Pa 6emo onda
malo htjeli imati svu vladu u svoiim ,,Pa kako ie ipak pravi sabor, - Prag (s okolicom) 500.000 i to razloZiti, za5to je ovakav list po-
rukama, pa da se iz Beda vlada i
-eehu. a ne moZe sve[la, Sto moZe i smiie Rim, Napuli, Milan (sve u treban, i kalva ie'to misao u toi
Hrvatu, i '
i Slovencu. i Rumu- druSi pravi sabor?" - Ovako: Tai Taliianskoi) svaki oko . 500.000 ,,Hrvatskoj
" Misli".
nu, i MadZaru - upravo
-tako tako, kao i bi sabor i to sve mo5iao,- da se ni- Zagreb s vojskom ima . 62.000 Zivan iz'sriema napisao ie ,,Zgode
Niemcu samomu. I ie biio jed- ie sam poEodio i ugovorio s uglar- Za kitajske, turske i dru{e grado- i nez$ode iedne deputaciie", Sto--je
no vrieme, dok se nisu podeli naro- skim sabororn ovako; Ne 6u ia to ve, Sdie ili nema popisa, ili se na to iz SriZma isla u Zagreb do Bana,.Na-
di dizati svaki za svoje pravo, pa- se sdm, nego 6emo to skupa, Tako vam na vlas ne pazi, + ne moZe se stal- Soi se Sospodi dopala ta kniilica kie-
ie tamo oko 1848,god. bilo sve mie- ie to po onoi glasovitoi na{odbi od no kazah nikakav broi, za koii bi se ioi i-e i ppstom 55 filira kod ,,Dio-
Salo i pobunilo. Voiska i sila naEini- god. 1868, A oni drugi sabori - oni moglo teli, da ie pravi, samo se zna' "i nidke tiskare" u Za{rebtl, ier mno-
 31
30 ,,DOM., God,ior,a3. God,ioa3, "DOM"

gi misle, da je seljak samo za ko- ko piSe , . , Tko i,eli i bolje znati, u po svem tom lako ie datas posta- I ku $otovu Sostionui pivo. Ali to ve6
ne6io rob . . .
mediju-Sospodi,Ali Zivan (koiega ja kakvoi je tami na5 narod, i tko mu +f ;;s;io;il ar, ier ti ne treba mnogo I niie svoi Sospodar,
kad dobiieS odmah u Po6et- t
dobro poznam) - on nije tako mi- vlada, i tko ga vodi, i Sto ga {oni na ,roiu"u,
slio, i ne misli tako. Dok su se drugi ovakve deputaciie, neka prodita, ali
smiiali njegovof seljadkoj deputaciii, neka se previ5e ne smije; niie sve
Zivan je po malo i plakao . , . Niie io5 ono za smieh. . . Stoie novadomai po svietu
?
vrieme, da se za na5u gospodu ova- kamo sre6a! Ali kad nije druSe, mo-
Po hrvatskoj zemlli. ra! 6e se i bez niih, Eno u susiednoi
op6ini JalZabetu i Bartolovcu - ni-
Narodnogospodarstvo
i zdravstvo, Za sabor u Za$teba malo tko ve6
pita, Sto se tamo radi' Vlada ima ved
ie ni bilo izbora, ier nitko niie do-
Sao! Ala 6e se nietko kaiati, kad se
I zbilja je dri.ava dosta pomo{la pro- 5O poai"u veliku ve6inu zastupnikA, b a t i n a o k r e n e !, , ,
Poljodjelstvo. metu i trgovini, - ali vrlo malo po- -da .-riau {.oliku vedinu, da ie tu svaka Rat Hrvati s MadZarima - na Pa-
ljodjelstvu, Sad ie do5lo vrieme, iier proti vladi uzalud. Tako i" Ti' piru! U iednih velikih zaSrebaEkih
ObveznepoliodielskezadruSe.Dr- pomogne i poljodjelstvu, Ne 6u vam .tito i ono niekoliko zastupnika hr-
ilava ili vlada novinah pripovieda se ve6 $odine i
ona danas moZe danas na dugo razla{ati, samo 6u varn vatske opoziciie, Pa o Proradunu (t'
sre, ona mol,e, Sto ho6e, KaZu njeki, Podine, kalio su Hrvati $od. 1848'
kazatl, Sto snuje bedka vlada: ona i. o tom. kako 6e vlada tazdieliti one
da je drlava suemoguta! I skoro bi r"atovali s MadZarima, Ja mislim, da
snuje takav zakon, da 6e svaki po- rou"", Sto ih Hrvatskoi dozvoliuje
dovjek rekao, da ie tako. Badava ;z- peStanski - o tom nitko cd nije vriedno tro5iti na to toliko pro-
bori, badava i zastupnici,- ako vla-
ljodjelac morati da se pridruZi polio- -opoziciie sabor), stora, vremena' PaPira !i- novaca:
dielskoi zadruzi u svom kraju. niie ni rie6i profovorio. Bi-
da ne 6e ili ako vlada hode. - sve ima potrebnijih i pametniiih stvAri'
Vidi se na sve strane, da sAm ie- lo bi sve u zalud, a sviet bi mislio,
je uzalud, - kalu ljudi: bit 6e ona- koie Li trebalo znati (kako na.rod Zi-
dan poljodjelac ne moZe Sotovo ni- da ie vladina stranka nadvladala
ko, kako vlada ho6e! opoziciju, da ie opoziciia ustala i re- vi,'kako na5a tr6iovin-qi J' 4.1' ? 7^
Sta, a kad bi se sloZili i zdruZili u za- to - nema prostora' Haide d.9rda ie
Ja mislim, da ipak niie bad tako, dru6iu, nie5to bi ipatr<vi5e mogli. Ali kla: Ne 6emo tako!
I narod malo pita, Sto se u saboru to bio pravi hrvatski rat, ali tu se
ali je istina, da vlada i drlava moi,e iedno to, Sto sviet nije upu6en, drufo
danas mno6io,vrlo mnofo, i to ne sa- radi, jer najve6i dio naroda nema spominiu koiekakvi Svabski Senerali,
to, Sto ie jed,an drugiomu jalan i ne- ia Hrvale se tu ni nezna,
m_ou politici, nego i u gospodarstvrl, navidan, - takve se zadruge telko Slasa kod izbora saborskih zastupli-
Mno$i se dude; kako to? DrZava ka, pa ni ne zna, tko ie izabran i tko Kova6evi6 i Pliveri6 - to su dva
slaZu, A po ovom zakonu morat 6e
prije nije bila tako svemogu6a.To ie ga ie izabrao za zastupnika, Mi smo zastupnika t za1t. saboru i oboiica
ba5 svatko pristupiti u zadrugu, jer
istina, da nije bila - ni dese,ti dio ve6 pisali, da to niie dobro, i da ta- stoie uz vladu. Jedan veli u saboru,
6e pa siliti drZava.
ko rle bi bilo smielo ostati. To ved aa'i" Hrvatska s Ugarskom jedna
toliko mogu6a. A za5to? Zalo, ito Ja neustrpljivo dekam, dok izadje '
nije imala novacal Zna|e io5 i vi, ka- vidi i vlada, pa ie Ban rekao u sa- drlava, a druAi, da Hrvatska s USar-
laj zakon, pa da vam razlolim, ho6e
je prije malo poreza pla6alo, boru. da 6e se izborni zakon tako skom niie nifad bila iedna dri'ava,
k9 r" li Sto biti od to$a.
promieniti, da bude vi5e naroda ima- pa ni danas, kai,e, niie,
Ali od kad su drZave-odredile.da se
po:92 mora u redu pla6ati, i to dosta lo glas kod izbora,
veliki porez, - od onda ie vlada nje- Obrt i trgovina. Izbor izborniki u ob6ini Vidoveu
(varai;& Zap,l obavljen ie 27. siel.,
Po slovjenskomsvietu'
..19 .p3_rve drugo, ne6io Sto je prije Boi za gostione (krEme) a Zagre- pa ie izabrano 16 na5ih, a nijedan od Srbski krali Ateksandar - odreti
btla! Ne samo to, da se novcem dade
bu, Od kad ima a Za{rebu,pivovlra protivnika. Po tom se vidi, da bi se 6e se .'1"d" i oti6i u tudjinu' Tako
k-oje5taurediti, nego vlada novcem (tvornica piva), dogadia se ovo: eim
plada i dinovnike. A dinovnici - ro njeSto moglo udiniti i po ovom izbor- barem piSunovine. Tko '0eiza 9j"ga'
se izprazni koja gostiona, odmah iu nom zakonu, kad bi narod bio bolie -G'.;;i
,""'.u, - ako ne 6e unuk Kara-
-(koii
su Skolani lfudi, to je voiska! A voi-
ie oslobodio Srbiiu od
uzme u naiam koia tudia pivovara, upu6en i kad bi ga tko imao pove- ""
ska, Sto se bolje i u redu pla6a, to postavi u nju stolove, stolce, dade
ie.v.ierniia, a s vjerom i pbslu5nom sti. Eto, kod ovoga izbora bilo ie do ritul"),' rlj'zivi u Svicarskoi,
da5e,vrdeve - riedju: sve dade ure- 600 biradA! Sve ie do5lo osim starih 10.000kilo$rama baruta dovezeno
volskom moZe5 osvojiti pol svieta!
diti, samo na gotovo siedni i piil
Eto, zato je drlava i vlada svemo- i bolestnih, osobito iz iupe Vidovca i" l"du""o ii Talilanske u .-- Crnu
Su6a,
Sad samo traZi pivovara dovieka, ko- i iz Biele. Oni iz bielske Zupe $laso- Goru, Sto se to sPremana lugut
jega 6e tu postaviti za krlmara, ali U posiete Rusliomu garu P99i 6e
vali su i kod posliedniih saborskih
A za5to sam vam ovo razla{ao? 6e on u toj krdmi toditi pivo samo iz 6, veliaEenadvoivoda F'ranc rero-l-
- eujte! Kad je dri,ava taho m"ogu- izbora svi za opoziciiu osim dvoiice,
one pivovare, koia ga ie namiestila. Ali zato ie u Bieli Zupnik Pravi hr- n""d iu"duii beaii cesar),a u ;Y.ib-
6a, i kad ona ima naivi6e narodnoga I zato se pivovat'e tr{aiu za giostione, nju rpredsiednikfrancezke repabnre
novca u svoiim rukama, niie dudo, vatski pop Jure evek. Da ie barem
samo da imadu €die toditi svoie pi- polovica 6kvih hrvatskih poPova' - Loubet,
Sto svatko taZi od drZave pomo6i. vo.
 32 God,ina 3,

putu u Petrograd, - Po starom obi-

Po tudjem svietu. daju pristojalo bi se, da mladenec
dodje prije na uglede. . .
Niemci i En$lezi sve snuju u' Aziii Bra6a Seliani, Stjepan i Mirko,
proti Rusu, da mu zatvore Put do rodom Karlovdani, oti5li su u sviet,
perzijskoga i indiisko$a mora, Sdie pa su u Etiopiji ili Habenesiji (to je
6e se Englez i Rus priie ili kasniio u Africi) u kralia Menelika do5li do V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C .
sukobiti, i onda - ne 6e ba5 sviet visoke sluZbe i dasti, Stiepan Selian
rrropasti - ali 6e se vidieti, Sto 6e bio ie ovih dana u Zafrebu. ali ie Cienaje ,,D0MU"naznadenana omotu.
ilF
biti-od Englezal Stalno ie, da 6e mu, brzo morao opet na svoju sluZbu,
t. i. En1lezu (bome ne Rusu!) Pomo- Brat mu ,Mirko, koii ie kraljevski na-
6i'Niemac, koji se danas nie,Stosrdi miestnik u Etiopiji, putuje u velikom Broj 3.
na Enlleza, pa ie Englez Poslao ovih poslu po Evropi, pa 6e se i on na-
dana svo$a princa Niemcu u posiete, vratiti malo u Zafreb, - Vidi se, da
da se svietu zamala oEi, K.alu, da ni- ni svi ur-i Hrvati niismo bai za -
TeZkoti je u mraku!
je ni5ta opravio, zapedak, Ima iedna stvar, koja mi ie uviek na pameti, ali vam ipak
Taliiani su se opet osramotili, Sve Udovica Eugena Kvaternika, €la- o nioj ne pi5em uviek, da vam ne dodiiam, Zalo 6u vam i sad
su njihove novine hvalile kao juna- sovitoSa Hrvata, koii je nesre6no samo u kratko, pa ovo proditaite i neukomu,
ke one ljudte, koji su trrao razbojniei ustrieljen u buni, Sto iu je sim za- Stara ie stvar, da io5 ima mno$o svieta, i to ne samo se-
provalili u hrvatsku kudu Sv, Jero- snovao u Lici prije 30 fodina, po-
nima u Rimu, a sad se pokazalo, da kopana je dastno 16. siednja u Kar-
liakd, neEioi gradianA, koii kaLw da ie ditanie i kniiga - da ie
su to varalice, Spekulanti i kukavi- lovcu, to samo dangubanpa da su seoski liudi, koii ditaiu koiekakve oo:
ce, pa ih i sami Talijani psuju. Ne re- vine i knjige - da su obidno slabi gospodari,a desto varalice i
kosmo li ono, da je Taliian riedl<o Prevarena naSa sirotinia, Do 150 neposteniaci,,,Naii stari nisu ni Stili, ni pisali, - pa su bolje
kada dovjek! radnikd iz za{reb. okolice otiSlo za
kruhom na zasluZbu u Tirol, Njeka-
Livjeli, nego mi danas", tako su dolnji posavski Hrvati odgovarali
Buri - sve kao i do sada. Englezi kav agenat, koii ih je doveo, na ie' ve6, prije 120 i vi3e godina onomu Relfkovidu, o koiem smo se
su im ustrielili dva generala, kao da dan put ih ostavio bez sveSa, tako predlani razgovarali, I od onda, pa sve do danas na5a se Sospoda
su buntovnici, ali to je Englezom sa- da s uih tirolske i kraniske oblasti uditelii i bolji Zupnici i kapelani mude, dato izbliuneukomusvietu
mo na Stretu,ier se protiv niih dii,e morale na svoi tro5ak ne samo od- iz llave, Niekoii se i liute na neuhe siromahe, a i grde ih: da
sve vi5e naroda, vezti do doma, nego i putem hraniti, su ovalcvi i onakvi, da im ni5ta ne hasni govoriti i razla$ati i t, d,
da ne poginu! Tako se sirotinia tude
Ja pak mislim: samo polako, pa 6emo biti gotovi, Treba
Razne viesti. po svietu, a joS vi5e ona, koia vieru-
priie sveSa razloZiti, da na5i stari nisu zato bolje Livjeli, Sto nisu
ie svakomu dotepencu, - kad nema
ju uputio, Mi bi Stili ni pisali, Onda treba dodati i razloLiti i ovo: Sto ie manje
Nadbiskup Vrhbosanshi Stadler nikoSa svoga, tko bi
bi,skqpuje i radi, u Bosni ba5 do sada svi htieli biti velika Sospoda, a na- svieta u koioi zemlji, znalo ditati i pisati, to ie bilo vi5e robova i
dvadeset godina pa ie ovih dana bilo rod neka upu6uiu dotepenci... vi5e krivice, Napokon niie dosta samo kazati., da ie dobro viSe
oko niega i po svoi Bosni tihoga ve- Naivedi paromlin u Ugarskoi izfo- znati i ditati, nego treba i dokazati, za5to ie to dobro, Dok se sve
selia i radosti, I mi se molimo Bofu: rio ie 24, siediia. to ne razloii polako i po redu, svaka je prodika uzalud,
da premudro5du svoiom vodi veliko- Da su na5i stari bolie Zivjeli, t, i, da su vi5e imali, to ie
ga toga, baS apo5tolslcogadovjeka, Platit 6emo skupo ovu toplu zimrr'
- ier ie na te5kom miestu, jer {lasoviti iedan bedki zviezdo' istina, Ali dosta ie spomenuti tri stvari, pa iete odmah vidieti,
znaiac kai,e, da 6e od veljade do za5to ie to bilo, Prvo: NaSi su stari kupovali malo tudie robe;
Ruski nasliednik priestolia uzel svibnria biti straSna zlma i mno{o oni nisu bez ciene prodavali, a preskupo kupovali, - Drugo:
6e iednu k6er crnogorskopia kneza, snieSa, Dakle ljudi: duvaimo bunde,
Budu6a punica i nevjesta iet ie na kolnhe i drva!
NaSi stari nisu morahi tzdrtavati toliko gospode,kolilco mi danas
moramo, pa zalo nisu ni toliko poreza pla6ali, Treba dodati i to'
Novim predplatnikom preporudujemo,,Dom'rod 1900.i 1901,god.
da na5i stiri nisu morali pla6,at[za i,elieznicq koie stoie miliiune
[f
(uvezan 3 K, ukoriden 3 30 f.) novaca, a narodu u mnogom kraiu nisu ni na kakvu hasnu. Nisu
morali pla6ati toliko ni za voisku i jol za mnogleskupe stvari.
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu. Jednom fieEiut onda ie bila dru€adiia vlada i drlava. - Tree,e;
 3', G+r" 3. ,,POm" ,19
jj =: =-'P9l!--- i{h'
Ja znam tr, pr,, da su njeki na5i liudi io5 pred 20 Sodina u svom
Nafi stari aivieli su u zadruzi, pa se ie lakSe Zivielo. Danas se
neznanjuvjerovali: da ima Turaka s repom! Jest, ia sam to duo
dovjek podieli, sutra je u du$u, prekosutra mu ie na vratu tudji-
od ljudi! Jedan se je kleo i preklinjao, daie vidio Turdina s re-
nac. -Zato su stari vi5e imali i bolie i:ivieli,
pom i kako ie rep oko sebe omatao! I sviet ie bio u strahu: Sto
A nlje istina, da se ie bolie LivieLo,dok se ie manje znalo
i ditalo, Da, vi znate, ":;tose je u staro vrieme radilo s neukim Zebiti, kad dodiu iz Azije sujrepati Turci! onda de tek Filipovii
svietom, bi se koi,a ielrla. Niste li duli, da su nie$da re- bjei,ati, -_onaj na5 lidki Filipovid, koii ie priie 22 godine vodio
vojsku. t Bg.try: --.Bllq ie vrieme, kad su ljudi u hramu (u
zali liudem iezike, nosove, u5i, ruke i no$e do koliena? Ali pu-
stimo to, to su bili krivci, pa moZd.ai vi mislite, da ie to biio crkvi) hra'lili i dvorili vola, prali {a i mazali, vodili ga u proce-
dobro. Ali kako ie bilo ono, kad su prava zdrava dovieka, iliZenu siji po gradu, i kad bi crkao, polcopali bi ga u dasti i paraiii, kao
da je umro kralil . . .
mudili zato, 5to fe toboZe vje5tica (coprnica, Stranj$aili Stroliga)? I sva5ta ie-jo5 dovieh radio i patio u svom iadnom neznaniu,
Ima - kalu - s vragom posla: u o$ani s njom! A priie bi iu
Ali sve po malo svi6e svietlo, Od svietla, i samo od svietla na-
na kolo navladili, davle pod nokte zabiiali, razbielienim i,eliezom
p dati se ie i na5emu narodu, da 6e mu svanuti bolii dani. Nama
- alili.,.
Tako se ie radilo, kad je sviet Livio u mraku, u tami, Niie i9 svietlo p_otrebniie,nego ikojemu na5emu susiedu, Vieruite mi
slobodno: Ovo, kako nam ie danas zlo,lo nam je ponaivi5e zato,
se moSla u cielom narodu nadi rasvie6enaduSa,da digne svoi
glas za neduZnesirote, jer ie sve bilo u mraku, sve ie vierovalo, Sto smo neuki i u neznaniu, To ie krivo na5oj neslo$i, Kako i
ne bi bilo, had narod niSta ne znat pa ne zna niita ni prosuditi,
Sto mu se reklo: da pravi Zivi vraS dolazl iz pakla i da vodi ra- nego ili vieruie sve, -pa_i svaklr lal, ili ne vieruie ni5la, ier se
dune s ovom ili onom Lenom, - pa kad su iu ni krivu ni duZnu sve{a boii, kao doviek, koji hoda po mraku. ,-,
spalili, luda je prostota jo5 ijujukala od veselja, , , Ali-prestanimo! Slo iC rnrak,-to zna pravo samo onai, koii
Ili ho6ete li ioS, da vam kaiem, Sto se je radilo sa siroma- je ve6,do5ao na svijetlo, ili komu se ie barem iz daliine zisvie-
Snim svietom, koii je Zivio u tami, ne videdi dalie od nosa? tilo, Je li se vam barem ikoliko? , . .
Ne treba, ier vi, koji ste pametniii, vi to moi,ete vidieti i dan
dana5nii. , , Koliko novdi6a,koliko forinti, koliko punih torbaka
izpadne i danas mnogomu, koiemu ie razum u mraku! ViSe puta Hrvatii MadZari.
doista ne zna!, bi li se ljutio, ili bi plakao od iada nad nezna- Od iedno pol godine pi5u madZarske novine sve to vi5e o
niem i nad glupo56u,pa onda nad Stetom i nevoljom, koja dolazi tom: kakvo bi moralo biti na5eprijatelistvo s MadZarima, Sto nas
od neznania. Ne 6u vam nabraiati poiedinih primiera, nego iu i njih deka u buduinosti i t, d.-
vam u kratko razl,oZiti,kako ie neukost i neznanie veliki pomat je j"4g_o,Sto treba, kako se ono kai,e, zabilieLiti, Drugo,
.To
Sto.treba
{ad,laLi i prievari, .zabilieZiti, to ie ovo: Hrvatski ,,madharoni,, (t. i. Jni
Neuk ie doviek kao sliepac,Sto puta se to duie, i io5 sliepci lastupnic_i,koji stoie uz vladu) Sovore u saboru i strasno s e'tuzet
ne vide. Neuk dovjek ne zna,Sto iest, a Sto nije, Sto moie, a dazlo rade oni Hrvati, koii niiuhadzaroni,i da ialcokvare posao
Sto ne mole, Sto smije, a Sto ne smiie biti. A tim se znadu po- madzaronom, Pazite: Ne kazu madzaroni,'da im se kvari ttliho.t
sluZiti oni, koji vi5e znado, - i tu vam ie izvor laLi i varanju, +143ltpski posao_,nego se tuZe, da ne moSu od MadZarA niSta
tomu glavnomu zl:una svietu, Neuk lako vieruie svakoilaLi,njepa dobiti, iet Madi,ar Hrvatu - ne vierujel a nJvieruieMadzarHt-
je lakse prevariti, Ne hasni se tu tuiiti na to: ,,Pa za5to lailu i uatu zato, Sto oni Hrvati, koii nisu madlaroni, piSu proti Ma-
varaiu oni, koii vi5e znadu?" To ni5ta ne hasni, ier doviek je dZarom.
laSao i varao, doviek 6e lagati i varati, - dok bude mogao, Tu . Ja iu gledati, da se mi o ovoi stvari liepo i mirno porazfo-
nernadru$e pomodinne$o: ne vierovatilaLi, ne dati se prevariti, vorimo, kolilco ie to mogude.Ali vidite, ve6,ie to zlo, sto se o toi
I Sto ie manje neulcoga svieta, to je tei,e s lalju i s prievarom stvari ne moze u Hrvatskoj onako slobodno i od srca kazati pr't-
i6i po svietu. iateliska rieE, a ve6,i vi znate, tko to ne dopu5ta . . . Ali idimo
Istina je, svi ljudi ne 6e nikad sve$a znatl Ali ipak dan sviie na posao!
-
s'vepo malo, ali sve to viSe,Sviet sve to vi5e znade: to ie, moi.e Naipriie da duiemo, Sto ono, pi5u madZarske novine, Ne 6u
se redi, iedini napredak u svietu, kako smo ved rekli:iedan put, vam kazati sve po tanko i fieE po ried, neso se sve to moze u
 God,ina 3. Godrioa 3, ,,DOM,,
,,DOM"

kratko reii ovako: Madzari misle i snuju, kako bi dobili P!v_uried ni u Hrvatskoi, a kamo li na Balkanu!" Ne 6e milgm, a io5 manie
i-tort"ti {ospodari na cielom Balkanu, t, i. preko Save dalie po ,lio-l Ja vam toSa sad ne 6q razla{al|_neSo 6u vam spomenuti
bi.rri, Da"lmiciji, moZdai u Srbiii, p_asve {o Qg€qrske.Ali vide, i"a"u dru$u stvar,-a-"i i9 dobro promislite'
'----bouoii
se: ,,Madi,arimisle, oni snuiu to i 1o: {a moraju do-
da su'im tu na'putu Hrvati, Sto sad? - Oni MadZari-,koii nam
t^Zu priiatefii, oni ho6e niekako milom, da nas udobrovolie, hiti Dalm aciiu i do6i do mora; da moraiu dobiti Bosnu i dalie
ga, kako i".."oart"o na Balkanu," - Pita se: A tko to misli, tko to snuie?
,,Treba -- kaau' - duvati hrvatsko- ple-mei ne zatirati
"i
ie zaiir:t-druga plemena, Sto vise: MadZari neka ude i hrvatski, iti.ti li to i snuie [i to onai madZarski volar u Sirokim f,a6amai
ier 6e samo tiko moei obavliati tr$ovadke i dru$e poslove ovamo *ulo- 5e5iri6una $lavi? Misli li to i snuie li to ona debela ma-
na na5emiu€u," JoS dodavaiu koie5ta, ali iz sve$a se vidin da hi iiaretina, Sto ie navukla na no$e visoke Eizme, zaftkalabrke, pa
oni uza.nu lubav i priiatelistvo htieli ipak biti ovdje prvi, i. urralila u kidmu, te lto vile-piie, to iade kune? Ili velike ove
I tomu nema prigovora., ier ie svakomu slobodno raditi, ko- misli kopaju po Slavi onomu madZarskomu ciganinu,.sto eno uz
liko moZe,da bude prvi. Ali ne treba onda zaboraviti ni na to, Ausle ttbgo* poigrava? Ili ie napokon zasnovao veliki tai
"plan "nili'i
da bi i Hrvati htjeli biti prvi, i to ne moilda prieko u Ugarskoi, - onai madZarskl ZIdov, Sto eno todi Spiru? . ' ' Sto misl[te?
nego kod sebe u Hrvatskoj, pa i dalie na na5em iugu. I_tu- ie, A onda se pita: Ako MadZari misle i snuju to i to, - a snuiu
vidlte, velika razlikaizmediumadlaronA i drugih Hrvata, MadZa- li Stogod i Hrvati? Pa koii to Hrvati snuiu-i misle? Ako-mo-gu
roni nisu proti tomu, Sto MadZari i,ele, i, zalo prigovaraju dru$im snonati Madi,ari, kako to, da ne bismo mo$li snovati i mi? Ako
Hrvatom: ,,Vi ste krivi, Sto nama MadZari ne vjeruiu!" se nieki boje onoga, Sto snuiu Madilar| za5to se nitko ne b-oii
ono6!a,Sto snujemo mi Hrvati? nimoldami ni5ta i ne snuiemo?,,,
Da po duli kaZem, ja tu ne vidim nikakve krivnie, Jer Sto
pi5u i Sovore oni Hrvati, koii nisu madZaroni? PiSu i €ovore, da To vam ie mnogo pitania, na koia vam sad ne mogu odgo-
voritin a i ne treba, ier se mnogomu i sami domi5ljate. Jedno cu
mi Hrvati moramo raditi za to, da se danas-sutra siedinimo i da
vam kazati, ali dobro pamtite t Pfije se je snovalo, a ioS i danas
budemo sami sebi Sospodari, Istina je, Euie se vi5e puta i Sto
drugo, iti se tide MadZir6., a Sto MadZarom niie po volii. Ali tko mnoSo se snuie u Bedu, tamo, ldie ie stolovao hrvatski i ugarski
moi,etomu razborito prigovoriti, kad su se i sami ,,mad1atonski" kralj i ,,rimski" cesar, O tome, Sto se je u Bedu snovalo, o tom
zastupnici gorko potuZili na zajednidku u$arsku vladu u Pe5tinu su MadZari duSo u strahu Saptali, dugo su pred tim drhtali, proti
tomu se borili do zadr4e kapi krvi . . , Za MadZare danas snuiu
kojoi imaju ried samo Madlari? A potuZili su se odabrani ,,ma-
njihovi velika5i, ponieito veliki Spekulanti Lidovi, a pomaZu im
dZaronski" zastupnici u onom pismu (nunciiu),Sto su ga priie dvie
i pol godine pisali ugarskim odabranim zastupnikom, kad su se snovati naivi5e Niemci: on tu imaiu mnogo puta svoie prste, Ali
podeli pogadiati za dohodke, Sami ti vladini ili ,,madZaronslci" sim narod madZarski, mislim ia, malo snuje, ier ie prava ma-
dZarska Slava premalena i prevjetrena za velike osnove , , , I da
zastupnici kaZu na vi5e miesta, da Hrvati manie dobivaiu, nego je na to, Sto moie zamisliti i osnovati hrvatska i madtarska
Sto ih ide, pa da su prikra6eni. A znate, kad nietko niekomu
dade manie, neSo Sto bi morao dati, i kad ga prikraduie, - to Slava, - MadZar ne bi bio Hrvatu ni do glelnja!, . . To ie ono,
u Sto se ja nadam, u Sto se svi mi moramo nadati i Sto mo-
se moZe i drugadije kazal| osobito, ako doviek ne mieri svaku
ramo vierovati, Mi nemamo u svoioi zemljl lcralievskoSadvora, u
ried i ako ie malo srdit . , ,
kojem bi kraljevski savjetnici snovali sreiu hrvatskomu narodu;
Ali ostavimo to, jer se meni njekako ne dade dalie razgova- mi nemamo ni velikaSA svoiih, koii bi s velikim svietom snovali
rati o toi stvari, kad mora5 paziti na svaku ried, To ie baS,mislim, sre6u svome narodu, Ni5ta od toSa nemamo - i ne fueba nam,
najgore svjedodanstvoza madZarone,ier oni danas drZe vladu u Sve ovalcve osnove, kako ono kale sveto pism,o:Bog dahne, i
Hrvatskoi,Da ustanu svi madZaroni proti tomu, kalco se u nas sve se rasipalo, - tako i sve ovakve osnove, Ali ima osnova,
robe novio€, - ne bi se robile, koja se ne 6e rasipati, To je osnova, Sto ju snuiu narodni mu-
Nie5to 6u vam ipak jo5 kazatl draci, bistre i velike Slave, pa iu sade narodu u srce i u du5u,
_ ,,Ho6e li MadZari postati gospodari u Hrvatskol i na Bal- Mi imamo svoj narod bistre-pameti, hvala Bogu! NieSa udimo,
kanu?" - Sto 6,ebiti, to znasamo Bog, a liudi mogu samo poga-
s'niim snuimo osrlovu, veliku i dugu za svoiu sie6u i slavu;
diati i suditi. Od pogadiari" mala hasna, a.ako do6ro prosudimo
Ovakva osnova, Sto ju narodu svsrnu osnuiu niegovi umni veli-
ovo pitanje, molemo re(it ,,Ne, Madilari ne 6e postati gospodari
 38 ,,D01{," God,ina 3, -:=-=i1-
-9gai
ka5i, t. i, bistre, velike i neustra5ive glave, pa kad narod tu da se seliaci-zemljodielci naivi5e rnrze,-svade-i-pravdaiq.doma i
osnoryu razumiie, kad mu ona svieti kao zvieida, - neka dune, r - t,td.t poradi zemlie,ponaiviSeporadi ,,pedliatoSa
po zemlie"'
Sto hode, osnova se takva ne 6,erasipati, a svaki boiii da5ak ee Sve vi ovo znale. Aji, kako rekoh, ne znadu dobro Sos-
iu blagoslivliati. , . ooda, koia nemaiu zemlie, ili ako ju imaiu, malo su se na njoi
="ii"iit^. razumieli. to se vidi i po z?-
Neka madZarski velika5i i niihovi pomagadi snuiu, Sto im i(ako ie'to-gospoditeZko
drago, -- narod hrvatski_snuie svoiu polebnu slobodnu i iednu korro,Sto ga gospodi u za{rebadkomsaboru spremaju, A to ie
domovinu, Ja,vieruie1 u bistru pametl posteno srce nasegana- i;k"; zak]n,"koii ne dira samo-zemliodielcu.u.niegovu zemliu,
roda toliko, te vieruiem, da 6e jednom-dodi dan, kad e; ovu ju
mu moaebas i oteti, a dru$u mu dati, to vam ie zakon
osnovu znati na pamet zadnii kukavac u zadniem hrvatskom ""g"
o,, komasaciii zemlji5ta",
- "--RazloZii
selu, Madzaroni, onda vise ne 6,ebiti, ali 6e zato pravi Madzaii -duo sve$a,Sto ie tg - td ,,komasaciiarl'
eu vam priie
dobromu i po5tenomu susiedu Hrvatu dovikivati tamo od Tise i Dok sam io5 bio mali, samvise puta, kalsose liudi taz{ova-
Dunava:,,Elien a Horvatorsag!" (ZivielaHrvatsha!) ,ii, ,,doii 6e razdiel". razdrel ili razdio - to vam ie ovo:
-S;;-";iie A
iednogaselarazfielit 6,ese na toliho komada,koliho
i*; gr;d d,ur^,tJko da 6e svaki gospodarima,tisamosvoiedvo-
Jedandom- jednaograda. ft.te t okoku6i5tei k tomu iedan komad zemlie,a ne tri, Eetiri,
p"ild Jo a"r"t komada,kako ie to ponaiviSedanas,To ie razdiel
(Zakon o razdielu ili komasaciji zemlji5ta.) ili: -Fft"
komasaciia,
Tko nema zemlje, nema ni doma, - ie li istina? A moglo li to dobro,tai razdiel,,takomasaciia?
bi se.dovielcu zareliz Tko nema doma, to nije ni doviek, nJ€o N"*, ""ii" akve sumnie,- to ie dobro, Nqma zemliodielea,
c i g a n i n , ..
"it
koii ne zna,Sto ie to o$rada, i sto ona vriedi, opet moram re6i,
"mladenac,
Krako bilo, liudi su ljudi, t. i. liudi su Sazde i bani-doma6ini A;'i";;ii;ai"d" kao koii bi svoiu zirudnicu htio od
od onda, od kadsvaki ima svoj dom, i zatiie dovieku vazda bila .""g" r"i"tu r.kriti, - tako i zemliodjelacsvoiu zemliuz9." i"
prva briga bila, da si nadini i stvori svoidom, A kako doma nema ;;;;, t" Ui iu pod kapom nosio! A had ne mo1e,on .iu liepo
bez zemlie,- od kad dovjek id,eza domom, id,ei za- zemliom, ogradi, da mu nitko ni u danu ni u no6i ne moae_naniu: onda
I nikad zemlie dosta, nikad, - dok napohon nije dosta i jedna ie" ona pravo niegova!A nailak5e ti-ie ograditi, 3kp i." lYe la
Saka zemlje, koja dovieku zatrpa i zalepi usta. . , ;i.1ril f i"a"6tri komadu: io ie,ondamilina poSledati:Gle,-to
Ali ovo, Stosad piSem,to razumTiusamo seljaci-zemliodielci, t" J;*;ilaf" l.d tiuiek-zemli6dielactaho svoieo$radi;pa ako
Gospoda toga pravo, mislim, ne razumiiu, ier ne znaju pravo, Sto i1euje i-S tlzu dom, - onda se u niem sve Siri, kad gleda svoi
ie-!o !o_m, i Sto je zemlia seliaku-zemliodielcu.Sto ie seliaku-ze- a;;, iLr d mu ie sve dom,Tu ie on iak, - kao na svojemdomu!
mljodjelcu zemlia, to ie znao i razumio - Sto ja znam - samo Kad je istina, da doviek toliko ide za tim, da -mu1i99ova
iqag gospodin,iedan Francez,koil, je Zivio prije koiih 50 godina zemliuiua" .;;;";k"p;, moSaobi se tko i zadudlti,kak9.i9
lieki Mi5let, - pa ni tai nije bib'gospodint'on ie sam-rekao, do tog. aofto, J" t"!utki'nasi"$ospodari imadu.po tri, .i9ti1i'
padei do desetkomada zemlie,A vise puta su.ovi komadl taKo
9._-." niie pogospodio,premda je izulio sve Shole,pisao udene
knjiSe i jeo s gospodom iz iedne zdjele, i.i"t t i"d"" od dt"gog.l od dorrr., datuzni takav gospodarpo-
On, tai France-a,9n ie znao, sto ie zemliodjelcu zemlja, On trati vi5e vremena,dok dodie do nie$a,ne$o-Stotreba, da rat
, Aiil"a se primisli,-odmah6e se vidieti
ie znao, kako zemliodielac liubi tu crnu i rulnu zemliu - kao lcomadicizoretii;t;;;,
svoju nailiep5u i najmiliju odabranicu zarulnicu; on ie znao i da to niie dudo.
razumio,taho se ono {azda u nedielju ili u svetac znade obu6i, znamo i rekli smo ve6, d,aie zemliodielaezelian zemlie,,i
kao da ide u crkvu, a-kad tamo, - on ide da i da obala" nikad mu je nije dosta,uviek bi htio viSe,A ako medi?9n9.dacte
:yoi" crnu, svoiu ruinu zemliicu,. I dodie, i "iai iu, i milo ju
obilazi | e" ftod.ii, *ot.5 kupiti dalie od svo$a, i ve6 ti -niie-sve
glecla' - bas kao zaruEnicu,A sto istom onda, ako tko samo
ie ;. "";k"d, Drugi opet, koii-zlo $ospodari' pa zapane.udu$ i Tt--
i dirne ili takne zemliodielcu tu nieiovu tiubtienu i" li"l io
ie
voliu. *ora ptodatl i od one zemlie,Stoima, To su eto prva-dva
onda gotov rat, kao ono u staro .rtiZme .;i;;;-i.lenu, Znaie, ,^riogu, sto-jedan dom ne moie imati i iedne samo o$rade.t
 ,!DOM,, God,i,rj.at o"g-*"s' ''Dc " --------Jr-
daite danas svakomu glospodarusvu njegovu zemliu u Ali pita se io5 i to: Je li za komasaciju potreban ba5 zakon?
iednom
komadu, - ne za d,esei,nLgo zafti godinEne ee nl!"aki d"."ii Moraiu li to uzeti u ruke posebni vladini ljudi, t, i, dinovnici?
imatisve€.?svogana okupu!_Kqdse.to promisli, morao bi dovjeii Ta nlie li istina. da se svaki dobar g_ospodar sam stara, da svoiu
reti, d'anikakav razdiel i nikakva komasacija ne pomai,e, zemlju spravi u jedan komad? Dobar gospodar ovo prodadL,
Aliima i.ios njesto drugo, yi znate,sto ie to dioa;i sto ie ono zamieni i tako si zemliu prikupi, Sto vi5e moZe, eemu tu
ona uradila od hrvatskoSa niroda, a i od,u-" zemliet ,^;;;;; zakon, demu da se tu mie5aiu dinovnici?
dali su iruzdielllitui,nutu hrvatsku_zemlju, da se ve6 pravo ni Istina je,ljudi su tako radili od uviek, a radit ie valida i do
j9
\e z\a, Sto nije. Koliko bradentoliho komad6.,_ i jo5 viie, vi,eb Ali danas poslie tolikih dioba - toliko ima toga, da bi to
To vi znate i bolje-od mene, pa to i jsst glavni i prvi i"lii, zadavalo stra5noga posla u gruntovnici i velikoga tro5ka sva-
sto.iq hrvatskavlada.predalasiboru u'zagibu zakin,d.i.;Z-r; komu Sospodaru,pa za5to se ne bi to sve na jedan put i u redu
cieroibanskojHrvatskoj-imanadiniti novilazdiel zemlje.ptta s manjim tro5kom obavilo? Zato ie, kalu, potreban zakon,
sad:Za3tose to ho6e,i hoie li Stobiti od toea? Tomu nema prigovora: Sto treba udiniti, neka se udini 5to
zalto se to 4og.,toga ne treba_nadugo"razlagati,ali 6emo brZ,e,i u redu, i bez velikoga tro5ka, t, i, bez ugovoranbez pri,e-,
ipak spomenutidvie glavnestvari, prvo ie-ovo:ria g".poe;; nosAnbez blljega (Stempla)i t, d, Ali za to ie potrebno dvoie, i
niie sv-a.zemlja u iednom komadu,dosta'sezadang"bi d;k h;: to prvo; da se narodu dade u toj stvari prva ried; drugo: da sg
daS.odiednosa-komada do drugoga,a ne mozes"takoiu[o tu nadiu dobri i razbonti dinovnici, koii razumiia, Sto ie- zemlia
pa.zitina svoje,-tao,onda, ti j" *" u iednomLomadu,p;t;i "i zernLjo,dielcu,i koii su pravi prijatelii narodu, Imatno li mi, ili ne-
\a{
taj komad obidjeb.i nogledas, miran si:'koriko t;;6iii"-F--- mamo takvih dinovnika, to vi prosudite po onom, koliko ih poz$a-
tu mi ie,.naoku mi i., A_toje velika stvar,kad gospod*lrriu te, A daie li se tu narodu, t.i, zemliodielcusarnomuprva iie6, to
ill Tg," i.zemliu, i ono, r.to'i" na nioj; tu se o"i" *tnij" sfarra
"" (,eteve1 nadi u ,,Domu"nkad se taj zakon primi, Svakakobibilo
t,.n?s.glilepouzdanlieradi, - A drugo,zasto se ho6e novi'raz- potrebno ovo jedno i drugo, i kad bi tako bilo, postali bi barernnje-
diel ili komasaciia,.!oie ovo: Kad je gospodarukomadid zemlje koji naSiseljaci kao mali vlastelindi(i,kaomali grofi6i i velikaSidi,
mediutudjomzemljo.i,i jo sa ."ir, EttJrru,
;;il a""i"r.-i MnoSogabi to podiglo i dalo mukuraZe, kad bi svu svoju zemlja
pra-vigospodar.yoi9i zemlii.,ier niti on moi,esijati, sto'hoZ","ii" imao na okupu, Sad, kad ima ovdie pedalj, ondje dva, - on toga
ryo4" brati, kad ho6e,negou svem i svagdail;; paziti.rr. "lii
.rj i ne raduna, pa misli, da je vedi sromah, nego Sto ie i zbllia , , .
:i:lr: su_"i,medjasa, Ne mdZes ti siiati k"E;;;;;woioj zemtji,
ako oFo nje .svesamelivade;.ne,moZe5,_ ali St6 eu io i osmegodine., ,
Cetrdeset
vamarazla$aJ1kad vi to znatei bolie od mene? ia
_ JoS ima gdjekoji starac, kojemu se kad i kad znadr za-
Nemadakle nikakve sumnie,da'ieto dobrastvar, sto se to
kriesiti odi, kad otvori usta i progovori medju mladjima; ,,ee-
|.oi:,. tai zakon o razdielu ili kornasiciiti, S;;; ;; ttdt h; ll trdeset i osme godine" ,, ,
Stobiti od toga,
Da, godina 1848.- to ie bila velika godina, jer su se u toi
.,. , U banskojHrvatskoj imave6 od god, 1g91. zakonza razdiel godini dogodile velike stvari: ciela je Evropa bila na orulju u
pak sad vlada ho6e__opet novi takav zakon, jer buni, I mi smo Hrvati skodili na noge , . , eifte posve u kratko,
1rl^t"T.:u:ijt,
onai stari,kai,evlada, n€ valia.vlada ikai,e, zastostari onai
l kalco je to bilo - ne kod nas, nego po svietu,
Takoy,ne valia, pa moada;" u oiiom stogodi i#"., Xfi Za firancezku revolucifu ste duli: 21, si,elnja pro5lo lS !09
sve,Stou starom zakonune ualjatima t6ga vise, mnogo",i;;;; visen--.
ali se hod nas ne smiie slobodnoi otvoren'okazatii napisati,To €odina, Sto je odsjedenaglava Lrancezkomulcraliu Luii'XVL, i
Francezi nadini5erepublilu, t. I,vladu bez kralja, Ali, iedva ie
niie dobro. Dok s" tako_radi, moramo mi iutjeti i ee'kati,dok proSlo od toga 10 godina, ve6,su imali cara, i to Napoleona,za
vlada samakazepred saboto*, Ju ono ne valia'nsto je prlp a"r"i koiega ste takodjer duli, Proti Napoleonu kao nametniku digli su
$^.9i": fredala sibot,r, {a potvrdi ir" )"t -1"["o Sto ie evo se svi vladari, dok ga nisu napokon savladali i €od, 1815;pos-
sada kazala za dosadasn ji zakono komasaciii, "i, A vladina stranka tavili na francezki,kralievski priestol nafstariie{a brata pokoi-
u saboru,tako zvani ,,madi^roni",,- oni ie opet za ovajnovi noga Luje XVL, - Luiu XVIIL fosamnaesto$a),
zakonkazati,,da je dobar,kako ,.r'ku""li-i ;; ;;;i *ari, I tako ie bio gadni zmaj zadavljen, Sad ie trebalo popraviti,
 ,,DOMI' Gbdiha 3, coary 3. , -----43+-
----d9S1-.--..-..-.-.----...-------.---'=--
Sto se ie u25 godina bune pokvarilo: trebalo je svuda prite$nqti da, Vojska za vojskom i51aie u ,,TaliH",-- P!.ie tamo dosta i
uzde, nadiniti ied, nauditi tviet, da opet slu5a liepo svoie po$la' f.o.til"'""sih diedova. , . Sto se sve izBeEa radilo u Talijan-skoi,
vare i stadjet neka se opet povrati sveti Zivol. . , Tri vladara: lo si ne molemo pomisliti ni mi-danas ovdie, g$ie iesmo i kako
Ruski car Aleksandar L, bedki cesar Franc L i pruski krali ii i" . , . Taliiatti g se spremali tajno, pa uzalud s.vi austriiski
Fridrih Vilim ugovori5e ,,svetu udru$u", ,,svetu aliiancu" t d,a 6e l"ii""i, U to dodie i fuaicezka veliadka revolougiia, a ve6,za
od sada unapried vladati kr56anski, po svetom pismu, Osim en- ;#.;" d.". *or"o ie krali taliianske Sardinijg obeiati narodu
Alezko|akralia pristupili su u tu udrugu i ostali vladari i vladar- ;'i;;;;
-- ' pioglasu : da 6e uitati na oruLie,proti.betkomu.cesaru!
Eiei, i Einilo se, da 6e sad do6i na zemliu kralievstvo nebesko.,, Od v6liaete revoluciie iedva su pro5la tri tied_na,.ve6 je ma-
I podelo ie dolaziti to kralievstvo bolie u sve zemlie, sve dZarski ,rodlu Kosut u Ugarskoi [dne 16. oauika 1848.) izne_sao u
po ,.uor" adresu na kralia, t, i, na bedko$a c_gsa_ra:_ neka se ugar-
- redu. Samo duite,
Novi Irancezki,kralii od stare i slavne kude burbonske, onai .t oiaua" posebna vlada, posebni ministri, Krali, hoji ie ve6 priie
Lujo XVIII., pa za njim Karl X,, i napokon_L_Ui-Filipkralievali ;;i;G"" i(tZ.studenoga IA+7,1otvorio ugarski sabor prvi put ma-
su.jedan ljepie od drugoSa... Ve6 Luio XVIIL imao ie takav aj.tit it" iizikom, dig je U$arskoi i posebnu vladu i poseble
sabor, kakav se teZko moi,e na6it Stogod ie htio krali i vlada, ministre i'potvrdio sve druge saborske odluke, koie su narodu
sabor je na sve kimao: neka bude, nama ie dobro, lez dopu- davale slo6odu, To ie sve i5lo po redu i po zakonu,
Stenia oblasti nije se smielo niSta pisati,-a lako ie druSo_sve Ali su se sada digli i Hrvati, da budu svoji, a MadZari su
bilo, moZete si misliti, oSobito za Karla X. Ve6 za to$a Karla bili proti tomu, pa su iatua1ili od sabora, neka dade 200.000do-
do5lo je do nove revoluciie u srpniu god, 1830,,ali se ie tai Karl mob'ranacai 42 miliiuna forinti zarat proti Hrvatom, Sabor ie do-
sam zahvalio na gorkoj kralievskoi dasti i vlasti, pa se ie tieralo pustio, ali krali niie dopustio, ne$o imenuie novo$a prvo$a mi-
jo5 niekoliko Sodina sve po starom, Ali za kralia Luia-Filipa ttistra za Ugarsku, i to grofa Lamber$a, Sabor to$a Srofa nije pri-
ve6 se niie mo$lo trpieti, Gospoda, osobito zastupnici. - to poznaolnefo Eaie narod na mostu izmediu Pe5te i Budima ubio,
ie bilo tako pokvareno, da ie lopov na lopovu iahao, A vladi ie E, to je vei gotova buna, to fe madZarska detrdeset i osma $o-
bilo lako stvoriti sabor, kakav ie htjela, kad niti iedan od tisuie dina.. ,
Franceza niie imao pravo glasa, ier se ie za pravo Slasa |ralilo Ho6emo Ii dalie? - Hoiemo io5 malo: Za Madl,ar-eje bio
200 Kruna (franakal poreza! Narod se je podeo boriti za pravo cieli sviet; u njihovoi vojsci bilo ie generali svih naroda: Taliiand'
glasa, pa su se za lo dri,ale velike skup5tine, Od srpnia do pro- Francez6",Englezi, Niemaca, a najvi5e Poliaki, Poliaci _sqt?m9
sinca god, 1Sa8.dri,alo se 70 velikih skupStina.Vlada ie vidiela, godine 1830 (poslie one srpaniske revoluciie uParizu) bili digli
da to slabo za niu kai,e, pa kad je za 22. veLiale t6 iste godine bunu proti Ruskoj, ali su potudeni, pa se razbielali po svietu i
bila opet sazvana takva skupStina, vlada ie po starorn obieaiu do5li evo u potnod MadZiru. ToSa le je boiao ruski car: Ako
pozvala vojshu, Ali ni voiska niie ve| ni5ta pomogla: treti vef Poliaci pomognu MadZaru proti Bedu, pomo6i 6,eMadlar, kad se
dan pobieL,ektali Luj-Filip, ier je u Parizu buknula prava buna: oslobodi, Poljaku proti Rusu! To ne smiie biti, - i zato ie_ruski
,,veliadka"revolucija,, . car na poziv bedkoSa cesara poslao svoiu vojsku na, MadLare,
D\e27, studenogapisao je ruski vojvoda Paskijevid svomu caru:
- , Tako ie bilo u Francezkoi. A to se mora spomenuti, iet
kad se je u ono doba u Parizu dao znak na bunu, - bunila se ,,Ugarska leli, pod nogama Va5emu Velidanstvrr" , , ,
ciela Evropa, Tako je bilo i sada, Ona ,,sveti aliianca", sveta sloga - to ie bio uztuk revolu-
Da vidimo Talijansku. Napoleon ie bio uzeo vladu koie- ciii, t, i, veliki i sloini rAd proti revoluciii, a i proti slobodi,koia
kakvim talijanskim vladardi6em, po je-od jednoga taliianskoga se ie bila razmahala. Taj s-loZnii veliki rad proti narodnom po-
naroda bio nadinio i iedno kraljevstvo, koiemu ie on sam bio kretu za slobodu - to se zove ,,reakciia". Ta reakciia, Loioi ig
krali, a niegov pastorak podkraij, Kad su Napoleona svladali i Sniezdo bilo u Bedu, na das je mogla biti zadovoljna, a Rus ioi
protierali, postavili su i po Taliianskoi opet na vladu sve one ie najvi5e pomo$ao, Pita se samo, A ie li Rus pomoSaoi nam
vladardi6e. Tu ie prvu ried imao Bed, stara Austriia: iz BeEa se Hrvatom, kad ie pomogao Bedu proti llfiadi,arcm?...
ie gospodarilo Talijanskoj. Pod napoleonskom vladom bili su
Talijani malo odahnuli, ali sad opet pritisnuo Bed iade, nego ika-
 44
,,D'0M" - 45
Godrina3,
Malirazgoyori. staro ime ,,stranka Prava".
du na na5em moru, a u njem ratle vatskoj, - ali su i dalie $ovo.rili,,Ja I drZali se stara ,,stranka Prava"
stranl(a' Nedavno
Zivot. teZaci-siromasi, Sunce pali, kao ra- su stranka, i to ,,narodna" I narodna stranka" -
zovu, A to ve- i ,,neo,dvisna
oa se i danas tako ie | - preto,pila iedna
Biele i crne ruke - to su jedzre Larena -slavnja u pe6i, b vjetridu ni ie narod ovako I kako ste ve6 duli
g o s p o d s k ed, r u g e s u , , m u Z k e " , ' t e i a - traga, da malo prohladi, DiZe se sa_ iika neprilika, dok -narodna da nisu vi5e dvie stran-
stranka u druAu tako,
; ilr misli, da jedna. Sad eto puste brige:
dke, radnidke. A ove druge, io jest mo_glusta praSina i ho6e da ih iadne ""ut ke, n-go
mora biti za narodl
ove crne - nisu samo crne, nepo i zadu5i, A gladni liudi, pa da im ie sa_ Kako 6e se zvati td fedna stranka?
iuljave, naiuljane, tvrde, viSe pluta mo crna kruha! I podinuli bi vei ied- Istom Sod, 1884.odielilo se nieko- Svermutomu treba dodati jo5 ovo:
krvavo izranjene, a ponajvi5e,
'da- liko liudi od ove stare ,rnarodne U Dalmacifi ima takodier
1ory, th, tako sladko bi podinul,i.U to -- rTiu"L", pa su se -prozvali ,,neodvis- stranka", ali se ona ne broji k"narodna
kako prliave, zamusane, ruine , , . dodie Niko, - ali neka'kaie sAm; madZa-
stranlia", t. i' htieli su stranci, neSo k
Od kad ima svieta i na svietu liu- "Pri strani kod niih u zahladie siedam, "u-o"t"a"a ronskoj ,,narodnoi"
di, izmedju bielih i crnih ruku vlada pa ruznlm okom niih-ov rad promatram;
- .
lim reei, i pokazafi: mi nemamo ni- neodvisnoj, t. i. dalmatinski narod-
potajni rat, boi; na iednoi strani orc_
rt zaLrave tm crne rukg fledam i.rl"og. posla s tom toboZe ,,narod- nlaci - to su ,,obzora5i",Niegda su
i svoje vided .- neuriidqn si imatram... ,ro*" ittittkom, mi 6emo sami svo- iz
zir, drugoj mri,nia: biela Gleda Niko svoje tut.L,- f-;;iil iedne zdjele jeli, a moZda se i na
.na ruka
prezire crnu, crna mrzi bielu, KaC mu se njeSto u srcu tako, da bi ih iim putem, mi smo neodvisni od nj''- istom suncu griiali. A ima Dalmaci-
t .ais"iitr svoiih dru$ova, Ova ,,ne- ja i
tai rat, taj prezir i mrirya prestane. sve po redu izljubio, kao bradu i sva- - to su ,,diste" i one dru$e Prava5e,
- onda 6e na zemlji osvanuti odvisna narodna" stranka irna samo stare prava5e, ali su
rai koga upitao; ,,Brate, je li, teZkotiie, Istra
otti Ittl, koji se zova i ,,obzora5i'',..a
nebeski. Ono, znate,-,,sociialnopiiaj izmudio si se?" svadda bili mirniii' U Bosni, Sto jo
." ih'za poru$u i ,,slavosrbi"'
nje", to vam nije ni5ta drugo, ,r"jo .Al,sve zaludu: - opet nie5to prieiit _ ""uli miJlilo, ,,obzora5ko"do q9.-
miJlilo, to ie bilo ,,obzoraSko" ne-
ovo pritanjet Za6to ,rk" -oiu
.Je I narav naSa, je li otnov viieka? 'znao ovoi staroj narodnoi davna, a sad ima Po malo i ,,distih'"
Ve6 rproti
hraniti bielu? Zailo "*" Zar tomu. zbilia ne ie biti l,ieka? stranci ie koii put o5tro ustitti A sio ,,Dom" nf onu slogu?- Ni-
biela ruLa drZi ^Lar bral pristupit
-vide^i ne 6e bratu blile?-
-;;k;. pokoini Ante Stardevi6, ali on niie Sta. . . On u toi stvari vidi samo ied-
za vrat crnu ruku? A? Zailto,2,. , Sve ovo
Ali onai yj -
- on 6e jed- ali si onda poglade
d*g; b;i" iugo'imao stranke, Nemilosrdno-je no i to vrlo dobro kr56ansho djelo;
podlade bielo
bie-lo svnio
svoie ;ol^'
delo. o.r- rn"o udarati po ,,narodniacih", Vidi, kako su se liudi, krvni nePri-
nom svanuti, i "?-zemlii blaEo onima. koii'on_ pa kaZu: ,,I pravo je
da budu Zivjelit. Onai rai ve6 po ma_ luljevile ruke hrane, ali mi
ie tako,
tako. Ako nas upravo kao bie,sn'i,ili kao stekli - iateiii pomirili barem na - smrtnoi
Io svi6e, a najpriie ie svanuti mediu branimo;mi se borimo, ""to "iih dovorili su protivnici, Pa su i Pro- oostelii. . . Uzalud se predobri p,ri-
a" ziti.iiii Zvali njegovu stranku ,,stekliSi",a ni jatelii'
nama Slovjenima, Ruske osobito bi_ ruke dodju do pravice" . . . pa iednoSa i dru$o$a. bolestnika
stre i veleumne glave - to su pro_ iulievita
a" ;; on sAm nije se od toSa imrgnabranio, pravdaiu i vidul ,,IPak le oval Dlo
ruka ne nasmije i d,a ne -- osobito u Sali, Ozbilino se ie nje$ova viS" kri.', ipak ovaj ima pravo-, ipak
rocr novo€_ato_gakralievstva bo2iu:_ pljune kad se tko tako
sam hvali! stranka zvala ,,stranka Prava", t. i,
ga
l? zemlil Udenjaci u ostaloi E'v_ bi moralo na nlagovo ostati,..i ba5 bi
stranka, koia ho6e staro pravo, stare ;; to morilo Priznari",. . b9-
ropi kojeSta mudruju, ali rusku duSu Politika. pravice. Ono ime ,,slavosrbi" - to "i;;; za to ne mare' njima ie dosta
mudi ovo najve6e pitanje oa ."ih pi_ lestnici
Kako se zovu hrvatske potitiEke ie izmislio Stardevi6. sve€a, niima samo da ie mira' R?".o:
lant-a_nasvietu: Kada 6e jednom biti stranke, to mnogii znate. Malo pred svoju smrt ostavio- ie miie se.'da se nasliednici i ba5tinici
doviek-dovjeku brat, a ne vuh?! Nuistarii"
je ,,narodna" stranka, koAa'danas pokojni A. Stardevi6 svoiu stranku; modu opet uhvatili u ko5tac i po6eti
- {".ki-p-isci i piesnici; pok. Tur_ stoii uz vladu i
genlev,_ Nekrasov, grof Tolstoi i dm_ dobro se slaZe s Ma- ostavio ljude, s kojima ie snovao i iioud pravdu, da iedan drufomu
d,iarima, pa se zato obiEno zive--- i patio preko 25 godina, , koii su rrz "" pokaZe, iko ie iadi' Ali P9 toq. et
to. su.apo5toli novoga svieta,
9t I
ono.6ia ,,madZaronska"stranka. Niekoiim ie njega posiedjeli i postarali se; osta- sg vidieti samo to' da su ti nasllerr-
raia. A ima i medj., irama Hr_ ljudem
v.afima.po koii piiesnik,k'"i.^i iz le ,,narodne" strank; t";, vio ih i jo5 opsovao ih; da su loPo- nici io5 'Stoludi'i od Pokoini-kn ' ' ' ..
i.ii- kad im se kaZe ,,ma.diaroni,,,a nieki vi, pripuzi, da nikad nisu ni bili pra- A vi velile? - Ne recite nr-
sJatcnje5to u du5i: da 6,ejednom
do_ se opet fide, Sto su ,,madZaroni',,'t,i. va5i, nego ,,slavosrbi",I svofa sinov- St.,
6i onai.dan, kad 6e dovjei<poa idemo dalie na Posao!
tio_ priiatelii Madiaftr. A bila ca Davida turnuo ie od sebe oPso- ""go
ie ta stran-
't,ov.imiarmom manje ka zbilja narodna - onda, t"a l" t i- vavSi ga u novinah ba5 gadno, lako Dom i rod.
* lT1, ali ipak ima. "rai.Jti.-lvt"i"
Eno vam bra6e l^
0s-toji6a, dva brata, e;" p,"."ik., ??.11l?d, a proti MadZarom,koji ie samo on znao, Uz staroga Star-
su htieli Hrvatom nametnuti ^u.dZui- devi6a ostao je samo odvietnik dr, ..Bdiie li tko nad hrvatskim naro-
Niko i Mato. Osobito Nikr-'O.i;ii
ski jezik i io5 koie5ta; onda ." i" t" Josip Frank (koji je pred malo fodi- dom?u'- Takvo mi P'itanje Pane na
e na5a
r l v ,t: du5a, naPi5em sav
nA bio pristupio u stranku prava), pa pamet svapda, kad ve6
'4rd u u s a , kojoi
K o l o l ssvieti nieka
:li
zral11 iz oncga budu6ega raia
vrett n ieka narodna stranka liuto borila s on-
ze- da5njim ,,madZaronima",pa je bilo i ,,Dom", a- nigdje nisam sPomenuo
maljsko€a. drugi sinovaCStardevi6ev,Mile. I.to
polirokoi i datrakoi.hrvat'
Sje,tiosam
krvi i mrtvih glava! Ali'su'se ljudi ie Jad nova' i to ,,dista"^stranka 6raee nase Sto- ont
- -se Nike, jer ima u nie- od ove stranke sve malo po malo prava, a oni stari dru$ov1 Stardevi- skoi zemtrii' Sve mislim: A
f3- Riesma ,,Zuljavim *ku*.;,,- pri moru- u .Isjri'
t\iko vino€rad, tamo na otoku Bra_
i*u primitili, pa-
_su_napokon pristali Eevi (barun Rukavina, Folnegovi6' naSi sirotani tamo ra-
koraku davr
ono, Sto su MadZari dali banskoi Hr- "a Tuikan, Banriavdi6itd.) - oni su za- €die ih na svakom
I # . Godioa 3,
I,iian, a_pomai,emu Svaba? A Sto oni vodio trr bratskoj ljubavi, k staromu
I
tamo ri Bosni i kamenitoi Herceoo- ..DZipsi", a pi5u ,,Gypsies"), a Spa- neka te knjige metne u ormari6, na
po5tenju, k staroi slavi i ,r"eJi ormari6 kniudanicu i kljud, a iedan
j virtt? Ima li tamo tko, da prikupi,lla ut_moZda toga ni nema?"o"oi ttiot"i i* kaZu ,,EgiPtiani", ,,GiP@-
o-pomglq i prizove svojegJ h svbmu? ii; iti jos kra6e: ,,Gitani". Liepa-Gi- od vas kliud k sebi. Pa kad se tko
J.esy ll komu na pameti Mediumur- . Ima. Nfie nas dragi BoS uzalud ie_ tana - to ie Poznata stvar SPa- zai,eLi knjige, otvori mu Skriniicu:
ci, koiima landan otimaiu iz'ruku i !"? y *tygn naseli"o, 'Ali i Portu$alcu'
niolcu evo ti, ditai! A kad prodita, pod
"iE du5u,
rucr crao ;edan govor, iednu ""- "li_
onu Cigani nisu do5li iz E$Pta, ne- kliud, Kad svi proditate, po5ljite or-
ovo malo hrvatskoga doma na pa- dobru na5u duSu,po koioi odmah po_
plru! dcf su saho Prolazili kroz EgiPat, a mari6 u drugo selo. A tko nije dao
znamo,lvoga, ier nam du5a kaZe: -To ni5ta za knjige, neka plati 3 novdi6a
Pitam se tako, pa se tako Do malo Tolazili su iz-Indiie' A kuda su i ka-
,e las! Jve nam mogu oteti: i, zemliu t o ." dalje putovali i t'ivieli' ; t.g za Eitanje, - ako mu nije i,ao za pa-
i smirim u misli: Ako ne mi.liS U. i vladu, i-gospodu I gospodst;;;;ll kli6 duhana! - Tko to ho6e, dosta
misli tko drug^i. U Istri, tamo im,r_ ove naSe du5e ne mogu nim oteti. -_ bi znao bolje pridati mno$i koni, tlt
je napisati dopisnicu: ,,Matici Hrvat-
demo,na5e$a"Spindida, Laginiu, Tri_ dok je sami ne prodidemo-ur"E"'... oietao,koji se ie s Cigom na tom-Pu-
iu sastaiao i za nevolju sprijateliio"" skoi" u Zaflrebl, - samo ne treba
narstrca,pa dobre popove na5e: oni L,
upu6uiu, oni kupe na5u sirotiniu. ._ ,pu" duSe radia se sve po malo zaboraviti ni na 3 forinta.
velika- ona i liepa misao, iroia nas
.ne spavaju.ni oni,- a ,,NaSa Sioga", ueze, koja nas dozivlie i kupi,'i koia Nauka, umieeei kniiga. SvaStice.
list niihov, budi i drma, 'i Krv niie voda. To se je vidjelo ovih
driema, - Dalmaci;a ;e "ko
ttio?j
budn,a: iil
:l,."1:, ako BoE da, i sklpiti
siediniti. .,Seoska kniiilnica". Dobro ie Ei-
dana u zagrebadkom saboru. Imadu
tamo dosta udenih,' iiiavih ;;rtr* taii i ,,Dom", i dru$e listide ,za rra-
tu dva Zidova, i to iedan ,,madiaron",
rod", ili za pdiekoiega je seliaka to
sivih,glava_:don Biiankini ie ,;i.; Sviet. premalo. Ali Sto 6emo, kad nema Svarc, dru$i,,sta.rdevi6anac",Frank.
uz nje{1 ih ima dobrih di."tlr. Stogod vlada ho6e, ho,6e i Svarc, ali
mediy koiima je i vas fi;"iK;;il;
", Qiga4 Dva naroda na svietu ne_ oustih novacat Njekoia fospoda kod
'r" maiu- domovine, negfo i* i" do;;;i_ ,rur, . i dru$die Po svietu dosta si ne 6e Frank! Ali eto duda golemo-
vaS,.jer piSe z-a-vaSubra6u, t[ii_ gal Hode nje5to vlada, Frank, narav-
xe-srromakedalmatinske,svoi,,pu- na sieli sviet. To su Zidovi i Cioa"i. razbijaia glavu, kako bi se knjige ra-
Sirile'i po selima, PiSe se o tom i pi- ski. ne Ee, ali ne 6e bome ni Svarc,
dki I-ist". - U Bosni," tr"tli $ya_najiydnija naroda Tol nefo liepo sloZno s Frankom Proti
rran;evci, na5i stari dobri ""li b-r eovtek promislio malo "" ""i"t".
samo 5e, ali itvar ide slabo, A ide slabo
,,ujaci", I Slost i Zivot ovih dvaiu nro_ vladinoi preporuci! - A Sto ie to
oni izdaju po koii listid, a i o.i* naroda, nino- zato, Sto liudi misle, da treba odmah
napraviti clali mafazin za kniige, pa vlada preporudala? Preporudala ie
lma p9 gradovima, a malo i po "iin- go -bi naudio. Ali drugi p;i';;;; saboru ovakav zakon; Ako tko na-
seti_ mu_drovati, a sad onda druZtvo, pa kniiZnidara itd,
ma svjetskih sve6enika.Ima samro ovo; dini s prevarom ,,kridu" (t, i, narudi
S"i._ CiganA Ako hoiete mene posluhnuti, ia
jevu.,i nadbiskup, koii ima " _ima po clelom svietu, a
,"oi" f."- natvrse u Ufarskoi, 6u vam re6i ovako: Treba Podeti s robu ni vjeru, pa robu prodade, -ili
nonlke., a oni opet izdaju list Erdeliu i Ru-
,,Vrh_ mun,s.ko,:u ove tri malim. Neka vas se dogovori 10 do sakrije, a onda kaZe: ia ne mo$u Pla-
po1na.'. o.i- pipo";j-fi"i;;;';;i; zemlie (ili bolie u
titi, ja nemam ni5ta!), - tqi neka ne
xlga.qganlo tamo. Ima u Mostaru ove dvie zemlie, jer 15, ,pa neka svaki dade 20 do 30
list xumuniJ ima preko i u Erdeliu-su novdi6a na godinu, pa si nabavite plati'globe, ne$o neka sie4i u bltur-
,O,s.vit", ali niekako pol miliiuna Ci_
godr pravu, ili moZda
*o2", d" pb- gand,
Onda ih- ima mnogo knjige,,Matlce Hrvatske" u Zafrebtz nici! - Frank ie na to rekao, da tal
"" ne. 6e, .oou'furst oi
ili'ne
'p"-'a"" Rusk_oj
/u.(ruu;,Kuskoi (do za ln forinta dobit 6ete 7 do 8 liepih, zakon Siba proii Zidovom, jer onako
zlr,a. ,. Ali ipak ie rqo.
Q., T0.F9L ooot,Spa_
tdo 60.000), Spi.: velikih kniiga (a ne onako malih, rade trgovci, a tr$ovci su naiv-iSe.li-
.nieSto,
A-slavonrla - niolskoi (oko ,t(),000) i f"fiij".["; --
P",nlgli"t rana na5a 3q00o),pa u potiskoi--6i.; kao ,,BoZi6nica"!),hoie bi u knjiZari dovi, A uz Franka i Svarc takot
lutat_. Iamo iz Osieha rei,e na nas !p-r:lrg staiale i 10 for.! Neka jedan od vas io i" bilo, da pukned od smieha, i da
dv_aZidovska lista,na njemadk"; I u Englezkoi i'Dansk;i'ih
l;: .1S.OOO),
rma zaiedno do 20.000, a naimanie. slupa i zbiie malu Skriniicu ili orma- ti pukne medju odima, makar bro r
3Ku,..1. protiv niih s6m posve sliep!
llranik"..u- Mitrovici. Fis" ,,Hr*r"t.ki liotovo ni5ta u Francezkoj i ,N;.*"ej ri6 s tri, detiri pregradka ili pretinca,
;,;-;;;
t(elii,.ali bi mu trebalo " koi._Ima ih i u Aziii, Ahii'ciiA;;_
ltre €lave
poma6iada,
*f"'J"'i'#
i hr""i.kop"
ci,^ali -se ne zna pravo, kofiLo it il;.
Svojim iezikom zovu se CiOani
?
Sto!e noYadomai po svietu
gT""g"hTo-t, Osieku."Ovo
i Karlovcadobro, T"i" Eor;-;f; ,,Rom" ili,,Roma,'. M""i-r"-6t;i;';; i,evcima. A onda 6e do6i zakon o
,Y:t"
Arlzevaca, osobito oko VaraZdina.
"il "tJA se z.ato tako zovu, Sto su se najpriie
'irrJe
Po hrvatskoj zemlji. komasaciii.
prt-ako_VaraZdina _ i to i" n*S" prrje ,,p.oka.zali_" u $rdkom Zafrebailki hrvatski sabor razpra- Hrvatski zastupnici na,zaiedrid'-
9no
--. Ali r;*;'""";; ""r.t"ose dalie
tisu6u go{ina), i odanle vlja zakone: iedan zakon o tom, cla kom-t saboru i5ti iu se nedarrn'oPo-
l1T"
bad ,f" -Mure.
niko-ga, rasipavali. A Grci to"itl. piuomu ministru Szellu u Pe;
pa ni popa naSegia! .., su se ond.a zvali se njeki krivci imadu .kazniti glo-
AIi Edje i9, t9.i, tko bi nas ,,Romaioi". Sami Cigani r;-;;";;ili: bom, a ne zatvorom, kao do sada (tu Sti. ViS; novina posve Pravo Pita: A
^_ imao iz Egiqlaill-,,Gifiu;,r;-;;';;
:ve. 11 oku, ili birem ,u ,r".r? GJi" i:_-.9 tom.i ie izuzeto ono, kad trgiovac prevari demu to klanianie?
ie taj? Gdje ie orr"i, k"ii bi;;.;; z.ovu: Grci ih zovu 'i;l;;;r""r"
,,Glfti", EL_ i nadini ,,kridu") ; onda zakon o pre- U Lici ie bilo nemira. Srbi tamo
glezi ih ,orru ,,blp;;,- uredieniu gospodarske'Skole u Kri- nose i vie5aiu nfekakve dru$e troj
 48 ,,DOJV[,, Godina 3.
ffi- izdanie.
Drugo ?S
bojne zastave, a to Hrvate draii,, Za- pod iztragoq preko 40 iinovnika, Sto
paljeta je i hrvatska tiskara u Go- su krali sluZbene novce ili su druAa_ List hrvatskomu se\iaku za razgovori nauk'
spi6u, Oblast ie zabranila srbske za- dije-,krivi. Krasno! Dobro i to, Sto se
stave,_-. Sve fle tu tudje maslo, - i vodi iztraSa, jer svagdje ni toga
toga l,judi ne vide, pa ni na5i! nema,..
U Istri ne dadu Talijani ni to, da U GrElroi ie opozicija vrlo nezado-
kod ielieznice bude hrvatski napis voffnl, pa lgii, da se sabor razpusti.
barem na tre6em mjestu! N" p*otrt Rat u Alrici bit ee giotov ,i go-
ie dakako niemadki! dinu dana. Tako je poiudio genJral V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C '
U Dalmaciii nadaju se, da 6e s no- Kieener svomu kralju Eduardu VII.
vim namjestnikom (koji sAm ne zna -
gfF naznacenana omotu'
Cienaje ',DOlVlU"
hrvatski!) dobiti hrvatski jezik u sve Razne viesti. #
urede. Ali to je obe6ano samo zato. 1902'
27' veliade a
da djeca ne vidu, dok novi namjest- . l!.S krali dolazi svake 6lodine na Rroi 4. ll U Z.g"btJ, detvrtak,
--- $od'
lll
------
dulje vrieme u Budim, osobito na Do- :'^ "l:_ )lL__
nik dvrsto siedne,
U Staierskoi su na5i Slovenci ie-
klade, pa se onda i u budimskom kia-
ljevskom dvoru drZi ,,dvorski ples". Starai novagospodar l
dva izvojevali od Beda jednu
nju Skolu (gimnaziju) u
.Celju,sred-
Sad
a pogleda kralj i druge plesova, pa KaL,ese, da danasima Sospode"kao $usjenicA"'Ali to.niie
im ju ho6e bedki sabor opet uzetil se sa svietom razfovara. Tako ie i
istina,Danasvee? nemapit"9 gospode' kuhg ie niekadabilo'
irii"" 1",durr..ve6-lvatkoho6eda-budegospodin,.i svoi$ospgdin'
ove Sodine prispio kralf tamo 5.'ve-
Po slovjenskomsvietu. lfade.
Da se svakomui t.^2" ,,iospodin", iJ-to da ve| i.smesno' Tako
. P?p? Lav XIIL odsjedit 6e na pa- Z agrebuj e ga.,starc
d-n-o a.,
U Ruskoi su sjaino i priiateliski do- pinskoj stolici dne 20. veliade 6aS 5;; ;.: d;il;; I os-Ui o *-"ti, poznavao u (lampe)
dekali princa s bedkogi dvora, Fran-
ca Ferdinanda. To je zato. pi5r, ,ro-
25 godina. i?1Til'il"; tril;.hzb;; a; ie distiogradJkg.gvietilike
Taliianska kraliica-udovica sDrema
oo'uiicah, Nosio ie mastni klobuk i io5 mastniii koZuh' sve lffpa
vine, Sto se vlada bedkogi cesara jednoi kuii
sve vi5e pribliZufe Rusu i tiaZi tamo
se na daleki put: u Grdku, u Aiiiu do
J?ryrrlgry^, pa u Egipat, Na grdkom ;; ilrnt,;"iik;-;d;k" t malo korito, a stanovaou
"o gore na tavanu. Zva,ose je pre'
,pomoii, Rus 6e ,i pomo6i, samo u
'tako, otoku Krfu ponudio ioj je za stanova- ii ){gi.Aieio*'Ztinievcu, i to
Bedu neka se ne viadaiu kao nje na5 kralj i bedki cesar krasni dvo- zimen-om prosto f""i"t , r'..r. iu ie u kugf Sovorilo:,,go-spo'n
da su_pod_Bedomsami Niemci, tua rac pokojne cesarice JalZabete. Funtek", Kad sam ja to prvi put 8uo, dudio.sam se' Ali sam
ima -viSe Slovjend, neglo Niemaca.
;i;ii;;M;zd. i" J;i Fu"tek Laq" njgeda pa ie
!ig..9:'po^djn,
Srbski krali kazio ie jednomu . $47bo.inika Polovinu Dragi6a na-
ameridkomu novinaru, da' ie'sve lat,
strielio je 4. veljaEe cerstarRadoi6i6 samo postradao i sad mora distiti $radske svietilike. Ali sam za
na cesti rzmediu Jesenice i tslata u ir ..t u toi kirei na tavanu sama €-ospoda:
Sto,se.piSe, da ie srbski kralj pusti-
okolici Pla5koga (u Lrici). trSaocestar
kratko vrieme
tr ttrallevstvo. t; "idi;;
iia"i lviu*"k, - a svi suga zvaliz.,,So.spo'n
Mamek",
s joS petoricom ,,u Siiariiu" (po selu i;bi" i.Ul
-
U Macedoniii kani i Taliianska i
rtancezka-postaviti svoie pouzdani_ bez posla), pa, ih zaustavio Diagi6, a a njesovui,enut,,gospa Mamekovka"lunekakvoi.tuknii,u Skulji
ke 99st_ar_ imao .dvocjevku, pa ravno u ,rz int"tlSte stanoiali ie stara sirota, koiai9 natrLll.tu piodavala
.(konzule), da paze i javl;aiu, Sto dimlje! DraSi6u ima tek- 2l Aod:rrral povr6e,pa i nju su zvali: ,,6lospa Skreblinka".I tako dalie: sve
se tamo [to ie u Turskoi!) radi.
Ako ozdravi, moSao bi ioi do6i samo,,$ospo'n", pa ,,6!ospa!" - "
Po tudjem svietu. k sebi.
r,'iliJti* ii,'to'iZ u gradu takav obidaj,ili tak.av*dgl;
Ustrielio ministra. Bugarskogi mi-
_ B"qLi sabor sastao se opet poslie nistra od Skold Kandeva ustrielio ie
StonokaZuturci'tda se"ie tko nJuvriedi, reci mu',,$ospodine",P&
7 tjedana. Sve je mirno, pr"*-d" i" biv5i profesor, Sto mu nije dao slui- i za5tomu ne bi rekao,kad je svatko svoi gospodin!
opet. do5ao i stra5ni niemidki V;k
(Volf),
ba. Iza toga ie ustrielio i sebe. -I to su vam iednato-r" gospoda,Kad ii to vidirn,..k"1t9
lF Od l. oZuika nalazi se Uorava ovakav siromahprostakjedan*dru$omu kay'.e:,,Sospodine",Eini
U iednoi ilapaniii u Ugarskoi stoji
,,Doma" na Akademidkom trgu br, 4, mi se to kao ono, kad srno mi djeca igrajuli se govorili jedno
drugome ,,prijateiiul", ili ,,ktLmeli',a ios nismo n|, znali pravo'
ilfF Ciena ie ,,Domu" naznaEenana omotu - Stoie.to kum iti pfiiateli.
'uz ..
A
re- afi to malo hasni t - Ali ovo samo pat, ier vam nisam nakanio Sovoriti o
ovakvoj gospodi,Drugo mi ie na pameti, i to na pameti su mi
 ,'DOM" God,ioa 3, God,ina 3. ,,DOMt' 5t
ona Eospoda,koia imaiu vlast, koja moSu zapoviedati ovo i ono,
koia-mogu dati i uzeti, dopustiti i zabranili, a boSme i zatvoriti,
pa onda i p-ustiti,To ry prava gospoda! Jer ako ho6emo pravo,
to niie nikakav gospodin,koji nikoga ne ,irili za vrat", Sionoie
ried. Ono je pravo gospodstvo,kad ti moZe5iahati, na kom hoie5
i liepo la za-srklian drz,atil-onda se barem.doviek nauzije gos-
podstv_a,onda on moZe pokazlti, tlco je i sto je i kalcav
iJ on
gospodin, To ie ono, Sto dovieku Eodi, tako da-mu svalca iilica
poigrava , , , Tko i malo pozna svi-t, liude i pro5lost, priznat 6e,
d.a ie taho,
. _Istinai9, 1da.na9ima gospode,koja ,,drZezavrat',1, i, imadu
vlast zapouiedati, do-pustili,-zabraniii, zatvoriti i pustiti, a;ii i
uzeti, ali ni to vei nisu onakva gospoda, kakva r" bii.:
Danasniegospodstvoi njegdasnje-gospoast"o ";"gdu
- to ;"'"ZiiL;;;-
zllka, To 6u vam sada :^azloliti. Samo malo pripazite, pa 6ete
odmah vidieti rczliku.
Moi,e se re6i, da danas nema takvoga gospodina,koii bi bio
gospodin_sim po sebi i sim od sebe, negolu ga drugi postavili
za gospodina;drugi su mu dali gospodstvo,vlasf i - plaeu,! zato
s-vaki-dana5nii gospodinimanad Jobom vel,epa,stariiega gospo-
dina, koiemu mora biti pokoran i poslu5an,pred koiim-ielu
str_ahu,I nijedan od danaSnie gospode ne radi ni6ta po svoioi
volii ni po svoioi du5i, nego ,,po nilogu" (t, j, po zapoviedi),'ili
,,po Z&konu", Sva gospoda,koia su mania od Bana, ili od mi-
nistra, rade sve po nalogu vi5e oblasti, lcoia na niih pazi, pa ih
moi,e pozvati i na odgovornost, A oni naivi5i i naivedi - tko
njima daje naloge? Tko daie nalo€e n, pr, Banu, ili ministru? .-
Niima ie gospodar zakon, ni oni ne smiiu niSta,Stoniie po zakonu,
A ako Sto udine proti zakonu, onda odgovaraiu narodnomu sa-
boru, I oni eto Zivu malo u strahu.
,,E, p4 to ie dobro! To je ono, Sto i treba, a to jest: da CrniGjorgiei Milo5Obrenovi6
ne ?di po sv-oioivolii, nego da svatko ima nad sobom pa- iu
"ilkg
zitelja, i da se svakomu moi,e - Stono ie riel - stati na rep!
Ta kud bi mi sirotinja, kad bi svaki gospodinradio, sto bi htio!"
Poslie400godinaturskogarobsrva- 400milijuna duga.
Ovo ie vam biti iedna pripoviest, koia bi se mogla zvati,i
ovako: ,,Po tudjoj Steti udi te pameti,i,
(Dalie zaroblieno,) . ?, Yi znate,5!o su to Srbi ili Srblji, Yi znate,da su i Srblii,
i flercegovci,i Bo5niaci,i Dalmatinci,i Lidani, i Bunievci,i Sla-
yo.nci,i Sokci,i Raci - da ie to sve to narod iednoglplemenai
jednoga.govora, kao i Hrvaii, To se po t usitt tio"i"Jtt ioliko ve6
trubi i niSe,da ie doviekui dodijalo,I ali sve uzalud:Dok svako
ovo pleme ima svoi posebnidomnili barem u tudiem domu svoi
,,osebu5ak", t.i. niefto posebnosvoie,- dotle eebiii Srbaliai
 Godrina.3,
Dalmatinaca, Bunievaca i t, d. Tako ie bilo od_starine, pa tako
s*o ,r"e nau8ni, da govorimo o Srbliima, o srbskoi dtaavi, g_srb- t787, naviesti Katarina IL Turdinu rat, U tom ratu pomagaoioije
rko* kraLiu,kao diie to njesto, sto niie nase, ne$o tudie. Kako Josip IL, pa su se sada digli i Srblii, a mediu niima i njek-i o6idni
mi iemo da podnemo svoiu pripoviest,
bilo,'Srblji Srbliin, nazvarLCrni Giorgje, koiemu je tada tekla lek2t. godina,
su se doielili daleko tamo dolje Dunavu.nadesnustra' eudan ie bio tai Crni Giorgie! Kad je pred Turcima morao
nu. i to nie5to ka5nje izaHrvata, t,i, prije tisu6u i trista $od!n1, bjei,ati k nama preko Save, ustrielio ie rodienoga otca, samo da
iloi.li su kolekako pod vladom $rdkih careva i popova i svadiali ne pane Turdinu u Sake, kad niie htio sa sinom bjenafi,
," , gugurima. Hrv-ati su ih iednom obranili od Bugar6,_Stoie U voisci bedkoga cesara sluZio je crni Giorgje kao dobro-
pripadalo grdko carstvo, vi5e su se drZali i Srblii' dok se
niZe -8SO voljacusrbskoi deti. AliSod, 1804,proglasi ga narodna skup5tina
priie godina nije digao Vojslavov sin Mihailo i zalraLio kra- u Smederevuza vojvodu - i za dvie godine odisti Crni Giorpie
iiensku krunu od pape u Rimu, a ne od cara u Carigradu,Za sto srbsku zemliu posvema od ruraka, samo im ostavi Boigrad! Afi
dodina dii,e se Stflpin Nemania, pa on i nje$ovi nasliednici, Ne- eto nesloge, iala i nenavisti proti Kara-Gjorpiu, pa malota Turei
manii6, uredi5e liepu srbsku drlavu, dok se Stiepan Du5an Ne- opet ne _o9voji59Srbije! Ali oq se opet podl,i,e,osvoii i Biograd,
mania prije 550 i vi5e godina ne proglasi carem nd samo Srbliem, a €9d.-.1810, priznade_{ai Ruska za srbskoganadvojvodu,AU u
nego i-Grkom, jer ie pod svoiu vladu spravio ne samo Srbiiu, to dodie nesre6na za Rusku_godina 1812,,kid je ono na nju na-
Bugarsku i Arbanasku, nego i dobar komad grdke zemlie. Ali valio silni cesar Napoleo^n,i Ruska morade pustiti Srblie Turdinu
poslie niegove smrti udari sve natrag, a na to dodjo5e iz Lziie na milost i nemilost, a crni Giorsie, ili kafto su ga zvalr Kara-
Turci, U bitci na Kosovu poliu (god, 1389,)pogibe car Lazar i tu {jot $e, --onpob j ei,e 9v 9mopreko Save,pod vladu bleko ga cesara,
bi kraj srbskoi drZavi, JoS ie i poslie bilo kojekakvih srbskih I tako bi srblii-bili opet dosli pod rurdina, da se nife iunadlci
,,despota",ali to vi5e nisu bili svoji gospodari,ne6!oturske sluge, drzao igs iedan iedini vodja, a to je bio Milos obrenovi6: on
koii su svak das bieZali pred Turcima u Hrvatsku i Ugarsku, tude g-od,1815,u m-advanskoidolini bosanske Turke, koii biiahu
God, 1458, protjera sultan Muhamed Il, i zadnje ove despote, a u zemliu mu provalili, i tako saduvali srbsku slobodu-db danas,
silu naroda odvude u suZanistvo,Ve6 poslie boia na Kosovu, 4a dvie sodine vrati se u domovinu i crni Gjorgie, ali ga Milob
moZe se re6i, nema srbske drZave, neSo su Srblii steniali pod dld: gbiti, a skup5tinai popovi proglaseMilo5aZa',,obirki"i^i
turskim jarmom preko 400 godina, od Srbiie, a.turski ga sultin potvrEi (god, 1917,1. Od onda
Ali ie i turska sila podela sve lo nile propadati, a i Hrvati do d,anasloaie mrzniamediu obrenovi6i i Karagjorpievili, sto
ie
lu iu dosta podkopali, Hrvati i Ugri bili su pod bedkim cesarom. srbska nesre6a,koiom se tudjinci dobro sluZe-,. ,,
Sto su vi5e Turci, uzml,cali,i51.aje vojska bedkoga cesara sve to
vi5e napried po Dunavu, dok nije god, 1718,,t, i, prije malo ne . Pa tko je pio^t-ai Milo5? - Bio je seliadki sin, i to bez pre-
zimena, ier onda srblji nisu ni nosili'prezimena, nego su se ivari
200 godina, bedki cesar dobio pod svoiu vladu ne samo Banat i po otcu.Ali se Milo5 niiezvao po svomotcu,tt"!oponjekorn
velik dio Bosne, nego i srbsku-zemliu,Bedki ie cesar sve to za X,*o
uDrenu, z-l.yojegg.mu je mati bila prvi put udata. Milo5 je vo_
kratko opet izSubio, - ali je Srbliima ipak odlanulo: nagledao ,evao uz Milana Obrenovi6,a,t. j. uz svoga '"opoar,
polubrata (po matefi
se eto ostali sviet i u niihov kut, prodrmao Turdina na tudiern kad ie posli:. njegovesmrti postio prbzvao se i
ognji5tu,pa se vidjelo, da ni Turdin nije ba5 tako jak. I tako je :1*olpu
sam Obrenovi6.
- Bi9 ie prost_dovjek, to se'r^ru^ii., pa se o
p^odeosrbski ral za slobodu,Tu eto podinie pripoviest o Crnom mnososvastapripovieda,vt.dur'i" p"i i"irr.om zastito'r
GiorSiu i Milo5u Obrenovi6u. **-
ttto.9o'.pude
okrutno,takoda susevidjeniilsrttil viseputadigli
U to vrieme vladala ie u Ruskoi cafica Katarina IL (Druga),
a u Bedu cesar Josip IL, sin cesarice Mariie Tercziie, To treba f.Jt "j"Tg, dok on niiena irzuin svoie..";"i"if.";ffi;
n1e$a ;a
radune, -
.trazili poslao svoje oruzaie *omL"! Ali su
znati,, ier kad god je govor o Srbiii, treba znali,:Sto se misli i savietnici*" polozlli oruaie, fnflf"J .L morad,e
fl:i:i ,pt"i za-
radi u Buskoi i u Bedu: onda zna5 sve, Josip IL pohodio ie Ka- ost_aviti kne5tvoi domovinu(god, " 1939.),Devet godina
lyutll.i
tarinu II. i pristao na to: neka Rus radi s Tuidino-, Sto Savolja, .ldo_ 18a8.)drlali su ga qBelu kao zaiiorena, pi
t*"oni,fli_T poslai.na5 i. u to ririeme
To i" Rusui trebalo, ier je Turdin pomagao Polialcu ptoli Rusu. l-judevit Gajr- ali o'tf-'i*gip"t
Od toga,vremena otima Rus Turdinu komad po komad, a god. ie ostavioSrbliimaiza sebezaknezasvogi sina Mi-
,^_^'*t195.
rana' ali tai umrie za tri nedielie,a sultan postavTza kneza
 ' Godrfila 3, ,,DOM"
ta t'"*" 9* bite dasti, osim Sto su mu moZda po starom obieaiu govorili
Miloseva sina Mihaila, Ali za tn $ofine morade i ovaj pobieii ,,svietli" ili ,,iaSni"knetel
;;;;, preko Save, a skup5tina,izaberesada za. kneza opet Srbi su se nadalin da 6e dobiti i Bosnu i HerceSovinu, ali je
f"t.g,"igievi6a, i to sina C_ino$a Gjor$ia,.Aleksandra,ali sultan to dobio Bed, Srblji su se stali spremati, - j"r i oni imaiu svoiu
o""iit"il,e
'- -tui sarnokao ba5ibe{a,1,i, oberbe$a' ,,stranku prava", koia ho6e ,,veliku" Srbiiu,
AleksandarKara$iorEievil,vladao ie t7 fodina i Zlviou
velikoni prijatelistvus bediromvladom. Srblii nisu s tlmblLi za-
dovoljni,prsu !a savietnicina$ovaraLi, da se odredevlade,Ali
in niiehtio, nego -
- kukavac ialini! pobieieu tursku tvrdiavu, A Bed ie za uzdarjeprivolio, da se Milan proglasi,,kraljem" [1882.
j Turci! Narod ga na to proglasi za izdaji.cu,
i; a; brane €od')'
,tiiri" ga s vlade, a na vladu pozove-- opet-Obrenovi6a, i to novi krali povede 40,000Srbalia na
onoEaitarogaMilosa,koiemu,L bllo ve6 80 $odini, Starac umrie Bu{are, ali ih Bugari do nogu potuko5e (1886,),i da je Bed do-
ia foldrugu-godinu, a onda postadeknez po dru$i put nie$ov pustio, bili bi Bugari osvoiili Srbiiu, Po5to se je jo5 rastao sa
sin Mihailo Obrenovi6,
--- i,enom {1888,),niie bilo druge, n'egoda
tttltt.iio je podeopraviti pravi red u -srbiii i sprematinarod, pusti vladu i kraljevstvo svomu sinu Aleksandru, koii i
da s" f"r"i po*"*. protieriiu, pa i zbilia ie turika vlada.$od, danas vlada i boji se Karagiorgievild, , ,
iSO,7,po savjetu izBeEa niakriula i zadniegaturskoga voinikarz Boji se KaraSjorgieui(6,,ier je narod nezadovoljan,
srbske zemlie,
Ali Mil"S bdr"trorni6dao onoubiti Crno$aGjor$ia,a sadanieg-o-t3
ai;;-;;;"o""lu potaino urotu i tako ie Mihailo.l0' lipnia l8i8' je narod zato,sto u Srbijinema red.a,
K"k.rrApT"1i::i6:
il;;",,! : mihuito je vladao u ono vrieme, kad _smose mi Hr- i:dl" kraljicu gone Zandari iz zemlje, kaho su gonili Nataliiu?
borili i froti Bedu,i qroti Pesti; kad smo izlledali Kakav je lo rcd, kad ie doviek danas ministar, a iutra ie okovan
"uii
;e;;a; "ui"ise pomoei,u k.*o ne bi 9a tratstloga.narodasrbskoga! ulance?l Kakav ie to red, gdie porez pta6,aiusamo oni liudi, koji
O;d; ." i" mislilo, da te nas osloboditi Srblii, onda se ie pie- su_proti vladl,? Kakav ie lo red.,gdje je zemlia dui,na sedam puta
valo: ,,Bog poilivi Mihaielal". ,, toliko, koliko ima ditavogadohodkanagodinu? Jest,mala srLska
Aii ds;Karagiorgi6vi11 prevarili_,j-erniiepogt-aoknez Kara-- zemli? dulna ie danas 400 miliiuna kruna! , . .
giorgievi6, nego OUi"n6"i t, i io_-iediniObrenovi6,M_ilan,s-iq.Mi.lo Htio sam vamrazloi,lli, zaStoie sve to tako, da se nau6imo,
Seva -Ttsino""u J"itl*a i nieileV{ahinie(Rumunjke)KatardZiievke, dega nam se treba duvati, da ne bude i nama tako, Ali za danas
M ilan, tai detvrii Obrenoviei - tg- tt-o7ai, koii. je ono dosta i ovo,
..ttt"|i"" u Sriemu,u manastiruKrusedolu;to ie onai,
""du""L
- ali dugabi bila pripoviest,,.
Gospodarska
"bilanca".
Kad je postao knez bilo mu i:-14 Sodina,pa sl miesto
drugi;dokganisugod,l872,proglasilipunoljetnl*'^t . Put dana5nji svaki gospodar, a osobito svaki pravi trgovac
"i"galdaa1
goa]1SZS, oZenilis'Nataliiom Ke5kovicom,boSatomruskomVIa- r svaka novdarnica pravi na koncu godine bilancunt. j, sraduna
f,irryo*, s kojorn se je poslie rastavio, pa opet s.astavio,pa opet sve: koliko ie primrta, a koliko dala-,pa se onda vidi, na koioi
rastavio,,,Zawilii"';":;;a; por"lu ieltuski veliki rat sTurskom, ,e.strani viSe,ie li vi5e primila, ili je vi3e dala, To je tA bilanca,
pa ie poslala ;;t h"doga kyezg srbskoga'a1isulttgi sllanca je dakle mjera, i to miera na dva kraja, to iest prava
Srblie potukli, i bili bi Srbiiu os?ojili, da su..R'-sidali. God'
";;;i;; "t."€3"-Stono njegdje kahu, ill-,,,kantaf't melni-na jednu stt.tru
t877.navalili r" Stili ;; Tursku'i osvoiilffiugarski Nit' o primitak, na drugu izdatak ili potro5aLnpa gledaj, kamo 6e pre-
"p"t ai"fii"LgerlinuBalfan,dglili3r1 tegnuti, Ako pretegne dobitakn- puna Sakabrade, a ako stoii
kadsuvelike iri;E;eh"
S;btti;ri* "L;ii i;;;;; b"A.trk; kotara{Leskovac i Pirot) i ra,vno-,- io5 pomozi BoZe; a ako prete$ne potro5ak, - vadi
"lsf."er a niihov ii.. naslo.t ,,Visost", Treba oomah p_utnicuza eika{o, - katr<omi pi5e pfiiateli.. .
k tomu podpunullobodu,
pod Riedko u lcoiem goipodarstvu stoji o.ri *i"r. ravno, nego
na ime znati, da su se Srblii r""-a" E"dine 1878, radunali
aknez im niie imao nikakve oso-
su i d.".i-pia6alii
 1(t ,,DOM" God'ioa3' Godrina 3, ,,DOM"

-, lazi?l To ne bi moSlo biti druSadije,nego lcad bi doviek sAmsmio

Frii";ia-o"u, r"d ona strana, -, neprestano-uigra",,,tanca" ili -pravrti novce, koii bi vriedili, tako da bizanjih mogao sve kupiti,"
]tutu;; it akokaiu na5i tamo kod mora), ,,balancira", pa se zato Istina je, po$odili ste! BaS ie tako, kako ste rekli: Moraiu
'i' --
zove ili ,,bilanca", se praviti novcin za koie se kupuie, - p& se i prave! Stalno ste
"balanca"
N";; dosta o toi samoi balanci ili bilancin pa da vidimo, ve(, zaboravili, Sto smo se predlani razgovaraLi,kako se prave
kako se to mieti i raluna,
----- novci i tko smiie praviti novce, pa 6u to sada u kratko ponoviti,
N"jt"t Se ie izmie:ilti i na6i bilancu - tr$oycu, koii sve radi jer nam i to treba zabilancu,
,rorr""to, kojemu ie iav imetak mediu detiri 44^, i svakoi stvari Evo ovako jetotZnate,dapapirnati novac vriedi, kao i zlatni,
inud" .i.nu. Sad ireba samo sve popisati: Koliko je dao zarobu, sveiedno,A vri edi zato,5to ga svaki dasmoZete zamienitl za Vlatnl,
--
loiit o plata pomo6nikg i t. d., ; onda: za koyko ie prodao, Pa tko fe tako lud, da vatn za papir daje zlato? Nitko niie [ud,
fa eto bilutr"i gotova, Ima tu, istina ie, io.Sniekih mudriia !.1,a' jer zna, da i on moZe dobiti za papft zlato, i to ako od nikoga
trrr,r, aLiza to nas sad niie brige, - mi pitamo za ve6,ei velike drugoga, a to od onoga, tko ie papirnati novac dao nadiniti i u
stvari, euite samo! sviet ga turio, - a to je ban'ka, A kako banka mol,e dati zlato
Po ovoi trgovadkoj bilanci htieli su nieki izmieriti ili-naii za papir? Ovako: .Lahgeg-da kupim_hu6u, a nemam_novaca, ali
trSovadku bilancu za cieLuiednu drZavu,pasu radili ovaho: Zbrct' imam imanie, zemliu, Otidem u banku, i to u onu banhu, koia
iili bi i sradunali, koliko vriedi sve, Sto se ie iz jedle drtave pro' ima pravo praviti papirnate novce (a ta ie samo jedna, i to u
dalo, a onda ono, Sto se ie kupilo, Ne pitaite sad: ,,Tko to zna, Bedu) i napi5emmienicu (veksl) na toliko i toliko tisu6a,a banka
koliko se iz jedne drilave u drugu prodade, a koliko se kupi?" To mi za tu mienicu dade svojih papira (banaka) - i ia kupim ku6u,
ie vet, tako odredjeno, da svaka stvar, koia ide u tudiinu, mora Dok ie moja mienica u banke, moie imanie je bankino: banka ie
imati svoiu putnicu, tako zvano ,,oditovanje robe" ili ,,dekla- za papir dobila pravo na imanie, Ako ioi donesemnatrag niezine
raclju", Po tom se to raduna, po tima putnicamai sve se uzmu papire, dobit 6u natra$ svoiu mienicu, i ne 6u biti duZan; a ako
na kup, pa se broji i raduna, ne donesem ia, donesti 6e tko drugi, i banka 6e mu drage volie
Sad Sto mislite: Je li bolje ono, kad drtava dobiie vi5e no- zamieniti papir zlatom, - i.r je ona za papir dobila moie imanie,
vaca za ono,Sto prodade, ne$o Sto ih dade za ot\o,Sto kupi, .-- koje zlata vriedi,
ili ie bolie, kad dade vi5e novacaza tudju robu, neSo Sto primi . Elorho,6ete li sad razumieli,ovo: Sto u koioi zemlji ima vi5e
za svoiu? - To se io5 i ovako pitat Je li bolie, kad je u koioi bogatih ljudi, koii nie5to imaiu, kaot zemlie, bla|a, kute i t, d,,
drZavi veti izvoz, ili lcad je veti uvoz? 1o tl zemlja mole imati i vi5e novaca, koii nie5to vriede, - jer
,,To ne treba ni pitati! Kako ne bi bilo bolie za vi5e prodati, banka ne (,e da dade ni papira onomu, koii niSta nema.Paizbiljaz
a za manie kupili? Kako ne bi bilo bolie, kad ima5 za se i za nliviSe novaca imaunaibogatijlm drlavama,Tako na jednu Slavu
prodati, i to viSe,neSo Sto mora5 kupiti?" (duSu)dolaziu Franceit ao'n0 Kruna,u Englezkdiao 150K,
Tako mislite, - ali se (bez zamjercl varate, Ne 6u vam duSo llameridkim Siedinienim"idrlavamado 12,0K, uNiemadkojdo 75
dodijavati, nego 6u vam kazati samo ovo: To znadu ve6 i pl- 5, .u noa_qedkimcesaromsamooko 38 K, ier tu smoi mi i{rvati,
metnija dieca, da je Enplezka boSata, i da se tamo dobro ilivi i,sjrote Slovaci,i one poliskesirote u Galiciii, pa i madZarski
a i beda_stijadieca znadu, da ie Srbiia siroma5na, da ie sva u cigani, od koiih nas mnogi tr"*a ni prebite p'^ri.
9tgg, i da se tamo ne Livi, kao u Englezkoi,P^ ipak ie istina, Po ovom biste lako pomislili, da je novac bogatstvoI .- a
da Fnglezka_daievi5e novaca za tudiu robu; nego Sto prima za niie to svagdaistina, I sami i", da ima bogaiih liudi, koji
- a Srbiia prima viSe za svoju, neSo Sto daje za tudlu, pravo ni ne poznaju novacai "n sve$a ima, novaci nema, a i ne
LYoilt, treba mu. Zena mu sprede, satke i sa5ije odielo; odere kunu i
ilr ako hoiete da znale i vise, kazat 6u vam i ovo: ciela Evropa
daie zarobuiz drugoga svieta vi5e, nego ito prima za svoiu,'.- nadini k-apu;oguli voli i nadini opanlce;
folje mu rodi Zitom,{ora
pa iplb ga -
:e zna, di i" bogatiia od drugih strana svieta, IttPmr-konj i ponese i poveze, pa Sto 6e mu novci! Ne
treba th ni za odje6,u,ni za obuiu, nI za kavu ni za pivo, a ni
,,Ka,koje onda.to?"-- pitate. ,,Ako ja od godine do godine
r i za Zelieznicuni za tramvai! Tako v:am ondie, gdje nema diobe
oarem vrSenovaca, ne$o Sto primam, - mora to jedan put pre- ie
posla,t, i, gdie nema zanatlii6,,trSovaca,'ni
sahnuti! od kuda 6urilmati riovce, kad vise iat"il,;;gJsiJdo- prometa, -tu ne treba
 ,;DOM" God,ina 3. G"d*" 3. ---!2-
"DoM"
ni novaca, ili ih treba vrlo malo, Tu ima bogatih ljudi i bez no- i prepustiti to komu ti dra$o, - to ie isto, Sto i predati se na
vaca,-- Bilo ie i udenih ljudi, koji su mislili, da ie novac bo- *?lorl i nemilost onima, kiii Zivu (i dobro i:ivull samg od toga
gatstvo, pa su dali praviti mnogo novaca (to ie bilo uFrancezkoj oo.l., Sto premecu novac, t. i. pribavliaiu kredit (zaiaml.-Stotine
prije 100 i vi5e godina),- ali - p4lflvski-tinovcinisumnogo i tisuee familiia (osobito Zidovskihl Livu saqg od toSa! 4 pitam
vriedili, Papirnati novac ( da ne diramo u zlatnil - to ie samo i" ,rug Na diii'ra8un i od ei;e muke i1vg? - Na radun i od muke
obveza (zadulnlca), pa i vriedi toliko, koliko vriedi onai, Eiii ie onoga,koii ni ne zna,sto ie to bilanca,)oil nikad ne pita, koliko
novac, t, i, onai, tko se ie obvezao,Ako se drZava na novcu ob- daii, a koliko tra1i, pa najedanput, kad mu lreba, trdi amo, trti
veZe viSe, nego Sto ima, - ta obveza (novac) malo vriedi, lamo, dok ne naleti u Paukovu mre?u,
Sad znamo, qa ie bogata samo ona drZava i onaj narod, ko-
jemu se vieruie; koji ima kredita, Stono ie fie|; a kredita ima
onaj, koji nie5to ima, koii ima kapitala, Budu6i pak, da se da- Malirazgovori.
na5_'ji_dansvaki imetak (zemlia, Zitak, ku6e, stvarl, zlatol - sve su6a novaca, - sve se je to izprosilo
se dade prepisati na vriedne ili kreditne papire, - to ie najbo- Zivor. nov6i6 po novdi6! Sviet je mislio vi-
fatiia ona drlaua, koia ima naivi5e tih kreditnih papira, samo de6i poderanca, da rie s,iromak, - &
Gradski iivot, Od niekoliko $odi- kad tamo, - taj gonrrila tisu6e na ti-
ako ti papiri zbilia-wiede: po tom, koliko vriede ti papiri i novci, na moZe se i u Zagtebt vidiieti, ka- sudel - A dofodilo se i to: Dodie
_ po tom se vidi, kako stoii gospodarskabilanca d t b;o; dri,avi, ko po ulici trde prniava i poderana u Srad kakav Srof, baron, ili veliki
Ako papiri malo vriede, t, i, ako im se malo vieruie, - to ie dieia za kojim $osqodinom ili .goseo- fabrikant: liepo obude4, fino se vla-
znak, d'a drzava qema toliko, kolilco niezini papiri kazu; to ie iom, pa Sovore, kao da mijatrdu: da, dosta tro5i, - i" za koii dan Pri-
..Goro'ott. i"*u* tateka ni mameka
znak,,4a drZava iivi vet, na dug, matere), sam Sladan!" - maju Sa u ku6e, zovt Pa na vedere,
iotca' ni
Ali se-ie ovo moslo i kr atelazlozitlpa biste bolie r azumiell a za miesec ili dva zarudio se s ovom
PooledaS Aa, sav ie zelen od zime, i
pa evo.dgjte ios ovako: sila vam ie zanovce,nemoz'etesenifdie ili s onom bo(ato'm dievojkom. Kad
vell da ie Eladan! Fa tko mu nebi dao! - €rofu ni tra-
pomoii. Nap-okon nadiete niekoga, i tai 6,evam dati ,rorrr"J .r. Pa ipak liudi se $radski nato i ne '8a.do5lo do viendania
ie
ogledavaju, nego idu svojim Putem! ier ie to bio niekakova skitalica
obveznicu,ali ovako: Nadinit 6ete obveznicuna 100 forinti, a on i tbpo", . . Tog" su pune novine, da
ie vam izplatiti samo, recimo, 82 forinta. Eto: ona vasa obve- A odiekoii se slmo okrene, liuto Po'
{leia -'i ide dalje' Gdjekoii se iz- ' muka to i ponavliati.
ie
znica -- t9-i" yg5 novac; pi5e na niem 100 for,, ali vam nitko Sad recilez MoZe li se doviek Zi-
dere: ,,eekai, odmah 6u zvati stra-
ne dade toliko, Tako ie i Srbiia, kad'ie praviladugove, dobila za iarat" - a dietebjeZl vu6i u fradu udvrstiti u vieni u. d?-
svoje obveznice samo 68 miesto 100! Katrro mogu liudi biti tako nemi' viedie poStenie? A kakav ie to Zivot,
lostiva i tvr?a srca? - Ovakor Do- kad'e&iek ne vieruie u doviedie po'
. Nego malo da mi_ niie Lao, Sto sam vam sve ovo razlagao, kazalo se ve6, da ima u Sradu liucli, Stenie? i hoe" li ikad Sto dobra biti
a to zato, Sto oa iog" gradskofa Zivo-ta'-$die .malo
-nisamdospio na ono, Sto sarn htio, A htio s"am, koji svoju diecu gone -na ulicu, neka
.q y1t sigtim, kako bi ve6 iqdnom i qa5i seljaci morali podeti prose, nega govore; ,,Nemam tate-lra tko koga pozna, malo tko ko$a i $le-
misliti na bilancu svoga-gospodarstva,Htio ."* ni mameka", Kad se to iedan Put do- a". t?-L li, da bi se s nirimPozdra-
pru.ro, d;;;; '- "
viol?
razroLim gospodarsru Sila'ncu seliaEke ku6e, To-e"t"
"" kazalo, - niriednomu se djetetu ne
na6i na vjeruie, da nema ,otca ni matere, i da MoZda i ho6e. IPak se u Sradu liu'
gru,€oqe u ,,Domu", a sada da vam io5 kaZem: za5to mi fi sastaiu i sve to vi5e uooznavalu:
fiestu
tpakliie Zao, ie gladno, eo{ek bi zbrlia morao
Sto sam i ovo razlagao, zvati slralara, ndka se izhaLi, Eiie di";;-;;e .t skoli, SosPodau svako-
u danasnie vrieme p_unie_svieitvornicA,trgovine i prometa, a ie diete i 'ima li otca i mater, Ali tko iakim siednicama, kavanama' -pa oq-
L--
tu nemani5tabez novacai kredita,Tu je ve6 toliko vrsti riova ca,lo- d" n" ,,balovima" i u druZtviyt' fi
6e se u svom poslu buniti, pa io5 na-
Iiko-.mienica,dionica_(akcii61, ibveznt; sred ulice praviti buku, da se sviet nieki odrediuiu posebna roclsta lrr
i ,i"ii"" (i.'i. ,ttt"l"e dane")' gdie
ctrusihpapftadrzavnihi posebnidkih,da sea;biig;;tje)
*no!o*u rn" r glavi
oko niega skupi i zijal .i"tiil..";-
." *tt"i" i'iedan druSomu odkrivaiu
To vam ie, vidite, moSu6e samo
pusi! bi bilo --misle takovi - pustitisve to do b?".u, u $radu, gdie nitko nikoSa 7r'epozna. ono malo srca i duSe, Sto se 1os
u
pa se"Naibolie
[epo domastisnuti,raditi i prirod trositi,a ne miesatise u (Zaroblieno,) gi.dtLoi duhi nije zadu5i'lo, i tope
tu vrevu, gdie te mg€u samopreiariti i oguriiil';-- Ari to ve6 .. Do_ srce uz srce onom toPlinom, 5.1g."l
I
$odilo se ve6, da ss ie kod ovo$a,rli ie ostalo io5 od odinsko$a ognilsta
l|nas "ii" q9€q6e,Danasve6 i seoskidoviekima poslas mie-
nicom, kod onoga ,,prosiaka" ili ,,prosiaki- maidina krila, a niie se.smrzlo l]1
a i s dionicom,po gotovupak s novcem,Ne starati se zato nie" naSlo poslie smrti na stotine tr- gradskome mtazv, , . Gdie se oval&o
 60 Godri,na
3;
Godirra 3;
,,,D'OM,, 6l
-
I nadiu ljudi, koii jo5 rimadu nje5to rodni ,rAd, vi5e po5tovanja, pa i liu- lole, koji u piianstvu i boce i daSe
Lo- zvati pred
.sud, pa u tamnicu. Nije li
: pline,tu im ie hl11:-* -"rJ topfil; | to r,"i..,rrL,i,?i."" bavi, bez koje nema narodu sre6e. nzbijaju, i tim se sarni dide, to zna
ali u Skolama,u sjednicama,na 6afo- f sad osveiivati Neoienieni politiEari, Palo mi na sav sviet, koii zna za Madi,arc,
| i na devetom kolienu?""
i vima, . ly ie bome hladno, a;;"" I p:r^ r_: ,- v i pamet, pa neka stoji :i napisano: Vi, Ali rekosmo ono, da ie to nieEtc
z.bei nied,".;G;i;;;Ti Bilo bi mozdai naravski,ier do-
;; ;;f I koji rnalo bolie poznate na5e politi- sumnjivo, Sto se MadZari staraiu za
tis"uo,itJll:iJ-ii.ie'";; iil; i;: I fl,l-,seviseputadovjed;l;i;d; iare, odmah 6ete se sietiti, da ih ima Dalmaciju. I iest. MadZari su se bo-
;?,T"iln|""Hfi
I;":,H'1"/;j1";,;l;i'ii"1"i",r,f
l j u ail...
di!...
' ,Ti!i;i;;:"ry;'x;
____,_, rlsv LuuJr
; p_yakva.-politidka
o.i"L :;;;"Ti
I f,y1!"...politieka osieta _ t"
dosta, koji nisu oi,enieni. Eto, ve6 jali, da b_i se Dalmacija siedinila s
pok, Stardevi6, pa onda redom. , . ostalom Hrvatskom, i to zalo valida,
Sad bi molda dobro bilo upitatir Je Sto bi Hrvati postali kuralniji, kad
Eli'iozda 6e Stog-, , '., lbilo i rli;-epam.ttto,tti politieLi.-Fa-i
".-fi li na5a hrvatska politika zato takva, bi ih bilo vi5e na okupu; a bilo bi ih
F zbitja,a, gdje
znam. Za
neznam. Zu- sada i"-kaz.i-i gl"jl II zbtt
;- $dje su poliiil".i
su oolitidari ka,odieca,
kao rtiono kakva jest, Sto na5i poltiidari nisu vi5e i u Pe5ti, i to po koji onako zu-
yuTu,t "ii^;;"";;-::'
*ri"a";'ffi: gli",liudi(akosuto ti"aii-1"r"-""f,i oi,enjeni, - ili na5i politidari nisu za- bali zagorac dalmatinski. ili vatreni
svojaiBlagorr"rnurr" ai""- lI vlast samozato,da.potuz",-lir ru-i
ia kao-i"ii*"-i"l"it" to oi,enieni, Sto je naSapolitika takva, primorac,
nu na domaiem sto mo€u,a ne da sl;re ;;;Li" r -koji se ne boji nikogia, a
"e"ilstrll",
plo, t,r znvu\udi7.'.
i, il'il_ | - t" ima politidk;;;"; Jr-' kakva jest? Jeste li razamjeli? kamo li Madi,ara, pa bi malo dru(a-
I S,?]ilT, i Ako jeste, odgovorit 6u vam i ja dije kresao, nego pitomi ,,Slavondi",
li
Il," ffi;;l.i.kt ffj
Politika. "no'r,"da.'rnl
dal"-r.J
malo: Ja nrrislim:I zato, i zato, Da ie hoi!. . . Ali ne 6emo ni niih Srdit,

poriri.rra I :i'?:=J"gsanovi6 "J"Shl;", drugadija naSa politika, na5i bi se po- k a d s u i o n o n a 5 i , . .

svietu, .osvera,
ietu,.- osob*o
; b.d ie. po
osobito u Evroo,i.--,,iia,ii | q1;;;[iJil:d;Tr?;:1
*rf"fri"Itflifimf i::;;i*]
Iitidari Zenilii a kad bi na5i politida- To6ia su se MadZani boiali. A oni
ri bili oilenieni, bila bi na5a politika su s@ bcjali ,i Eosne, da dodje pod
-via.d;^;;; ldilo
" F";"pi;-,i"aiii
,,ustav",t. i. od k.d
rr" famni.,, Mr-,:^r--
I aiton" tamnicu! f: ::X: drugaEiia. . , Ali ako niste razumjeli, istoga vladara, jer 6e bili - tl<a\i
ne A -. ni6ta zato , ..
i ;;";;;--'; i' ;',i'd;
I
j;"*"*"j:_:*",;iii,"i,i.,
si ne go. "ti;.;;#?;"J;
drusom pametni- previ5e ,,SlavianA".Ali ba5 ova Bo-
llHiiffi.lt
l'_t" t. ,"a-lJ
I f_i"*
I i;{_F il$,lfi?:ii,
?'li,t'l,.lfttfiAI?HI?'I Dom i rod. sna kvari niekako radune, ,ier u Be-
du snuiu, da Dalnnaciiu siedine s Bo-
dni, saddruEiliudi;^'{4',;.
ffi:i:r"iJ,?,0L.,,,'"tl:, -ni""" || 1:llu",9",ir_
f.-., ,"dol,olini,
"ijr*flli':t#,:T:"i"''
iil;' i'1s" sto Siedinienie Dalmaciie - razumii,e snom i Hercegovinom. A kad bi se to
i'r:''*- ;:: se: s ostalom Hrvatskom - to ne dogodilo, onda bi pod Bedom bilo vi-
skoj: Nadje
:i r",," ."j "=
ii"5?"k'. ^,:lt: ri',
eo.',i"il.,
- gt1' .l;; ; k;";9'i o,,ustranka, kad
" ||','A;-dil"r",t'l"siiJ::li"Tlil-fr:li
i.Jir""r,i"iiiil " dade mira ,jednomu novinaru i za- 5e hrvatske zemlie, neSo uz Pa5tu,
onag"_9; ffi!;, kadsebatina sfupniku madZarskomu, Rako5iju. A t, i, Bosna i Hercegovina ve6 je sama
i:-: oupii." idq,;?i;ifi,"J;i:
ff*: ::Tlj,,il_'i" i11"i"rt*,.';i;: | ;qul4 ;=,
I A. ;; fi#l'11'u,XXo"li":,*ti ima i drugih novina madZarskih, ko- ve6a od banstrceHrvatske, a kamo li
s[ui:str;; ie _sv9to vi5e piSu, da bi Dalmaciju jo5 s Dalmacijom. Tako bi sna6lahr-
I:":-1.i:":e1,eey.1".i.6"e,",:;ffi
l:ji:*ri,im.a *lii.j.,:fi 6#riii-i,z'i;;:;
I ;iJ* ;TJ# trebalo sjediniti s - Ugcrshom; nje- vatska bila pod Bedom, tamo, ddie
I1..mame'
::3lur oni liudi, koii iiradu
',,ovi,,aru
|
I I ministri trJ*'tiiiriii
TTll"f""f; hi kaiat ravno s Ugarskom, a niekit su i Istrani, i- Slovenci, i eesi, pa'Po-
na onu krivicu. preko Hrvatske s Ugarskom. Treba liaci i nie5to Rusd. Ei, tu bi se onJa
lliy j^-i1!ah, znadu "t".i
;;;;: I sto s" d;tr-;;inira?t
l1t1"_1;;, ;!.dftf i"Jlii#,r,ii:, I pir":",[o:,'f;".;u'l"1'
N'.".ro r,,
uT';tif3]l
na imre,znati, da svi MadZari, a na dalo bolj,e l<olo zal,grati, kao Sto fa
p".u Srbiji. ,fu na5u sramotu i nieki Hrvati dovore, sad igraiu eesi, a pomaZe im i na5
fi'iffJ"i"illl?1.;--"
-|.Y-'"4"1""'il" 1ii1'11;,.uri
;1,{5'i iiir,i'li I l:::"El,t.s,;;1",,.
I -Ti"d .;mo ;;nl,lil?';,ll
ii"r;}U"::i?tt
da je Hrvatska s Uparskori- indno Biankini. Onamo se ipak po5tuie za-
dri,ava, pa kad se k#e ,,tlgarska", kon (ier Niemac, kakav je, lakav je,
?":,sr.rip"-r"tio,"I so'i"ti.
e;r.;i-l#r"i";Ji"X;;#i:
,.113,,it.*r"1":p_? iedna stranka
i_mi,sri;
na moja vrata. Pokazat I ;,:t:,i"T;"j:,1"?
il",Li,jt;, ,;LTII? tu se odmah toboze razumiie i Hr- divljak nije),
vatska.
(Zaroblieno.)
eu i.Lii. knvi,cu, -
ia I ta ie stranka spasila
d'- Ali ie to nieito sumniivo, ito se
04 e;- ii".i": | ;;"i;; "d ;;J;# . rer:ko
-:"t&:":Y,:'?,,i:j.1
Akoniiekuiiavi'caiiil ie to - MadZari toliko i to sad na iedan prrt
14"'eiiiii;| ;iilil,i #L.,?fi::il
;-;";i; mrra
;i;t nt
LZ:"i"!:
LX;
ii napredka,
,,ap."dka,
staraiu za Dalmaciiu. Oni za Dalma-
h,XTlTiilll;:*i{"!
Li *^:d j"oui?8";;;; l;,Fr;ii
iliT,,,i^: l;i
f
pani
pa ni ciiu nisu htjeli nista duti, pa ni danas
"'prrft#ru ni5ta ne znaiu o Dalmaciii. Tako one

--,qanas
:t,'i*",T'",Th,Fil;n,:
ifnttS*lii*r***y,11'"""tf
**ffi
Rako5iieve novine pi5u, da i,e'io5 iiv Bilo, hako mu drago, ovako 6e
pok. Miho Klai6 i Gaio Bulatl'To bi biti svakako: Gdje bude Bosna i Her-
danasie mini"r,j$:::lri:^ltx1'
reminisrar. prosud.*e, o", I| ii;;.i :". 'ua t"to "epomirriivii iu|-
*k9 j;r.ip#,:""#iT'il'l'd im dovjek i oprostio, ali im Hrvat ne cegovina, tu 6e biti i Dalmaoija; a

;&?,i:'I;"*i "'i,'I";''
,i ;';i fi;i ilil. moZe oprostiti, kad pi5u, da su dal- gdje ie ovo troje, tu ie, ve6ina hrvat-

:,lr,;,f:
sadminisra, l='J
"i"i?:t
i *olJ,,.l,l,""h*ariirll
tragu, da se nadie dlaka
i,*j,"',r*lI
|
*fi,,iilJ,i,.r;,i;,_kad
bi sesmiero
matinski Hrvati piianice! Tko je to ske zemlje, tu 6e biti u bududnosti i
kada vidio i duo! Imadu, hvala Bo- hrvatska snaSa, hoja 6e i ostale Hr-
;l;;"tr, o" |
sve
re6i. Bilo bi manie srdito_
€u' i te hakvo{a vina, ali piianirci ta- vate k sebi prikupliati, - pa bilo
odpustiti iz sluzbe, lsti mo ni tragia. A da su M,adZari stare komu pravo, ili krivo.
ili irJ ;;;;'# "l:g.gno-
i zudriivosri, a vise vorie za na-
 63
'62 IDOM" God'ilr'a 3' Godioa 3' "DoM"

U Africi Zivtt prerazlidni Zuti i (Zaroblieno,) otvorena lieE bez straha ipak iednom
oom'o6i. daimi budemo svoiiusvom.
_ Sviet. crni narodi (crnci) po imenu: Hoten- ^
Lutorani u Hrvatskoi Postaiu be-
toti, Kafri, Nubiici i t. d. i t' d., Pa
Arapi. Mnogi su medju - niima -krZ- zobrazni, Tako niihov Pastir (PoP)
Alrika, BaS, kad ie u toi i'arkoi iz Nikinaca zove rt Pomo6 ,,madtar'
Africi ra!, da vam kaZem dvie, tri liavci, nieki pade patuljgi'--koji su
skoga Boga" i Madlare: neka-Pomo€nu
riedi, gdje ,1eta zemlia ri koliko ie imn, najvi5e p6dru$-metaivisoki. Vedinom mad-zatsloim lutoranom u Hrvatskoi,
su neprosviedeni krivoboZci, P{6-e1e-
NaSe more - to je samo rukav ier da ih Hrvati preziru' i tlade' Kako
razt,hni bezvj'ercii ima ih i Muha- je [epo, kad ie doviek --osobito-pa-
Sredozemnoga mora, a to Sredozem- medove (izlamske) viere, a i 'nie3to .tit -'pameian i u tudioi ku6i -
no more - proteLe se na du$o a uz- lutoranskih, manie katolidkih kr56and" m"iran i pristoian
miran oristoiant
ko izmediu EvroPe i Afrike: na na- Upravo ie za 6ado, kako su nePro-
Soi ie strani Spanjolska, Francezka, Hrvatske noviane naPutnice daiu
svie6eni. I oni, koii Zivu uz more' se ve6 praviti u Americi, a u svom
Taliianska, u rukavu Hrvitska, onda
iezera i rieke, kao da se boie vod-e1 domu ne moZemo dobiti naPutnice
Grdka, pa evropska i aztlska Turska, ne znair, Sto ie brod, a samo nie-lri
a na drugoj ie strani AJrika, - Eo-
'dubsti s hrvatskim iezikom za tudie zemlie
znadr ladie iz stabala. Pa fmediu koie se broji i Istra i Dal-
lemi kraj svieta, Trri puta ie va6a od kako bi se prosvietili, kad nisu znali (Zatobliene 3 riedi,)
Evrope, malo ne 50 puta ve6a od inaciia!),
ni htieli u svietl Dalie od mora iJ Trstu ie ovih dana bil-o nenr,ira,
drlaie bedkoga cesara, a blizu 300 imadu gdjekoiu svoju drZavicu i nie-
puta od ciele hrvatske zemlie (jer ima tudniave, oa'i strieliania. Griia6i na
kakvu vladu, al'i Sto ie blile moru' brodovih fladiah) rpomorskoSa druZtva
blizu 30 miliiuna detvornih kilometa' to sve ,po malo otimaiu EvroPliani:
ra)! Ali naroda ima malo, ni za Pol U Bosni kao da nema ve6 dosta ,,Loida" zaftaZili su 4 svoiih E9tp9-
Englezi, F rancezi, Belgiianci, Niemci, diara, da im se povisi p'1a6a- i olak5a
vi5e, neglo Sto ima sama Ruska, ili pa i Talijani, koji su ono pred dvie, iada. nevolie i nesloEe ibez to$a,dii'e kad gosPodari nisu na to
samo ddtiri puta toliko, koliko ie sve- se buka na JeZuvile (Isusovce). JoS sluZba, pa-obustavili
ini godine dobili batina od Abesinaca oristali, su Sriiadi posao' .a
gia naroda pod bedkim cesarom, t. j' nam je samo to trebalol Pisalo se o
ima do 168 milijuna triudi,
(EtiopljanA)
-su i niihova kralja Menelika-
tom i ovih dana Po novinah, a ima k niima se ie pridruZilo m:rofo druEih
(Ovi kr56ani, Bog im dao sre6ul) to radnika. koii su bez Posla Po Eradu
pri(ovora
orioovora lsusovcima odavna, Ii t oro
Isusovcima odavnar
Zemlja ie to vrlo visoka, poprieko Ali niie straha, da 6e Evropliani os-
dasireiqg":l budili, Kad ie voiska imala da naE-ini
voiiti cielu Afniku, - je, se ie i za 'i ryiv1s.g:
lvakakvih,.a abstoie cio strieliani":N'
za polovicu vi5a od Evrope: nema
iiemstvo niemstinu, I ,,Dom" ie ;"J-f *ti,
gotovo nikakve ravnice. Ima i plod- one sirote Bog postarao, kad ie stvorio lo iz Beia doSla odredba od vlade'
ie
dobio o toi stvari dYa P1sq1:. ie$n9 -
me zemlje, ali je ciela tre6ina sama Eo- takav zrak u nutra5nioj Africi, u ko- dl'se proElasi ,,prieki (brzi) sud"'
jem na5 doviek ne moi,e Zivieti, Io od iedno€a svedenika (koii ie kod So"iLti.tiEt i i"-taliianski zastupnici
la pje5dana (orZinasta)6rustara, Ima i
niih'bio u St oti) - proti JeZuvitom'
zlala za koie se i bore Engltezi u 6e ostati do vieka onima, koje ie Bog oozvaLi su u beEkom saboru vladu na
'oago";*ott,
a dru{o pismo od sada5niih uEenika sabor ie izabt ao gdbg.t'
Transvalu, ali je sve ioS slabo iztra- tamo postavio, kad rih ie stvorio. Pa t1a
'neka i oni malo poZivu barem tamo, niihovih - za JeZuvile. i-" a"; to tztraLitt. ?a vam ie bilo
ieno, pa ima tamo zemlje, na koju k;ii
jo5 nife stala evropska noga. kad su i oni dieca boiia. . , ,,Dom" za sada ne 6e dati na euii. kako su u ovom odboru zastuP-
svieiio niiednoga pisma, ali kaZe.ovo: nici govorili za radnike
Mi Hrvati imamo dosta smutnie i bez (Zaroblieno,)
Stoje novadomai po svietu? toga, pa iao onomu' Po kom dolazi
smutnia!
onako, a sada ovako, i to ima svoie O bosansko-dalmatinsk ih iheliezni-
Po hrvatskojzemlri. razloge, - Sabor ie dri,ao sjednice cah razpravlialo se ornihdana u bedkom
Hrvatslri sabor u Zagteba pre- 87 dana i za toliko dana ,prinrril,isu saboru. O tom 6emo vi5e iaviti, Po tudiem svietu.
stao je drZati siednice u subotu 22. zastupnici dnevnice, i to po 12 K na U Ugarskoi ie bilo no no.vqr.af i
veljade. Prediasnj,ih godina pisao bi dan, pa ie tako svaki dobio 1056 K, Za hrvatske mornare {ovorio ie
u bedkom saboru zastr'r,pnilcBiianlrini' u saboru buke radi ove stvan; [aKo
krali satoru, da odgJdja sjednice na a svi skupa (niih 88 na fuoj) 91.872
neo-dredjenovrijeme, -po5alje Prigovorio ie, Sto se na ratnim bro- -Franc s bedko$a cesarsko$a
ool""
ier to pravo ima K. K tomu dolazi putni tro6ak, tako
doviima trrvititri iezik ni ne duie, jer
"J",
dvora, Ferdinand, i5ao je u
kr-ali po zakonu, da zastup- da su zastupnici podigli preks sto ruskomu caru. Buduci da ie.
nik-e ku6i, kad god *u se dini pb- 8a oomorskil 6astnici ne znadu,premda ;;h;e"
tisu6a Kruna, U ovo 87 dana drZali
su hornari velikom ve6inom Hrvatt' on ne samo ,,austrijski", ne€o . i
trebno, Ovaj put nije kralj odgodio su 37 siednica, tako da je za svaku udarski princ, treba da uz nie$a bude
sabora, neEio sAm saborski pred- sjednicu dobio zastupnik 8 Kruna Rekao ie i to, da ie BeE bio vazda
Hrvatorn nezahvalan, ali neka, kaZe, i Jedan Ugrin, 'pa si ie princ odabrao
sjednik prekinuo siednice, ier-i on Oni, koji idu u Pe5tu, pla6eni su
pazi, Sto Sa deka.- MoZda 6e ovakva ;;;r"-i".Zitiii. Ali'tai zidi te drzi
ima to pravo. Zalto ie prije bilo mnogo bolje.
 r'DoM" Godrioa 3.
64
kraliu za nasliednika. Dru$i kaZt,
s u€arskom vladom, Pa su MadZari
i uiarska vlada bili Proti tomu'
biziL btde ttz PriTga' qa,
irtie i dozna sve velike t-alne' Alt
iii""- t"il" htio druSo$a -UgriPa'.
da
ca
d:;

pa
da to nije istina, Stogod bilo, dobro
ie, Sto se bra6a Pohadjaiu: StoSod
.. dobra do6iovore, ne 6e ni lama
Hrvatima biti na Stetu, kako D O86
;ti'{{:ffi *dtu'ff
oti5ao u Rusku i b'ez U{ina' nieki
' misle.
i" ttt o
- u-l"du Madlati oPet udri vikati; -da Henrik od-Putovao
Pruski Princ Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
vidi svieta, MoZe mu
Zaito tz princa nema niiedno$a -lvlad- u Ameriku,
na omotu'
Laral, - Po svem se ovom vlcll' oa i biti. flF Cienaje ,'D0MU"naznaOsna
lztrai.ivad Alrike, eeh dr' Golub,
l"-MuclZuti staraju i budno paze, da
za niih u svietu zttat neka se znal umro je ovih dana Bedu, Na teZkom Broj 6.
".
da ie to madZarski p,rinc, koii
je eto i dugom putovaniu Po Africi bila ie
do5ao u Pohode silnomu ruskomu s niim uviek i nie$ova Zena'
'Prava
iurt,l - Belkl, ie Princ uiedno i buna vlada ve6 dulie vre-
hrvatski Princ, kako znate, iet le
otr liti I tt"S krali, Pa iPak nitko
mena u nesretnoi SPaniolskoi, a
bune se ponaivi5e radnici,
Pla6i tuiskih Einovnikd bit ee
tgii6itit$;irt$"1q,'*gqifri'
i*f,',li':*i.l'i"'1",'f
tar do ,odpustio(; b, od ,,...ilt.i.ii6l Jo ll iuiti^"t c).od riiti: 'obiesi. do ,i zbilian: 3. lz Elrnke odd
ilrrJi.,,i, l,rrr"riiazfovori"i ioiii ii,i ;rlt"i'"-. Zivot"od' rleii: ,,1zato-"
niie na to ni Pomislio, da bi i j-edan ,iir.erobe" do ..Madzari"; 4. lz Ilan,doi'Jftg*tr#[l
tieii:
",,Ona.tli
b) Dod nastovom:,,steorntena'6;l;;iiii,;i naslov_om:
Htvut morao-Vtfi -uz Pfnc.a,, Hrvat umanjene. YeC ie i vrieme,-ier su vi- ..Sdoie nova doma I po sv,err,; i lJpird pod
a) ,,Hvatski sa6or u Zasrebu" od rieEii ,,Sto gu" do
nesrovo
bi barem raz;'mio ba6u5ku Rusa' kad .ot i fut.t i dinovnici imali i prelo ii#T[rpr:r "
?"r*,ltni:p'i'flit'#:,rpi11xi,iqtii:1;":'"il!iiT{*J?iieEtf
[i g; ti"po upitao: ,,A ti, bratec, kak i00o00 Kruna pla6e, a sve se je odi-
ralo sa sirotinie.
rL;l::e"r,ii"i"?ii-li.,*:;dfllitd::,lii{ii:ilrt*jt'q r,r'iu"nl.eiii'i'iid'p-gEiifrJin
-poLivaeli?" .. . vlada ovih dana |J""T*lf#i'flrt'""# i"i"t-filtililfu;ij,-i-"i,""i nistojineisiinitiin
dr:avnoj,'
ote9oYanil.-le-.Pogfj.-q
Enllezi i JaPanci Po$odili su se Stra5an ftres i'b-i"'rii-piirit
tinienica r^zdratiti na mrzn;u nggltidu
.otganom-.vlade'ir -njihova =.
iiZi't'ne iedne riroti dru-gim; lto tvori uEin zloEitrstvametanja lsvno-gamrral.oana'
na pet Aodina, da 6e sloZno raditi u u i'uZno-turskom gradu Semahi tako,
iliiiil,li.wi-.t'"i.jinili
Ellff";'ii;:1i.';.'i-'. i; ;;;-'t''p'"{$"r"?;,l,tlrrle;.tfi':i: $ na 6'i r2'r p'i 32"33'I 34'i' z'
ss
il",i}liii
Aziil, Sve ie to proti Ruskoj, ier se ia' ie malo ne sav grad tazorerr i
boie. da bi Ruska mo$la u Kitaiu sila
- svieta poko'pano u ru5evinah'
Stogod zagrabiti' Alf e"- se i Ruska Radnik'6 bei Posla ima na Rieci
posiarati,
"da
se s Kitaiem PoSodi, oko 600, liudimoglirie5itiduga.
Kakosuseniegda
ako ved nije, Broi sve6eniki u Kraniskoi izna(a
665. a crkvi 1328, a Kranjska 14ila NaS ie hrvatski seliadki narod tako ve6 zagrezaoI du$, d.1
Razne viesti. ,ri"8to preko pol miliiuna du5a, Zq- se mnogi ne (e nikad iz nie{a izkopati,.-pa se -doviek ;nisJ.efi
grebadka nadbiskupija lma preko.mr-
Papin nasliednik bit 6e, PiSu no-
duSA,pa nema ni 600 sve6enika'
na to nehotice pita: A sto ie onda biti? Sto 6e biti, kad sellalt
vine, sldasnji kardinal Ramrpolta.- liiun
'
eetvero diece ubioie (urNiemadEoi) vise ne bude mogao iz du{a? sto 6e biti od nie$a? N[e$a salnoga
Grol Tolstoi bio ie oPasno bole-
stan. Sad se ne zrLa, kako mu ie: siekirom diedarac od 7 godina! Sva njegovi vierovnicli ne mogu na komade raztr{ati, niti koi,es ni9g1
iedni javljaju ovako, dru$i onako, su mu dieca bila bra6a, i to mladia ohe"rati,ttiti g. prodati i t"ko se naplatlll,-- pa Sto 6,e onda?
Prisega kod suda utrdnuta ie u od niefta. Diete je bliedo i ve6 na Tu ie mogu6e ovo troje: Ili 6e se narod muditi, a rrza lo
Spaniolskoj, Od sada 6e tamo svie- oko glupo, - ali u istinu su $luPi ti
Niemii,- otac i mati, koii su diecu
slabo i kuhavno Livotafiti, da izplati dugove, ali ih svejedno ne
doc,i samo obe6ati, da 6e istinu 6e izplatiti, nego 6e od svake ttenoll" stradati, manie diecu t-adiali,
Sovoriti.
' ostavili samu i siekiru im za drufa!
Crnogorski voivoda Vukovi6 bio Prevarilo me Pero, Pau ovaibroi lo5iie sebe i djecu hraniti, u svaku bolest upadati i tako sve
-pisalo dana u Biogradu. O t9m
ie proSlih nije stalo Narodno PosPodarstuo, malo po malo - izumirat| a na niegovo miesto do6i 6,eu na5u
se sva5ta, pa i to, da je do- u koiem ie govor o "(tospodarst(ot zemliu drugi, tudii narod. . .t ili 6e mnogi ostaviti sve,-Sto'ima'
Sao u tom poslu, k"t o bi crno$orski bilanci seliadke kute", pa pobfe6l,lz ove zemlje u sviet, u Ameriku, kamo mu dra$o, pa
princ Mirho bio odredien srpskomu se nikad ne vratiti ili 6,ese napokon vierovnici smilovati, pa 6e
duZnici misle, da ie namado sale,kad ih onako liepo sje- svojim duZnihom sve dugove, i1i barem vedi dio - oprostiti,., ,
[f ,,Domovinn
timo--n-a.;;;;S; bi i r"*i -"i"li'znaii, Ali neka nam vjeruiu,da -s {:9tl vi se smiiete ovomu trel,emttzda bi nase Stedione i banke
slf",-J"et"i"e, pa biloto 3, bilo S,O'..!ilq 300Kruna'"ti!"^itt^l" oprostile dugove! Pravo imate, ako se smiigte, - samo ako vam
"+ je ako ne plati5. A ima duZnikn-io5od god.
J-ig ;."ii, sramota, Sa
i" Jt'.*l"tt?, i; 6" i;"L rizloziti,'da ovo nije baS tako
190C!To ie "Ee'"
sramota. ";;
stra5no smie5no.
 ,,D,OM,, Godiina 3.
_iL
Sviet ne stoii od iuder, nego tisude i tisuie godinA,Svaka- osobito, ako mu.je bio duzan.To su bili glasoviti Drakonovi
kvoga je ve6,svieta i naroda Livlelo, i svakako mu ie bilo: dobro zakoni,,,krvliu pisani".
i zlo, - ali vi5e zlo nego dobro, Od zla i u zlu mnogi su narodi Kad je vei doslo tako daleko,.da ie sila svieta bila rob.
i propali, tako da im se danas ne zna ni trag, a za niekoie je sarno a mnogo th^29dlLE-nrodangg tudiini, dobije -sv_a
Ai;;
spomen,Naivi5eie spomenaostalo od niekada5niihmudrih Grkd ruke nieki solon,Taipravedniki posteniakpostavi " nove"rJa" ?
i silenih Rimliana,osobito kod nasi medju na5imudenim svietom. a mediu tim novim iakonima bio ie i zakin o a"I;:iiti" ""k;;;
Grci su i Rimljani dugo i:ivjeli i svakoiako Zivjeli i borili se Sto po tom novo.m-zakonunije nitko vise smio ilJ;:
og.'r. ?;ri
upravo tako, kao i mi danas, Kako je kod njih bilo, kako ie i prodati, niti sa drzali za roba,lggo je vriedni ""it zapamtitiovo:
kod njih sirotinia patila, pa kako su si oni gledali pomo6i proti Po tom novom zakonujednogaliepogadana --"itt o ;ri;;;
domademuzlu,to 6e te najboljevidieti, kad vam ovo malo kaiemz nije bio niS-tadui,ani zakon.t. i. diaia brisaia je i obalii;-.;
Negdie tamo davno, priie dvie tisu6e i pet stotina (2500) duSove,nitko negl. prava tieriti,-iti tuilli t oguZ" aig'"'E eve
Sodina i vi5e (t, i, 600 godina priie Isusa) - bilo je u Grdkoj, . ,,P1..tkoie platio dug?''_ Nitho! N" *o?.J pfuii?i, pa ni-
u drZavi Ateni, ve6 onda tako zlo, kako je danas kod nas, ako komu ni5ta!
nije bilo i gore, Mislim ba5 na dug i zadulenost, Seliadki ie narod . fie 3a-m, ito vi velite na to, ali ia znam,da ima liudi _
bio u toj atenskoj drZavi tako ve6 zaduLen,da od njega niie bilo osobitoikolanih
<rtimadin-a, ;.koii kaZu,dg i.to "ti*.eli",l,f"["'il;0,"
nikomu hasne: ni vierovnikun ni dri,avi, Pa da: Kakva ie komu kad ia tebi danasdademi po*og""* ii, - a ti sutra
hasna ili korist od.prezadui,enesirotinie, koja nema ni5ta svoga, kaZes:,,Nedam-ti nista,nista ti nisamd"Ziit';i i"i^ti;;G;
koia ie tulna, ier ie duilna?l nista, jer mi ne d_adgzakon,-nedade ii- irzii^i o;.
duznika-, - ona te brani! Ako tebe,,;i;E;
Pa duite, 5to su nadinili mudri Grci! Ali priie nego Sto vam i; tako; n;k; --'- aii. i
' pomaze dru-
to kalem, treba znati io5 ovo: Rekli srno, da danas vjerovnitrr gomp tkp i" Iud, a ia bomene 6,u!,,
ne moy',eduZnika na komade raztrpati, ili pa za dug prodati, Rekli vi. Sto vam.drago, ia kai,em,da
Ipak_i.uvam -Je ie to velilca stvar,
Hvala Bogu, da su se liudi toliko od zla na bolie popravili, da ia tq veliku ,-t'"-"r'f,r"tko iazliziti.--
se barem to vi5e ne moi,e, A moglo se ie niegda i to! Stari Pita se: li 9"1i Slt""'frurro uradio, kad
onakav zakonza.duznii.? --g{ vam ne 6u nista re6i, ie postavio
Rimljanin - to je bilo takvo stvorenie, koie je svoga duZniha neso €u
smielo na komade razderati,paako iebilo vi5e vierovnikd,mogli vam stvar razloliti, a vi sudite.
su mediu se podieliti razkomadanoga duLnikat. Ne znam baS Pitali smo: ,,_Je Ii to bilo. pravo?,,-_ A Sto ,,prilvo,,!Ti
stalno, ie li se tako u istinu i radilo, - ali istina je, da se ie kazes,-da.iepr?vg,a meni kriv;;i ie
ne pogodimo.dotle ie dok * i" ,ilzimo, dok se
moSloraditi. Ima liudi, koii odima prevradaiu,kad ovo ditaju, - j".gb;ii"i'f.ri"ol frt"*torrd", kad se
a sami rade Sore, nego da bi siromaka dulnika svoga na komade pogodimo,onda ruT "3* "to ie stalno pravo, to
pozitivno i"
pravo, i;i;k;;;'#Li irrygr _ i
razl.rfalii prije bi se oslobodio mnrke!. , . Ali ako stari Rimliani ie "Frii"i liudi. Sad ako ia tebiniesro
nisu bai siekli svoiih duinika na komade, a to su mnogi i mnogi i
i"i;;;eraiqri _ ie ri
svoga dulnika - prodali, i to onaho, ba5 onako, kako mi danas qa nue pravo' ako ti meni he-vratisi J" t"s;;ratiti,
H"lT1*_!toiudimj,
koii ti_lrai,e: nemoi A ;;d* pru.ro ni onai,
prodaiemo vola, ili konia (krst i du5u izlaLem,premda oni onda stJ .i' d.rz"rl
-
nisu bili_kr5teni), - ie, onda su se i liudi tako irodavali, A ako "ratiii,-
,,DaklemSolonovi oni L"f.o"i i; niie bilo Dravo?,,
Kazemvam jos i"da"
vierovnik ba5 i nije prodao svo$a dulnika, to ga ie moSao dr-
stvar,ali iu ;;;;'b"" i9 ..r"iiko piianiei velika
i,ati 1 drlao
€a je kao rbba, koiega je mogao biS i u jaim za- "ur"'oagi"oilti;"; ovako:
predi,-ako je htio. To su vam oni glasovitiiobovi u staro vrieme, Ako se dvoiica pogo{e,i ako ie obadvoiicipravo,_ e1d4
kakvih danas - hvala BoSu - ipak nema, ie krivo dirati pravici nitko na svietune bi
smiou to dirati.
"'tu.dog?db;,'i;;
Af a[oE-lu'iJ,;a;;;;;;;,
, ,, Tu\o vam i-ebilo u toi grdkoi Ateni priie 2500 godina. Vla- ,,Kakobi bito :a1o i"a"o-L pravo,tia su se ..
su,i gospodarili samo plemi6i (velik-a5i,vlastela), a polio- pogodili?!,,
fl.ati -trcrivi Mo'fte li po a"ii'i"ei, da ie sva(dai uviek oba_
dielac i zanalnik bio ie sve to vise rob. A tomu su'bili -, .,egk"ite,
zakoni, koji su dopustali, da iadi davi slabijesa po tnit"; volii, dvoiicipravo,kad se pdgoa"?-: d.";il"i"si"
.;'# drago,to ne
mozetereii, Stoi sto puti aoviekptiri"tt",-prg.lir",
primiri se,
 Gt&t" 3' Godiroa 3. ,,D01v1,,
,os "DOM" := =:_
rodnu stranku" (to su hili ,,obzora5i"), Sve vi to njekoii znate, a
L ako mu ie krivo, aLl ruie dru$adiie! Da nije t"1k9' liudi bi..z|- njekoji ne znal.e, - ali svi vi skupa, meni vjerujie, malo razv-
;t.'fi-; ;i"'e"o* Uoiu; da'niie tiko,. to iest; da ljudi nisu toliko
miete, Sto je sve to i Sto to znall
o'Ji.tni,' - eoviekbi se zaiedna Sibicu, ili za iednu iglu prav-
i;;'i;;"dto, dok ne bi sve n19q11o'Ali 5to 6u.vam to razla' .Zato, da upitam vas kojeSa,koji nije imao, mnogo razgovora
s njekom_na_Som gospodom,- da ga, rekoh, upitim: ,,4 koi"
p.ti, li"d vi i sami znate, da slabiii mora_sto i sto puta.popu-
onda ka1ez da se ie - po$od,io!I onda dodiu mu- si ti stranke?" - ne znam, bi li mi znao po duSibdgorroiiti, Aii
:tfi: ;;te ako ie t9 i9!ina, istina je ios i vi5e ovo: Svi su hrvatski seriaci
ariii'ik^zur,,Komu ie po volii, niie mu krivo"' Jest, niemu ie
u ,,opoziciji"!
oo .rroiii.
'iil'ir" kad mu mora biti Po volii!
sve to nema diuge, ne$o se mora re6i: Sto ieygg' Pitate me mohd.a,kako ia lo znam. Llepo. Rekli smo da ie
uor"rro-i-pogodieno,na Eem sleliudi srnire, to je pravo'-pa.bilo ,,opozicija' - d4 ie to nezadovoljnastranka, a lo zna svako dlet'e,
k;;; i k;iv;, ier inad,enikad miia. Svemu svietu ie6,ebitinikad da su hrvatski seljaci nezadovollni, Dajte mi nadjite petoricu
pravo,
---- pa se za iedno$a ili za dva i ne pita, I svom selu, koji su zadovolini,i kojim je pravo sve ono, Sto se
Ali'sad paiit., Ako ie u koiem narodu, iti t koioi -drlavi lod nas rad_ii pati! Daite mi nadiiteo pa onda slobodno recite,
ve6 toliko ottih, kojima ie'krivo, a samo niekoliho oqih, koiima da nisu svi hrvatski seljaci u opozlciii.
po- Vi se moida dudite i opet pitate: Pa lcad je sav hrvatski
ie pravo, pa ipak ie kaile, 6a iP sve to ',po zakonu", ,,po sviet \ t,opoziciil" t,,i, nezadovolian, - kako to, da se je kocl
godbi", ,,pb ugonoru", - tu onda nje5to niie u redu, tu se mora
pogodba ukinuti, tu se mora nieito pleyrngti,-fu nastaneprevrat, poslfednii\ izbon u banskoi_Hrvatskoi sloZio ve6inom s onima,
- - koji su zadovolini, t, j, s ,,madZaronima"? Kako to? Kako to. kad
Takav prevrat nadinio ie onai Grk. Solon; takav prevrat na-
diniti su dviesta godina poslie i Rimliani: i oni su ukinuli sve nezadovolini sa zadovoljnim ne moile zajedno? Kako to?
dugove i robstvo ia drg (god, 376 pfiie Is,), A tako nie5to nadi- _ - To i9 Vitanje, na koje mno$i na5i liudi ne znadu odgovoriti,
nili su i Francezi u svoioi revoluciii, kad su ono, prosto oteli Jedni vele, da ie krivo to, Sto u banskoi Hrvatskoi nem{ zakona
zemliu velika5ima i crkvama, I sva$die je narod poslie to$a za-izbore, kako ie od njekoga vremena u Ugarskoi, t, j,nema
odahnuo. sloZio se. sloZno se borio za narodnu hasnu, sre6u i zakona, koii bi kratio oblasti, i sluZbenicima, da se mie5aiu u
slavu, Grci ne bi nikad poslie bili potukli AziialdPetziianacd, - izbore, Drugi kalu Narod vidi, da je onako dobro, kako ,,^o^
da niie bilo Solona, koii ie sftinuo narodu duZnidki iaram s vrata; dlaroti" rade za narod i za do,m,t,' j. d,a je narod zadovolian,
Rimtiani ne bi bili nii<ad osvojili pol EuropQ, - da su i d9lig V! i s1ryi prosudite, koie ie istina, a ja 6u vam sirn kazati
je!,ai drugoSa za du{ prodavali u robstvoiFrancezi ne bi nikad ovo: Ja mislim,,4^ i"-tomu. naivise kriva gospodska politika,
imali velikofa svoga Napoleona,- da nisu imali svoie revoluciie, . ...,,Ne€9_Sto bi ti htio niekakvu ,,seliadfu,f
'muZ pro-
,,muSkir,,n
Od duZne sirotinie nikomu hasne, :.1*:kl,p*itiku?!.Tbg i" vidio, da seliak, i pro.t"k vodi'po-
litiku?!
-Io ie bio i bi! * posao za inteligen iiu, za gospodu,
,m"Li..:.69.Tavqqosla! Jedan put ie samo bio na svietu lr"ii.eki
seliaika"stranka".
Hrvatska krali". Matija Gubac, pa i niemu su postaviri na gravu'i,eri'eznu
g ggniu razarenu krunu! , . , To ni onda niie mogl6 biti, a t.*o
Vei se i mediu seliadkim svietom dosta $ovori za ,,stranke" rdi,biezifq i-rr seliadkom
i proti strankam, fujeseza ,,madfiaronsku"ili,,vladinu" stranku, li,d""?* strantoml-r"riuJr."*p"ti:
tikom! To bi liepo bilo! sto zna muz, sto zna seliak u politiii?L,
koia se sama zove ltnarodna"stranka, a za5to,.to sam vam ve6 On ne zna ni. .-."
jedan put razloLio, - euje se i za ,,opoziciiu", pa ve6, nema'
t9 i ia -znam,da ne zna ni drugo lcoie5ta, 5to mu vi5e
mislim, ni bedastijeSaseljaka, koii ne bi znao, Sto je to ,,o-pozr- t-re!a, a kamo li politiku, Ali zato ovo i pise*, d. se naudi, pa
clia", i ako ie to iulia riel, Naizgodniie bi se ta ried rekla hr- da bude znao,
vatski,,nezadovoljna stranka" (a znall za pr avo i,, protivna stran-
kt"), eulo se ie pfiie i za ,,strankuprava" ili ,,pravu stranku", P? ,,Idi1 ne divani! Ti teS seliaka-prostaka nauditi politiku!
Nenloj, da ti se samo liudi smiiui,,
se i jo3 duje; tlco vi5e dita novine i ide na izbore, tai ie ptiie
moSao duti i za ,,obzora5e", od njekoSa vremena za ,,Eisle", .. Ne-.boit9sen_ne 6u ni ia.seliaka uditi ,,politike,, - BoZe
saduvai! - ier, da vam pravo katem, prvor ia malo drZim do
,,frinkovce", ,,stardevidance";$diekoji je duo iza ,,neodvisnuna-
-lo " Go'di,na 3, ,,DOM" 7l

oolifike, kakva ie danas kod nas i oko nas; a dru$o: onalfve_po- 6u ia sim gledati,za se, a ako jo5 i ti pogledaSi za me se po-
ili1*.., na koiu vi mislite, - takve qolitike n96,e seliak.nikad ra- stara5,- tru, slobodno,i io5 te molim,
)imjeti, pu i n mo1e razumieli, I da uz pul ka1emt lrivo su ra- Kad tako podnu misliti hrvatski seliaci,- to ee biti podetak
dii"'"i"1ioia na5a gospoda,kad su i seliake zuala u pomo6 za hrvatske seliadke ,,stranhe".Ali io5 nisu podeli ni misliti, - i to
o""t svoiu politiku, Ali to spada malo i na dru$i rova5,
"l ie ona prava neprilika, I ,,Dom" 6e io5mnogoi mnogo siroma5noga
Danas mi ie prvo' da vam kaZem ovo: Pustimo za sada na papira izmr(iti, dok to bude, Neiemibiti niiao,samoakobude.,.
stranu i seliadkupolitiku i seliadku ,,stranku", pa recimo ovako:
Vii"*" jeve6,,da-sei seliacisami za sebepostaraiu.Ye6'je'dosla
toE" pisania i $ovorenia, Sto se vidi i duje od na5e $ospode: Bilancahrvatskeseljaikekuce.
,,N=aS mili, nas liublieni, nas mukotrpni, nas mudenidki, nas na Posljednii put prevarilo me pero, pa nisam dospio, da na-
iirst raspeti narod!" Toga je ve6, dosta i previ5e, i 5to se viSe pi5em o toj seljadkoj bilancl. Zato 6u sada - u kratko.
toSa diti i duje, to ie tomu-milomlr i liublienomu narodu sve to Vi moZda mislite, da na5i stari nisu ni znali za nikakvu bi-
Aoie! Ne prigovaram ia i ne kudim ba5 stra5no one na5e $o- lancu, Nije istina. Svaki dovjek, koji ne Livi od danas do sutra,
Jpode, koii tako govori i pi5u, Mi smo Hrvati meka i dobra srca, tai pravi bilancu, t, j. raluna: toliko iu priraditi, a toliko 6u
pL t" brzo raztu?imo i razplaEemo, ier nam ie 1ao sirotinie, potro5iti, To ie ve6 bilanca. A to su znali i naSi stari, Da oni
i"t tt.s boli krivica, a na! ie narod zbilia i sirotinia, i krivo mu nisu toSa znali, ne bi bili gradili velikih hambara (Litnicd,kukuru-
se dini, Niie dudo po tom, Eto mi jedni nad dru$ima tu$uiemo i zan6.,- kako li se to zovel, Dana5nii sviet gotovo i ne zna, Sto
plademo, fa Sto ie-koiemu Hrvatu bolie i lak5e Livieti, - !9 tui ie to hambar; ili ako ie koii Sdie ostao od starine, - prazan
vise uzdise i plae" nad ,,milim" i ,,mukotrpnim" -narodomnasim"' ie, ier se danas drufaEiie Livi,
Pa da: dobro mu ie, tomu na5emu doviek-u,pa kad mu ie dobro, Ono, kako su na5i stari pravili bilancu, kad su prirod od
onda mu ie io3 vi5e Zao, Sto ie milomu narodu zlo . . . zemlie metali na stranu i spravliali za potro5ak, - to ie pravi
Sve ie to liepo, ta tu$a i plad tai nieke na5e $ospode nad temeli ili fundament za radun u seliadkoi hu6i. S tim 6emo po-
narodom,'Liepo ie, all niieEobrb, a malo da nisam rekao, da niie deti, pak 6e vam drugo biti 1ak5e,- ier nema druge: danas i
svagi[a ba5 ni liepo, Naieo se doviek i napio od ono$a, Sto mu ie seliak mora bolie paziti na svoie radune, inade naopako,
narod priradio, pa se onda u veselom druZtvu sieti i to€e naroda Od kad ie ono Bog dovieka odsudio na pokoru, doviek ne
i piie mu zdravicu, - a iuEer ie komu tomu od naroda udinio moZe Zivieti, ako ne radi: dovjek ne moZe Livieti bez hrane,
kfivo, izgdio ga na pasia kola, iztierao Ea,I prekiuder la nlie krova i- _odiela,a sve to treba priraditi, i to ba5 na zemlii prt-
zagovori6, a pied tri- dana la i,e moi'da i izdao nepriiateliy' ier raditi, Nemoite reli, da ima liudi, koji Zivu, a ne rade na zemlji.
s" ttil" htio z'amjefiti E, li;di moii, to ve6 niie-ni liepo! Tu se Za to se sad ne pita, Mi se sad razgovaramo o dovieku, koii
moze doviehu i lul /azli4ati i crieva prevrnuti, kad duje takovrr Zivi samo od sebe, koii bi moSao Zivjetl ba6 sam i daleko od
z d ra v i c a , , . druSogl svieta, Trgovac n, p,- on ne bi moSao sAm Zivieti, a
zemliodjelac bi, Zato mi moramo podeti razgovor od zemliodielca,
Kako bilo, - taj plad i ti $ospodska tu$a i bri$l za gqro'i,
- to nije dobro, ^ nIi" do sada nista ni hasnilo. Ak9 niekoi.a ier bez ovoga nema ni zanatnika, a io5 manje moy',ebez niega
biti trgovac,
gospoda'ba5ho6e,i ako im srce ne dade mirovati, - neka i dalie
fuguiu, pi5u i piiuzdravi.ce za,,mili na5 mukotrpni narod", - rni A podetak ie ono, kako smo rekli: eoviek radi na zemlji i
irn-ne kiatimo, Ati je ve6 vriemenkako rekoh, da se seliaci -s4rni tim se hrani, od toga Zivi,
za se postaraiu ne'pazeli mnogo na $ospodsku tu$u i niihove Sad, kad bi koji doviek imao upravo toliko zemlje i takve
zdraviie narodu, Ne moraiu se s"l;aci sloiiti proti takvoi ili bilo zemlie, da bi sve potro5io, Sto bi priradio, - za to{a se dovjeka
kalcvoi drugoi Sospodi,-Bolesaduvai! Dapa6b,gospodabimo$la moi,e teti, da nema niSta, Pazite, ovako mislim: Tai doviek ima
u koiedem zbilia i pomodi narodu, Ali seliak neka vazda i uviek ,samoonoliko, koliko priradii ali kako bez prestanka toliko tro5i,
misli ovako: Dobr-o i hvala ti, Sospodine,Sto si mi i ti ptiialelil kolilco priradi, - z{ pravo nema niSta. Tai dovjek ima samo
ali kad si mi ti prijateli, za5tosi he bi bio i ja sdm?! Naiprvo sebe, ima svoi Zivol, i to samo dotle, dok radi, Razumije se samo
 Godifur,a3, ,'DOM"
-13-- "o'oltt
oo sebi io$ i ovo: Mi mislimo na takvo$a dovieka,koii toliko kad bi ditao odgovor na IL pitanie, - jer nema toga, tko ne bi
Iial, U"tiko tro5i, i Sto vi5e radi, to vi5e troSi'
-*"-'d;;-i" proplakao
- nad dovjekom, koii umire. .,
bilanca:Koliko na iednoj,tolilo na drugoi Jest, ne znadu sva gospoda, ali ia znam - i vi znate -
-
strani;
-- ""iprortiia
ako ovdie ni5ta - ni ondie ni5ta' da na5 narod - umire z dieca u utrobi materinoi podinju vei
S;J moLeio malo dalie,ali 6emose opet ovamo povratiti. umirati,
ei* 8o"i"ku od nie$ova'radanie6toostane,tti' Eimdo.vi-gk Tako i umiru, tako i propadaju narodi, kao da ih u zemliu
viSepriradi, nego sto'moZepotrositi,.- tai do_vjek ve6 niesto nestaie: onda, kad podnu umirati ve6 u utrobi materinskoj, jer
iii,i"i ie lmutin a ako imamno-$-oyiSe, ng€o.StomoZep.oL1o- je vi5e muke, nego ulitka, Tako su mnogi ve6 propali , , ,
slii'tul'ie ve6,bogat,Pita se sad:Rak-oto, {? iedanima nie5to' Nisam bio nakanio ovako svr5iti, - ali ne moSu drugadiie,
;-er;A'rr"*" ni5-ta,nego sarnosebe?- Ako redemo,da svi jer bilanca hrvatske seliadke ku6e ne pokazuje samo to, da nema
il"elEd"uko rade, ono ilroZebiti samona iedann_adin: i to tako, kapitala, nego i to, da nestaie ved i livola, , ,
lr.. tt o ima toliko i takve zemlie,koia vi5e urodin_ne€9sto on
iiz. potro5iti; taj dovjek dakle ima bez svoga_rada viSenego
drugi,
"-
tai fovibk ima ono, sto se zove kapital, t, i'- njesto' Malirazgovori.
St" i"ti daie,a ti'njemu ne daie5;nje5to,Stosamood sebe nosi, bi rekli njekoji na5i ljudi - po dem
kad nosi vise,negosto bi tvoi rad i posaonosio,da toSanemas. Zivor. si ti ,,zlamenit" i tko te ie zazla-
Jednom fieljuz to ie kaPital, Zivotopisi - znate li, Sto ie to? menovao? Ti si tu, a nema tu sto-
Sad bismose mogli posliesve{a ovo$apitati; Kakva P bi.- To vam je ono, Sto imadu samo oni tine liudi, koji su bili sa tisu6u zla-
ljudi, koji su bili na 6ilasu; toga nema menki zaztamenovani!
lunca hrvatstceseliadkl ku6,e?Kad bismo to htieli dobro znat7, svaka Su5ka-bu5ka,za koju su znali Da, nema ih, jer nisu bili Sko-
trebalo bi odgovoiiti , svaku seljadkuku6u ra- oJa tri pitania: samo u Prniavoru, ili u Otrovancu, lani, bili su - seljaci, teZaci, siro-
i. Ima ti ivoia seljadkaku6a kikvoga kapitala?- To znaEi; ili 6a,k tamo u Snr,rdeljah blizu onih maci. I bilo mi je, vieruite mi, \ao.
I*"aia;"*lie vi5e,n"go Stoti treba,di se prehranis?Zakoliko tamo Rupi negdje iza Shradina u Pitao sam se Zar samo Skolani ljudi
Kako dugo bi mogao_i:ivie1i-odniezlga-priroda dalmatinskoj Hrvatskoi, Cesarom,voi- mo!!u biti ,,znameniti" i ,,veliki"?
i" i*.i-"iJ"Z vodam, udeniahorn - njim se piSu Nije li ,,veldk" svaki onai, koji ima
j"dne
'zemlia" sodine, da i ni-stane radis? A onda i to: Koliko ti ie
pa poslie smrti (a kad i kad joS i za veliku du\u, a ne samo onai, koji
(t, i, cielo $ospodarstvo) doneslonovosakapitala, t,.i. Zivota) - pi5u se Zivotopisi: €dje je imao (ako ie imao) veliku glavu?
kuld bi'ti dugo b{z popravkamoSlastajati ku6a, Stala (poiata su se rodili, €dje su se odhranili, ,,A koja je du5a velika? Ima li
i seljaka, koji imaiu veliku du5u?"
ili kosara)i diuge zgradei orudie?Kako bi du$o-mo$ao.Zivieti Sto su uradili i Sto su doZivjeli, -
- ne piitate me vi, neSo me pitaju
.u*o oa 6hga, {itkaiodiela i smol_ra, ito $a ima5?Koliko si komu sve se to popi5e, cieli njihov Livol,
tebi dutan? - Sve to skupa(ako i zalo se to zove Zivotop,is,t, j, opis oni, koji se ljute, ili se samo smi-
uzajmiorrorri"u,a koliko ie tko Zivota (ili udeno: biografija), To se juckaju, Sto bi ja htio lobole mediu
odbiie5dtg) - to ie tvoi kapital, onda dita i 6iri po svietu, i tako malo glasovitu gospodu proturati i glaso-
IL Koiiko radis, a koliko ui,ival? - Osie6a5li, da se pre- ne cieli svi,etsaznadeza njekoje liude, vite seljake.
vi5e mudiS,a premalo uZije5?NauZiie5li se Slad'9,-Z9die' u1t11 koji se po tom prozovu ,,glasoviti" ili Ne, ,ne 6u ja toga. Ne 6u ia tu-
6ine?Osieda5ii, d" bi ti tiebalo olcrepe,a nema5ie? Osiet'a6li, ,,znameniti", pa i ,,veliki", I mi Hr- rati seljaka medju Sospodu, - jer
vati imamo ve6 kniigA, u koiih ie svakornu svoie, Ali ako ne 6u to,
da si ve6 slab i bolestan- samo zato,6to se vise mudis,ne$o popisan Zivot ,,Slasovitih" i ,,zname- ho6u ovo, Ho6u da sletim seliake,
sto uZiies?Vidis ti - jednom rietiu - da ti imas njesto,-ali nitih" Hrvata, Kad sam njeki dan d,a i oni imaiu svoje ,,velike" ljude.
gubiS Zivot, ti i tvoia aenai, tvoia dieca,koia -su moida ve6 u pre{ledavao takvu knjigu, palo mi je Seliaci to znad:u i sami,
utrobi materinojpo8elastradati bd *uke i Sladai tako umirati nie5to na pamet, pa zaSto da i vam Sto oni ne pi5u knjiga, pa ni Zivoto-
prije ne kalem? pisd, i zato se za njihove ,,velike"
- ' poroda?!To ie tvoi Zivot. Naravski - u toj su knjizi sama ljude znade samo u niihovu selu. A
ft. Zakoliko'na godinuproda6,a zakoliko kupi5? - To $ospoda, Strrolani liudi, Vidim tu u vriedno bl bilo, da se zna i dalje,
ie miera za tvoiu ku6u premadrugoi i premasvietu,- toj knilzi ovo{a i onoSa, ko{a sam pa da niihovi ,,vetriki" ljudi postanu
Kad bi na ovo doSaopo iedan samo odgovor iz svakoga poznavao, ili ga ios poznam {ier ie i ,,glasovitii",l. i, na Slasu po cielom
kraia, pdje Zivi hrvatski narod, - nema to$a dovieka,mislim, ioS Ziv), pa- se pitam: A BoZe moj, narodu. Naiprvo bi dakako trebalo
koii se ne bi prestralio, a mnogibi zaplakao,Zaplakatibi rnorao, po dem si ti ,,znamenit", ili - kako popisati zivol takvih ,,velikih" liudi.
 Go'd'ina 3' 75
74 ,,DOM" God,ioa 3. "Do'M"

radil,i za po tom zakonu ne smije ni5ta zapo- To je jedno. Drugo: Nada djeca,
Ne 6u vas uditi, koji su to naS'i novnik, za5to ne bi smio i viedati za izbore, - moie pred iz- koia su se ovdje u Bosni porodila
U mnofom to i drugim pomaSati, da bude- Sto
seliadki ,,veliki" liudi. bore, i to na sto i sto nadina, i to te koja vi5e i ne znadu za mjesto,
danas sPomen za tofa i prvo bolie, t; i. da se 'izaberu drugi
selu ioS ie
'dovieka tako, da 6e sve pnipravljati za izbore, gdje im se je otac rod,io, ipak mo-
ioga ili starca,- koii ie ve6 zastupnici, ko(i 6e nadiniti dru$i raiu na voinidku vizitu rili levu u
a sviet se ne 6e moida ni dosietiti'
au?"o t*tot svi u selu znadt, da zakon? otdevo rodno mjesto u Hrvatsku, a
a kamo li bi mogao dokazati, da ie
i" niie bio doviek, kao Sto su dru$i' ,,Zafo ne bi, ier si ti dinovnih,
'oripovieda
pa mora5 sluSati, Sto ti vlada zaPo- sve to proradunano za izbote. Sad Svabo i dru€i slobodno se u Bosni
Sve za te starce, samo 'oi"d".
ier ona ie tvoi $ospodar' Tebi ako vlada tako iz daleka radi za iz' v,iziliraiui sluZe kao i bosanskrimomci,
r,"mu'ttilo$a, da to gaPi5e' A liePo bore, i sluZbenikomdaje takve itakve a mi moramo s velikim tro5kom slati
ti ir i bilo, i ,,Dom" bi to sve do- mora'biti naibolie ono, Sto vlada za-
povieda. A kako 6eS ti slu5ati, 5!o naredbe, - oni rnoraju slu5ati, ier svoiu diecu u Otodac.
,r"r.o, da narod dita i d,"- 9P-9'11 -"t"a"
zaDovieda,ako ti misli5, da bi prvo, ne smiiu sumniati_ na vlady, Trebe je ovo, a to je glavno, i
i;J.;'put i Zivot svoiih velikih liudi' i drugo: ne mogu rxi dokazali, da je svemu krivo: Mi nismo 'priparl-
A gdle se ne to
.1" bi n. pr. dao dukat onomu do- to moclo biti botie? vlada koiedta odredjuie i za Izbore' nici bosanski, jer nam - ne dadu.
koji slu5a. Iu nema ni vlade, a Sdje nema
.ri"ko iz mofla sela Trebarieva, A ne moZese takvo pravo ni dati sluZ- Mi smo traZil'i bosansko pripadnidtvo,
bi napisao iivotorpis Jele Fiialieke vlade ni vlasti, tu nema ni reda,-a
-
mora'biti kakav-takav' Tu beniku, ier onda bi sluzbenici pa?ili
'Iu ailiinam to$a naSe hrvatsko-ungarsko
fkoiu smo mi zvatli samo ,,strina ;;tip;k na vladu, a ,ne bi vlada na njih. ministarstvo nije dalo i ne dade, -
j"i!;l. A koliko ,ima takvih po narodu! ,r"rn" drufe, ne$o da oni,-koii su se
i cra nema pomo6i. Dok ie tako, vlada a drugi slobodno dobivaiu, Po5to mi
Znam, da seljadki doviek telko na tai Dosao dali, da silu5aiu ie vlada, a sluZbenik ie sluZbenik,
prima pero u ruke, - ali daite, vi izvrsuiu'zapoviedi' Nitko te niie si' u ovim kraievima mnogo trPimo radi
na tai Posao' da koii moZe misliti, Sto mu drafo, - toga pripadnidtva, da.itese, Sostpo'dine
iilaaii momci, kulaite pisati, Sto du- li". da se dade5 ali vladu i vi5u oblast sluSati mora'
iinovnik, pla6eni sluZbenih, urednife, popitaite: Sto misli s ,nama
iete od stariiih za starce, za ,,velike" budeS Tu zbilia nema dru$e, neSo kako
imatri veliku du5u, Zalo ti ima5 pla6u, a drufi nema. naSa vlada t Zagrebt, lcad smo mi
svoje starc", koii su
nisu ni5ta druSo veliko. uii- Zalo se ti stisni, a drugi neka kor- ie ono rekao bedki Prvi m'inistar: u Lici sve svoie prodali, a ovamo
ier ako sluZbenride,duiu u se, pa kad dodju ne pripadamo? Kudlmo mi Pnistali?"
nili, stalno su mno6io PrePatili. + teSuiu i a$ituiu, koii nemaiu -p-la6'e' izbori, - Sovori, ako te nije strah;
naive6a ie ona du5a, koia moZe na':l- Ako ti ie tako krivo, attt reci -,,Hvalal Toliko pi5e na5 Prriiateli. 4.i'
veta, ne$o ona Ja volim korteSovati, 'ne1iopla6u do- i", sad znadu, kako misli3' Pa !e 6u na to vama i niemu ovo: At(o
viSe prepatiti, bome gladiti ne 6e za tol, Drugo bi
koja znade naivi5e zarnisliti' bivati." Nitko te ne 6e zaustavljati' ni po dem, a to se Po ovoi stvari
flava, bilo, kad bi bilo tajno glasovanie,
Velim ti io5 jedan Put: Nietko qorl - ali to ie opet duSi razgovor, Za vidi, kako ie hrvatski narod taztrsan,
Politika. zapoviedi izvr5avati, a to si sad ti, danas - ovoliko,
i kako niie svoi u Pravom svom
' onda 6uti," domu. Ta Sto ie Bosna, ne€9 hr-
Pla6eni sluibenik (Einovnik) i po- oi vatski dom, kad ,i tamo ima Hrvati?
litika, Nedavno je prvi ministar u
Dru€i opet vele: ,,Istina ie, 9\t2' Dom i rod. Pa gledaite i dud:ite se: Do5ao Hrvat
benik mota slu5ati, Sto vlada i oblast
bedkom saboru rekao u kratko ovo: - ali vlada ne smiie ni5ta LiEani u bosanskoiHrvatskoi, Pi5e iz Like medju bosanske Hrvate, -
dinovniku (t. i, sluzbeniku, ko- zapovieda, nam prijateli iz Bosne: ,,Ye6 ima
zapoviedati za izboret tu ie svatko ali on tu nije dorna, on tu niie Pri'
fega pla6a drlava i narod)--- nieryru slobodan, pa i sluZbenik"' Zato ima 22 do 23 godine, kako smo se rni stao, on ie tu tudjinac! A dodje tu'
prva i jedina briga-nie- niekoiri Hrvati iz Like naselili u
gova sluZbui Sto mu se zapoviedi, to i takvih zakon6" - nema
"Jku-bude (ali u Hrvat- djfinac u Bosnu, - i on ie sad tu
pod Banom) takvih zakoni, Bosnu. Nieki kupismo zemlje. a niei<i doma, kao da se je tu rodio!
neka radi, a dalie ga ne briga- U Po: skoi sjedosmo na spahinske zemlie i.e
velim, koii potanko odrediuiu, Sto Ako ni po dem, a to moZete 'Po
litiku se neka ne mie5al a ako se i podesmo sve terete i namete podna-
vlada ri oblast smii'e, a Sto ne smiie tom malo raiumieLr, Sto ie to velika
mie5a, ne snlije to diniti u svoioj sluZbi, 5ati, kao i ostali sviet: DrZavne ,i ob- politika, i proti komu ie naperena.
kod 'izbord' Takav zakcn
a ni izvan sluZbe tako, da bi druge zapoviedati dinske ceste pravimo, desetinu pla-
i u Ugarskoi. Sto se tide kralievske hrvatske
snubio i naSovarao, t, i, ,,a$itovao" imb 6amo,iednom riedju sve terete nosimo,
Istina ie, ovakav zakon nie5to vlade u Zapreba, to ona u ovoi stvari
ili ,.korteSoiao" za ovu ili onu stranku,
pomai,e, pa od kad taj zakon vriedi S nama ima i drugih naroda moZe malo. ili niSta. Bosanske stvari
Po tom bi dinovnik mo€ao svoiu Po- naseljenih: SvabA, Rusini, a ,ima i
kad ir Ugarsk'oi, do5la su u pe5tanski sa- spadaiu pred ,delegaciie", t,'i. Pted
litiku pokazati samo kod izborA, drugih. Svi ovi narodi ulivaju u
ili onomu, bor ipak barem detiri Slovaka, aprvo austro-ugarski-hrvatski sabor, koji se
bi dao svoi Slas -ovako ovomu Iiosni jednatrropravo, kao i doma6i sastaje sad u Bedu. sad u Pe5ti. U
Kad bi i svuda bilo, ioS nije mo{ao do6i nriiedan, Al,i ia mi- ljudi, koii su u- Bosni rodjeni, - a tom saboru mora na udarskoi strani
BoZe pomozil Lli meni se dini i ovo slim, da ni ovakav zakon ne moi,e i mi Hrvati ne uZivamo. Mi ne dobi- biti pet HrvatA iz banJke Hrvatske,
krivo. Evo za5to: I dinovnik ima du5u ne 6e nikada izravnali ono$a, Sto ie vamo drvd za ofriev ni za pradnju, a I iz Dalmacife. Ovi bi Hrvati -
i srce kao i svaki druAi doviek; i on krivo ved i izraslo. Dok je ovako Po nego nam kalut ,,Yi.ste iz Hrvatske",
- je ako su pravi Hrvati, i ako im ie za
ima razum, pasudi: ovobib,ilo bolje. svietu, kako ie danas, vtada vla4.a' A Svabo i drugi slobodni su u tom, svoj dom i narod - morali za ovrl
Sad, kad ia rnislim, da bi ovo bilo i Sto ona ho6e, to 6e biti, Pa - bilo
ovako, il'i onako. Ako vlada ni oblast kao i urodjeniei. stvar upitati i zatraliti, da se uredi,
bolie, za5to ja' pa neka sam i di-
 7,6 ,,DOM" God'ioa 3' Godina 3, ,,DOM" 77

Pismo iz Amerike izFaYette CitY samo se niehako drZe Francezi, i to kona, pa su slobodni i svoii; a ni- pa da dujete, kako se oni razlikuiu,
u Pennsylvan'iji (Pa), ,,Ja sam r9di9q samo njekakotltza sve svoje bogatstvo, jedan rimokatolidki slovjenski narod Na delu iivini stoji sdm za'se
u Pnibi6u, ob6ine kra5i6ke (9 -okolici Vide6i udeni lfudi, kako silni nie-
niie slobodan i svoj: katolidki Po- na prvome mjestu touieh, Onda idu
Karlovca), Moii su roditelii bili siro- kada romanski narodi propadaju, po-
Iiaci, eesi, Hrvati, Slovenci, Slovaci redom: l. Mune (ili maimuni, opice),
maSni, a io5 viSe od susjedi i za- 6eli su ovako mudrovati: Nema drufe, Lice im je golo, a na prsim" irrrudu
nemaju svoje dr\ave, a pravoslavni
drudari zabadeni, Svr5io sam 4 taz- oni 6e propasti, oni su svoie kolo do-
- Rusi, Bugari, Srblji i Crnogorci - dvrie sise, dvie ruke, a grabe i no-
redf pudke Skole kruha, iprali. Sad 6e do6i drugi na red, i to
$ladan
j, svi su svoii. - Je li to ba5 zato, Eama. 2. PolumuneipoluiiEmiJf.
odrapanoga ruha, bosih no6lu i na Germani, L Englezi i Niernci. I 3. Sfimi$i (sliepi mi5i), nrZne
Sto su fedni rimskoga zakona, a
6e1 jole Eluv". Podeo sam pasti kra- zbrlia su se podeli i jedni ri dru$i druSi nisu, to je drugo pitanje, i i,ivolinje, kao i polumune, 4.
*'icu i onda s njom svaki dan bieZao, silno dizati, iaEaLi,oslobadjati i druge tako veliko, da u ,,Dom" ne bi moAlo Kuhcoideri (krt, jei, i t, d,), - S,
da mi ie za porez ne Prodadu i tako daviti. Oslobodili su se i od vlasti ni stati. Glodauci (zec, vjeverica i t. d.).
Ziva tt (rob ne zatjeta'1u staro$ otca rrimskoga pape, poznato je, da En- - 6. Zuieri ili grabeiljiuci (madki.
i slabu maiku. Zalimsam podeo sluZiti flezi ne priznavaju pape, a ni vedina Nauka, umie6ei knjiga. vuk, lav, ris, medvied i t, d,)'(U- ?.
kod svo$a vriedno$a i destito$a Zup- Niemaca, jer su Niemci ve6inom lu- Plituonoici (Zivu u vodi). g,
nika nzpovo'lian Zivot iprilidnu pla6u, torani (protestanti) i kajzer im ie lu- ,,Tri carstva", Bolji. taj sviet ili je redu samo jedna Zivotinia.)
narav - to je tako veliko, tako ra-
i tako Jam 5 Sodina tzdrZavao otca i toran; a Taliiani, Spaniolci i Fran- 9. S|onoui. 10. red dieli'se na
lidno, da je tu telko dovjeku sku-
majku. To se je dinilo mojim susie- cezi, - oni su rimsko$a zakona, ali dvoie: jedno su hopitari koii imadu
piti pamet, da to prosudi; sve
dom za me prefinor P& SUme ocrnili, su se i Taliiani i Francezi mnoSo jedno
i ia sam ostavio sluZbu, tumarao od dizali i borriili proti papi,
gleda5 i gleda5, pa od same Sume .kopito, ili viSe neparnih pa-
(gore) ne vidi5 drvlja! A ipak ie paka (kao n. pr. konj, magarac, no-
nenr,ila do nedra$a, -d. sluZio za nadnicu Od kad se je podela d:izati
potrebno, da dovie skupi pamet i soroS), a dru6lo su duopophari
od 25 novd. i t. Niie bilo dru$e, Ruska, dodio5e opet mudraci pa (winja, deva, ielen, govedo). - 11,
da prosudi bolju narav, da vidi ne
ne(io ostaviti domovinu, i ia posudio kaluz Odzvonit 6e i Germanima, '- Kitoui, koii Zivu u vodi, stra5no su
samo to, Sto mu ie na hasnu i na
150 for., pa u daleku Ameriku, Kad pa te do6i na sviet slovenska vlada, veliki, nalik su na ribe, ali legu Zive
Stetu, neSo da prosudi i procieni tu
sam dobivao p'isma za ht du6iovinu, tako da se nieki nadaiu, da 6e ve6 mlade, - (12. red nije vriedno spo-
ljepotu, milotu i red. A ima tu red,
nisam se boiao, 'ie jer kad sam dolao ovo XX. (dvadeseto) stolje6e biti i sAm ga je BoS stvorio, a dovjeku miniati.) 13. Toboltari (Ziio-
ovamo, ve6 bila ustroiena..,,Na' ,,sloviensko stolje6e", ier 6e prvu nied tinje narlik na mi5e i Slodavce; mladi
Zaiednica", u imati Slovjeni, dao pamet, da taj red nadje.
rodna Hruatsha se ne leSu odmah na sviet, ne$o ih mati
Pa i zbilja su uden,i ljudi podie-
koiu sam stupio dlanom €od' 1897. I tako po tom radunu i mudro' lilibolji sviet u tri,,carstva": prvo ie iedno vrieme nosi u niekakvoj torbi
Ve6 sam bio siguran za duSovinu, v;r.nju- sre6a ipak niie sliepa, nego carstvo Zivinsko ili Zivotinjsko, drugo pod trbuhom, dok dozrija.l -14. Kliu-
jer sam podeo i raditi, Pa ako bi i rlr,ii (imadu dlake, detiri noSe, -
i ona pazi na njekakav red. hilinsko, tre6e rudsko. U prvo spadaJu
obolio, abblo bi od Zaiednice 5 do- ijvotinie, u drugo bilje, u tre6e rude. ali usta kao kliun i no straZnioj
Ja ne znalr;'t kako vi mislite,
lara (24 krune) na tiedan; a ako bi Ustavimo za sada bilie i rude, pa da strani sarno jednu Skulju za sve po-
obiteli 600 do- ali ia mislim, da se za tu stvar, t. i,
,t*to, dobila bi moia vidimo, kako se razlikuiu iivine. trebe, - ba5 hao i ptice, a nisu
lara, - dakle na niiedan nadin niie - za lo, kako narodi redom kolo vode,
da se tu mora re6i ovako: Tko Naiprvo se razlikuiu Zivoltnie, ptice. I mladi se leSu iz jaid.l
moSao moj vierovateli iz$ubitii svogia jesti, taj ie prvo i sit' loi,e imaju kosti i hrbtenladu, oa
- u prvo podme Ej da mi iepokazalivam slike sve-
novca, Javite dakrle narodu, da - onih, koje nemaju, kosti ni hrbte-
Americi ima ,,Nar. Hruatsha Za' taho i to. Taliiani, SPanjolci, i Sa to{a! Mirujte, moi,da 6e i tobiti . , ,
Francezi - oni su poEeli prvo iesti, njade, Raci, pauci, muhe - i to su Za seoske kaii1niee ba5 ni5ta
jednica", s koiom madZaroni ne
pa su prvo i siti. Kcie5ta, Sto ie kod livotinje, ali bez kosti. ne marite. A baS su iza5le knjige
vladaju; ona ie biti njihova maika Hrptenidniaci (ili kiimeniaci, t. i,
i sve ufanje. Uz pozdrav bilieZim se ilih vee staro, i Sto im ie nad glavom ,,Mati'ce Hrvatske", 9 ih na broj, a
prohujalo, -- to ie poslie do5lo k _oqe Livotinje, koje imaju kosti i stoie samo 6 Kruna. PiSe se Matici
izprleko Oceana u tudjoj, ali slob-od- hrbtenjadu) rczlikuju se opet jako, i
noi i bogatoj zemlii Americi. ZiSa Niemcima, a io5 ka5nje k Slovie- to naip_rvo po tom, Sto jedne imaiu
Hruatshoi u Zagreb i to ie dosta.
Kuhari6". nima. To ie onai niekakvi razvoi n Skupite, atrromoZete, 6 K,
svietu, kao -ito ,i u cvietu, - ali toplu krv (n, p. dovjek) a dru€e ,,Sveznadaru" su se nieki ditaoci
Sviet. dairrlo tomu sad mira. mrzlu krv (n. p. riba). vrlo veselili, ali se ie premalo priia-
Kolo sre6e i kolo narod6, Znale, Ima tre6ih mudracan koii vide i Pa 'i ove livotinje, koje imaju vilo, a ,,Dom" se ie boiao veliko$a
koji su ,,romanski" narodi: o,ni, koii ovo: da su slobodni samo oni na- toplu krv, opet se iedne od drugih tro5ka na sliepo, kad ima mnogo na
giovore njekako onako, kako su fo' rodi, i da napreduiu, koji nisu rim- raz\ikujr, i to iako: jedne dolize dupiu, osobito za Eod. 1901, Tu nema
voril,i stari RomaniiliRimljani. Medju skoSa zakona-.Danas su silnri Englezi, Zive na sviet, za mlada sisaju (sasnu) druge, nego ovo:Tko ie poslao novce
te romanske narode broie se Taliiani, Niemci i Rusi, a niiedni nisu rimo- i imaiu dlahu, a drupe se le{u iz za ,,Sveznadar", neka iaviz HoCe li,
Spaniolci, Francezi i Rumuni. Svim katolici, Medju Slovjenima ima Saka iajbt i imaja periei iedno su siicuci, da mu se vrate, ili da se uradunaiu
ovim narodima ide niekako naopako, CrnoSoraca, koii nisu rimsko$a za- drugo ptice, za predplatu ,,Doma" za Qod. 1902,
Danas 6emo ostati kod sisavaca, (ili 1903., ako je za 1902. pla6eno).
 78 ,,DOM" God,ina 3. Godrina3, ,DOM,, 79
gospodarstvo
Narodno i zdravstvo. papi kao propali Spanjolski velika5i,
Po slovjenskomsvietu.
Hrvati na to nisu mnogo pazili. Oso-
Poljodjelstvo. Novdarstvo. godina za vlade pape
bito p_o_slj_ednfih NaSa bra6,a na iugu i istoku"
Kamate su opet manje. Tako Lava XIIL bili su se Hrvati ponadali, Srblji-Crnogorci i Srblji-Sumadinsi.
Dvie stvari kod poljodielstva, Naj, d,a 6e im papa njeSto pomo6i i u t, j. njihovi vladari - kao da ie se
,,Prva hrvatska Stediona"-pla6aod
teie je uditi onoga, tko m'isli, da sve nedavna samo 3 K 60 f od 100 K hrvatskoj stvari, t. i. kotriko to na pravo pg,piriti i spriiateljiti za dobro
zna, il,i uditi ga ono, Sto misli, da zna, njega spada, pa da 6e n. pr. odrediti, naroda, _Nedavnoje sin crno€orskofa
{3.6%) na godinu za orre novce. Sto
Tako,ie,i _,,Domu",kad ho6e da piSe se njoj dadu na Stednju,Sad bi'mo- da se po cielom hrvatskom narodu \o:r1, Mirko, bio je u Biogradu lu
o poljodfalstvu, ier mi, se sve 8itti, ralo i seljaku odlanuti, ali ne znam) sluZi sv. sluZba boLia u starom hr- Srbiji) i tamo se zarulio i aatiom
da ,,Domovi" ditaoci najmanje to vje- ho6e li. vatskom jeziku, a ne u latinskom, rodjakinjom srbskoga kralia Alek-
tyiy, Sto im ,,Dom" pi6e za poljo- Za ,rHrvatske seljadke zadruSe,, Onda su se obradovali Hrvati, kad je sandra, kierju niekoSa Konstantino-
dielstvo, ni5ta ne javliatet gdje se je koja papa nedavno bio osnovao u Rimu vi6a, To je, kaiu, krasna djevoika. a
4li-1" bojte se, ne 6u vam pre- osnovala i kako su ljudi zadovoljni. zbor s hrvatskim imenom i za Hrvatet k tomu po materi bopata, S tom Ze-
viSe dodiiavati naudaiu6 vas ovo i ono. Djaet barem javite, primaju li odbor- neka se tamo glotovi sve6enici ude, nidbom snuje se ovo: Krali Alek-
Sietit 6u vas samo na dvie stvari. nici mito ,i dadu li se dastiti i na- i neka se u tom svjetskom gradu sandar nema djece, a nema ni nade.
koie vi i sami znate, - ali, ali - pajaii. znade, da su to Hrvati, kad jesu kaZu, da bi je moSao imati, Sto sada?
njekako se svakomu ne 6e na to Da- Hrvati, a rne,,Ilirci" ili ,,Jugoslaveni", Ovo; Crnogorski knez ima dva sina.
Na ,,Vieresiiske udruge'n (to su
ziti. A da se malo bolje pripazi, ie6 Ali od svega toga niSta, Niti pa jedan neka bude kralj Sumadin-
one, za koje rade obdinska gospoda)
bi bolie bilo,-AIi idemo,,iastvar", papa dade Hrvatom hrvatske sluZbe skim Srbli,ima, a da krallu Alek-
tuZi nam se priiateli: da daiu novce
P-ru? ie stvar (da prostite) b9Zje, qiti ie Sto postalo od onogla sandru ne bude posve krivo, neka
gnoj ili djubre, Daite na to malo bolie samo svojim liudima. Ta smo znali
unapried, DruSi put o tom vi5e, zbora. BaS je ovih dana sdm pafa uzme tu njegiovu rodjakiniu. JoS
pripazit_e. Znate, da bez toSa nema natra6i uzeo svoiu riel i opet osno- k tonnr knez 6e crnogorski osvojiti
roda. Nije dosta paziti samJna onai Zdravstvo. vao njekakvi ,,ilirski" zbor za sve6e- od Turdina Macedoniju i staru Sr-
kup, Sto se iz Stale {poiate ili hlieva) VraS pod noktima! Bez Sale: g_ike, a hrvatskom zboru ni trafa. bifu, pa 6e tako Srbiju pove6ati i
kida i disti, neSo rt uda'i svuda treba Narod u Bosni vjen\e, da vraS (budi Kaiu, da je papa to morao, ier 1u onda iu dati svomu Mirku, da tamo
na to rpaziti: u kotcu, u kokoSiniaku, BoS s nami!) najvoli stanovati pod se^proti tomu digli Talijani, MadZari vlada - Liepo je to zasnovao, pa
na dvori5tu, pa i u istoi kuhinii. Gnoi noktima, jer tu mu je, kaZe sviet, ,,i i Srblii-CrnoSorci. dao Eog, da bude jo5 liep5e! Mehi
- to ie zlato, i ba5 kao zlalo brzo hrane i obrane",
zltam, Sto kaiu pametniii se samo dini, da je to niekako pre-
ode ,i nestane ga: udari ki5a, ri eto Ne bi dovjek ni mislio, koliko ie ljudi, ali ia mislim ovaho: Nli" titb pospodski zami5ljeno, kao ono irnda,
ga za das odnese u rieku, u more istine u ovoj vjeri, koja se na prvi ni pravo nadati se od pape. da 6e
- nikomu na korist. A kad se liepo mah d,ini prazrLa. A do-k su kralji i vladari dietrili zemlie
nije to ni prazna on Stogodpomodi Hrvatom zato, Sto i krajine po svojoi volii, Danas to
pribere i metne tamo, Sdie mu'je viera, ni prazna rijed, Istina je napro- su Hrvati. To na njega i ne spada,
'nauk ide malo teZe.
mjesto, - kako ie to tamo- dobro.'i tiv,da se pod noktom najlak5e nakupi
u redu, i'liepo, i disto ie io5 k tomu! svaki gad i smrad, i tu se onda hrani, JtIl niega spada vjera,- vierski U Srbiii kao da ie ovih dana.
r_ drugi vierski posli, i u tom mu htjelo biti bune i revoluciiel Znate,.
A ne onako, kako sam nedavno vidio kad ima 6irn, a i brani se, kad tlrvati katolici moraiu biti vierni i
Sa da u Srbiii vlada danas iedan Obre-
u jednom gradi6u uz vodu, Adie silni nohat brani. Kol,iko se puta dogodilo, poslu5ni. A Sto qpada ,ra h*utrirro,tu novi6, a_ priie su vladal{ Kara$ior-
Anoi odlazi u rieku. Pa kako je to da ie tko koga samo ogirebao(odrarpio) on i _netraZi nikakve riedi ni posluha, gjevi6i. JoS su danas Ziva dva iina
gadno vidjetri! noktom, pa se od toga nadinilo ve- je dobila
To je ona jedna stvar. A druga: liko zlo, - . P4-u:iia
mje,stnik-a.Niemac je, baron"o"ie;-""_
pok. kneza Aleksandra Karagior$ie-
ier ie pod ,nohtom bilo je"i zov:e vi.6a, i to Petar i Arseniie, i iovu se
Lnam, da mnoSi imate malo zemlie, smrada i otrova! I zbilia u na5,edane se Handel, Obe6ao ie. da ie za n6 ,i sviet ih prtznaje :za
Daite barem to liudski obradito i dokazali su lijednici, da je pod
nok- godine nauditi hrvatski. pisu, da le ,,princevi",
t,,princeve", ti oni se drZe v l 4 u 4 r q ju
iI vladaiu
obdjelajte. Ja kriv. ako vam bude tima leglo mnogoj bolesti. Zato, imati mnogo posla protiv Sr'balia u tak_o, tl,rruevve t u lu D g u IzE
djeco, kao da oni imaiu pravo vladati
Zao. Nemojte na to sle6i ramenima. distite nokte! To je liepo i vidjeti, ltinoi Dalmaciji. T; je ono: Luda u Srbiji, a ne Obrenovi6i: oni su
ne$o radje - zamahnite ljudski ru_ a ne kao da si s vranama . se
kom i motikom.
, , . dieliol ,brada svade, pa eto tudjinca, da ,,pretendenti" na srbsko prljestolie.
Bez zamierel, nad_niima straZi. Pravo nam je.
'izselilo Oni imadu svoie lfude, koii za njih
Iz_ Bosne i Herce{ovine
Stoje novadomai po svietu? se u Tursku, rsto u Az:tiu,Sto u
razar, i Carigrad, ve6 mnodo
rade, da ih opet dovedu u Srbiiu i
Novi posade na vladu, Ako i nemaiu BoS
na5ih zna kakove nade, ipak vazda nie5to
Po hrvatskoj zemlji. ne vide, jer za zlo ne znadu. Uza muslima (,,turaka"). Koliko Jad pate
snuju i daju snovati, - samo da se
sve to, Sto su se mno6li tudji, a i do- t
. Ilrvati su papi bili vazda odani. madi liudi rugatri Hrvatom radi topa, ,kako uzdi5u za domovino*, o lorn za nilh Euje, i da niihova stvar ne
baS kao nevina djeca, hoja nigdje zla Sto su toboZe papske slugle i vierni *baS -r" Fo€Ja napisati ciela kniiga, zaspi. Tako ie i ovih'dana ba5 prelc-
sada piSu o tom novine proili utorak, 5. oZu,ikau 4 sata. u
 80 ,,DOM" Go'diara 3. List hrvatskomuse[aku za razgovori na,uk,
'da Alavanti6 podeo,,revolu-
''
iutro'nieki
skine s vlade Aleksandra
ro tuolenr' svietu. *r Ltft r- svese.atjena
Liit-" z
OLrenovi6a, a postavi PettaKarafior'
dievilal A podeo ie iz naie Mitrovice
'stalno
Buri su stra5no Potukli Engleze,
6lenerala im Methuena ranili
i zato-
"D0M"
izltti 2 puts nN
mjeaee
(2. i 4. detvrtka)
)I
ry,\tcvo
)I (f )I )-N1ry
oo"T?'g."
uredriltvo
iupravu,,nonr,.

i'Sti"*.r, Eaie ie i Zivio, Rano Eilri.(morat 6e mu se odrezati -noga'

u iutro spustio se na damcu s joS t"Zko, da 6e ostati Ziv), oteli sve V l a s t n i ik u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C .
"r
i,ooo.'" i svu hranu! Sto lako, Sto
troiicom pb Savi i u Sabcu se Pre-
u"i^o na srbsku stranu, obukao se teZko ranieno ie do sto En$leza, a SF Cienaje ,,D0MU"naznaconana omotu.
kao srbski general i Podne - ,,vla- 200 ih ie uteklo. Novije viesti taZu,
dati", Srbski sfrai,ari na medii na5oi da su iVlethuena pustili na slcbodu.
pov-jerovali su mu, da ie [eneral i Enllezi su u nepril'ici ne samo
Broj 6. U Zagrebu, 27. oiuika1902.
u detvrtak,
'r.t
isli s niim, a isto tako i financi' radi poraza u Africi, ne$o se i doma
Ali landari nisu svi htieli' neSo su
nieki utekli, dozvali komandanta, a
diZu proti enAlezkim velika5om i ho-
gata5'om potlideni Irci u lrskoi' Stodobijemo, -
- to zapiiemo,
tai upita Alavanti6a ,,za paSu5",t, i, ili
tko iL i sto je. Mjesto odgovora Ala- Razne viesti.
vanti6 opali, ali ne pofodi, - ali Cesarovo pismo PaPi predao ie7, ili rDemokratijau i rbirokratizam<<.
pogodi komandant i za njekoliko sati o, mi, poslanili {rof Seden. U Pismu
bio je Alavanti6 mrtav. .ie destitka pap,rnoi 2s-EofiSniici.
Kao Sto svaki samac dovjek ima svoi imetak, koii moZe ili
SpaniolJki k"di, Alfonzo XIIL raztepsti ili profu6kati, ili povedati' -tako i svaki narod; pa kao
Ona troiica, Sto su b,it 6e u svibniu progla5en punoliet- Sto ima ljud| koii sve odmah i potroie, Sto prirade ili zasluile,
bili s niim, sve su sami Svabe: Sterk, nim. Onda 6e navriiti 16 godina. tako moie i narod nje5to dobiti, ali odmah i potro5iti, Taj narod
Ekner i 'Verner. Ni to nije znala ta Princ Petar Kar$aior$ievi6 pi5e ne mole napried,
luda, da nadje Srblie, koii bi Srbiii u francezkih novinah, da on n'iie -
dali novoga vladara i taho narod ni luk jeo, ni lulcom minisao, Stono ie Toliko sam vam puta ve6 razla$ao,kako su se narodi borili,
,,oslobodili", r,ieE, i da ni5ta niie znao za ono$a da 5to dobiju, t, i, da si bolie urede vladu i svoje gospodarstvo,
Dobro joS, Sto ie ovako sve ludo Alavanti6a. pa da svima bude bolie i lak5e Zivieti, Ali tai posao ide polako,
radio, pa je bruo b{o svemu kra1, Grol Tolstoi ie pr'rzdravio, Pa vrlo polako! U mnogo stvari se vidi wlo desto ovo, eim narod
Drugdije moglo je biti i ve6e{a zla, kaZe, da mu ie lo ilao; Bio ie, kaZe, nje5to dobiie, da bi mu moglo biti bolje, odmah se nadje nie-
a i, bez toSa ga ima dosta u toj nama posve spreman na smrt, - MoZda
bratskoj, ali nesre6noj Srbiji. Jedino
kakva bieda, koia to poldere, pa ie opet i gore, nego ie i bilo!
se starac malo i hvali, ier Livol ie
fe dobro jo5 to, Sto svemu zlu svomu ipak Zivot. Pomislite samona ovoi Jedva se narod oslobodio od tlake, rabote
-
nisu ni sarni Srblli krivi, nego sve Perziiski poslanik u BeEu - kala, i kmetstva, do5ao naskoro drugi veliki tro5ak - tro5ak za mno-
njetko oko niih ruje i kopa, - samo da ie varalica, Po pofodbi ima pravo, $obroine sluZbenike ili dinovnike, Kako to i zaSto to, - to 6ete
da tamo ne bude mira, reda i na- da ne pla6a nikakve carine za roba, sad vidieti.
predka. Sto ie on za sebe dobavlja iz svoie
domovine Perzije (u Aziji). Ali sad . . eovjeh niie doviek, dok nema svoie volie; a dok nema slo-
se produlo, da on dobavlia toliko ro- bode, d,a,mg_Ze po svojoj volji i raditi, dotle je doviek samo na
be,- koliho rnu i ne ,treba, pa onda pol doviek. Zato se je sviet najvi5e borio i bori se za slob oda, t. i.
Ruski car pozvao ie k sebi u po- prodaje i liepo na profit trguie, - e da mu drugi ne gospodari i ne zapovieda. Bez broia puta sam
hode predsjednika j.rancezke repu- lako veliki Sospodinl To se njekako vam ve6 razla$ao, kako su se narodi borili proti vladarom, p{9ti
blike Loubeta, pa 6e ovaj na put u ne pristoii, pa makar ie ,,turskoga" velika5om, - proti svakomu, tko je imao vlist i gospodstvo,Vla-
svibnju. - euje se, da 6e ruski car (Muhamedova) zakona, - ako ie sve
pohoditi bedkoga cesara, da vrati to istina, eudo ne hi bilo,
dari i velika5i-napokon ru pop,rciili, i dinilo seIN;, sad 6e biti
rnlLo za dra{o, Sto je nie$a nedavno ,,Slavni" Pierclifl, t, j, jedan od
bolie,
pohodio princ s bedkoSadvora, Franc onih potalijandenika, koj,i su ono Ali su se prevarili, koii su tako mislili, euite samo,
Ferdinani, euie se i Io, da 6e se na pro5le ieseni navalili na hrvatsku Ne 6u vam odmah razlapati, kaho ie sada, nego 6emo pogle-
-
svom putu zadrlati dan dva i u Pe- Lu6u sv. Jeronima u Rimu, a Tali-
- sfuva(sn
dati malo u davnu starinu, "i to tamo, Edie iL fijo naiviSe Ilo-
Sti. Koliko se lMadZari tim dide, to- iani ih slavili hao iunake,
liko se njeSto boje, ier ne znaiu, Sto ie ovih dana u R.imu, i to na €las b9d",- u sf41ei Grdkoi. Posluhnit" r.tio, n'e6,uvam dugo do-
Rus kani, I iz Zadra, da ie podrinio prievaru. diiavati,
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu,
:A;*;F,"'
e) ,,DOM" Go'dina 3'
-qgqryj' 'PoM"
Pa nlje li to onda onako, kao i ono: ,,Sto dobii-emo,- to
83

.rladJo?i"il ti"rra,l u,rl,-samo $ospodai velika5i,Zapravunarodnu zapliemo|i? Dobio narod slobodun- ali Sto mu hasni, kad
-
;i;Aili; se drugdie ni znaLo,pa ni danassene zna' Ni dana5nja milsto
' iednoga izielice dobio njih stotinu!
;;;; g.irpla" trinl.rka, njemadk?,pa.li la'u n9 znaiu,tako bi Na isti &aj nadin do5lo ie i do !o€1' da danas ima toliko
i*",rovali onakvuvtadu,g di,ezbiliauladacieli narod, plaienih dr|avnih sluZbenika,dinovnika ili ,,birokratd" t zavladao
;;;;;l;"ik,,
;;;-;;
'f.iiUi.;, t" io5 dan danaSniiimenuie$rlkom fiediu,.t' j'.."Demo- ivuda,, birokrat izam", t' i, pla(,eni sluZbenici, dinovnidtvo, na hoie
,,D"*o" - to ienagrdki naro{, deljad,a ,,krat|ia" .1,9 se sviet posvuda tuLl', ier ie to veliki, terct za narod.,
i;;{n;,'fa." dana5niiima 1';udi,koii k'ai'u,'dasu ,,demokrati", Vi eete se duditi, a moid"a i liutiti' kad vam kai,em, da ie
il f ,'f."if &Ze do gospode,velika5ai plemi6a,ne$o bi tomu mnogo kriv i sAm narod. Posluhnite io5 malo, pa smo
"iJtu ""
iti.ti,-3" svi liudi budu n;ekako iednaki, da ied3n drugomune Sotovi,
siedi.za vratomnda iedandru$oSane prezTre,d.a,se jedan nad Ne iete mi vierovatl,, ali ie istina ovo: U Srbiii se tro5i
A;g"g" ne dize i da'se ne drai zl nielio bolie$a, iednom rieliuz vi5e na plalanje sluZbenikA, ne$o u En$lezkoi, to jest, prema
A; fi;a; -r,ako, kako ie niegdabilo-u atenskoi dtZavi,da vlada tomu, kako je Srbiia malena, a En$lezka velika, vi5e se u Srbiii
--- narod,
cieli tro5i na dinovnike, ne$o u En$lezkoi'
Vi ; iZa"pitate: Kako ie to moSuie,dabicielinarodvladao Kako je to, za5to ie to? - Zaloz eoviek, koil' ie du$o bio
-- rob i sluSa, taj iedva deka, da postane Sospodar i da mole za-
-i -zapoviedao?
'eit"r, U Ateni ie to bilo ovako uredienoz
e Eetiri stotine (+oo)tiuai - to ie bila vlada; q9"1h poviedati; takav doviek upravo uLivautom, 5!oion nie5to moie,
pet tisuea liudi - to ie bio sud; a u narodnu skup5tinu (koja 5to i on moile ,,pokazali", tko ie i Sto ie, To ie, vidite, jedan
razlop, stouSrbiji ima mnogo liudi, kojisubili ministri; za Salu
i. til^ ono, Sto ie danas sabor) - u "iu i.9 Tg.Saodo6i svakii se kal,e, da je svaki drugi Srbliin - ministar, ili 6e biti mini-
bradiu"in, (S"itt'sradjanau toi' dr1aviciniie bilo sa Zenama star, Ali taho vam ie bilo i drugdie po svietu u prvo vrieme,
diecom
' ni pol miliiuna,)
kad se je narod oslobodio od trasilnidke vlade, p& ie tako bilo i
Sad bi eoviek'mislio,da 6,ebiti svakomupravo' i9r i.es"v.1-
koga dopalo po malo vlade, U one Eethi stotine :- t_uie bilo u Francezhoi,i u Spaniolskoi,i u Taliianskoi,
itet i"-.-n"k"-ob6inepo niekoliko, pa su pet-nediyli?dana vla- Ali ie sre6a, Sto i to mora pro6i, Sre6a ie, Sto doviek po-
dali iedni, onda drugf - sve niih po 5-0;onih pet tisuda - to staie s vremenom pametniji, pa ne ide za tim, da drugoga
se je biralo zdrieboir (t, i, vulli su sliepu s1e9u),pq ie opet za vrat drii i da na tudii raEun Livi, nego da liepo radi i skrbi,
-_a neka vlada, komu draSo, samo da
*oilo svalcogadopasti,da sudi.Au skupstinu,lcoiaie bila .:ye*.u ie red i pravica, Vlada,
goslodar,,r iln je^mogao svaki do6i,a he samogospoda,ili oni, oblasti i Sospodanisu za to, da drZe za vrat, nego da drZe red i
koji kloi_epravicu, A prva briga ima da bude dovieku to: da se sdm
' imaiu dobre horte5e, vlada i sdm na se pazi, --pa onda ne 6,etrebati toliko pla6enih
Ali sad vi prosuditeovo: MoZeli €oviek,'soiiima kod ku6e
u $radu detiri puta na $o- pazitelj6,, Gdie liudi ovako misle, tu ie prava prosvieta, tu ie
svogaposlan-mole li tai dangub_iti-
dinri po nietofiko nedielia? Ne lnoze, iet 6,e mu propasti i prava demohratija, t, i. prava narodna vlida, iei se narod zbilia
gospoiarsivo, Zato se ie atenskavlada - one detiri stotine -- sAm vl?da, A gdie liudi misle samo na to, lcako bi iedni drugima
preoteli vladu, - tu nema prosviedenia,tu ie divliadtvo, tu se
io * ie hranilo u gradu na narodni radun,t.|gadrlavni tro5ak,
ne radi i ne Zivi od svoiih ilulievai tu ima samo nezadovolistva,
a sudcii siup5tiniri su dobivali pla6u za to,sto.su dolazilina
tlr treba na stotine i stotine pladenih paziteliiti zato ie tu sve u
sud i u skup3tinu,ViSe puta ie Jud morao osuditi 1i1k9€ap1
globusamo)ato, da se budeimalo dim platiti tOsudce!Ovi sudci dugu, pa ie i dri,ava u dugu; za to-lu iednom fieljut nema
napredka.
Ju i samivi5eputa vikali na sudu:neki se tai i tai osudi,- ,,ier
tko 6e nas - kaLu platiti?!" Htio sam vam io5 i vi5e kazali, da bolie razumiiete, - ali
se ne moie,
Vidite li, Fto ii tol Niie sviet bio zadovoljan,sto vladaiu,
zapoviedaiu, sudei odluduiusamo$ospoda,neSo-ho6emo svi, Od sveSa ovoga iedno svakako dobro zapamtite, a to ie
ovo: Dok u koiem narodu ima liudi, koii idu rr drZa'rnu sluZbu
.ni l"dtt"koi Dobto, - ali'to treba plititi, ier nitko ne 6e dan-
gubiti, samo zalo, da se na lakSi naEin prehrane, ne pitaiuli, tko 6:e ih
 ' G
_g4===-.--. "DOM" G'o'd,ina3. ,,DOM"
povrh to$a
hranitf, i zaslu1e li svoiu hranu; da[iet dok ti Jiudi s Rimom, i to ne radi viere (kao Sto su se borili Niemci, dolc se
narod dty',eza vrat i da nisu veiinom od Rima odciepili), - nego smo se borili proti
ioJ*irf", da su sluZbenici za lo tu, da
i;;'*"ilil'; il; dotle tai narodne mozenapried' tomu, Sto su od nas htjeli nadiniti Latine, Sto su nam iz crhve
["il'iiittarod ""1'
vriediottl ttojgtta podetkudebelonapisano, gonili sladki, stari na5 posviede_nijezik, koii su u crkvu postavili
Jveti na5i apo5toli Ciril i Metodije, - d Latini ga nisu mogli ni u
Hrvati,vratimosenaPraviPut! crkvi trpjell, nego su nam htieli nametnuti - i nametnuli su -
Raz\oiit 6u vam'sadaiednu veliku mis-ao,1 ali se ne bojte, svoj iezlk, koii je nama tudj i nepoznat,
ba6 A o Bedu ne treba ni govoriti, Nedavno je u bedkom sa-
da to niie zarrur,ili da ne'6,elerazumieti,eoviek.je stvoren 69:
;;i;,*d-" *i.rl,'du .tui", i da po tom ru'di' Bilo.ie i.bit boru kazao zastupnik Biiankinn da nema takvoga nezahvalnika,
ft o-a*"ko ne misli, tai ne moi,eni daleko doli, A mi Hrvati kao Sto je Bed,
g"g da, *ulo dalie,le€o 5to smodo danasdo5li' Pa ipak su se rlza sve to na5i otci posljedniih 20 do 30
i.e"f J"*", godina - kao da ih je nietko udario iuskijom u glavu - podeli
;U-;;; "[r Jt T a^ii. mislimo,A sto se moZdaboiite; 41 i.
il;;;" previsoko,pt"dul"ko i preudeno,Sto6_ete
"1t", sada6uti, -- su se obra6ati k Zapadu, koii ih ie sto i tisu6u puta prevario!
A liepo smo bili podeli gledati k bra6i i rodiakom na Istok, -
ne viers1ieto€a ni'r"bi, a kamo 1i druSomu,l^ sam vam ve6 - i etot kao da nas je nietko iuskijom udario po glavi! , , ,
e;"i;-;;;I;g;;; a. ." .,,tk" stvar dade t;<o nzloziti, da iu.svaka
moi,erazumieti,,P+:.vienlte mi i ovo: Svakave- Rekao sam: Liepo smo bili podeli, I iesmo,Dosta ie spome-
iiri""prto'"t
i"i i" o"da prano velika,_kad-iurazumiiejedan cieli nuti, da ie na5 budilac, novi na5 otac Gai, koji nas je pred 60 i
lid;;;
narod, ili bolie, kad ju razumiie,cielisviet' vi5e godina probudio na novi Zivot, - on je dobro znao, pdje
na etavi'put!" stoii ,,sveta ruska matu5ka Moskva"n ier je po nioi hodao i
Napisao..tt gotJ debelo:'Hrvati, vra!i-mg.'.e tamo pfijatelia trali,o i na5ao; dosta je dodati, da je on i to sno-
Jest, vratimo ," i. pravi*put, jer smo zabludtli, - d,alekoza-
vao,kalcobi Hrvati pisali i tiskali knjiSedirilovshimpismom,kojim
bludlli, Zato namie tako! Zito smou banskojHrvatskoinedavno pi5u Rusi i Srblii, a ne smiie se zaboraviti ni na to, da se ie sa
iziirali i\i izabrati dali ,,madZarone" i zato iz Pe5te zapoviedaiu
- ne gpijemo. ni kaz.atli zato ie u Srbliima dogovarao i snovao narodu na5emu sre6u i slavu, Ati
i-"ai"airir ovo i ono, sto zalo i jesu iz Beda i iz Pe5te malo bolie pazili na to, Sto se radi
;.s" Diititu"iiu poslanza namieslnika doviek, &oji ne zna nihr-
i s_nujeu ZaSrebu.- malo viSe, nego Sto paze danas, kako lcoii
vatski; zalo nain u Rimu obe6ali ovo, a_ne dali; zato , , , zalo tobole ober-Hrvat Zidov grdi Ruse i ,,Slaviane", Ali zato se je
.*"-ri,l-rGoli"i, ,uto .*o se dugo svadiali,u k_"4nam ie do-
- primirili smo se, zaspalismo,-tabo4" ie sve onda_m_ogao nati jedan Jelaeie, - a trailite ga sada! ,,,
di,.d i t""alt,
*rtrro, Oko nas selviet lominsve se olio nas kr5i, ili_di,ie,- a
Kako su bili na5i diedi liepo podeli,bili su otci io5dostaliepo
nastaviliJu ie dosta spomenufi, da ie pred 33 Sodine bila izlolba
za nas se ne duie. od nas ni Slasa,mi smo mirni, Jedino, Sto u.ruskoi Moskvi, parsuHrnati po5li iamo kaonacrkveno pro5te-
," e"i", lo ie jadni narod, koJi nema ve(, od dega Llvieti, pa
bjei:i
' iz ove nesre6ne zemlie, , . !i.,.,A nikako se ne smiie zaboraviti, da je pokojni zagiebalki
u eit"rro; ovoi nevolji naistrasniieie ovot Mi Hrvati ne- frang{k Rldk!, veliki priiateli biskupa Strosmaiera,,- da ie bio
i veliki pfi,jateli svemu, sto ie.rusko.-Pa i sam biskup Strosmaier
mamo nigdie'prliaielia, A nemamoprijalelia upravo zato, sto poslao je ios pred deset, petnaest godina od srca Sestitku rus-
smo zablidili,-sto smo za5li sa staro$apravo$a puta' komu narodu,kad su ono Rusi slavili devetstogodisniispomenna
,iiiii"i'iedanput: kamor*o r"bfndili, za5tosmozabludi1l?" svojg prvo kr5tenie, Jestnrimokatolidkibiskup odsrca jL destitao
Reei eu .,ru* tintto, kratko, i otvoreno:Mi smo Hrvagi za- ruskim kr56anomnpremda oni nemaju nikalcoie sveze s Rimom,
bludili zat", St" ,*o ," okrenuli k Zapadu,a odvratili od lztoka,
Vi to ne razumiiete,pa 6u vam razloLiti, ier sv, otac rimski papa niie niihova Slava,A moZe li se danas i
pomisliti samo onakav hrvatski ka6lidki sve6enik i lcanonik,
Sve, Sto ie na Zapadu,- to jq Hrv{l nepriiateli, -}^ onakav priiateli ruskomu narodu, liao Sto je bio Radki, a uz njepa
bio to sad Niemac,bio Taliian,bio Bed, ili Rim, Tamo,na La-.
padu - ia*o imali rd pfiiatelia i ne 6emo [a imati! 1oSmnogi, i to baS umni sve6enici na5i? Telko bi se to na5lo
' "it danas, nema ved tako velikih duba, koje bi imale onako daleki
"i.*o
Od kad nas ima, nas Hrvatd, od onda se borimo sa Za- pogled i onako toplo srce za na5 narod i za na5e rodiake -bez
padomnto s Rimo*, io s Bedom,Stotine godinaborili smo se pitania zavjeru. To ie znak, da smo zabludili s pravoga pula,, "
 tl6 ,'D'O1M" Go'drirra 3' God,ina 3, ,,DOM"
'To
je pravo dudo,ili su.nasstari na,(ineprijatelji strasnosmo- drugovi, PreradovidnStrosmaier,Radki, Kvaternikn pa i Starde-
tali, Kalio 1". ttiru smotali, kad smo zaboravlli, kako nam.ie bilo, vi6 - svi sunkoji viSe,lcoii manje, poznavali ovaj p,ravi put, ier ie
A;il;;; iSfi pravim putem! Kadgod ie nas.tity.l. vodila ova to Hrvatu u krvi, kao Stoie ptici u krvi, Stoho6e da leti, Opet 6e
i-1r"", Uito i" tod nas sve Livo i vi$e smo vriedili. Eno tamo oko doii veliki Hrvatio koji 6,esvoj narod povesti na pravi put,
g;dlle?O, tt"rodttr ie stranka - ? to ie bila Strosry,aierovai
R"8t stranka - ona ie kod izb_orap_otukla,,madtarone" i Hoceli namse narodraztepsti
?
aoUlt"
--- ""u
velinu, Onda je postao Ban Hrvat MaZuranif'
pu i io5 nie5to treba spomenuti:Prava hrvatska stranka - Ovo, Sto se danas dogadia s na5im hrvatskim narodom, -
to ie bila ,,stranka prava" , Pa znate li, kada ie bila naiiaEai nai- to nije selitba, to je rasap, rasulo, Tu-se upravo bieli,-da odnese5
-tioEotrtoiniia? --Onda, kad ie bila za priiatelistvo i bratstvo Zivu glavu, tu se ne seli, jerkad, se seliS,uzimal sa sobom kakvu-
r n,rio*' onda, kad su svi mladi tiudi udili s veseliem ruski igzik takvu svoju sirotiniu, - a ne bielil $lavom bez obzira, i to ne
ISrt1i ruske knjige, Onda su i ruike novine pisale za nas i bra- samo ,,trbuhom za krusom", Stono ie ried,,ne$o ba5 bieZi5 od ne-
nile nas, onda su ciele kniige Rusi pisali, da nas obrane i svietu volie, jer ne samo da ne moZe5 Zivieti ti sam, ne$o ne moZe5
iiU."Zu na5e pravo, Onda ie bilo mogu6e i 1o, da se ie.stranka gledati, kako sviet oko tebe Pati,
orr,ou.sloZila-sa doma6im'srbliima, - onda ie ona bila iaka! ,,Idi, 5to govori5, niie ba5 tako!*' - Pfiznaiem, niie svuda
bttda su morali na5i stari neprilatelii pokrenuti sve paklenske tako, Ali gdie jo5 niie, - bit ie, stalno 6,ebiti. Niie dudo, Sto se
sile, da oslabe i uni5te stranliu prava, onda su gostradali prvi narod seli iz primoria i iz gorskih kraieva; ali kad ve6,bieli iz
junaci stranhe prava , , , onda ie hrvatska stvar bila velika stvar doma posava- i podravac, - ostaie jo5 nie5to Sriema, pa smo
i veliko pitanie, ier ie Hrvate vodila velika misao. gotovi! Zaporci ie se naidulie drtati, ier su prirasli uz svoie $o-
Pa halco'da'nismo ovih posliednjih $odina bas $adno zaba- ii,ce i dolinice, jer je zagorcumiliii pedali nie$ove rodiene zemlie
- ne$o polovica Sriema i ciela Amerika, Za{orac ie hrvatski
sali! Danas se niehi dri,e za naibolie i naiyete Hrvate samo za.lo,
Sto naivi5e grd6 ,,vlahe", Ruse i qve ,,Slaviane",-Nii" ni.dudo, pravi domorodac,on se niie nikad selio ni k sebi tudjinca pustio,
lcad se nasld dosta tudih Srbalia, koii su . , . ali nije vriedno ni on de valjda biti zadnii Hrvat u hrvatskoi zemlii' , , .
govoriti, Pitao sami ,,Ho6eli nam se narod raztepsti?" - Ako ovako
Dosta iekazati ovo: Danas za nas Hrvate nitko-i ne pita, podie dalie, ia mislim da hode: Tako 6e s-e raztepsti, da 6e u
nama se samo zapovieda' s nama se radi, sto tk-o ho9e, Niie iudo, Irrvatskoi' zemlii biti sve to vi5e svalco$a dru$oSa naroda, nai-
da smo u toj nevblii i zapuslenosti posve_m1. zdvoiih i o.Eai?li,pa manje hrvatskoga, a s vremenom ie prevladati Niemci , : , A,ono,
se i za slamku hvatarno, Tako su niekoii na5i liudi uhvatili 5to ie pobieglo iz doma, to 6e se u svietu iz{.:rlfrliti;tako da za
onu tanku slamku, koia se pokazala u Rimu, kad' ie s-v,otac petdeset godina ne 6,eniihova dieca - akg je budu imali - ne
papa uredio tamo niekakvu kao Skolu zakatoli|ke hrvatske sve- 6e ni zniti, da im ie otac bio Hrvat,, , Li,epi ie to pogled u
e"niLe, - a niekoii kod nas odmah ponr,islili, da 6,e nam Rim budu6nost, ieli?
pomo6i i da 6e Rimtim jednim pismom urediti i rie$iti ,,hrvatsko ,,Pa Sto: liepi pogled? Ako ne budemo iivieli ovdie, $dje
pitanie", to jest: pitanje-o iedinitvu i slobodi hrvatsko$a naroda! smo se rodili, Ziviet 6,emodrugdie, - fre 6emo propasti, A budu
Kao da to ipada na sv, oca papul Pa elo, - -i ova ie -slamlca li na5a djeca za 50 godina - ! jos Pliie -- budu li govorila
potonula, - papa je porekao, Sto je obrekao, A udinr-oie tg - englezki, - to ie sveiedno , . , Samo da nam ie uteli Sto priie
kailu- i na ZLtiicinogorskogakneza, Eto: knezmale Crne Gore zli, pa makar sutra mi sami postali i Kinezil, , . Samo da nam
je utlei gladu i nevolii! A. za na5u djecu - ako ie budemo imali
i SakeCrnoAoraca- i:oil'ei u Rimu vi5e ne$o dvadeset hrvatskih - za niu svejednon3to ne budu vi5e Hrvati, Bolie 6e im biti
biskupa! AI-i zato je on - ,,jedini pfiiateli ruskoSa p4v4'-'l-
Tu bi-morao i sliepac progled4ti, - ako Sa niie strah svietla-,,, ne$o- ilroiemu Hrvatu, , ,"
Ali od njekoga -rremena naii se niekoii liudi boie- svietla i Znam, da svi vi ne mislite ovako, pade vas ie moLda vr{.o
istine, pa ne 6e da otvore odi, Jedina nam ie zato nada zdravaPa- malonkoii ovako mislite, Svaki od nas odlazi iz doma kao Hrvat
met hrvatska: ona mora nadvladati, kako ie ve(, vi5e puta nadvla- i u dalekoi tudiini misli na stari dom i na rod, a mno{i]pli, d'a
dalai pravi nam put poL<azala. Svi na5i veliki liudi -_Gaj i nie$ovi se povratt Ah'ne varaile se! Kad je dovielcu u tudiini dobroo
 ,,DOM,, God,idra 3, God,ina 3. ',D'OM"

kadnadie tamo znanaca, prliateljd, a osobito kad se oleni i na- ne stara, Kad ie kojemu od vas zlo i kad, Sa pritisne nevolja i
dini si novi dom, - onda vi6e za stari dom ne pita, Ima ve6 nuilda, taibjeii u sviet, - a ne stara se i ne misli ovaho: ,,Ako
dosta Hrvata i Slovenaca u Amefici, i to bogata5Akoii za stari ia otidem i ostavim dom svoj za uviek, - odmah ie doma iedan
dom baS ni malo ne mare, Oni su se vei izpubil|,,rostepli", - maniei a ako nas otide stotina, tisu6a, deset tisu6a, - lakse 6e
ali oni to$a ne vide, ne osie6aiu:To, Sto su oni bili na5i, a sad do6i u na5 dom stotinu, tisu6u i deset tisuia tudjinaca, ier 6,e
vi5e nisu, - to osjeiamo samo mi, to nas boli, a niim je dobro, na5ih biti manje, bit 6e slabiii,"
To vam je kao i ono, kad si dovjek odreZeprst: dovjeka boli, a Malo koji vas ovako misli, ali to nlie ni dudo, Ovako rnoZe
onai odrezani prst - to ie samo mrtav komad mesa: niega ni5ta misliti samo onai dovielc,koii ie prosvie6en,koji ne misli samo
neboli,.. na sebe i na svoje potrebe, nego niegovamisao ide daleko u bu-
Tako s_e,_viditen narodi ne samo rasipaju, nego i propadaju, du6nost; samo prosviedena misao moZe promi5liati o sudbini,
Razlikuite dobro: ne propadaiuliud| nego propada narod, Ne 6e o sre6i i o udesu cieloga iedno$a naroda i svieta,
poSinuti ni propasti ni Petar, ni Pavao, ni Filip, ne$o ie se od- Mislim, da me jo5 pravo ne razttmiiete, Ne velim ja, d.a ne-
seliti u sviet, ostat 6e Zivi i dobro ie im biti, - ali kad se tako prosvie6endovjek nema ni srca, pa da njega_neboli, kad vidi,
sve po malo izsele svin - onda vi5e ne 6e biti hrvatskoga na- da koji drugi dovjek patin strada i propada. To boli svaki Livi
roda, jer premda 6e ovi liudi ostati Zivi i zdravi, ali to ne Ee biti stvor, na to se i llvina buni, Ne znate li, kako se (da prostite)
vi5e Hrvati. svinie bune i rokiu, kad duiu, da drugo svinide cvili, kad ga
L Zid,ovi i Cigani su q9 nztepli po svietu, - ali nisu pro- koliu? Ne znate li, kako goveda njekako dudno, ba5 strst5no
pali, ier ie i d-andana5nji Zidov Zidovu i Ciganin Ciganinu 6rat, mumljaju, kad nabasaju na krv, gdje se je prolila kod klania!
oni zaiedno drile, oni su iedno, pa gdjegodse nastinu. Oni su Znate vi to, To vam ie ono, da svahi Zivi stvor dr56e i trese se
se rasipali i raztepli, oni nemaiu ni svoie vlade ni svoie dri,ave, pred smriu ne samo svojom, neSo i tudjom,
- Ali to io5 niie ono, Sto je meni na pametl Ja znam, da su
4i oni su io5te uviek narod; u svakom io5 Zivi ona slara du5a,
po kojoi se poznaiui iedna im ie krv u srcu, pa -kadsrce io5 udara svi liudi meka srca, iedan viSe, drugi manje, Znate i vi, da
jednomu za drugogd, - ioS su oni svoii, ,,A se mi Hrvati mnogi podade sirotinji samo za to, da mu se makne izpred odiju,
razlepemo, - mi ve6 ne 6emo biti ni svoji, nas ne 6e ni biti. , , Sto viSe, kazal 6u vam, da u ZaSrebu ima druZtvo ,,proti pro-
fo_niie samo rasulo, to ie pogibao i propast, Hrvati vi5e ne sjadeniu"; i tomu druZtvu daju liudi novaca za prosiake (bogce,
ie biti," sliepce) - samo da im prosiaci ne d.olazena odi! A ima i dru-
_ Ovako mi govori njekakav glas i ovako me stra6i, I tako me gih druZtava za sirotiniu i za bolestnike svuda po svietu, i to su
koii put zastraSi,da zaboravim na svaku nevoliu, koja nas biie vam tako zvana ,,doviedna" druLtva ili udeno ,,humanitarna"
i od ognii5ta goni, pa mi onda dodie ova misaoj tt", ne iemo druZlva. Ovakva druLtvane pitaju, lcakve ie tko viere, niti ka-
tako propasti! Ako ve6 moramo propasti i ako nas ve6 mora lrvoSa ie naroda i jezika, nego samo pltaiat je si li doviek i iesi
nestati, o-nda.propanimo iedan uz drugoga, neka nas na miestu li u nuZdi i nevolii, pa mu se onda smiluiu i pomognu mu.
ubije glad, zima, bolest-i nevolia, samo da ostanemo do kraja ,,Pa to ie liepo i dobro, kad samo ima svieta, koii ie dobra
:ygii,-pa neka nas slobodno nestane, neka nam zaiednonestane i i meka srca, pa ho6e da pomogne sirotinji i nemodniku",
tiela idu5e, a_ne da pfie izSubimodu5u, nego h"lol pa Stole Jest, i ia velim, to je liepo i dobro, Ali io5 to niie dosta,
to druEo' n_ego izsubiti,dusu - narodnu svoiu dusu - kad ostaviB t_oniie pravo liudsko djelo, i ako ie ,,dovieEno",Pamtite dobro:
sve svoje, kad ne mari5
samo-pieZiS,da iznese5 Zivu "a ni6ta, Sto ti ie bilo milo i drago, nego Jao onomu, tko deka pomoii i spasa samo od dobra i meka srca
glavu! doviediega!Sva drultva doviednosti nisu i, ne (e nikada stvoriti
Mislim, da nema ni iednoga mediu nama, koiemu bi bilo ba5 nikakve velilce stvari, nikakvoga velikoga djela, Dobro milostivo
posve sveiedno, ho6e li, ili ne 6,eza sto godina 61fi nas Hrvata; i meko srce smilovat 6e ti se samo dotle, dok strada5, dok umi-
svakoga vas, mislim, malo zaz,ebe,kad pomisli na to: da u hr- reS; a dim podnel Livjeti, - ve6 te nitko ne miluie, ier svatko'
vatskom domu ni-nigdie na svietu ne 6e biti traga ni hrvatskoi hode i sAm da Zivi,,
rigll ni hrvatskoi piesmi, a ni hrvatskoi misli, .-- AIi ako .,ra# A za5to vam ovo razlal,em? - Zato, Sto ima i u nas liadi,
niiednomu niie to iveiedno, ipak -ozd. nitko od vas za ta koii, zovu gospodu i imu6nike, da se smiluju na5emu narodu, da
".
 -g--.---g--_ e: Godina 3. ,,DOM." 9L
ne'propane; ima liudi, koii, zovu u pomo6 dobro i mekano srce, Ali odavna ve6 ljudi nisu b,ili ioi u velikom tjednu skruSeno i od
da nam narod spase od raslrla i propasti; ima liudi, koii rnisie, zadovolini s takvim odgovorom, nego srca izpoviede, a onda za prolietnih
da_bi njekakvo ,,dovjedno druztio" moglo po*bei trus6.o t.j su stvar urefili tako, da za ovakvu i lietnih mjeseci sve proude. pro5trr-
rodu, spasiti ga i podi6i ga na Livot. sitnisu ne treba ba5 uznemirivati dak diraju i priredb, da bude do- ieseni
samoga carat a io5 manje EoSa - sve. $otovo, - a onda neka pozovu
- A t9 ie varka.l4l"g: ie liudsko srce,zaplakati, kad pogine hvala rnu i drika budi! - neSo da ljude sa sela, da se dade - ime toi
jedaniedini doviek; ali niiedno p-ani naimeftaniiene e. se tornu moZe i drugadiie pomo6i, i novoj stranci,
makar sqt-raproqao_cieli hrvatlki narod. Milosrdna ko;. ",ipii,,i"ii,
."rii"i to tako, da ti Sospodina predstoinika Nieki se stra5no boie te skup.
o_patica (duvna, koludrica) bditi ie ditavu no6 nad uot"ri"lt -_ ili kojega druSoga dinovnika, koii Sline, koja 6e ,,krstiti" stranku. Ati
pieanilom,,vezati mu rane iblaliti mu boli, - i to je liepo; ali ima vlast - da Sa liepo tuZi5 sudu, nemaju ,razloga, Da nije, kako iest,
ista milosrdna sestra ne 6,eni okom trenuti, aki ditava hrvatska Istina je, kad sud presudi, onda viSe dovjek bi se upravo dudio, za5to se
ai ,,car" ne pomoZe (ako se ne 6e toliko natelu radi toga imena: ho6e
zemlia ostane sutra prazna i tako nestane i smilovati). Ali ipak si bio na sudu, li se nova stranka zvati ,,stranka
na nju ne spada,to se nje ne tide, to nie ne"i["i.g."H;.1";T;
boti: 6;; i*;;A mogao si se braniti, mogao si dovesti prava" ili kako drugadije,
ali nema misli. i svjedoke, pa ti je moLda sud dao Ako ho6ete mene Easak poslu-
To ie on-a velik a nzlika. Dobro i meko srce niie i pravo. A ako ti niie dao pravo' Sati, ja 6u vam kazali dvie riedi o toj
jednoganaroda ni spasilood.propasti,a karnol;" ios ni- moida si i kriv, a koii put ima pravo stvari,
;;dtgl";; valida ii gosp, predstojnik. Svakako Njeki su za to, da se nova stran-
iivot, to moile samo veliha misao. ste iedan das bili iednaki, i to na ka svakako zove ,stranka prava".'lo
Pamtite zato (ier zato vam i pi6em): Nas Hrvata ne ie spa- sudu, gdfa si ti smio tui'iti, a on se su prava5i, A ima i ,,obzora5a",koji
rasulai,propasti nikakav iauk, nikakvo nuii^ni", nikaka., morao braniti. nisu proti ime,nu ,,stranke prava",
:iti_od
plac ,,Bome je to dobro, ako je istina, padu zaSovaraju i brane, to ime. ^Ali
nad sirotiniom i nevoliom nasom,To moze gdiekbgadirnuti
u srce, - ali to nam pomoii ne 6,e.Nas moZe tr.-o'k,rpu"zadrziti, da ie Edie tako." -Kaho niie! Tako meni se sve dini, da je ovo lo5 radun
ie ve6 preko pod BeEom,pa i u na5oi bai za one, kojim je do imena stranke
i spasiti samo narodna misao, A to_ie ona *i.*,-ko;l .a* Dalmaciji i u Istri, a tako ie i u prava. ZaEto? Zalo, pazite: Sto su
na podetku razla{aot.to ie ono, kad'te boli, .t o ti o&.i;d pil, "a* Ugarskoj, I pod Bedom i u Ugarskoi dobili prava5i, aho nova stranka
ili ruku; a tako boli i ono, kad se od rt.roga htrrutrkog" ima ,,upravno sudiste", koie sudi bude .,stranka prava" Do imenu, a
ol"lu u,pravnim dinovnioima, bit 6e'obzora5ka stranki po duhu,
odkida grana.po grana,.kad od hrvatskogu ig"tist.;et"?
i;d;;
diete ?-adrugim, pa s_edrugdje ltiie, a za staio ogniiste ne'marii Ovakva drZava, u koioj moZe5 po misli, po radu, po svemu? , , ,
svaku oblast tuZiti sudu, - takva se Pa kud smo onda prispieli?
na tudie ognii5te nosi, a nJ doma6em vatra trne;"nas ve6,i zebe dti,ava zove t,plenfla dtlava", a lo Dtr, priiatelii dragil Neka se
i sa strahom dekamo: Sad 6e stolietni i tisu6lietni oSanjugasnuti, znaEi, da svatko u toi drZavi mo2e stranka zove kako ioi drago, $lavno
ggaTi,kod koie€p.!g s_egriiali na5i oci, dyedo"ii pradi"dorri, -no sudu lraZili svoje pravo. ie to: kakav je u nioi duh i misao.
a"tlui
kod.koiesa su se odnjihala i ona dieca,koia sad osniiste'ostav- LI Hrvatskoi pod'Banom nemil A neka na5i liudi misle kako im
toga upravnoga sudi5ta. dra€o i Sto im draSo, - nikoga da-
\a1c Hrvatsko 6e ognji5teugdsnuti,. .
nas ne bi smielo biti mediu nama'
Kad ovakva misao obuzme i gospodu i narod, - onda se Dom i rod. koii ne bi bio za duh i za misao
narod nemozerazlepsli, onda ne moze propasti; onda r" Hrvatska opoziciia, kako znate, stranke prava. N'ikoga! Nitko,ne bi
nad ovim ili onim siromahom i nevolinikbm, onda se ne "";."-"
osni- siedinila se ie i stopila u iednu stran- smio iza6i pred lice naroda, tko se
vaiu. ,,fovjedna" drultva, ne$o se narod kupi za narodnu obra- ku, koia se i zove za sada samo ,,Hr- samo i 6as' dile proti onoi misli,
nu, iz^koieonda nastane gosp-odarska i narodno-politidkasloga, uatsha opoziciia". Nisam vam o koia ie vodila i nosila gne tiq4"'
Ako niste svega razumiZli,,- daiem rru* rrj znanji, d;'; toi stvari mnogo ,pisao, a to s viSe kojri su bili uz pok, Antu Stardevida'
razlo{a. Danas 6u vam kazali dvie, Nitko. pa ni oni, koii drufadiie gle-
pero niie zardialo . , . tr^i riedi, a lo zato, Sto 6u poslie opet daiu ni Srblje, ne$o Sto ie $ledao
o tom Sutieti, Sad se pr,ibliZuiepoljslci poh. Stardevi6 i drugi nieki .prava5i'
pcrsao,pa ne bi bilo pametno, da se Rekao tko, Sto mu dra$o, istina je
Malirazgovori. naSemu sv svietu po selima dodiiava I
atu Do ovo: Kad nestane Stardevidevemisli,
I
s tom na5om politikom. Gospoda u I nestat 6e i hrvatske misli, i to ne
Politika. I Aospodin predstoin,ik odsudi na za-
tvor- ili na globu? Krivo, pa ,krivo,
-
Tagrebu, koia imaiu u ljetu- toliko I za!o, 5to fu ie '1" Stardevi6 izmis-lio'
_
Pravna drEava, Je li istina. du | - al,ipomo6i si ne moZe5:Bog visoko, posla, koliko u zimi (a uviek imadu I nego zato, Sto on tt misao die'
vam se koii put dini krivo, kad vas |I car daleko, - kaZu liudi, ,,mno[iorposla")- neka se liepo sad I doia nqiih u najpo{ibel jnijem . dasu
 Godioa 3, ',DOM." 93
92 ,,DOM" Godina 3,
ponov'i6, bez straha ju branio uspr- Sad je pro5lo 300 godina, Sto je
Pita se: Bi li to bilo za nas
nrvi Evroplianin,
-tu i to Portu$alac, Sva5trce.
kos svim porugam, i za nja posto- clobro, ili ne bi? - Kad su njeko-
jano i strpliivo stradao i tako snla- itupio na zemliu, ier Evropljani
lriko godina pred smrt pok. Stardeviia Liute se na molitvu, Jed.an za-
sio toliko, koliko mi io5 ni procie- iznesli to pitanfo pred zafrebadki sa- nisu priie za nju znali. Poslie su ju
iztraiivali Spaniolci, Francezi i En- stupnik Sjedinjenih DrZava ameridkih
niti ne moi,emo,.. Pa da njegovo bor, - bio je pok. Stardevit, - proti ustao je proti tomu, da vlada Sjedini,
ime odvra6a Hrvate od hrvatske tomu, Rekao je u kratko; Dosta ie, alezi, Doma6ih liudi (trcoiisu bakrene
-boie
po licu i po tielu, a hodaiu €oli) Dri,avi, po5alje svoga dovjeka na sla-
misli! Pustimo imena, sva prolazna Sto je jednoj stranci zlo, koja je u sa- vu, kad se bude krunio englezki kralj
imena, __ a drZimo se misl,i! Ne- vezu s 'MadZarima, pa za5to da bude ima ve| vrlo malo (molda ni 200,000)'
jer su uni5teni i ier umiru. Eduard VII. On je zalo proti tomu,
mojmo se boriti za ime stranke i drugoj! Ali koiu godinu iza to{a - Sto je Englbzka ,,samovlada" (mo-
prava, ne{o za njezinu misao, Ako poslie smrti Stardevi6eve - bio je eitava ie Australiia Pod Englez-
narhiia), t, j, Sto niie republika, nego
treba (a treba!) da koga ,,progu- nasljednik Stardevi6ev, prvak,,disie kom: to su en$lezke ,,koloniie", o&- se njezin krali piSe ,,po milosti boZ-
tamo," ,,poideremo" i ,,uniStimo", stranke prava", Jos. Frank - bio ie seobine (ima ih Pet), koie ss same joj", a - davi u Africi dvie repu-
- uni5timo onda i zadnji trag onima, za to, d,ase Dalmacija sjedini,pte*da vladaju, samo im enslezki krali irne- blike, hoie da uni5ti ,Bure samo zato.
koji su proti prava5koi t, j, proti je sve bilo, kao i za Zivota Starievi- nuje upravitelja fguvernera).-Stanov'
Sto ljube svoj dom i Sto ga brane. -
djedovskoj hrvatskoj misli, ili su 6eva, Poslie je bio z4 to barun Rauh, nici su malo ne sanr,iEriti (t, i. En-
Na to veli hrvatski ameridki list
sad za nju, a sad opet mogu biti i koji je takodier ,,madZaron", samo glezi) i 100,000 l.liemaca. Zemlia ie
,,Branih" u eikagu (Chicago), da se
bez nie. Uni5timo sve kukavice i mu nje5to niie pravo od sada5njega iajzgodniia za paiu. Evropliani nisrr Ameridani nemaiu pravo rugati En-
petljance, kojri su svaSda i ovamo i bana [govorilo se. da bi on sdm htio tu naSli nikakve dru$e detveronoZne glozom, jer su i Ameridani oruZjem
onamo, i opet nisu ni ovamo, ni biti ban, kako mu ie bio i otac). A Livine osim njekalcvih velikih zeceva,
osvojili Filipinske otoke, jer i onii ve6
onamo, koii vazda i uviek samo to- danas su za to siedinjenie i ,,mad- mi5eva. Sto li su.
trebaiu sve viSe voiske za otimanie,
boi,e ,,promi5ljaju", a u istinu se
iargni", pa i njeki ,,narodnjaci" u i jer se sabor $edinienih DrZava
boie za svoju koZu, ier nemafu hr-
vatskoga . srca, Uni5timo to, pa 6e
Dalmaciii. Nauka, umieeei knjiga. ameridhih po6ima - molitvom! -
Bi li to bilo dobro, ili ne bi, na Sto treba drlati do naslova ,,po mi-
opet oZivferti hrvatska mladeZ,- opet to se ne da odpovoriti Sto ie to ,,paiam'n? euli ste losti boZjoj", lo je ,,Dom" vef razlo-
(.e olivieti hrvatski 6lradovi, opet 6e -Moglo iednom riediu:
Bi, ili: Ne bi. bi biti i jedno stalno, Sdie tko komu kalez ,,Ti ne- Zioi ali pomoliti se Bogu priie posla
se na6i ljudi, koii 6e nas izbavili zlo i dobro, i to po tom, mai o tom ni pojma". A to hode - to fo svakako liepo, A Sto tomu
i 4*go
ove stra5ljivosti i pospanosti, ove kako hismo se dalje vladali. Ho6emo recl T't ni ne zna5 pravo, Sto j'e to pri$ovara nal ,,Br'anih", - 1o ie zato,
prave sramote narodne u koioi smo li, da se Dalmacija siedini, - onda i to, Vi5e puta dovjek zbllja Sto je to - ,,soeijal-demokrartski"list,
danas. A aho to uni5timo, nije nam treba raditi ovako i ovako; a ne 6erno pravo ne zna i ne razlikuje, pa zalo pa misli, da mora zato biti. i bezboini'
ba5 mnogo do rtoSa,ho6e li se nova se desto 6uje ona rie€: ,,Ti nemai
li, onda treba raditi opet drugadiie, list, Nema pravo, to se razurniie, '-
stranka i zvati ,,stranka prava", je, a onda,.. ni poimo". A" i tei.ko je vi5e puta i tko razumije,
bi to bila u istinu stranka prava,' a pomisliti, a osobito je te?ko lrazali,
ne samo po imbnu, Kako ia mislim, Sviet. 5to je to i ,to. Da vas tko upita na Kr5danska poniznost na be6kom
nikoga ne smiie smetati ni ime priliku: ,,Sto je dovjek?", - kako dvoru, Znate, da ie Isus Krist u
,,stranka prava" - ali svaki Hrvat, Australifa i Oceaniia, - lo ie detvrtak pred smrt oprao noge svo-
biste odgovorili? Kad su tako pi-
a. ne _samo prava5 mora pazili i na- peti dio svieta, kako mnogi zna!,e. jim udenic,ima.Na tai spomen i da-n
tali staroga iednoga mudraca Sr6ko-
stojati, da nova stranka ne bude lrvi ie dio svieta Evropa, drugi: fa, odgovorio ie: ,,eovje,k je llvolinja dana5nji peru noge na Veliki detvrtak
po imenu stranka prava, a po Az4a, treli: Afrika, i to je ,,stiri svi biskup{, i to dvanaestorici staraca,
sviet", t, j, davno poznati sviet; a na dvie noge i bez peria". Ali srr-
svem drugom sva5ta i ni5ta, tradan mu je drugi mudrac donio Ali isto dini i bedki cesar, i to s veli-
Amerika i Australija - to je no.ri
kokota (pievca), koieSa je prije do kom paradom. Tu se skuPi sva c9--
. - I madiaroni bi htiel,i Dalnaciiu svist,
sjediniti s Ugarskom po Hrvatskoj, gola operu5ao (oskubao), pa ga pu- satska familiia, sva sila prvih veli-
. Australiia le1i. pod Aztlow ri
aK9 Je rstina, Sto se duje. KaZu, njeSto ie mania od Evrope, a velika stio pred ono6la mudraca i rekao: ka5a i sluZbenika, Usred dvorane
;
9? " to.-. poslu hoda i ,izpitufe ko- je 12 puta toliko, koliko sve zernlie ,,Eto, to ti ie tvoj doviek; to je 2i- prostre se bielim velikim stolniakom'
jekoga jedan bivSi ministai, Iiok ie p_odvladom bedkoga cesara zajedno, votinja dvie noge ibez perja'. i oko nieSa se posafi-u t2 sfaraca'
prava narodna stranka traiila, da se (Ima bez otoki pieho 7% mihiuni Tako mu je htio do^iazati, da nema Starci su dbudeni du€i crni plaSt'
Dalmacija sjedini,,,madiaroni" rri.u detvornih kilometara,) Otoci oil<onie
ni pojma, Sto le to touieh, ili da a oko vrata imadu bielirubac. Sada
htiqU, a sad ho6e, jer sad bi htieli i zovu se jednim imenom Oceoniia, ne zna kazali, Sto .ie dovjek. - A dolazi cesar s familiiom, a oko njefa
- MadZard. Treba Dalmacija Madla-
t.-j, ,,Pomor1e",1er ie to mnogo ze- sad vi Stud:irajte,imate li vi pojma, sve6enstvo i sad se podima Parada'
rom, ier oni ho6e veliku vlast i v'ladu mlig ragipano po moru, deset puta Sto ie touieh. Onda 6emo dalie na- Velika5i dodaiu cesaru iestvine' a -on
na Balkanu, a za to je nuZdno more toliko, koliko ima svih hrvatskih ze- staviti raz6iovor o pojmu, Ne 6e vam ih me6e pred-starce, ali starcj ne ie.1
a oni mora nemaju, malja (1% rnilijuna detv. kilom), ni to biti na Stetu. du, nego 6e i jestvinre i posudu uzeti
 t'DOM"' 95
,,DOM.,' Godiroa 3. Go'di'n'a3'

obrisad, kojim obrise onu kap vode / to ne bude sve ledan bies, t, i. 1ko bi i treba,lo, eesi neka izd'air,t'i tr$rr'
sa sobom ku6i, Sad velika5i izuvaiu
i e" i dalje kupovati niemadke robe, vadke novine u ruskom ieziku, inade
starcima obudu, stav,ljaiu im na ko- s noZnoga palca, a detvrti sve6enik
ljena svima jedan dugi ubrus (obri- ondu motuiu lz dri,ave be6kolia cj- 6e se i u tom dosietiti Priie Niemci,
kadi tamnjanom, Tako to ide kod
sad), sve6enik dita evangjelje;kako svako6iastarca, a kad je gotovo, cesar Jut" Lttpouati samo de5ku robu' To
ie Isus oprao noge, a na te riedi kle- opefa ruke, dadu mu dvanaest kesa
kne cesar pred starca, drugi sve6enik
izlije starcu na nolni palac kaplju
i u svakoj po sto srebrnjaka, pa to
porazdieli starcima, I tako ie pirada
Stoie novadomai Posvietu?
vode iz zlatne posude, tre6i dri,i zdie- gotova, urediivat 6e th
a urediivat ih
novine,
novine, iedan dovjek
ie
licu pod nogom, a sluga mu dodaie Po hrvatskoi zemlli. (Martin Poli6), koii ie na.Pisao
fMartin n ve6
i"dttu knjigu, da proslavi sada'
Hrvatsko sveuEili5te ima samo "ielu Hedervariia, Ako kani-
inieda bana Hedervariia'
Sniega kani i
iedno, i to u banskoj - Hrvatsko-j u novine pisati samo za to, rla
gospodarstvo
Narodno i zdravstvo. Ziit.b". A Hrvati i Slovenaca ima
svoie
svole
pa i dalie slavi i hvali, onda bi moglo
i-iZuun banske Hrvatske do dva mi- biti i bez tih novina, Premda su u
vlada rado pomaie, Zato Ee novi iii.t"u, - pa kud oni idu na visoke Osieku potrebne barem iedne hr-
Poljodjelstvo. ministar slabo Sto opraviti, ako ne si;i"? - U B"d, u Stajerski Gradac vatske n-ovine, kad imadu dvoie nie-
DrZavna podpora poliodielstvu, dade nriSta,,k5efta". i u Insbruk, a to Ponaivi5ezato, Sto madke, Istina je, tamo se sPremaiu
U svakoi dri,avi, a osobito u Ugar- Kad ved glovorimo o tome mi- zalrebadki izPiti ne vriede za one ve6 deset, petnaest $odina na5i liudi'
skoj, daje se velike podpore fa6ri- nistru, moZe se spomenuti i to, da hiiuttk" t"mIi., koie su Pod Bedom' da izdailu novine, ali im se njekalco
kama iz drlavne kase, t, j, od narod- od njega nitko niSta ne odekuje, jer I tako mladi naSi ljudi moraiu tro- Dravo ne 6e' Ali kad niie druge, neka
noga novca, a po'ljodjelcima malo, iii ka"Zu, da ne razumile, tai posao, Sit,iu tudiem svietu i muditi se s tu- ,,madZaroni" izda|u barem-iedng g1c-
llita. -Zato_se je i u Njemadkoj i u dlim i"rikom niemadkim, a ne dadu koliko
Novdarstvo. itii Zalo ie Dalmaciia i '6e,ro.titt", barem 6emo vidieti,
iL
Ugarskoi digla ve| podavno nova imali predPlatnika.
stranka, koia ie proti tomu, da se fa- Istra "'Zatrebl
puna nfe'madkih i taliianskih
Stedione u Ugarshoi niekako su U Istri, u obeini volosko-oPa-
brikama (industriji) i trgovini daje !o- dinovniki.
divno uredjene, kao i kod nas nje-
Ved se mno6io fodina buni hr- tiiskof, bili su nedavno izbofi za ob-
lika podpora i druSe pblak5ice,-a za koje. Pomislite; ima Btediona svoiih
vatska mladeZ, Proti tomu, dok- se einskii zastupstvo, pa --su izabla2! i
poljodjelstvo se ne mari. To su tako nova-ca 50.000 (pedeset tisu6a), a eestiti ljud-i, Hrvati' Taliia-
zv.ani ,,afrarci" ili ,,polja5i", Mediu naookon nisu u Bedu smilovali i
tudiih r4.olaka poldrug milijuni I
oUleuti fza sada samo da """i i""siniemskutari bili su podeli ra-
niim-a ima dosta velika5a, koji imadu tako se dionidari tove tudiim novcem. "obe6ali") ""Si proii nama, ali se napokon nisu
-S1e- 6e od sada zagrebadki izpiti vriediti diti
zemlji5ta. I mno{e su vlade u neori-
lici, kako 6e se vladati u ovoi stvlri;
kad je sviet tako lud, pa aii"
i za hrvatske zemlie Pod Bedom, usudili ni 'rrrirrro, kod izbora' lzbori
pokazati
dioni na duvanie trideset puia vide Hrvati u Amerisi, PiSe se ,,Domu" ."-o"8ai u redu, -bez buk.e i
hge" I p_omagatifabrikama i irgovini, novaca, nego Sto ciela Stedionica piiandovania, - Ovo ie dosta vellka
ili poliodie,lstvu, iz A;lleghenya 'ne u Am'e'rioi, neka 7?
O toi stvari rekao je nedavno u
ima, A kolika ie tu sigurnost za
sada nilta pi5emo u ,,Domu", itvar, Sto ie ova obdina u hrvatsl(-lm
peStanskom saboru novi u6larski mi-
novce, vidi se i po tomf Sto se ie
kako ie Hrvatom u Americi, iet - ;i;;;;i"; ie opatiia mjesto na sla-
nistar trgovine, Horanski (priie njega
ne'davno ustrielio opet iedan ravna-
,,mi sada ru5imo staro i sebidno, a su. To ie na obali morskoj' a od nte-
teli St€(dione, nieki- Samuel Au{en- postavit 6emo Sto boliega. Kad se koda viemena dolazi u O'patiiu mno'
ie bio Hegedu5): da se m'oZe iedic Stajn. Cini se, da ie iidov, ali to niie do"svieta iz bliza i daleka, da tu na
s druSim sloZiti, t. j. da niti fabrike prodisti, probistri, onda pi5iteI a za
smetait-rpoljodielstvu, niti poliodjel-
nevolja, n_egg, je nevolja, Bto ie siro- sada ne, ier nemate Sto dobroS na- irotu pod bla€im nebom Po6ine i da
stvo fabrikama.
tinia ostala bez novaca. pisati, a pisati zlo - nema koristi," se lie8i. Dolaie ovamo i velika $o-
je_ istina, - ali najteila de Hajde, neka bude! Samo ie to .ooJ", uoiuode i nadvojvode, Pa9:.,i
. ,I."
to biti u Ugarskoj, jer tamo (kao ni
Trgovina. na5a nevolja, 5to eto i u Americi l""fl"ti t", pr. krali rumunski i Ardki)'
u . Hrvatskoj) nema dosta doma6e Hrvati naivole - ruSiti ,,staro", A Zato ie u Opatiii sve vi6e stranaca'
robe, pa treba dati pripomoi fabri_ _ NiemaEka roba u Ruskoi ne 6e kad 6emo, ljudi boZii, sagraditi do_m, L;ti Ju dosli itb.ttto* za kruhom
vi5e_tako prolaziti, kao do sad, ier

Iuil,f
kama, neka i,ivu I .l"Z""dor".et lildi, ako budemo neprestano ru5ili? Ne ;-;J; iemliu, a sada rade Proti
1 neka ne ide novac u tudjinu.' To
ig igdno.. A drugo i glavno ie ovo;
su Rusi, a osobito Poliac,i u Ruskoi
siti Niemca. Ye6 ie i. vrieme bilc.
Zato se iz BeEa staraiu. da bi svoiu
bi li se Stogod dalo i pokrPati
i popraviti? Nije li bolie i u sta- ttr:,1'
*ru*x:t*: i ff#;
.., ofro i na OPatiiu. Ali ako.se bu-
u. ugarskoi ima preko 900.000 [t. i. rom domu, nego u - nikakvom, ili
rati u Rusku? Ako id io roba onih d"*o u"rda oiako-vladali, kako smo
blizu. jedan miliiun) Zidovd, a znate, u tudiem?
qa zrdovr ne oru i ne kopaju, ie to roba, Sto bi ju Bed htio protu- Hrvatske novine u Osieku izlazit se kod ovih izbora, P4 io5 i botte'
'"" A-kut
Zi_ rati u Rusku? Ako je to robJ onih - ostat 6e Opatiia hrvatskl'- Ua-.o
dovi u Ugarskoj pokazaiu 6er sd Uskrsa, a zvat 6e se ,,Dart",
Niemaca, koji su pod Bedom, - to Bit ee to hrvatske, ali ,,madZaronske" Bog i Zivieli desti:ti istarski tlrvatrr
najve6i MadZari, ba im'madZarska je sve jedan bies. Ako Rusi ho6e, da
 ,,DOM," Godina 3,
List hrvatskomu seljaku za vor i nauk.

(o8c'*li'ffitill
hova vodje pod bielim zastavan*b
?o slovjenskomsvietu. doSli u grad Pretorriju. (Tai su
Ruski narod ipak niedto vriedi grad Englezi osvojili i u niem
ruskomu caru, Kad je ovih dana ruski stoje; a neprijatelj ide na dopiovor
car pozivao predsjednika Lrancezke k neprijatelju pod bielom zastavom,
-"r','l::
r?Oy_:
_"
D
\s| ffr]'\St/til ureuntryoiopiro,.

republike k sebi, pisao mu ie: neha i onda mu ne smije nitko ni5ta), Ne,
dodie, pa 6e vidjeti, da je rushi zlna set Sto su uSovorili, ali se zna, V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C '
norod za Franceze, Tako eto da i englezki kralj i,eLi mir, jer 6e se
pi5e ruski car, koii vlada po svojoi za lri mieseca kruniti. flf Cienaie ,,D0MU"naznacenana omolu'
volji i ni5ta ne treba pitati naroda,
ier tamo narod nema prava birati
Razne viesti. Broj r lll 10"travnia1902'
u detvrtak,
U Zagrebu, illGoil. B.
zastupnikA, kad ni nema sabora. Pa Umro ie kardinal Misiia, nadbi-
ipak sileni tai car pazi na volju na- qkup u Slovenskoj Gorici (pri moru),
roda, A dru$dje, gdje se narod pita Bio je seljadko diefe, a rodom Slc-
za izbore, sastaju se ve'lika gospoda, venac iz Staierske, ali je bio ve6i
?
Hoeeli seliakbiti uviekzadnii
liovore o bratstvu i prijateljstvu, a i prljateli Nienr,cu i Latinu, neEo nama je istina' i na
ne pitaiu, je li to pravo narodu. Da seliakasvatko dtili za zadnieSa "-g.Yi*t'to
Hrvatima i Slovencima. U Rimu su na jedan-put
ga cienili i poStovali, pa i kardina- to se mnogitu1e',Xiitt tt"" hut"itu1tti, iet to
Po tudjem svietu. lom imenovali. Bio bi moElao po- - ;; ; J'"gJi". A ho6emo!, da p99t1":dru$adiie'to iest'
U Ugarskoi nije sloZna vladina stati i papom, jer se papa izabira i"'b"#;;ili)ia"fi,
"".tiil
Il ."ipri Zaltoie seliakdp"*:
rrebazia-+it
(,,liberalna") stranha, jer je nedavno samo izmedju kardinali, zadnii,za5to g^ atii-;^-i"aii"g"-? Kad b1 se to znalo,onda bi
.. luko i tomu pomoglo,da sllfak ne bude zadnii'
u niu pristupila i madZarska narodna Umro ie Tisa (Tisza) Kalman,
stranka, pa bi sad i niezini liudi nje$da5nji ugarski prvi ministar. Bio n3
htjeli nrralovladati i zapoviedati; koii ib rodiak sadainjemu Banu, Hrva- Yi znate,sdl;i;;'U^a it'dovjek zadnii' Tko ie,zadlil, a
to od njih htio bi da bude rnrinistar. tom nije bio prijatelj, toga nitko ne $ledai ne pazi' pa bilo-niemupravo' ilr krrvo' D-odie
Sve ie to prvomu ministru Selu _ Ceste u Zagrebt bit" ee skoro po- il"?-;" i.i" ."ti?t rr,pto.,riit" simo jednu-stvat'.tt'9t'ovo:
(Sz0llu) neprilika, ier mu sabor jo5 kaldrmane ili popomo56ene,i to fino, ;;l'iL;;-i;iloe. g.J eospodina,pt bi,9
-foai""t to.bas najmanii.$o-
nije odobrio proraduna (novaca) za samo se jo5 ne zna, hole Li se i za spodin,recimo p;;;. q9" g-otpl{ina ipl u sobi kakav
{od. 1902. to upotrebiti asfaltna smola, ili ka- a";;4il ?" bitoji.obiinski Sospodin
Ruslra i Francezka zavladat Ce men, ili drvo, Liepo 6e svakako biti,
takav stolacn.u ;;;i;;il
cielim svietom, - ako bude sre6e. a i - skupo, p.""ar" .Ji"f.",;;-;d;" prideka,
i J1"a9et do! {odji:: +i*:
ied, Ali ,,"kubibiio ib." toSa,da niiekoii,put d1u$9$a'Lna!-e
!
Do sada se ie mislilo. da rusko-fran- Za naie Plitvice piSu fe,dne en-
cezki savez i prijateljstvo vriedi samo {lezke novine, da takve krasote nema i sami vrlo dobro, sto seliak moze duti i doLivietlod.,$ospoc;'
za _onda, ako bi se StoSod do$odilo na svietu. Flitvice - tako se zove -- A aoaf", ,""i*o, niekakav nietko, s-arnoneka niie selialc'
u Evropi (ako bi n, p;. Nia,madka sedam iezera u Lici, Sdje voda pada ni u seliadkom.e'i"fu;^; i". Niemac,ili ako $ovori
navalila na Rusku, ili na Francezkul, 'rz jednoSa iezera u druSo, Da
A sada, od kako su Englezi sklopriii ima do tih lezera leljeznica, i5lo bi
"r"Uitr,-'"f.o
niemadki, go.ilJiloa;.h ustanei izadie.pre,! iie^e,1!3i I
savez s Japanom (to ie na moru uz tamo vi5e i na5eSari tudje$a svieta,
"as ,,Sto i"rrolite?", a onda--muprimakne
kioni se, upitai stolac
Kitai), - iivila je'rusi<a i Lrancezka Ali Sto 6emo, kad svi skupa Hrvati ka1et,,Izvolite#;i-rilrli,-"a;";h ,,,
6r Vas-poslu1iti" A ti'
vlada drugim vladama, da rusko- ne mogiu sagraditi ni pol pedlja i,e- moi dragidika,koii si i sim *oZd" *i stolic pomogaokupiti'
trancezki savez vfiedi i za Aziiu, ljeznicel. -
Sad su Englezi i Francezi oeiti
ti ne-znaS,kako se na niem siedi,
prijatelii; Niemcu ie sve to drago,
Grad Bed ima du$a 285 miliiuna
"'u- Kruna, (To Recite,ie li, lli niie tak'o?- N"'ptl$ovarami?' U1:,9dj"^T:i
ie po pritrici detiri puta kaDutu 1 crPe-
ier misli: sad sam'ja siguran, klad toliko, koliko banska Hrvatska ima $ospodaho6l da podasteprido5lo$a$o;no{i"3 y govorili sokter
Fr_ancezi Rus ima posla i Englezom na
Sodinu svegla dohodka - skupa lama. To ie liepo, ta6o i treba, pi--*]uf.'ut ba5 i
sto
i Japancem, s onim, Sto daie u zajednl,Eka kasu U"r.i.t"i,'lfi-pt'"!o"si;,.;.- Alt *-"''i se niekako dini krivo,
koii
Buri ho6e mrir, pa su dva nji- u Pe5ti). nieki tako ne paze ina seliaka, koti ;;^; kaputa ni cioela'
nezna sokter bosokter, ni pre$o siolo', se oblaSi onako'
""€i
tako'.
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu. kako se je obladio nieSov died, a i $ovori
-- tu nema pomoii
Ali badava mi se 6ini krivo, i.uo-l vama'
 ,,DOM,,, Godha 3. Godim,a 3. ,,DOM,"
ni danas,ni sutra, - negiosve po malo, Sve po malo 6e do6i I Dok su njegda jaki tiudi, iunaci i voivode branili i vodili
do toSa,_dani-seljak ne 6e_biti zadniini mediu drugom gospodom,
narod, narod ih ie postovao i slavu im pievao, k.9 ono Kralievi6u
a kamo li mediu ovom malom gospodomobiinskom, Akaa 6,eto
Marku, Ali kad iu junaci postali nasilnici i tladitelii naroda,
biti, i kako 6emo do to$a dodi, to sam vam nakanio razloliti.
sloZio se narod i zakrenuo im vratom; tu se ie do$odilo ono: Dva
Najvige neprilikA medju liudima nastaie zato, sto svi ljudi lo5a ubi5e Milosa,
nisu iednaki, pa tako ie nastala i ona neprilika, A kad svi nisu Ali davno je ve(,, Sto ie tako bilo, Danas ie dru$adiia
iednaki, onda nietko mora biti prvi, a njetko zadnii, - to se iakost, koia vlad.a,ato ie imetak, Sto su nie$da bili iunaci, to su
tazum\e, huttur bogatasi,Pa kako€od ie bilo moguie, da su se slabiji sloZili
Sad_akopomislimo: zaito svi liudi nisu iednaki, laho iemo proti iakomu, tako se danas slaZu siromasi proti bo$ataSom,I tu
se d_omislitil priznali,_d"su dvie stvari, koje iednoSadovieka vode ie podetak onomu, o dem se raz$ovaramo, t, i, tu treba da se
pred.{rug ei.dizu nad druse, A te dvie stvari - to ie lakost i parnet,
zemljodielaclati posla, da ne bude-uvielt zadnil
- ,Razumiie se: Ni_sAmBog niie svim liudem'dao jedniko ja- Kako? -- pitate. - Pazite. Nieki kalu, a i ,,Dom" ie ve6,
kosti i pameti, nego iednomu_vi5e, drugomu manie. Ali ako ie'to pisao: Prosvietite seliaku Plmet, naudjte_ga 9v-9i ono,-dai-"_*g
igtinl, ie li istina i to, da su ba5 samo seliaci dosli na sviet nai- Lnania, - pa ie se i on podi6i, ne (e biti zadnii, - Ali oni, koji
slabiji, i da baS oni imaju naimanie pameti? Je li to istna? ovako Sovore, zabonvliaiu ovu veliku stvar: Istina ie: Dva loSa
Nije to istina, nego ie to ovalo:-Seljadki t, i. zemliodielskiie ubi5e Milo5a, - ali niie istina, i nikad ne ie biti istina, da bi i
posao tallav, 4" ig doyi-ekuz zemliu privezan. zanatnih i irgovic
stotina, i tisuda bedaka i tupaka, - a kamo li dva! - da bi rekoh
ide po svietu, i sviet dolvzikniemu; izemliodielac ne moze"svoie i tisudu bedaka sloZnom pamedu nadvladalo i iedno$a iedino$a
zemlie Jrprtiti naledia, i niiednoga svoga posla ne moi,e otrgnuti umnika, t, j. pametna dovieka,
o.dzemljet on-mole livieti,,a da gotovo nitia ne ostavi svoie Z.^- To je onl velikarazlikat, Dva slabidamoSuviSe,ne$o iedan
lje.i.svoga sela,A znale, da se Eovjeku brusi pamet r.*o mediu junadina,a tisu6e siromaha,kad se sloZe,mo$u opet viSe,neSo
svietom,_egvielia ie pamet kao dragi kamenl drasi kamen ima
svoju-vriednosti sa-mza se, ali za sviet vriedi samJonda, ako se iedan bo€ataS;ali neka se sastane deset bedalca,oni 6e zaiedno
biti jo5 bedastiii, nego svaki sAm, a kamo li da bi bili pametniii
izsladi-i izbrusi, a brusiti €a-ne mole nijedna druga stvar, nego od iednoga jedinogf umnika! Nikada! I na5a rieE kai,et Gdie ie
luTlo dSufi draSi kamen, Tako i d,ovjedjapamet: oia ie tupa sie mnoSo babA, tu su i dieca kilava,
dotle, dok se ne sastanes pameiu dru$o$a dovieka, pa se onda Zalto vam ovo na pamet dona5anr,?-Zalo, da vam poka1em
to kre5e i brusi. Tko .nije ni5ta vidio, tal nlSta ni'ne .i^, p^ put, kojim seljaci moSu do6i do toga, da ne budu uvielc zadnil
T.t i". Bog d.aonaiboliu i najbistriiu pamet, - ta p"*"i Lstaie ""kuu A za to su dva razlidna puta,
tami i ne svieti se, Hode li seliaci-siromaci, da se podignu iz svo$a siroma5tva,
...To 1am-ie_dakleprva neprilika, Sto seliah zemliodielacnema da ih ne dave boSata5i,- mogu do toga dodi samo slo$,omi svi
prilike, ji tako pamet
.da dodie u sviet,.da vi5e vidi i Euie,i da zaiedno.Tu vriedi ona: Dva IoSaubi5e Milo5a, - premda mi ne
izbrusi i da se naudi vladati i zivjeti s drugim svietom, osobito treba nikoga da ubiiamo, ili kakvo drugo zlo dinimo, neSo samo
s gospodom, da se branimo i dignemo,
. A-druga ie nepr-ilika,-Stoie zemliodielac slab, Ne misiim ia , To ie iedan pui, Posve je druSi put, ako ho6emo, da se oslo-
na to, Sto svaki zemliodjelac nije iak kao medvied. ier znam,da bodimo i obranimo od onih, koii su pametniji od nas, pa nas pre-
F:di" seliacimaima mnogovi5e'iaftihliudi, negomedj" trg"";l*. ziru, zametavaiu i za nos vode, Tu se neka stara i neka radi
t gospo_dom. Ali danas ne vlada u svietu samo tjelesnalakost i svaki sd.mza se,
lT1S";Istina ie, ona i danas dosta uriedi, ali ne vfiedi, t bfit o ie
niekada
Pazite, Sto vam govorim: Ako se seliaci sloZe,moSu se ob11
vriedila, Nigkad su naijadi liudi bili prvi iunaci, voivodl, niti od bogata5A,koli lh drle u Sakama; za to ima nade. Ali'
gospodarii vladari, Sviet je sveio parnetniji pamtitennema nikakve nade za lo, da bi mno5tvo naroda mo$lo
,i", miesa,
dglaVi iedan k drugome, pd srre .rri5"
".srre.,rise
vriedi ona: Dva na primier voditi politiku, Tu vriedi vi5e jedna mudra Slava,ne$o
,.": "i59
Iosa ubi5e Milosa, Sviet se udrr:puig,slabi se slaZuproti miliiun ludih,
i zato danas.iakost manie vriedi. b;" d iakomu,
j" r'^rloiii', U hratko dakle re6i 6emo ovako: Hode li seliaci, da budu
pa malo bolie pripazite. "";;;d"
 100 ,,DOM.,, Goalina 3, Godioa 3, ,,DOM;"

:
vi5e vriedili pred bogata5ima,treba da se sloZe;tu moZebiti na
pomod i naisiroma5niiii naibedastifi,Ali sim iedan ne moZe u
F,
uz svaku postavimo io5 niezina mula,
toj stvari niSta. - Hode li naprotiv seljak, da ga drugi po5tuje, Pogledaite hrvatsku seljanku tamo od Vinkovaca, dolie me-
i da $a za nos ne vodi, n, pr, u politici, -_ tu se mora starati diu Savbm i Dunavom: po odielu, po drZaniu i po vladaniu vidi
svaki sAm,da otvori odi, da si nabrusi pamet, da uzmogne u po- ioi se, da ie tt njezina vlada, Odievena je liepo i bo$ato, - pa
trebi ne samo odkresati i odgovoriti, nego se ne dati ni za nos ne bilo u.kuii koji put ni zrna soli; drZi se, ltao da sav sviet
oovesti,
' na nju gleda,a v'ladase slobodno,otvoreno, kako se i vlada onai,
'sam
Jednim i drugim putem dade se mnogo udiniti, i ve(, se je koii vlada, Elia fied,vriedi, -Istina ie, $otovo sve odielo, Sto
nje5to i udinilo, Prvi se ovai put zove Sospodarska organiza.cija, iena nioi, to je ona sama izradila svoiom rukom, to ioi se mora
- a to su n, pr, ,,Seljadke novdane zadra$e"t a drugi put - 'priznati.
Ali se mora re1i i ovo dvoie; Je li bla$o bilo gladno, je
to je naobrazba zemljodielca,Od onoga prvoga puta i nadina,t, j. ii kruh bio umie5eni t. d,, dok je ona vezla sebi slrute i rukave,
od sloge, od toga se moZemomnogo nadati. A Sto moi,e seljaku -- za to ona ne pita; a druSo: dukati mali i veliki moraju biti
dati prosviel,enjei,naobrazba,da ne bude zadnii,i StomoZeseliak pod vratoffi, p4 makar i5li volovi na pazarl -- A kako se drii i
u toj stvari posti6i, - o tom iemo se ioS potanko raz{ovoriti, i Njekoliko riedi o tom bit 6e vam dosta: Niezina se ried
to zato, Sto ima liudi, koii kalu, da u toi stvari mora seljak biti "ludu!
svuda dule,- koliko u kudi, tolilco i na dvoru - u kolu, Koliko
i ostati - uviek zadnjil niezina ried vriedi u kudi, vidi se po tom; Sto ved i vrabci nd
krovu pievaju piesmu: da su i,enekrive, Sto su se stare kude po-
Hrvatii njihoveZene. dielile l raztrgale, A kako se tek niezina duie u kolun pa bila ona
djevojka, ili sna5a!Tko iz kola prkosi svekru i svelcrvi,'ako ne
Nije mi na pameti, da govorim o hrvatskih gospoiah,jer su prkosi sna5a?Tko 6e izkolapred cielim sel,omprigovoriti,i popu,
danas gospoie po ditavom svietu u mno$om jednake, ili ba5 i lko mu ne 6e opet snaia? Tko 6e bolie skuditi momka i dievoiku,
posve iednake,Mnoga dana5njagospoiaFlrvatica jedvase koliko ako ne ie ZenCkoiz kola? - A postavite sad uz ovu selianku
nzlikuje od gospoieNiemice, ako se ne nzlikuje od nie u Stednii, niezina dovieka: Slaba5an ie to obidno dovuliak, na niemu $ole
jer ie poznato,da su Niemice vrlo Stedlj|ve i duvarne, a hrvatske biele Sa6ei ko5ulia opasanatkanicom, ili remenom,moZdakaki
gospoie. . , Ali daimo im mira, pa pogledaimo malo hrvatske prsluk, pa onda na glavi klobuk, a na no$ama pro-sti opanci, u
selianke. ustima lulica, - i ttvam je gospodar svoie ilenel Ona ie prama
A ie li vriedno pogledati na taj Zenski sviet? Po nidem dru- niemu kao kraliica i gospoia!
Som ne moZe5i ne 6e5tako lako prosuditi, 5to vriedi dovjek, Sto Tako je na jednom kraju hrvatske zemlie, - tamo, $die
vriedi dom, i Sto vriedi narod, - po nidem drugom taho, kako Zenavlada, amui, strada,
po lenlIma na5 narod za to i svoju ried, - ali mi sad niiedna Na drugom el<raju,tamo na $olom onom kamenu, - tu ie ba5
ne pada na pamet, osim ako hodete duti onu staru, d,a Lena drEi naopako svi=etod ovoSa.Hodeteli lidanku, ho6ete li dalmatinsku
tri ugla na ku6i, a muZ detvrti, , , . ako vjeruiete. zagorku, ho6ete li herceSovku, - to vam ie iedno, ier se-za ni',
Vjerovali, ne vierovali, svakako ie istina, da se po i,eni jednu Sotovo ni ne zna,-Mala5na ie i slaba5na iedna i druga i
moZe naibolie poznati dom i cielo Sospodarstvo,a to zato, Sto treia, jer ju ubila od mladosti svaka muka i nevolia, Na Hrva-
bez Lenei nema doma ni gospodarstva,Bez tene mogu biti bra6a tici iz d6njih strana ko5ulia i skuti od devet po16 platna, - ?
(fratri) u samostanu, koii Zivu od onogla,Sto izproJe; bez iene ova koraca u uzkoi ko5ulji od detiri pole - kao u vretii pred
mole biti velika trgovina i mold,a ioS koje5ta, - ali doma nema onom ie sprieda na krilu izSaranapre$ada (zaslon)tako, da ti se
bez Zene, dini: tu ie naslikan cieli sviet; a one sirotice prekrile krilo mr-
Ali ne 6u vam $ovoriti na prazno, ne$o 6u vam samo u kom, crnom pregadom od kozie dlake; na onoi dolie svaka nit
kratlro pokazati, kalio se liepo ivaki hrvatski kraj pozna po stoii na svome mjestu, a ova iedva da je prikrila Solotiniu;,na
svoioi Zeni, onoj zlatni dukati, a ova ie - kad ie ve(, Zena,pa to mora biti
Kalro se hrvatski narod pozna po teni, naibolie 6ete vidieti, - zadovolina, ako dobije odkud koju ci$ansku paru, da iu uplete
ako vam predodim hrvatsku selianlcuiz dolnie'Hrvatske, a onda u vranu kosu, Pa onda nije dudo, Sto na niu nitko i ne $leda,
 ,,DOM." Godina. 3. Godina 3, ,,D,oM." 103

Sto za niu nitko i ne pita, Niezina se ne 6uie ni u domu, ni na

dvoru: ona ie tu za ton da radi sve u kuii i oko ku6'e, pade ide
Tru*Ji
sec tro$e samo oko trideset do pedeset forinti, te si i u $lavi
i u drva, jedino Sto ne ore. - A pogledaite ioi dovieka: To ie rnoSu kako tako sloZiti svoie 1aia1e, Ne$o tako rade i naiveda
iunak, to je Eoviek!Niie ga ubilo nikakvo zlo. Gdiekoii, istina ie, doJpoda,koia na Sodineberu hiliade, a na miesec tro5e stotine.
nema niSta, ali ima sebe i svoiu Zenu,kojoi je on $ospodar.A Dapa|e dugo su i dugo vremena i sami vla!{ari, carevi i.furalievi,
ima ih, koii i imadu nie5tonpa tai ie tek pravi iunakz sve na zivjeli bez pravo$a raduna,.p."hsu_pomiloiJglii trosili i sami,
niemu zlato i srebro, fino, skupo i liepo odielo, brate, - kao u Sio je io5 gore,-dali trositi i dru$ima narodni novac' a oni su
banl Pa u nazdravici ga i zovu priiatelii i humovi: Bane doma- to drtali za svoi dohodak,
6ine! A ako i nema niSta, drZi se kao ban i gospodin, kao svoi Dok su bili maleni porezi i malene da6,e,t, i, dok u carsku
Eoviek,s kojim nitko ne pravi Sale,a naimanie nie$ova iena. kasu nije i5ao narodni novac na stotine i stotine milijuna, dotl_e
Eto - to su vam u kratko Hrvati i njihove i,ene, ako po- se niie ba5 tako iako osietilo, kako ie to teZko i zlo za natod,
Sledamo one, koji su naidalie iedan od drugoSa,A Sto ie medju kad vladar Livi bez pravo$a proraduna, Ali had su porezi po-
niima Hrvati i njihovih i,ena, to ie po svom Zivotu i vladanju stali veliki i pretelki, podeli su se liudi pitati, - lcako ie ve6,i
sve bliZe i slidniie iednomu, ili drugomu kraiu, A za5to je ovdie ,,Dom" pitaol A kamo idu ti silni na5i loYci, koie mi tako telko
ovako, a na drugom kraiu onako, i to bi bilo vriedno razpraviti iaiemoi Tko ih tro5i i na Sto se tro5i, i imamo li mi od to$a
i lazloiiti, - pa 6e se i za to na6i koji list u ,,Domu", ako kakve koristi?
Bog dA, Najprije se tako zapita5e En$lezi; p-alcie -zato ve6, priie.ne'
koliko siotitta godina nastao u En$lezkoj obidai, da krali ne
Stoie to proraiuni kakavmorabiti praviproracun
? smije nametnuti nikakove da6,ebez natodne-privole, t, i,.be.z
Valida ie ve6,svaki ,,Domov" ditalac Euo za rijel ,,prora- privole narodnoga sabora, Englezki sq_sektalievi t9*9 obidaju
dun", a mno$i ie moilda ve6, i izgovorio riedi ,,ob6inski prora- 6timali, i jedan medju niima po'imenu Karlo L odredio ie Sodine
dun", a moid,a i ,,driavni proradun", Ali ovo ie velika ried, pa 1629, iedin novi porezbez pltania sabora, Ali se i,en4^5aoiedan
nije dosta samo duti i izgovarati, nego treba i znati, Sto znadi, iovjek - zvao se je Hampden - koii niie htio pla,titi t-ogq
Samo po sebi ried proradun znal|:. radun unapried, radun zakonitoga poreza.'Hampden ie dakako do5ao pred- sud, bio"9- je
i odsudjen, ali ie radi toga nastalo takvo nezadovolistvo u na;
unaprvo, i to radun o tom, 5to tko moi,e zasluLiti i potro5iti za
neko odredieno vrieme, za dan, tjedan, mjesec,ili godinu, Tako rodu, di se kralj bojao sazvati iabor. Istom Ppslie iedanaest
nadnidar i nehotice ima svoi dnevni proradunnt, i, misli na to, Sodina sazvao je'Kailo L opet en{lezki sabor, koji s-9ie tako
koliko mote naivi5e na dan zasluliti i naivi5e potro5iti. einov- odlueno digao proti nezakonitomu porezu, da fe-krali zastup-
nik, koji dii,e pla6,usvako$a prvoga i nehotice slaZe svoj mje- nike posluo L.tZi, Ali ih ie opet istl godine po Svim Svetima
sedni proradun, a poliodielac, koji bere svoj prirod samo sva- motu6 pozvali,, a oni sad pozvaSe iednim pismom cieLi,en$Iezki
ko$a ljela, ili svake jeseni, slaZeu misli svoi godi5nii proradun, narod, d. r" digne proti .rr-uko*u nezakonitomu porezu, O-dt-o{a
t, i, nada se unapried s zimi, i u proljeiu takvomu i-takvomu ie nasiao rat m-edlukraliem i narodom, pak ie ni koncu Karlo L
prirodu, pak odmah raduna na taklv i takav potro5ak, dne 3, siednia 1649,izgubio krunu i glavu,
Tim io5 niie bila gotova borba za pravo naroda, da si sam
- Ali to niie pravi proradun,kad se samo nehotice, ili samo u odrediuie porez, te ie io5 jedan enplezkikrali izSubio krunu, dok
$lavi radunp prihod i potrosak, Prvo ie naime i glavno za pravi je englezkbmu saboru po5lo za rikom stvoriti takav zakon, po
proradun, da se sve raduna todno, t, j, da se sve pi5e, I La to
nepismeni nadnidar ili poljodjelac ne moile voditi pravoga pro- koiem ie krali dobivao stalnu svotu novaca za svoi tro5ak, a .o
raduna, svim diugim novcima todno se vodio radun, od kuda se uzimliu
i na Sto se tro5e, Bilo ie to priie dvie stotine i vi5e $odjnl (1688,
. . No ljuto bismrose prevarili, kad bismo mislili, da je dosta €od.) I upravo tai zakon najvi5e ie pomogao Enflezkoi, da ie
Fjti pismen, pa 6eS sastaviti miesedni, ili godi5nii pioradun. postala vrlo bogata i napredna.Dok su druSdie po svietu mno{i
Uapadeba5 ie naopako, te Sospoda,koia su obidno sva pismena,
vladari, a io5 vi-Senjihovi tjubimci u ludo trosili na stotine mili-
Zivu obidno bez todnoga rlduna, t, j..bez pravoga prbraduna, juna narodnoga ,rorrtu, dotie su u Engl ezkoi narodni zastupnici
ba5 kao nepismeni seliak, I ne iivu'tako ru*o iali gospoda,
 ,,DOM;" Godina 3, Godioa 3. ,,DOM." 105

dobro pazili, da se sav narodni novac tro5i na narodnu korist. ciialnim i druAim dinovnikorn, da jojptiprave sve radune, izkoiih
Najludie se narodni'novac razsipao na kralievskom dvoru u se vidi, koliko naimanje mole biti sve{a drZavnoga dohodlcai
Ftancezkoj, pak ie odtuda nastao prekomierni dug, radi koga je toliko mora biti sve$a drZavno$a tro5|ra, Tai se posao zovel
napokon ponaivi5ei buknula v'elika francezka revolucija, u kojoi oriorava za proradun.onda se ti svi raduni sloZeu iednu kniigu,
ie Irancezki fuali Ljudevit XVL (Sesnaesti)izfubio opet i on i tu't dide vlada saboru,pa iu dobije svaki narodni zastup-
siromah i krunu i glavu, a bio ie s6m vrlo po5teni dobar vladar, "iig"
nik, di lu proudi. Onda se o toj knii3i u sab_orurazpravlia i to
Poslie te revolucije malo po malo i druSi narodi poie5e ii:ukot Zailupniei paze na ove detiri tvari; Prv_o,iesu li urpro-
traliti, da im se porezi ne nameiu bez niihove privole i da se radunu zapisanisvi prihodi i svi troikovi, t.i.ie li p_roradun pod-
todno vodi proradun o poreznom novcu i, o dri,avnom tro5ku, otrn: drug-o,ie li svaki prihod i svaki tro5ak posebice .zapisan,
Kod nas u Hrvatskoj imao je na6 hrvatski drZavni sabor od i. i. i" li proradun razumliiv, niie li moZda tamo ne5to spleteno
starine pravo, da odredjuie porez i da pazi na tro5ak poreznih i smotanotako, da se pravo nezna, za Sto se novci troSe; tre6,e,
novaca. Ali na5emuseljadkomusvietu bila ie od toga slaba ko- svaki se prihod mora todno izradutati prema izkustvu priia5niih
rist, jer su u hrvatskom saboru do €. 1848;sjedili samo vetrika5i godina, a svaki tro5ak temeliito dokazati, 4" i. ba5 potreban,
i plemenita5i, te ie tai sabor bio samo dri,avni sabor, a niie bio t i. t od proraduna mora se Sto todniie pnocieniti dirZavnidoho-
ujedno i narodni sabor. dat i Sto temeliiliie razloliti dti,avni tro5ak,
Od g, 1848,u tom je saboru ve6,inatakvih zastupnika,koie Poslie takve rasprave primi sabor proradun, krali ga po-
irnade birati narod, pak ie za to i dana5nii na5 sabor u Zafrebu tvrdi, i onda je tot Zakon o drZavnom proradunu. Samo pg tom
hrvatski narodni drlavni, sabor, Sad bi nam dakle iako koristilo, zakonu smiiu se drZavni novci tro5iti, a ako 'U vlada na 5to dru$o
kad bi taj na6 doma6i i narodni sabor odrediivao poreze i pazlo te novce tro5i, mole iu sabor obtuliti nauk o proradunu
na sve drtavne novce, koii se pobiru u Hrvatskoi, Ali vi inate, spada jo5 i to: Nijedan dinovnik, pa ni sam ministar ne smije
da po onoi nagodbi od g, 1868. izmediu Hrvatske i Ugarske o sam sebi izplalivati plaie, ili jo5 bolie: drZavnih novaca ne smije
svim drZavnim novci,maiz Hrvatske o'dludujeonai sabor u PeSti, nikada dirnuti jedna rukan nego svaki novdi6 mora proli kroz
u koiem ima 400 MadZara i samo 40 Hrvata, I samo tomu saboru rnno5loruka i sve se to mora zapisati, Svi ti zapisnici, te namire
mora pe5tanskavlada dati sve radune, samo njemu mora svake i raduni zovtJ se drZavno radunovodstvo, Mi Hrvati nemamo
SodinepredloZiti todan proradun o svakom dohodku i o svakom sada svo$a dri,avno$a radunovodstva, negq svaki naS novdi6
trobku, a na3emu saboru u Za{rebu po5alie ta vlada iz Pe5te prodie niiprije kroz mnoge ruke u Pe5ti, dok ga dobiie n-a5-1
gotove radune i gotov proradun,i o tom se u na5emsaboru ni5ta u Z'igebu, Razumije se, svaki zakon o proradunu vriedi
ne razpravlia, ne$o se taj radun sva$da bez razprave primi. "taai
samo godinu dana.
Pe5tanskavlada radi po zakonu, a na5 sabor po obieaju. Ali Sad ios samo ovo; Malo ie vet, nasih liudi, koji ne bi znali,
taj zakon o proradunu mienja se svakih deset godina, pak se ba5 da ie Amerika bogata zemlia i da su Ameridani bo$ati narod,
i sada 15 hrvatskih i 15 ugarskih izaslanika doSovara, da tai A kako da to ne znadu, kad ie tamo preko mora ve6 vi5e od
zakon ponove. A moSaobi se tai zakon i sasvim promieniti tako, pol milijuna hrvatskih Zulievitih ruku, kad tamo za domom svo-
da bi na5 hrvatski narodni i drlavni sabor pazio na svaki hrvat-
ski novdii I da iz Pe5te ne bi mogli nikakve da6e nametnuti, ni iim, za tuLnim i za siroma5nim domom hrvatskim, uzdi\e preko
dvie sto tisuia po5tenih du5a? - A za5to je AmerikaboSata?
nikakvim na5im dobrom gospodaiiti, Kad bi se tako tai zakon
promienio, onda bi i Hrvatska imala svoi pravi dri,avni prora- euite i zapamtite dobro : Zalo, ier u Americi nema odra-
dun, Evo, kako bt to bilo: sloga domaiega dovieka t. i, rodienoSaAmeridanina, koii 19 qi
Svake jeseni sastao bi se sabor u Zaprebu, kako se i sada sasvim dobro }nuo svih ovih stvari o drZavnom proradunu, i koji
sastaie,,ali umiesto da narodni zastupnici govore o svem i sva- ne bi svoje glave dao za prvo i naipotrebniienarodno pravo: da
dem i da se dak grde, psuiu iruZe, oni bi razpravljali o proradunun narodu ne name6e poreza tudii sabor i da narodnim novcem ne
ler pravi proradun mora biti gotov priie nove godine, A sgotoviti $ospoddretudie ruk", Ameridanu je prvo i $lavno pravilo za svu
takav proradun niie lak posao, a nije laho ni takvomu poslu pri- nlegovu politiku: dobro paziti i todno znatl, kamo idu ob6inski
$ovoriti, ili ga pohvaliti, I za to bi naipriie vlada naloiila finan- i drZavni novci, kakav ie ob6inski i dr1avni proradun.
 -J I - -=.--__---______,,D 9l[, "
____9od*. 3,_ Godfur,a3. ,,DOM." to7
A koliko hrvatskih seliaka znade i pita barem za prorad,un kaptol preurediti. To ie sv. otac papa osnovati drugi, novi zavod, lilii bi se
svoie ob6,ine? i udinio svojim pismom od 1. kolo- zavod slobodno zvao hruatshi' zavod,-.
voza l9OI. Tim pismom naredio je - Gotovo ml, je Lao, Sto sam vam
Malirazgovori. papa, da vi5e nema ni ,,gostinjca'
ni kanonikA, nego zbor ili ,,trrole6iij",
tolilco o tom nadrobio. Ali kad ve6
jesam, kazal 6u vam io5 ovo troie:
pred lopovima, - onda sam se sietio Prve su riedi u tom pismu: ,,S/c' 1, Ludo je i misliti, da bi kaio-
Zivot. ove. male zgode, ali velike stvaii, uenshi narod" (u latinskom ieziku: lidki Hrvati bilo radi deSa, a kamo
,,Nemoi se protiviti zla!,, Moida ,,r\eka , ga vra6l nosi _ Bog budi ,,Slauorum gentem"). A novi zbor li sadi ovakve odite petljaniie osta-
se sjeiate, kako smo se ono razgo- moeao bi namiosi kuiu prozvao je papat zbot ,,za hruatshi vili rimshu vjeru i crkvu. Viera niie
varali, o ruskom grofu Tolstom, k--oii l.lXtfii'; narod", kabanica, koia bi s'e moSla svairi
je podeo Siriti svakoiake nove nauke Kad io to papa udinio, njeke su das pronr,ieniti,
i mudriie, a onda i to: da se doviek Dom i rod. novine pisale, da je to velika stvar, 2, Tkogod je spleo ovu stvar,
ne sm_iieprotiviti zlu, nego zlo V- Hrvatski biskupi nisu niekako Sto je papa taj zbor nazvao za hr- da ie o nioj toliko nepotrebne buke.
pje,ti. Valjda misli ruski mudrac. tla pt"Jo,. -,adovoljni
s politikom, t oiu uatshi narod, a prije se je to zvalo ba5 ,ju ie majstorski spleo po sta-
6e zlo samo od sebe nestati, vooe Uuctloko sv. otca pape. A rodilo ,,ilirshi" ili ,,slauonshi 6lostiniac". rom nadinu na5ih neprijatelji, to
Ja mislim, da ne 6e, - ali o tom Ali eto neprilike! Proti tomu se di- iest po tom nadinu: da nam dobace
"i:1-
nakanio. dalje razptedati, nego
ff:Jff:i:J,'ii*:?;"$lf$:F:#*;
rni ie ovo doilo na pamet, kad sa]n iu vam u kratko
cielu stvar
SoSenjeki Taliianci 'iz Dalmaciie €o-
vore6i, da to niie za Hrvate, nello
kakvu kost, onda nam ju izfrfnlu,
pa iu dobace na5oj bra6i, a onda
se sjetio, kako i dru{i liudi zna,Ju Od..starine, ve6 samo za ,Dalmatince, pa bili oni Hr- rni s bra6om na noZevel Tako i u
,,ne protiviti se zlu". \lizu 500 godina, vati, il,i Ta,lijani. Njekoliko tih Dal-
ima u_ Rimu jedno druZtvo if b;;tj ovoj stvar,i: najprije dali narna, onda
eujte ovu z{oduz JoS sam bio stvo, koie se matinaca provali silom u taj zavod i :uzeli, pa dali Crnoglorcima, i sad
sloZilo za to, da bude
mali, a u na5u ku6u do5ao u veder pomod na5im putnikom, kada do- tamo se uSniezdi, doh nije stvar do5la udri Hrvati po Crnogorcima! A ludi,
stranac putnik ri mol;i, da mu dademo 1a dlu u tttm-na pro5tenie, ili po kakvom pred sud i onda u ruke austro-ugar- praveiani i nebratski Crnogorac mi-
preno6iti. I dali smo mu, i doviek ore_ plemenitom ,poslu. A na5ao skornu poslaniku. U to se digne proti sli, da ie ,nje5to dobio. . , Ati to ie
noiio, A ba5 ie bila iesen i .o6" plrru 91gom bi tu.pomo6i i svaki drugi na5 doviek, papinu pismu i crnogorski knez, i to na5a tuZna povjes,t,talco su s nama ra-
_kukuruze,i svi smo ju na veder-trie- al{o br se ba5 u nuZdi na5ao, Mnodi zalo, Sto je papa odredio, da se i dili od starine, a mi nikad pametniji.
bili ili komu5ali. Tr, .r" mekom pe- na6i imu6ni katolidki Crnogorci mogiuuditi u tom 3, Mi smo prevelika sirotinja,
ljudi darivali su ov"o
ru5inju fili na onoi kuZeliini, kato druZtvo, pa zavodu, a Crno6lorci su Sr6/lf , a tai da kupimo novce za kakav novi za-
se je s vremenom na- je zavod za hruatshi narod, a ne
drugdje kaEu),-__tri tom je pr"rpu, kupio prilidan vod, pa joS k tomu u - Rimu!
im'atak, koii danas iz-
vao taj putnik. U jutro, kad sa za srbski, - pa knez ne 6e, da nje- Hrvatska opoziciia, Niie bilo do-
ie 1_a5a, kalu, preko Eetiri miliiuna g-ovi ljudi d,olaze u Rim pod hrvat-
s nama narudao, vidimo mi dieca. Kruna. bro, Sto sam posliednji put dirao u
Mediu ostalim velikim darov-
kako stariji nje5to Sap6u,kao da se r,ticima.spominje sku kapu, pod hrvatsko ime. Papa je ovu stvar, Samo da znate, javljam
se i sabor kraljevine popustio i povrati zavodu staro ime;
1e njeSto dogodilo, Sto djeca ne smiju Hrvatske i bosanska vam, da je u velikih zaSrebadklh no-
znarr. A za das ode i putnik. Kad kraljica Kata- da ie to zaiod za ,,Ilire". Na to ie
re rina, DruZtvo je ovo s vremenom ku- vinah bilo dosta nepotrebnoga pisania
oti5ao, dujarno mi, da' crnogorski knez ,pristao,ali da bi se
. ie bio pilo sebi ii ku6u, u poradi onoSla,Sto je u ,,Domu" pisalo.
ukrao. i to spravio i sakrio niekamo "1"Sio i no6ili na5i gosti,koioj su stanovali ?:lulo, da njegovi CrnoSorci nisu ni ViSe riedi nile sad,a vriedno na to
u pa' se ie po toi lltri, ako nisu Hrvati, odredjeno ie
sveZanj, ili kov1ei,i6, Sto je sa ku6i i cielo drultvo tro5iti, ali 6e do6i i za to vrieme.
;voj
sobom po svietu nosio, AIi to se zialo,,jorfiil"it i p"pu je na to prristao,da se Crnb-
ili _,hospic". Poslie ie pap-a u ovai giorci mogu slobodno uditi srbsfri
oPazilo, pa su mu to izvadili, O*
ol i.99, ali mu nisu niita L"r"ti. N.i- i; gostinjac postavio sved",rrike-kanc-
iezik, i to 6irilskim slovima.
Politika.
nike, koii su dakako morali biti na5i
stariii moi brat stao prigov urrii, ,i_
ljudi, a uz drugi svoi crkveni. if ;t;- Sad su tek podele na5e novine ,,Autonomiia",,,Autonorniia" j.
Sto otac lopovu i lupeiu iije ni5ta ka_ pralg grdka ried i znaEi dvoie, i tor prar/o
zao r l,udski €a barem obrisao,
njadhi posao upravliali su i imetkom -srdito pisati, a mladi ljudi se da se sam upravlja5, druSo da si sarn
ako gvgga. na5efa_,,gostinjca" i kaptola, podeli kupiti i-dogovarati: da 6e osta-
,
mu i ne bi malo pete podora5ili. A na 'l'ako. je vrti rimsku vjeru i prie6i u pravo- daje5 zakone. Ona prva autonomiia
'mira, to bilo mnogo Sodina. -toSa
j? e," moi otac: ,,pulti neka slavnu. Poslie svega odputi se zove se ob6inska, a ona druga dr-
Ali s vremenom ie je vidjelo, da
vragu! Da sam mu Sto'rekao, tai u Klm sarajevski nadbiskup Stadler iavna.
lS" t.
rr1 uernio, ,,gostiniac", a ni kapiol s kanoni-
moZe do6i. nesre6a iedna. i predade papi jedno du€o pismo, i U banskoj Hrvatskoj nema prave
pa nl1 zapaliku6u! Neka -cima-nijebaS ni za Sto potreban, a Ca . ro.u ime svih hrvatskih biskupa, u
{a zlonosi!'i bi bilo _potrebnonje5to drugoga, a to obdinske aut'onomije, jer tu o svakoi
, ,, Il"9 sam poslie po5ao u sviet i da bi vi5e na5ih sveienika dola, p,ismu kaZe, da je Hrvatom ve6oj stvari odluduj'a kotarsrlri pred-
vlclroJ kako po5teni liudi moraju iet "91"F
udinjeno krivo, pak i to, da bi Hr- stojnik, a ne odluduie ob6inski na-
zilo, u Rim, da s's tamo dalie ude.
mnoEio i mnogo puta iivjetti u strahu Trebalo je vati mogli skupitl tto.'u"u, pak u Rimu 6elnik sa svoiim odborom. Nema tu
dakle taj ,,gostiniac" i
 108 Go'd,i,na3, ,,DOM," 109
II
prave ob6inske autonomije ni za to, gllava hrvats,lra vlade t, j, Ban imade dina naprtiSe EnSlezi na te naselie-
ier je ob6inski nadelnik obidno ai- pravo i duZnost paziti na to, da se nike i to, da moraju pla6ati en$lezki Nauka, umiedei knjiga.
novnik sa strane, a niie ob6inar, Ali nijedna naredba kojega ministra u drlavni dug i velilde, dale i poreze, Kakve ima znanosti. Tko nie5to
ie zato podpuna obiinska autono- PeSti ne podme vrSiti u Hrvatskoi Yet na to nisu naseobineili koloniie znat a ne zna po redu, taj malo zna.
miia u dalmatinskoj Hrvatskoi, koja bez hrvatske privole. Hrvatski saboi ove htjele 'pristati, da im se iz En- Ovakov red u znaniu i u znanosti
spada pod Bed, Tamo obdinski na- op_et moi,e i mora paziti, da onai flezke namele porez bez njihove pri- zove se hrvatski susfou ili udeno si-
delnici i drugi ob6inski dinovnici gla- sabor u Pe5ti ne nadini nijednoga iole. A kad ie Englezka vlada nalc- stem. O torn smo ve6 jednorn govo-
suiu kod izbora slobodno i proti vladi, zakona Hrvatskoi na Stetu, Za io iila, da Sd na sve Pismene Pogodbe rili. I mnogi seljak mnoSo zna.t ali
pa ih ta vlada ipak ne moi,e za to taj nai _saborSalje u Pedtu 40 svojih moraju priliepiti bilie$e (Stempli), i nema u svom znanju reda, ne zna
bdpustiti. I u drugim se stvarima v,idi, izaslanika, koii dakako imadu pravo da moraju primati na konak i hranu ni5ta sustavno, mno$omu i mnogiomu
da dalmatinslle ob6ine imaju svoju i duZnost, da hrvatski govore- i da enflezku voisku, - onda ie nastala ne zna dati razloga, i zato se do nje-
slobodnu upravu, n pr. u tom, hrvatska prava bran'o, Sada svih tih prava buna, 6iova znanja ni5ta ne dr21,To fa naj-
ob6ina ne pobire badqua drZavno6ia 40 izaslanika spada madZaronskoi U rujnu Pod. 1774' (t, i, pred ve6a i glavna razlika rnedju neukim
poreza, kao Sto pobire u banskoj Hr- stranci i oni sui u PeSti ili Sute ili I27 godina) sastado5e se u Sradu i Skolanim dovjekom,
vatskoj, gdje ob6inski blagajnik sa fedan ili dva giovoremadZarski tako, Filadelfiii zastupnici od 13 ameridkih U boZiem ovom svietu i u do-
svojim pisarom i ovrhovoditeljemradi da se MadZari na ni,ih nikako nb naseobina na kon6ires 'ili sastanak i vjedjem livott irna toliko toga, Sto
6iotovo samo za drZavnu kasu, p,a ga mogu potuZiti. poSaliuenSlezkomutr<raljumolbu (pe- dovjek ho6e i mole znaLi, da bi mu
ipak ne pla6a ta kasa, nego ob6inska Dalmatinski sabor nema takve ii"iin): da se ukinu krividne nare'dbe se napokon sve u glavi smotalo i po-
blagajna iz ob6inskoganameta. autonomije, pak zato u svakoj velikoi i zakoni. Jod ni5ta ne govore' d'a 6e rnieSalo, kad ne bi znao, Sto kamo
Prava ob6inska autonomiia ili stvari odluduje za dalmatinsku Hr- se otr6i od Englezke. To niie niSta soada, kad si ne bi znao sve to liepo
slobodna ob6inska uprava velika le vatsku bedka vlada i bedki sabor'; pomoglo, pa ve6 za godinu dana di- :,azfediti. Ja 6u poku5ati, da vam u
stvar, pak bi se narodni zastupnici Hrvatska se opozicija stara, da ti goSe se Amenidani na oruZiet sasta- trrm samo malo posvietim,
morali za nju mnogo i mnogo brinuti. cieloj Hrvatskoj, u dalmatinskoj, i u vi5e svoju vojsku i postavi5e 10. Sve, Sto iovjek zna i moi,e znati,
Sad da vidimo, Sto je to dr- banskoj, bude podpuna i prava ob- svibnia 1775.za vojvodu glasovitoSa moie se najprvo razrediti na dva
iqunq outonomiia. To je pravo imati 6inska i drtavna" autonomija. $(/ashingtona (reci; Ve5inStona), koii reda, i to po tom, spada l,i to na
takav sabor, koii moZe davati za- sam za se zasluZufe cielu pripoviest, dovjeka, ili spada na prirodu ili narav,
kone, ne pitaju6i nikoga, nego samo Sviet. Dugo bi bilo pnipoviedati, kako Tako, ako njetko zna, kolika i. i
kralja, koji zakorta potvrdjuie, ali ih Ameridki boi za slobodu, U da- se je ratovalo i kako su bili potudeni kakva ie cieLa ova zemlia, kakve ima
ne daje. JoS ie to pravo imati takvu na5nje Sjediniene driaue u Ame- sad Ameriiani, sad Englezi, Ali da zemlie i kamenja, i za Sto ie koia
vladu, koja se moZ-esvojom vla5du i rici prvi su se naselili Englezi, h niie bilo Francezke, l<oia je Ameri- detrnlja i kamen; ili ako tko znal
svojorn mo6i brinuLi bez idij,e€a pi- podeli su se tamo niseljivati pred danom pomogla novcem i vojskom, kakvoga ima bilia, ili Zivo'tinia, pa
tania, da se zakoni u istinu izvr5e. I 320 godina. Za naseljivanje su se ne bi moZda bilo niSta. Ali s pomo6u kako bilie rast,e i Zi,votinje Zivu, Sto
eto takav sabor i takvu vladu ima- sloZile posebne zadrueeilikompaniie, francezkom prisilili su Ameridani En- ie na niima i u niima i, t. d.i dalie,
demo mi Hrvati uZagrebu. za bansku a mnoE:oie svieta bjeZalo iz Englezke Sleze, da se fe u rujnu 1781. godine ako to zna, kole su stvari telke, koie
Hrvatsku, pak se za To govori i pi5e; i zato, da se doma ne kolju poradi moralo predati preko sedam tisu6a su lake (za ko'liho ie tt, p. iednaki
tlrvatski autonomni sabor, hrvatska kriv_idnogavladanja, a i poradi vjere, Engleza,-sva hrana, topovi i oruZje. komad olova teii od" Zeliezal, koi.
autonomna vlada. Ovi naseljenrici,koli su u dalekom A za dvie godine (god. 1783.)sklop- su m,ieke,a koje tvrde; ili tko zna
. 9"d io5 treba znali, u kojim svietu i u divljoi zemlji mnogo pre- lien je mir u Versalju (u Francezkoj) razloZifi, zaito ie klad,ivo (bat) teZe
stvarima imade na5 sabor i na5a patili, dok su se oku6ili, bili su iz i u tom miru priznata je sloboda ame- drlati na dugom drZalu, nego na
vlada autonom,iju. To ie u ,,Domu" prvine dosta slobodni, t. i. nisu ih ridkoj Repubiici Siedinienih Drioua. kratkom; ili to, za5to dovjek bolje
ve6 bilo spomenuto, ali nista za to, oni iz Englezke previ5e davili, Ali Kad su over naseobine postale vidi na nao6ale, i t. d. i t. d'; Pa
to s'a ne moZe nikada previ5e dobro ve6, za sto godina podeli su ih pri- slobodne,bilo ie u njima nje5to preko onda, tko zna, kako se zemlia ktele
zrnti. tiskati: po5iljali su im upravitelje iz tri milijuna duSa; za 20 godina bilo oko sunca, a mjesec oko zernlie, i
Hrvatski sabor imade autono- Englezke; nisu ;im dopu5tali trgovati ih je ve6 pretr<o pet milljrna, a za kako druge zv'lezde putuiu -i nebom
miju t. j. pravo, davati s kraljem za- s tudjim brodovima, neSo samo s En- 50 godina do 25 milijuna.' Danas je krtZe, - sve su to Prirodne zna-.
kone za sve ifto/e, za sve sudoue, glezimai nisu im dopustili praviti siedinjenopod jednim predsjednikom nosti. - A ako tko znai Sto liudi
za sve ob6inske, kotarske i iuoa- L,e\jeza,ni Sedera, nego neka obra- F drlavai a sve skupa imadu do vjeruju, katr<ose vladaju i kako su
nijske oblqsti. A hrvatska vlada ima djuju samo trstrru,iz koje se pravi 5e- 80 milijuna ljudi, a to je malo ne se vladali i u svem iedan s dru$im
pravo i duZnost za sve te zakone iz- 6er, pa to neka dadu Englezu, da on dva puta toliko, koliko nas ima svih Zivleln: kako se vlada muZ sa Zenom'
davati naredbe, po - kojima se zakoni pravi i prodaje 5e6eri vude profit, - Pod bedkim cesarom. roditelj'i s diecom, Sospodarsa slu$om,
imadu izvr5iti. Dapade joi vi5e; i mno6iojo5 kojeSta. A pred 150 go- poglavar s podloZnikom; Pa onda,
 110 ,,DOM.,, Godilr,a 3i Godina 3, ,,DOtM." 111

kako ljudi postaju bogati, hako siro- One novine misle, da je prva Hrvate, koji su na5a krv, naS iezik.
!oii, Niemci kala, da se boje samo potreba seljaka uditi to i to, pa da To ie ono, Sto ije vriedno zapamtiti.
rna5ni, ,i napokon - da vam ne do- Bogia, ali ima dosta znakova,' po ko-
dijavam viSe - tko zna i iztraluje jima se vidi, da se boje ioS njedega Ze biti bolie. Ne 6u reti, da se ne ce Papa ie odgovorio biskupu Stad-
i to: Sto i kako doviek moZe spoznati, dmsoga, a to ie - ruski knut ili na6i liudi, koii 6e i Io za Plaiu ra- leru na ono pismo, koie smo spome-
prosuditi, vjerovati i znati, - sve korbad (kandZija). Da se Niemci boie diti. O, ho6e, i te kako hode'! Ali s nuli na drugome mfestu, da ne 6e
iu to druituene ili sociialne zns' ruskoga knuta, to se najbolie vidi po tim se ne 6e ni5ta Posti6i. Ta ima vi5e ni5ta nrrienjati,Sto je odredio za
nosti,ier spadaju na dovjedje drultvoi mediu narodom dosta uditeliA, udi- onaj zavod sv, Jeronrima, - To je i
tom, Sto cieli sviet stra5e tim knutom
a nieki ih zovrt i umne znanosti, jer i o tom knutu piSu, kao o stra5ilu. teliic?t,ZupnikA, kapelani, biljeZnikA' nadbiskup Stadler valj "a i sAm znao
se bave oko onofa, Sto ilzlazi iz Eo- oredstojnikA i niihovih $osPoii i unapried, ali je ipak trebalo nieito
vjedjega tuma. Zato je iedan pokojni eeh, Hav- ii"""; -- i sve ove narod ba5 Pla5.r, kazali, da se narod umiri, kad bude
A sad, kad ovo znate, promislite lidek, objesio knut nad svoiu postelju da mu dadu nauka i uPute, - Pak vidio, dahiskupi brane narodnu stvar.
malo; piSe li ,,Dom" viSe o-prirodnih i molrio se pred niim; a kad su se demu onda ioS Posebne ,,udit\olie" i
znanostih, ili pak vi5e piSe o soci- liudi tomu dud.ili i pitali Havli6ka, vodie, koii bi se od ovih samo ito Po slovjenskomsvietu.
ialnih znanostih? za5to po5tuje toliko tal ruski knut, tom razltrkovali, Sto ove pla6a dri,ava Slovenci, kako znate, stoie pod
odgovorio je: ,,Zalo ga po5tujem i i ob6ina, a one bi pla6alo to druZtvo, njemadkom vladorn iz Bed,a, Jedva
SvaItice. rnolim mu Se, jer je to jo5 iedina t. j, opet sam narod? im ie bedki sabor pred njekoliko {o-
stvar, koie se Niemac boji" , . , Sve badava, giospodo!Doklegod dina dopustio u Stajerskoj jednu slo-
Jedina stvar, koie se Niemac io5
ne nastane onoSa ludofa mi5lienia i vensku Simnazi,juu Celiu, ali se proti
navade, da se sa seliakom ne mole tomu dLiZuNiemci od onda do sada
Narodnogospodarstvo
i zdravstvo. ob6iti povjerljivo i prijateljski, t. i. i svakako Sledaju, da se ta gimnazirja
djeca znadu, jesu li, nisu li ,,srbska") tovieEii, kao s dovjekom, - dotle ukine, jer fe to u ditavoi dolnjoj Sta-
Trgovina. - samo srbsku diecu tako Saliu u ne 6e biti niSta, Prvo je: Gospodo, jerskoj iedini ve6inom njemadki fra-.
trgovinu. A mi Hrvati - toliko vam postupajte sa seliakom kao s 6ovje- di6, ali narod u okolici ie slovenshi,
SeliaEka dieca u trgovini. Od nie-
kaZem za danas - daimo i mi radimo kom, - i vet je pol to$a posla obav- pa Niemcri idu za tim, da poniemde
koliko Sodina kupe njeki liudri rz
tako i s hrvatskom i sa,,srbskom" ljeno. Onda ga ,,udite". Ali ja sam i narod u okolici. Njeki su Slovenci
Za{reba seliadlcu djecu po Lici i po
djecom bez razhke, - pa budimo samo zaSrizao,,, za to, da se Niemcem poopusti,ako
Bosni, pa iu daju u trgovadki nauk.
KaLa, da je ve| iz same Bosne od- doista pametnij,i od Srbalia, kad ve6 Veliko-iupanske slave. Nedavno Niemci dadu Slovencem 6limnazija t
premljeno prelco 300 diec,e za tai mislirno i govorimo da jesmopametniii, su dva nova velika Ltpana nastupila kofam druSom gradu, u kojem ima
posao, eim takvo diete stupi u trgo- svoiu dast i sluZbu: virovitidki u ve6ina Slovenaca, Rad,i toSa ima.
Osieku i lidko-krbavski u Gospi6u, I mnoSo buke u slovenskih novinah, a
vinu, odrnah z,a ni metnu nie5to no- Noviarstvo. i u beEkom saboru. I tako ne zna
vaca u Stedionu, pa se k tomu i iedan i drugi doSao je u svoiu Lu-
poslie prilaZe, a kad mornde izudi paniiu po starom obidafu: s velikom 6ovjek, ie li gore pod Bedom, ili
,ff rvatsko-slavonska hipotekarna
tr6iovinu, dat 6e mu se to nje5to go- banka u Zagrebr" donesla je svojim paradom, a ooslie toga se ie dobro pod. . . Ali Sto 6emo, kad io5 nismo'
tova novca, da se uzmo$ne u svietu dionidarom god, 1901, ni5ta mtnie, ielo 'i pilo - sve po starom obidaju. pravo sloZni!
okrernuti i nie5to sAm podeti. nego 8 Kruna 68 fitrira kamata od Vrlo dbbro pi5u iedne zagrebadkero-
Zalo sa doznale i na5e novine, stotine (8.681'6).To je mnogo, u vine, da bi ve6 bilo vrieme kaniti se Po tudjem svietu.
pa stale vikati: Gle, Sto rade Srblji, takvih skupih parada. Tako se nigdie
druSom svietu bi rekli previSe. U U Arbanaskoi i Macedonifi,narod
a mi Hrvati - ni5ta! - Jest. to god. 1901. azaimila ie na nepokret- na,svlatune radi, osim moZda gdjegod
daleko na Jztoku. Veliki Zupan ie se bez prestanka buni proti Turcima,
vam nisam u podetku rekao: to rade nine 5% miliiuna, a svega do sada
dinovnik i sluZbenik kao i svaki dru- Tu naivi5e rade Bugari, domadi, Pa
Srblji, i samo ,,srbsku" djecu (a Sto 44 milijuna Kruna.
$i, pa kad drugi ne prave parade, de- i oni iz Bugarslde, a mie5a se u to
mu da i on pravi? Stara i dobra vre- i Taliianska, pa ri druge vlade. Tali-
Stoje novadomai po svietu? mena pro5la su netra$om u svem ianska i Crna Gora svakako tamo'
treba dfe,cuhraniti i odhranjivati itd. drugom, pa neka prestanu i u tom. nje5to snuiu, ali ni u Bedu nisu sliepi.
Po hrvatskoj zemlji. Tako pi5u jedne zaprebadke novine, . Ali io5-je zgodniie ovo, Sto prsu
Bugarska i srbska voiska skuplia- se
te novine: U Osietr<su na5a Sospoda na lurskoi Sranici, pa bi mo$lo biti
Hrvatski seliaEki savez, - tako Ne misli zlo, tko ie to zamislio svaSta.
bi se _imalo zvati opet jedno druZtvo, Pozvala susfade iz Ugarske, pa su i
i napisao, premda se na prvi pogled co5li; a lidko-krbavska Zupanija leZi
koje bi od hrvatskoga sellaka imalo dini niekako smie5no,Sto bi sve na- na medji Dalmaciie i Bosne, - pa Razne viesti.
nadiniti - dovjeka, ili barem boljega Sega seljaka trebalo nauditi. Ali u nrkomu nije palo na pamet, da pozo- NaS krali sprovest 6e ovo Pro'
dovieka, nego Sto je sadar imalo bi ga jednoi se stvar,i one, novine varajun
uditi, kako treba gospodariti, trralio ve na slavu dalmatinske i bosanske ljele i lieto ovakor U svibniu 6e
a to ie ovo:
 tt2 ,'DOM," G'odine 3;
List hrvatskomuseliaku za v0r nauk.
htjeli strieljati, za4roviedili su drugim,
do6i u Pe5tu, da otvori dele$aciie.
Tu ie ostati dvie nedielie, a onda
se vra6a u Bed, Koncem liPnia Pre-
i Buri su postrieljani. Kad je za to
saznao iedan sve6enik misijonar i
--_____
Tirtr I-
selit 6e se u I5l, da tamo sProvede
lieto, (I5l ie mali $radi6 u $ornioi
Austriji. Tu ie vei 80 $odina sum-
prigovorio tomu, ustrielili su i njegal
Napokon je za to saznao i en-
Slezki,vojvoda Kidener, pa ie lopove
L)tJJMt
porno liedili5te, a cesarska obiteli dao ipak ustriel,iti, Premda su V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
ii"ttri" ovdje svake $odine ve6 od ova dva dastnika bili Englezi iz en-
dod.- 1856. Dolazi i stranaca ovamo glezke Australije, cieli se sviet sne'
flF Cienaje ,,DOMU"naznacenana omotu.
na godinu do 20.000' Razumije Se, biva nad ovakim zlodinstvom,
lz Ruske se u zadnie vnieme :nffi
da cesar ima svoi dvorac (,,vilu") S. 111__UZagrebu, 24.lravnja
u ietvrtak, 1902. illGod" &
i gaii6 s cvietniakom.) Iz I51a po6i 6e de56e 6uje, da je ubijen sad ovai,
kralj ravno na jesenske voine vieLhe' sad onai dinovnik od policiie, ili
pa 6e ga onda maida posietiti i nie-
madki kaizer Vilim,
uprave. Koie5ta ie moZda i lai,, ali
bit 6e dosta i istine, ier ni u Ruskoi
to veeibogata5i
StoviSesirotinje, I A za5to
?
Nadvoivoda Franio Ferdinanrd, nema prave pravice za sirotinju, kao Kakvih danas ima bogatd.Sa, - toSa sviet niie do sada vidio.
budu6i bedki cesar i hrvatski kralj, ni drugdie po svietu, a i tamo se ved Vi, koji broiite na novdi6e, pare i filire, vaqr ie to teZko i po-
nalazi, se sada u Egiptu, gdje 6e se odavna ditaju tudie i domade knjige misliti, koliki su to no\rcin, pr, jedanmiliiun, Dosta jeve|stortina,
liediti dva mjeseca, o slobodi, iednakosti i t. d., pa i tamo pa ni stotinu stotind - io5 to niie miliiun, neEo telc deset
Potomci Jure Kastrioti6a ili Sken- ima ve6 odavna ,,nihilistA",koiriho6e,
derberga-bana, kako ga zove naS da se sve uniSti, da sve postane niSta
tisuia (10,000)!Niti sto tisuia [t00,000) niie io5 miliiun, nego
Kadi6, - podeli su se na jedan put (,,niSta" se latinski kaZe ,,nihil", pa tek deset puta sto tisuda - to^ie miliiun, to ie ona Erdosija sa
iavliali, a do sad za niih niie nitko zato tahvo ime), To su ruski ,'anar- Sestrupd, to vam je miliiun, evo: 1,000,000!
znao ni pitao, niti su oni sami Sto histi". Svakako ima tih nihilista viSe Pa kakvi su to danas bogata5i, koii broie samo iedan mili-
do toga drZaLi. Ali sad se nje5to u niemadkoj flavi, neSiou Ruskoi, jun? Nikakvi! Ni onai niie danas bogataS,koii ima dva i tri mili-
sprema, da se Arbanaska oslobodi ali da nema nijednoga, Niernac bi se juna, nego onaj, koii, ima po 100, po 200 miliiuna, pade ih ima,
izpod Turske, pa da dobije svoju i za to postarao,
vladu, a onda i vladara, ,naimanje Radnici na Rieci bili su prestali koji ne radunaiu svoga bogatstva na miliyune, nego na miliiarde,
kneza, ako ne kralia. I zalo se jav- rad,iti, a to ponajvi5e zalo, Sto ni t. j. imadu na hi'liademrifiiuna!1000,000,00A1,,.
ljaju potomci, i to su se ve6 javila nenaajuposla: mala pla6a, mnoSo sati - Misli tlcogod,da vam badava pi5em ove broiev@,- badava
trojica, i svaki kaie, da je pravi po- na dan-se radi, pi tko ee radritil , ih pi5em slovima i riedima, badava broilcama: vi to ne moilete
tornrak Skenderbegov, Dvoiica se ,i Jedna je tvornica morala obustaviti pomisliti, vi ne znatet Sto ie to, - misli moZdatkogod, - Ali to
zovlr Kastriota, a l.reti Kastriota- posao, njeke su malo povisile pla6u niie istina, One stotine i stotine radnikd., koji se-dan dana5nii
Skenderberg, - Ne zr'am, bi li Sto i skratile radno vrieme, pa se radnici
moglo dopastri kojega od ovih, ie, vtataiu na posao, To su vedinom !g"" po svietu, jer nemaiukore kruha ni sami,'akamo li za svoiu
su barem do sada svakoi turskoj Hrvafri, pa su se i madZarska Sospoda $le9u, - oni osie6aiu i iute ne samo u pameti, nego u cieloi
zemlj| koja se ie oslobodila izpod na Riecl morala s radnicima do$o- du5i i u cielom tielu, - oni osie6aiu,Sto ie to miliiun i miliiarda!
turskoga Sospodstva,postavili za vla- varati hrvatski, ali pogodbe i oglasi Je9t,-oni to najbolie osie6aiu,'koii nemaiu ni5ta,'Pa kako th ie
dara - Niernca: tako Niemac sjedi ipak
' su pro€la5eni samo taliianskil uiiteli u Skoli za u5i potezao i udio, da se miliiun tako pi5e, da
na priestolju Sr6kom, bugarskom i Grad Za$reb naEinio ie zaiam od uz jedan dodje Sest ni5tica, t. j. ovako 1000000,- talo ga u
rumuniskom. Ali ako Ruska pristane dva milijuna Sest stotina tisu6a Kruna
na ono, Sto Crna Gora s Talijanskom (2,600,000),i to od ,,Hrv,-slav' hiPo- nuldi razttm udi, da ie ba5 tako i u Zivotu, t. i. ovako: Simo
snuie, moZda i ne 6e do6i Niemac. tekarne banke" u Za1reba. 9ndie, €die stotine i tisude ljudi nemaju ni5ta, samo tu mole
Stra5no zloEinstvo podinila su Radi sviniske Po5asti zabranila ,edan doviek imati mnogo, tako rrr-nogoibez broia, kako iebez
dva englezka dastnika: Doznali su, ie bedka vlada uvoziti svinie u svoiu
'zemliu oroja o_nasirotinia, koia nema ba5 ni5ta! Pamtite to, kad ved
da desetorica zaroblienih Bura imadu iz kolara bielovarsko$a i kri- znatel To je tako jasno i odito, kako
novaca, pa nadini5e tobole ratni i,evadkoSa. ie odito to, da velike i de-
sud i dadoSe komandu, da se Buri
bele tikve rastu samo na gnoii5tu, a ne na piesku! , , ,
strieljaju! Kad prvi momci nisu IrF DuZnici!-? - Telko je na sve to misliti, a da ti se sfa du5a ne uzbuni i
pamet ne pomieSa.Ali se barem na das umirite, da vam malo
razlollm ovu stvar, pa te vam mozda biti koliko-toliho lakse,
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu.
 t14 ,,DOM," Godricra3, Godina 3, ,'DOM," 1ls

Istina ie, sirotinie je bilo i u staro vrieme, i ako ie niie meli,, ni po svoioi muci, nego po sreii i mediu svojim narodom
moida bilo'toliko. Ali ovakvih bo$atasa, lcakvih ima danaS,- naSaoje sreiu. la ie-!I olda -za niega krividno, ako od svoje
toga niegda u staro doba niie bilo, Ne iu vam razla$ati na_tanko, sre6e dade narodu toliko, koliko moZ,e?
,uEto u Jtaro vrieme niie ni moglo biti onakvih boSataSa,kafuvih Mnogq bi vam ioS mogao o tom govoriti, - ali dalie nasta-
ima danas n, pr, u Americi. Ne biste rne moZda ni razumieli. viti sami, Samo njeSto iu vam iol kazati.
Ja 6u vam pripoviedati samo iedan primier iz staroSavremena' Bogatijih i siroma5nifihliudi bilo je i bit ie uviek, I to si
^ onda sudite malo i sami.
oa neka svatko izbije iz glave, da bi ikada moglo doii vrieme, kad
Dan dana5njimora svatko pla6ati drlavi porez, i to svuda bi svi ljudi iednako imali
po svietu. I kotiko god se gleda, da se tai potez ptavedno taz' Ali ako je to istina, istina je jo5 viSe ovo: Ako siroma5tvo
porele i razdieli, ipak nijedan udeniak 9d togg posla ne ('e ka' nije nlkako i nikada 5a1an ali dan dana5niibome ni boAatstvo niie
Lati, da ie to mogu6e,Najpravednije bi bilo, 4a svatbo daie dr- vise Sala,a kamo li siroma5tvo! Kad dan dana5nji iedan iediiri
\avi onoliko, koliko i ona niemu, t. i. tako: Koliko drl,ava lebi dovjek vlada tolikim novcem,koliko Sanjelcadaniesu imale ciele
sluZi,toliko sluZi i ti njoi. Ali'Ioto se ne mote proradunati,koliko drZave,- je li to Sala?I ako se dan dana5njiu iednom iedinom
tko ima hasne od.drLave? bi se moSlo samo tako, kad bi gradu moZ,eza Easskupiti toliko gladnih bezkudnika i - da pro-
svatko drl,avi, odmah platio za svaku sluZbu, platio bi n. pr. stite - bez{a(nika, toliko, rekoh, da im iedva Stogod moile voi-
sudcu, kad ti sudi; platio bi straZaru ili Z,andaru,kad te obrani ska, a kamo li policiia i iandari, - je li to Sala?I ako sva ta siro-
od lupeZa i razbojnika i t, d.I zbilia q9 j9 iedno vriieme- tairo i tinia ba5 ni5ta nema, a tko ni6ta nema ne moi,e ni5ta ni izSubiti,
plaialo, ali kalu, da tako ne ide, - Kad tako ne ide, doSli-su nego samo glavu; a komu zaviia u crievima, tai ne mari, hoee ti
Iludi na to, da ie tako biti pravedno: Neka svatko pla6a toliko, i glavu iz{ubit| - je li sve to Sala? Je li i to 5ala, Sto ve6 nema
koliko moLe. gotovo seliaka, koii bi bio svaki dan sit, premda ditav dan radi
Istina je, ni to niie lako odrediti, koliko tko moZe, ali ba5 kao Zivina? Ako ie sve to tako, moZe5li i za to kazatl ,,A, po
zalo 6u vam pripoviedati iedan primjer iz staro$a vremena, Sto 6emo! Sirotinie ie uviek bilo i bit 6,eie"?
Stari Grci imali su ovakav zakon: Ako ie trebalo novaca Ne, ne mole se tako re6i, Istina ie, sirotinie ie uviek bilo, si-
n. p. za brodove lLl ladie na moru, kad se ie i5lo y ta,ti ili ako ie rotinie 6e uviek biti, - ali ovako nikad niie bilo, - to nas udi
tre-balo s troShom odsluZiti kakvu svedanu sluZbu boliu, n, p, povjest; ovako ne smiie dalie biti, - to nas udirazum i - pra-
procesiiu, - morali su sve to na svoi tro5ak.opremiti i obaviti vica, ,,Ovo ie ve6 previ5e,prepuno i prenategnuto,- niegdjl se
mora izliiali, niegdie mora-puknuti, Znamo iz pro5losti,'di ie ie
ioiedini ob6inari, i to onai, koii ie mo$ao, ,,A koji ie rno{ao?"
pltate, ,,Kako se to znalo? Niie li se svatko otimao Sovore6i, da znalo razliiati i da je znalo strasno pucati ve6 onda, lcad niie bilo
ne moi,e?r' - Js ie ba5 ono, Sto je vriedno, da se pripovied-a, ovako prepuno i prenategnuto, A Sto bi telc moSlo biti sada?"
A bilo ie to ovako: Ako ie na koga do5ao red, pa ie tekao, da . Ja mislim, da se ba5 ne mora ni nzlljati, ni puknuti. Ja ne
ne moy',e,- znale li, Sto ie bilo? Odmah se ie iavio tko dru$i i vieruiem, d,a 6.e5to pomoii
-mogla buna, revoluciia,'Ja ne vieruiem ni
rekao mu: ,nTiveli5 da ne moZe5,Dobro, Dai da se zamienimol u to, da bi i drlava mnogo i za dugo pomo6i, ba da baS
meni tvoj, a tebi moj imetak, pa 6emo vidieti, ho6u li ia mo6i dade onakav zakon, kaklav ie bio onai stafr gieki,
s tvojim imetkom udiniti ono, Sto ti ne moZe5!" . . Ja vidim jedini pravi spas od to{a zla.iot o*, Ni iedan do-
Jeste li duli? Ho6ete li sad reli, da se ie svatho otimao, da vyek neka ne bude ni5tica! Kad bi liudi to spoznali i toga se dr-
ne moi,e?Kako bi se otimao, kad ie mo$ao iz$ubiti sav imetak, -i,ati,- sutra bi vei boSata5iosietili'manieu svojoi kasi,?amtite,
a dobiti diii manji imetak! Sto sam-.napodetku rekao: Kako se ne moile *llil,rn (1,000,000)
A sve'ie to, vidite, dry',avatako uredila i takav ie bio zakon. naPisati bez mnogo ni5ticA (000000),- talio nema bogata5a-
Sad recitei Je li se tko po takvom zakonu mo$ao preko miere milijuna5abez onikvih liudi,'lcoii nemaju ni5ta,
obogatiti? Je li po takvom zakonu moglo biti Skrtica? n _Jest,ovo bi se moralo govoriti i raz[agati maloi dieci u Fkoli,
Kad bi danis tko htio, da se stvorl ovakav zakon, rekli bi -Dvatkomora barem nie5to imati, nitko ne smije biti ni5tica! To
na5i udeniaci I pravoznanci, da je to otimadina, Ja mislim, da bi moralo biti gospodarskoVierovani.,i t.* -o-
niie, MnoSi i mnogi bogata5nije postao bo$at ni po svoioi pa- "Vi*Lo*jr" godine,
rao bi biti i ovai dlanak: Tko niSta nema do osamnaiste
 r16 ,,DOM," God,licra3,
Godioa 3. ,,DOM." tr7
to je nitkov i ni5tarija, to niie niti- dovjek, tai ne spada medju Ng*? suqnje i istina ie: poStenie i poStenie- to ie iedna
liude; toAa po zakonu - ima svatko (ali samo svatkon tko Sta stvar, I ako nietko udini Sto po5teno, to ie po6teno, pa udinio to
iina!) - ima ga pravo uhvatiti, izbatinatr i zatvoritl,. da dan i no6 Niemac,ili Talijan,,iliMadlar, ili Turdin,ili Ciganin, lliZidov,-
posti, a onda ga dobro nahraniti, dati mu posla,da radi do vedera, tko ti drago, Ali alco ie to istina, zalto se onda kaZet,,To ie ios
i tuko tri dana redom; kad prodiu tri dana, ne mora rrur nadnice pravi hrvatski po5tenjak i kremeniak"? Zalto se ne kaile jamo:
izpi!,attti,
' neAo iu ima narnje'$ovo Lme uloblti u Stedi'onu, ,,To ie po5teniak"? Zalto? Zalto se io5 dodaietTo ie pravi hrvat-
Ovdfe ima dakaho malo i 5ale, alibez Sale:Ovako ili slidno ski po5teniak"?
morala bi diecauditi vei u maloi Skoli kao katekizam, A drtava To bih vam htio razloiiti, ali se boiim, da vam se ne ie pravo
-- ako ve6 hoiete, da se drZava Sto$od mie5a u te stvari - ni slu5ati , pa da ne 6,eleni razumieti, Ali iu poku5ati, pa-halco
drlava bi morala ovalcvo vierovanie braniti. bilo,
To bi bila prava revoluciia - bez mrinie, bez krvil Sto biste vi rekli, komu se moZe i mora reii,.da ie po5ten?
Ho6ete li_reli, da ie po5ten,dovieku, koii vidi sliepca,pa mu se
po5tenje.
Hrvatsko smiluie? Ne 6ete, nego 6,etere6i, daie dobar ili milostiv, Ali alco
vam ie nietko nieSto obedao,ili se s vama pogodio, ili Sto od vas
Razgovarali smo se ve6 o hrvatskoi zemlii, o hrvatskome uzaimio, pa vrati, Sto ie uzaimio, i udini, kako se pogodio i Sto
moru, o hrvatskom narodu, o hrvatskoi bra6i, o hrvatskom jugu, ie obe6ao,- tomu 6,eleza stalno reli, d,aie po5ten. Dakle kako
o hrvatskih pjesnicih, o hrvatskih novcih, o hrvatskom Banu i demo redi: Tko ie po5ten? Reii 6emonda je po6tenonai, koii dini,
hrvatskome ministru bez torbe, pa jo5 o hrvatskoj i,eni,i io5 prvo 3to ie duZan,- Ali pazite io5 malo, Vidite, recimo, sina,.hako
o hrvatskoi zviezdi, koja bi nam svima morala svietiti, - ali o svomu otcu odgovara, kao da ie s njim (da oprostite) svinie pa-
po5tenju hrvatslcom io5 se nismo razSovarali,
la9, - vi 6ete rc6iz Tai ne zna po5teno! - Ili vidite mladida,
A zalto? MoZda zato, Sto hrvatskoga po5tenia moZda ni kako sramotno gov-ori pred stariiima, i opet 6,etekazati: Ni tai
nema?! ne zna posteno!- Ili dqiete,kako ie nietko putovao s priiateliem,
Ne zato, ier ima io5 hrvatskoga po5tenia, i to za stalno a na putu na njih navalili razbgjnici, pa jedan priiateljbiel,-put
malo viSe, ne$o Sto Zele na5i neprliateLji i oni na5i doma6i,za- pod noge, a pniatelia ostavio, Ne 6ete li i opet re6i: Bome ni-tai
vidnici ili ,,ialnu5i",koji,,, Ali pustimo ih u miru! ViSe 6e nam niig porlteno uradio! - Eto: Ni onai sin, ni onai mladi6, ni onai
biti na hasnu, ako dobro prosudimo: Ima li jo5 zbilia staroga priiateli - ni jedan nije ni5ta obrekao, pa porehao, niti se pogo-
hrvatskoga puStenia? Lako ie kazatit ima, ali treba i dokazati, {io, p1 ne udinio, niti Sto uzaimiq pu ne vratio, - p4 ipik-se
da ima, Treba se ogledati na sve strane, treba sve,iztraliti i izpi- kaile, da niiedan ie zna po5teno! ZaSto?
tati, a onda kazatL Jest, ima jo5 staroSahrvatskoga po5tenia,- To s,epita, I kad na to odgovorimo, onda 6emo znali i to, Sto
ne boimo se! A kad budemo mogli tako kazati, onda 6e nam biti ie hrvatsko po5tenie
odmah lakSe na du5i, ier bez sveSa Hrvatu lcako-tako, ali bez . Tkogod ie po5ten, tai nie5to vraia, Sto ie primio, ili razve-
po5tenia- bome nikako. To smo vet i vi5e puta rekli, zuie, Eto ie svezao. To se vidi po onih primierlh, koie smo spo-
Ali prvo nego Sto se stanemo dalie raz{ovarati, o starom hr- menuli; Tko vra6a, Sto ie uzaimlo. - dini po5teno; tko eitti, Sto
vatskom po5tenju, mogao bi me tko zapitati: ,,A Sto ie to hrvat- se je pogodio, - i razvezuie, Sto ie svezao, i eni po5teno,Simo
sko po5tenie?Ima li kakvo posebnohrvatsko po5tenje?Po5tenie sad treba razlikovati ovo dvoie: Jedan put doviek vra6a ono, sto
je poStenie!Po5tenie nrle ni hrvatsko, ni niemadko,ni madZarsko, ie.molio, pa se p-ogodioi primio; a drugi put vra6a ono, Sto ie
ni Zidovsko,- nego po5tenieie po5teniei samo po5tenje,iedno primio, a niie molio, niti se pogodio, I to ie tek pravi po5teniair,
kao i druSo,samokad ie po5tenie!Ako je po5tenMadlar, niegovo koii vraia i ono, Sto ie primio, premda niie molio, niti se obve-
ie po5tenje upravo takvo, kahvo i ono po5tenie,kad je Hrvat zao da 6e vratiti,
po5ten, Po5tenje je po ditavom svietu iednako, Sto onda kailei Ali telko mi ie ovoliko mudrovati, kad i sami vidite, da
hrvatsko po5tenie? ljure u iivotu veie nulda i liubav; od nuZde se liudi pogadjaiu
Vidim, da - ioS malo, pak se ne bismo razumjeli,,Ali demo i.igdan od drugoSaposudiuiu, a po liubavi postaiu iluai i"o;i t bez
gledati, da se sporazumimo. Iiubavi nemaiu liudi ni otca, ni sina, ni druga, ni priiatelia, I samo
 Godioa 3, ,,DOM." 119
118 ,,DOM," Godloa 3.

onail tko ie prema svomu poStent. it koii liubav liubavliu vra6a, nastaie velika razLlkaizmediu seliaka i gospode,ier seliak samo
-- io ie pravi poSteniak. To ie ono nailiep5e i naisvetije po5te- uviek daie, a'nikada ne Prima,
nie, - ono, kad doviek poznaie svo$a za svo$a. Tu ie korien i Ovo' ie upravo stra5no. Stra5no i,e Pledatir k.b9- se nie-tko
posebnomu hrvatskomu Po5teniu, ,dadeguliii i sfuati,a on se ne (e ni maknuti, da i ontilo 5to, bilo
-
euie se koji put (premda riedko): ,,Jest, on ie Zidov, ali
'Zidov", i najianie gdjegod i od ko$a$od uhvatiti, i tako barem ovdie
po5ten a io5 vi5e se duie: ,,To ie po5ten ,,vlah", Zaito ondie ' zakrpa i za$ladi
se kaZe: Zidov, ali po5ten? Zaito onot ,rali"? Zar ne moie i ,,Pa od koga bi seljak moSaoSto dobiti?l Gdie bi on mo$ao
Zidov biti po5ten? - MoLe, ali riedko moZe imati hrvatsko po- ito uhvatiti?l On ne mole drugo, neSoprodati Litak ili dru$i pri-
Stenie, pa se zato i kaZet ali, ier od Lidova nitko i ne odekuje rod, lli bla5de,- malo Sto dru$o".
hrvatskoga po5tenia, Jest, zttam,da ie tako, Ali upravo zalo ovo i pi5em da varn
,,Pa kakvo ie onda to hrvatsko po5tenie?" pitate, - To spomenem,ne bi li se dalo i Sto dru$o prodati, da izbiie5koii
vam ie ono, kad ie Hrvat s Hrvatom -- kao brat s bratom; to 'ram nbvdii. Slu5aite samo.
ie ono, kad se sastanuHrvati, pa ti se dini, kao da se ie sastala Dodiite u Za{reb, pa (ete v-idieti,kako seliadki momdi6i od
jedna obitelj, iedna familiia, lcao da su to sve rodiaci;'to ie ono, deset, petnaest godlna uozaiu, ili -nosaiui nude na prodaiu mala
kad jedan drugoSane bi u nevolii ostavio, a kamo ll izdao - za drvenikolica, ili male drvene stoldide,Gledao sam ia to, pa niie
Zivu glavu; to je ono, kad se jedan drugim di6i, kao otac sinom, ba5 1o5e izdielano, ali sam ipak mislio, da nit!9 ne 6,eza Io ni
kad svi imadu iedno dobro srce, iednu milu du5u, Jednom rieliuz pitati, a kamo li kupiti, Ali sam.se prevario, Vidim, vodi mati
Hrvatsko po5tenie - to ie hrvatsko bratinstvo, ii"t", diete opazi kolica. - a kolica Sarena,sve crveno niedim
Ima li io5 to€a po5tenja,toga bratinstva? Nije li nas tudjin namalovaf,&, i diete ve6 hvata zakoli'ca, i uet, plade: hoie da
ve6 tako raztodio, d,a 6,ebrat brata izdati za voliu tudiinu? , . . mu mati kupi kolica. I kupila ie,I u $ospodskimku6ama vidio
sam ipak orrdl" i ondie takva kolica, ili stoldii, Sto $a ie izdielao
i prodao
' seliadki momak,
od kucnihrukotvorina.
Lasluzba Dobro, i'ja vidim, da to niie velika stvar, i da to ne 6e naroda
osloboditi od'nevolie i siroma$tva,Ali ako ne 6e samo to, bo6e
Ne znam, jesam li vam manje od sto puta ved kazao, kako i to! Stari su vas vet uEL\i,da hrpa i $pmila ne nasta'ne na iedan
nas tudjinci na sve nadine Sule, muzu i sisaiu, Dona5aju i dova- put, nego po malo, - i to su vas tako udili oni stari, koji su lak6e
Luju k nama svahakve sitnariie: predjicu, marainice, nau5nice Zivieli.A it o ie tai nauk bio dobar nie$da,-danasbez to$a prosto
(,,rindZice"),prstence,gumba5nicei svakakve iglice, oSledalca- nema vi5e Zivota,'- razumiiete li?l Tko danas ne zna pazili na
i svu silu druSih stvari, Sto sve skupa ne vriedi pi5ljiva boba i svaku i naimaniu stvar, - t;i ie zboSommediu danainiim $lad'
rnalo koia ta stvar dodie na kakvu hasnu, pa ipak to na5 srriet nim i mudrim svietom. Pamtite to!
kupuie i tako na5i novci i na5a muka odlazi u tudii sviet. I)anas Pamtite i ovo: Koliko Svabaprodade, sto niie bas ni na kakvu
novdii, sutra dva, ovdie ,,sekser"ili ,nbanicu",ondie dru$u, i tako hasnu!A prodade zato,Stoznade onu: ,,Kad bedaci imadu nova-
to ide vei godine i godine: odlazi, a ne dolazlt.Paie li onda dudo, ca, onda kramari trguiu," Zna, d.aie bedaku prodao stv?r,-koia
Sto uz druge ve6e nevolie naS sviet od dana na dan ima sve to niie ba5 za ni5ta, - i boli ga dusa! Ali kad tko ho6e da kupi,
manje? Je li dudo, Sto smo mi Hrvati naisiroma5niii narod,?Je li ttrromu ie kriv! ?'Znate, ""da smo"senjegda raz{ovatali o ,,luksusu"'
dudo, Sto smo u svom domu bogci, prosiaci i sluge, a mnoSi stra' To ie voliicaznietko ho6e da ima to ito, p. ila si voliicu udovolii,
nac liepo i dobro iivi? -* kupi i.baca novce. Izpunio si ie voliu, - POi to ie nie5to,pa
Niie dudo, nego tako mora biti, dotrrovako radimo, neka irt"ti. Tko bi bio svemu svietu sudac,i ivako$a -p1!1o:-,,1a
Razumije se, ja mislim naivi5e na naS seljadki sviet, Niie Sto ee ti to?",kad prodaj.l _To ne bi bio trgovac,to bi bio luda
'Trgovac
dosta, Sto na5a {ospoda malo ne sve kupuiu iz tudiine. nego tako - prodaie, Sto tko Z"li,
rade ve6 i seljaci, I tako imamo dvie neprilike: Jedna je to, Sto Ne velim vam, da se toga driite i vi, pa da,nosite €tld
na5 novac odlazi u tudiinu; a druga ie to,Sto Sospodapovradaiu sve, Sto imale, i da nudiate nJprodaiu, Na5lo bi se bedak6,"-koiim
narodu samo malo od onih novaca. Sto su dobila od naroda, Tako biste razprodali moida i cielu vre6u onih 5i5ki, $to na hrastu ra'
 Godrina 3. Godina 3. ,,DO,M.,, 12r

-okrenetesam vam to zalo, da previ5e .qe smi5liate, nggo

stu! Spomenuo MalirazgoYori.
da se i da ku5ate svakako' ne biste li kako na ljudski oteta, nego ju je dao dobri BoC i
nadin izbili koji novdi6, Zivot. laljava ruka, A koliko irna drtrte
A ne treba mnogo ni smi5liati, Ima ved seliakd' koii po Sradu Komu ie nailiep5e iivieti? 1'o ie fospode, kojim ne bi kada-tada m6-
pitaniepalo iednomna pamet ruskim rala presjesti njihova biela pogada!...
nose i prodaju drvene ilice, kuhade, zdielice, ko5are, drvene ba'
ieliakom, kad su se nejgdjena5li u Dom i rod.
ti6,e,roglje, lopatenvile, iarmove, - svaSta,Ako ne kupi $ospo'; razgovorul pa hajd po svietu od popa
din, kupit 6,ekoji seliak za svoga Zupnika, a molda i za sebe, do trgovca, od trgovca do gospodina _,rSrbskinarodno-crkvenihonglres",
-"i".t,
Ovih dana donesle su novine
kad niie dospio, da si sAm napravi. Ne zaboravite ni na i$radlce ili boliarina, a od nieSa sve do cara,
da je N,jegovo Velidanstvo odredilo,
za diecu. Niie li bolie, da gospoia kupi od vas kolica svomu - i nijedan se nije hvalio, da mu
da se srbski ,narodno-crkveni kongres
mezl,md,etu, nego da ide ubazar k Zidovu?! To bi trebalo pisati ie liepo Livieti, pa su se napokon sazove u Karlovce na 8, lipnrja o-. g.
naii mudriia5i vratili iz bielo€a svieta
u sve novine, koie gospodaditaju, i trebalo bi ih po5teno izfrditi, pametniji, jer su se uvierili, da ie Njeki kaZu mjesto ,srbski koncrJs
a onda uputiti: Kupuite kod na6ega dovieka, kad ve6 bacate - srbski sabor, pa da ne biste -mi-
ipak najljepie i,ivieti - seljaku, ,,mu'
novce, A ne bi gospodakupovala samo kolica, tadkice i koSarice. iiku". kako Rus kaZe. slili, da 'ima i ,,srbski" sabor uz
Ne znam, je li doista tako i bilo, hrvatski u Za{rebu, reli 6u vam
Znam, da na5e dievojke same sebi prave ,,bebe" ili lutke, mulke
kako to pripovieda u dugoj svotoi dvie, tri riedi, kakav je to ,,sabor",
i Zenske, pa se posve dobro znadu tim zabaviti, i liepo ie to i Za cesara Leopolda, priiie Z0O
pjesmi ruski piesnik Nekrdsov, tai
zgodno nadinjeno.Vidio sam na selu iednu muZku lutku (,,krani- veliki prijateli seliaku, - al,i bilo, Sodina naselilo se u Hrvatsku i Ugar-
ca"), koja ie imala liepe crne vlasii zlazicu na glavi, - a kad ne bilo, i ia velim, da ie ipak naj' sku na stotine tisu6a naroda, koii
tamo: to od drva, a vlasi od katrana. I liepo je bilo vidjeti, Pa ljepSe seljaku, Znam, da mi ne vie- ie bleZao izpod turske vlade. Mediu
kakve im znadu opravice nadiniti! Da ih tko sutra doveze puna ruiete, kako nisu vjerovali ni oni ovim narodom bilo ie svakako naivi5e
na5ega naroda iezirka, ali ie bilo po-
kola u Zagreb, - evo moje Slave, ako ih ne 6,e sve prodati! ruski ,,muZiki", dok nisu toboZe obi.rili
nie5to i drugih plemena, a sav tai
cieli sviet i svakoga upitali, ka,ko Zivi.
Gospoie ie to kupovati kao lude, samo ako budu sve bebe liepo pa ;im je svatko odgovorio tako, da narod hio je Srdke viere. NajviSe ,ie
obudeneu narodno seliadko odielo. Imadu ve6,i iidovi u svoiem su vidjeli; Tebi ie, brate, Sore ne{o naroda doveo na iedanput srbski
du6anu takve na5e ,,bebe" , koie su seljadki obudene, Pa znate li, nam! Tako biste za stalno ri vi, da patriiarha iz Pedi (u staroj'jeSrbiiil,
poSto su? One velike - po tri forinta do pet forinti! vam ie znati gospodski Zivot, - p()- Arsenije Crnojevid.' Kako onda
Ali 6to sam se uhvatio za ,,bebe"! Ima stotinu i stotinu biegli biste u svoje selo i rekli: Hvala, bedki cesar i u Ugarskoj i u Hrvat-
gospodo, n:una ,ie dobro i ovako! skoi vladao p,osve po svoioi volii
stvari, Sto na5 seliak znad,eizdielali od drva, a selianka od lana Pobjegli biste u svoje Sume i [orc, ne pi-taju6i ni5ta ni hrvatskoSa ni
i konoplje, i sve bi se to prodalo, Ne iu sve nabraiati, sarno 6u u svoja polja i livade, osobito sada ugarskoga velika5koga sabora,-tako
io5 iedno spomenuti, Sto bi na5im Zenam moglo donesti triepu rapr olje6e, kad se sve veseli boZiemrr ie i ove ,,Vlahe" (tako pi,iu stara
zasluZbu.To su Zenskerudne radnje, Kad bi se na5ei,ene primile suncui i crv i mrav, i fora i trava, qisma) naselio posve po svojoi volji,
posla, pa dona5ale u grad na prodaiu samo ono nailiep5e i nai- Uhvatili biste za tezki woi plug, po- -pa d,ag im ie zemlje i nieke pravice i
bolie izradieno, mislim, da bi moZda po malo svoiu no5niu pro-
tierali sv-olu sivku, ili rogoniu, slobodu, ,Osobito im ie dao slobodu,
hajde radi i veseli se rodi. A ona da mo{u i dalie ostati u svoioi
turale mediu gospoje, Ne znam, ali mislim, Trebalo bi podeti boZja ptidica, Seva ili Skrlec Srdko-hr56anskoivieri, i da im se nitko
s rubadicamaili s ko5uliicama za djecu, Za djecuje seoskano5nia bi se od radosti, Sto ste se vratili ne mie5a u crkvene posle, Tu slo-
mnogo zgodnija, mnogo liep5a, a Sto je glavno: mnogo je di56a op_etk nioi, - digla bi se nad vama bodu dao im ie cesar u svom ,,otvo-
nebu pod oblake i odanle bi vam renom pismu" ili u ,,patentu", I to
fier ie biela), A kad bi se dieca od mala naudila, moZdabi poslie pomapiala poniti vaie voli6e sve
Iak5e i51o,Ali kako bilo s tim, svakako bi Sospoierado kupovale ie podetak to,mu srbskornu crkve-
klik6u6ir nomu kongresu, U tom kon6lresu se
pojedine komade Zenskogrublia, Tisa, da. vrn! odredjuie sve, Sto treba za srkve 'i
Ovolilco sam vam danas spomenuo, ali 6,uio5 na ovu stvar Tisa, da, vrn! za popove Srdke vjere t Ugarskoi i
misliti, ier mi ie koie5ta ostalo u peru, Ali mislite i vi, koii Eitate, Ca, da, da! Hrvatskoi, - a u druge stvari ne smiie
-- bit 6e na va5u hasnu. Ei, sveiedno nema Zivota na te- se tai ,,sabor" mie5ati, niti smiie
Zadkll,,,U teZaka rosne ga6e - biele Stogod odrediti, 5to b,i bilo proti hr-
poliade"; ali nije to glavno, Sto ima vatskomu, ili pak proti uSarshomu
Dlele-pogade,,ne5ioto, Sto td pogaEa koiemu zakonu.
ntkada ne presiedne, jer rrije nikomu Po tom vidite, da to niie nika-
 t?'2 ,,DOM," Godlioa 3. God,ina 3, ,rDOdvL" 123
kav ,,sabor", ier Pravi sabor nema posle, a pe5tanski sabor i vlada za
ugarske posle. To je io5 sve u redu, mnoglim hrvatskim udenjakom i po- iz Francezke, i ti su najslidniji apo-
nad sobom zakona, Ovai se kongires litidarom velika neprilika, 5to ie Stolorn- To su katolic,i. Vrlo su dobri
ne bi smio ni sastati, niti bi tko Ali ako ove dvie kraljevine imaju jo5
i zaiedniEkogposla (a ,imaju, kad tako uqarsko pomieSano sa zaejdnidkim, i strpljivi i rusko-pravoslavni vierovi-
morao slu5ati, Sto taj kongires odredi, Itovjek bi se morao upravo duditi, estnici, Nafmanievriedeprotestantski
- da mu to nije doPustio hrvatski zakon kaZe), onda mora nieSdie biti
kako su to tako mog,tri urediti naSi vjeroviestnici, koje Salje Englezka, i
zalrebaEki sabor i to Posebnim za- ioS i tre6,i sabor i io5 |re6a vlada, otci, osobito kad se promisli, da i koji se vi5e voze rr kodifama i go-
ko"nom od t4. svibnia 1887' NiSta koii bi se sabor zvao ,,hrvatsko- '
nagodba razlikuie uSarski sabor od spodski ja5u, negio Sto pje5ice hodaju
zato, Strrje ve6 cesar LeoPold dao ugarski sabor" i,,hrvatsko'ugarsha
vlada". A toga nerra, Nigdie na svietu zajednid,koga,a MadZari danas ne 6e i narod naudavaju. Ti en{lezki viero-
narodu grdke viere njeko Pravo i da znada za druQi kakav sabor u Pe- viestnici dosta su krivi, Sto se krS-
slobodu, - to danas ne bi vriedilo, nema sabora, koii bi se zvao ,,hrvat-
Sti,ne6!osamo za ,,madZarskisabor", 6anska vjera slabo Siri medju poSan-
kad i sabor ne b,i na to pristao, sko-ugarski sabor"; nigdje na svietu
kao Sto i za sve drugo, Sto je zajed- skim narodin:,a.Siri se tako slabo. da
JoS dvie riedi. Oni ,,Vlasi", Sto nerna vlade, koja bi se zvala ,,hrvat-
nidko, kaLu, da je madZarsko, od 400 mi,lijuna Kitajaca ili Kineza i
su se ovamo k nama doselili pred sko-u$arska vlada", Iz ove najve6e neprilike izlaze od blizu 300 miliiuna Indilanaca
200 godina, to su bili ve6inom Srblii, Istina je, naSodba ne kale, da
sve drugie, na koje se tuZe hrvatski nema danas ni ciela dva miliiuna
ali ih ie narod i cesar zvao ,,Vlasi", se tay sabor ima zvati ,,hrvatsko- zastupnici ,i novine. Razumije s€, trrr56ana.
- Bo€ zna, zaito. Ali kako su bili ugarski sabor", ali mu odredjuie po' naiveli dio naroda za sve to ne znat Ali se zato Muhamedova ili
istoga jezika i plemena kao ii Hrvati, sao ii zove {a ,,zajednidki sabor", ili on ,ne zna ni za te pata$rafe, ni od islamska (,,turska") viera Siri kao
ne bi se danas ti razlikovali od Hr- ,,zajednidkisabor svih kraljevina ugiar- ktrda dolaze te nepriliL", - on samo Sumski poi,ar u Aziji, a jo5te vi5e u
vatd, da nisu druge viere, i to iste ske krune". (A ,,sve" t6 kraljevine - zna, da mu je zlo, Africi, U Africi osobito u velikoj pu-
viere, koie su i Srbli'i preko_ Save u to je Ugarska,pa Dalmacija,Hrvatska Pita se samoi A osle6a l,i, da stari Sahari i oko nie Zivi do 100
Srbiii. Ali vjera ih veZe sa Srbliima, i Siavoniia, ili kratko: Ugarska i Hr- mu je hriuo? A ako osje6a, znade milijuna velikih i jakih crnih liudi
pa se sve to vi5e zovu i ponose vatska.) I na5e novine iesto piSu, da li za svoje prauo? Znad,e li, da je svakogialiovora ;i obidafa. Svi ti crnci
irbskim imenom i ne te zaiedno - zaiednidki sabor to i to odludio. .
ie narod,no pravo u toj glasovitoi na- primaju danas jatomice, upravo na
s Hrvatima, Zlo rade. ,,Dakle ipak ima i tre6i sabor, godbi? miliiune islamsku vieru,,,poturduju
pa neka se zove samo zaiednidki"' -- ,Ne zna, - Ho6emo li ga uiiti,
Politika. Prosudite; Svaki sabor ima svo{a gdie mu &eba lralili svoje pravo?
se", kako bi naS sviet rekao, Dakako,
kr56anima moLe to i mora bili Zao,
DrZavma zaiednica, Znate za na- predsiednika, ali u cieloi U$arskoi Ho6e,mo li Studirati s nar,odom para- Sto ovi liudi ne primaiu kr56a'nshe
godbu, onu Slasovitu naSodbu od go{. i Hrvatskom zaiedno samo su duc {raf po paragraf u ovoj nagodbi, kao vjere, ali se rnogu i radovati tomu,
1868., kad su se p'oSadiali i pogodili predslednika sabora, i to predsiednik St<i smo evo sad Studirali? Sto ti crnci ostavliaju neznaboltvo i
Hrvati s Ugrima, Paragraf 1, u toi na- LagrebaEkoSa i pe5tanskoga-- sabora, To ie pitaniel krivoboZtvo, a s timipijanstvo i
godbi kale: ,,Kralievd,naUgarska sje- A gdie 1e tteii piedsiednik? Nema Sat Teikoiiao onomu, tko ne osie6a, neslogu. Dok su crnai neznaboici,
dinjena s Erdeljem i kralievine Dalma- Da vas dugo ne muiim, te,ct 6u da mu ie krivo, i tko ne zna, 6to ie po6larni, stra5no se opijaju i jo5 se
cija, Hrvatska i Slavoniia sadiniavaju vam u krat[o: Ono$a Posebno$a, niegovo pravo! S takvim nema go- stra5nije ko,lju medju sobom. Ali kad
jednu te istu driaunu zaiednicu." zajednilkoga, onoga tte6e$a sab-ora vora o politici, pa ako i ima, od prime Muhamedovu vieru, ne te ja-
Sada dobro pazitet Ako ie ne6to nema! Stvir je ovako urediena; Hr- takve politike malo hasne, Ja znam, koga pi6a ni gledati, i samo gore
,,zajedno" ili ,,skupa", onda tu mora vati dodju u u1arshi sabor u Pe5ti, da na5 narod osje6a, da mu je krivo, iedjom, da bi svi kao jedan dovjek
biti barem dvo,je,a nikako iedno, ier rpa kad dodiu Hrvati, onda ie to za' i zna, Sto bi bilo pravo. ,,Ali to$a mogli prolijati krv za svoju novu
iedno je ,,iedno" i ostaje iedno, a iednidki sabor. I tako ie tai ,,zaied- prava nema u zahonu, pa kako ie vjeru. K'upuju si i nove puike i desto
niie ,,zajedno", nego je za se, samo nidki" sabor uiedno i uSarski sabor, moZeS nadati, da 6eS ito dobiti od mole vladare i sultane, da ih vode u
za se, Razumiiete li? - Sad ako samo neka izadiu iz nieSa Hrvati: onoga, deglanema u zakonu, kad ne rat na ,,rnevjernike", mediu koje da-
zakonkaZe, da je Ugarstr<ai Hrvatska ostane isti predsjednik
-nema i -sve druS9. moZeS dobiti ni ono, Stoje u zal<onu?" kako radunaju i kr5iane.
,driauna zaiednica", odito, ie su - Isto tako ni posebne zaied'' Kako bilo, svakako se treba bo- . .
nridke vlade, nego zaiednidki ministri jati, da 6e ostali sviet i sve oko nas \T I . 1
to duie driaue zajedno, A po dem r\auKa, umlece 1 Knllga.
su zajedno? Po tom su zajedno, 5to to su ujedno i uSarski ministri' daleko ve6 odmaknuti, ako mi bude-
imadu nieke posle zajedno, Za posao Po svem se eto vidi, da ie sve za- mo predugo Stldirali nagodbu. Obseg i sadriai - Sto je to?
jednidko njekako spojen'o,-sjedinieno Afto ho6ete da znate, dim se die,ca
treba i liudi, a za drZavni posao treba 'i Sviet. mude u limnaziii (u sedmom razredu),
sq.bori ulada. Dakle. akb su dvie zdrui,eno s ugarskim, Ne treba rri
drZave, treba svaka za svoi drZavai spomenuti, da u tom zajed,nidkom -_ - Koia se viera danas najvi5e Siri, Eitajtei a ako ne 6ele, ostavite.
Jtalno ste ve6 Euli za krS6anske mi- Pornrislimo dvie nieii, n. pr. ii-
posao svoj sabor i svoju uladu, *"bo* odluduiu MadZari, a ni u vladi s^iio.nare,koji krivoboZne narode po
pa i, zbilia ima u Za{rebt- hructshi (osim hrvatskoSa ministra) nema ni- uotin:ia i honi. ,,Pa Sta sad?"
Aziii i po Africi obra6aiu na Isusovu eujte! Stalno ie ovo: Tko bi izbro-
sabor, a u Pe5ti ugarshi sabor, i to iednoAa
' Hrvata. vieru. Naivi5e je takovih misiionara
Sve ovo. Sto smo du'li, - to ie jio sve Zivofrnje, a onda sve konje,
za$rebadki sabor i vlada za hruatshe
 124 ,,DOM." God,ina 3. Godi,oa 3, ,,DOM," 125

bio bi broj Livotinid ve6i, ier svih

i,ivot\nia ima viSe, ne$o svih konja.
voriti, jer je vam telko vjerovati, Sto
6u vam kazali,
Stoje novadomai po svietu?
- .,Ala ie to mudro!" - Pri$ovarate. Pomislite: Kako vi znale, da 6e Nadbiskupu Stadleru nepresta.no
Bilo. ne bilo mudro, ali je udeno, i sutra stalno opet sunce izafii, tako Po hrvatskoj zemlji. dolaze destitke s,asvih strana od sve-
zviezdoznanac znade za svaku zvi- 6enika ,i drugih odlidnika, Sto ie ona-
kaZe se ovako: Ried (,ili ,,Poiam") HoCe li se sad Hrvati primiriti
ko otvoreno branio hrvatsko ime i
iiuotinia ima ve6i ,,obse$" ne{o ried ezdw kako ie daleko, kolika fe, i radi svoga sv, Jeronima u Rimu? Sv.
kakav joj je put, On po suncu i po otvoreno kazao rie6 prijatelju i nepri-
ili .,poiam"l honi, t. i. riel Zivotinia otac papa rpisao ie na ime zaprebaE- jalelfu. ,,Dom" se medju posljednjima
vi5e''obsiZe,ne$o tie1 honi. Drugimi zviezd,ah znade izralunati, kolika ie komu nadbiskupu Posilovi6rr dosta pridruluje tim destitkama teleti nad-
riedmi kai,e se to ovako: Svi konii zemlja. I doviek ne bi Sotovo svega dugo prismo i odredio, da se to
toga vjerovao, da nema ovo$az Zvie' biskupu Stadleru svako dobro od
spadaju medju Zivotinie, ali sve Zi- pisrno priob6i i svim dru$im hrvat-
zdoznanci znadu proradunati i una- Boga, osobito jakost u svakoj nevolii
lobti.ti" ne spadaiu medju konie, st im biskupom i ditavomu hrvat-
pnied kazati das i iasak, kad 6e biti i neprilici, iet ima dosta i jo5 6e
To ie tai ,,obseg": koliko stvari koia skomu narodu. U tom pismu kaZe
rlel pokazuie, obuhvata, obsiZe, pomrdina sunca,ili mieseca!Pa kako pa{pa; da se je vazda i uviek oso- vi6e imati da pretrpi i nevolje i ne-
A-,,sadrZai" - 19 je ovo; Ho6eS onda ne 6eS vjerovati! prilike, Ve6 smo rekl,i jedan pgt, da
litb starao za hrvatski narod, a da je on na teZkome miestu, ali za to
li da razloi,i5,Sto je to Zivotinia, dosta Danas, kad ima svakakvih sta- su Hrvati bili papi zahvalni i sve
kala (dalekozoral, na koja se daleko qjesto boljega nebi mogli na6i.
ti je re6i: iiuotinia ie stuor, hoii rado prfunali, 5to im se je iz Rima
iiui. A ho6e5 li da razloZi5, Sto ie vidi, i kad su liudi izudeni za velike. ,davalo,a sad su se eto uznemirili radi lz Dalmaciie po6i 6e ko,ncem
ko'nj,mora5re6i viSe,od prilike ovako; radune. niie ni dudo, Sto se toliko ovoga mjeseca, i i podetkom doidu-
toga, Sto se sv, Jeronim u Rimu ne
Koni je stuor, hoii iiui, ima hrb- znade. Ali ie dr.rdo,kako su se nje€da zove' hrvatslci neSo opet ilirski, A 6e6la,vi5e odlidnih gradskih i ob6in-
tenjatu, leie iiue mlade, a nc no- mudili udenjaci, pred tisu6u i tisudu nitko se nema, pi5e papa, nikakvoga skih nadelnika i druSih odlidnika
gdms ima hopita, dalie hitniast plodina,bez svih tih stakala i po sta- razlofa hfiiti, jer ie sve ostalo, kako zajedno sa dalmatinskim zastupni-
rep i hrathe uii. Dosta bi bilo re61. rom i teZkom radunu, - pa koliko su je i bilo, pade ie sad i bolje. A 5to se cim,a- pred kralia, da njefa zamole,
i ovako: Koni ie iiuotinia, hoia znali! Kad doviek na to pomisli, mora tide imena, bilo je tu svakakvih nepri- kad ve6 sve drufo ne pomaZe: neka
ima no no{sma hopita i sve ono se samo pohloniti pred umom liud- lika, pa je papi bilo teZko. No Stogod se ne pu5ta u na5e zemlie tali,jansko
dalje do kraja, ali svakako mora5 vi5e skim, kojri ne moi,e druSo biti, neSo je papa u toi stvari udinio, nije udinio, vino, jer je to na veliktr Stetu na-
Semu narodu, osobito u Dalmaciji.
razlagati, neSo kod Zivotinje. I zato iedna iskrica boije premudrosti.'wto- piSe, radi toga, Sto bi bio nepriiateli
Radi toga je Eitava Dalmaciia u ne-
se kai,e, da ried (,,poiam") honi ima Nastariii str zviezdoznanci , hrvatskoj politici, t. i. neprijatelj
,te1i ,,sadrLaj", ne$o ried iiuotinja, dni narodi a Aziii, osobito Kaldejoi. tomu, da se sav hrvatski narod po volii, a na otohu Solti (kod $plita)
Premda ie kod niih bilo i pravih uie- svirn hrvatskim zemliama sjedini. ba5 je glad, pa se sviet izsefiuie u
a lo znaEi, da funa vi5e bilje$a ili
tudii sviet za koro,m kruha. A sad
znakova, neSo Zivotinja: jedan mu niaka, koji su nie5to i znali, bilo ie i Sve je ovo liepo. Vidi se, da ie
je znak, Sto ima kopita; dru$i mu se opet velika gospoda bedka dogo-
takvih, koji su po zviezdah samo Sa- hrvatska misao ipak nje5to, tako da varaju s taliianskom, da ponove pre-
ie znak, Sto ima kitnjast rep i t. d. tali i, proricali, onako, kako i danas za niu rnora ve6 znali cieh sviet, - dia5nje tr{ovadke ugovore, pa da
Ovi znakovi, po koiih se jedna stvar neuki sviet gata po repatici, da 6e biti jer Sto papa pi5e b,iskupima cieloga
sve ostane pri starom, - Te5ko ie
razpoznaje od dm$e, - to se zove rata. Stari Grci nisu bili strpliivi u I jednoga naroda, to se zna po cielom
Sto na5i ljudi opraviti u Bedu, ier
,,sadrZaj" koie rieii ilri kojega pojma, radunu, niti su dobro p'azili na zvie- . i svietu, Vidi se, da ie iaka ba5 o:ra niemadka politika, i to bedka i ber-
Po tom vidite ovo: Koia ried zde, pa su zato bili slabi zviezdo' misao, koja brani i ilLe pravo na- linska, drli i Talijane u Sakama, pa
ima ve6i,,obse6l",ima manji ,,sadrZaj", znancL oni su vi5e mislili, nello ra- rodno ime hrvatsko, i to i u tudjem da odvi5e ne cvile. mora im se dati
i obratno: koia ima ve6i sadrZaj, iunali. Stari Rimljani io5 su manje u svietu, a do nedavna su mnogi i to barem nie5to,
ima manji obsegi, tom vriedili, jer su oni samo gatoli prvi na5i liudi bili zadovoljni i doma
Izselilo se iz Hrvatshe i Slavoniie
Svaka ried nie5to znali, kod po
- zviezdah, s tudjim nenarodnim ili iznr,i5lienim samo u mjesecu veljadi ni5ta manie
svake dovfek nje5to misli, t. i. ima Osobiti su zviezdoznanci bili imenom,,ilirskim", ili,,iuSoslaven-
nego 1530 liudi, i to malo ne sve u
o njedem ,,poiam", (O pojmu smo Arapi. Oni su tu znanost donesli i 1kim", za koie nitko ne zni, Sto ie,
govorili.) Oni polmovi, koii irnaCu Ameriku (t. i, 1403). Od ovih izse-
u Evropu, kad su ono osvojili Spa- To treba drZafi na pameti.
ljenilca ima ih ffiO iz Zupanije zagre-
ve6i obseg, zovlt se Siri poimov,i, njolsku. Ali kad su oni protieranT iz
Sad ako vam se ho6e, mi,slite: Evrope, nitko nije pravo manio za _ Kad je papa odredio, da se sv. badke (jer je ona najve6a), onda iz
Jeronim nema zvati ,,hruatshi sv, Je- Like (do 450), gdje je najve6a siro-
Je li Siri pojam pticc, ili urabnc? zviezdoznanstvo, ronim", rpotuZio se papi na to nadbi_
- A koji ne 6ete. vi mislite na ovo; tinja, pa iz bielovarske Zupaniie {do
Od Slovieni. je najElasoviti zvie- skup vrhbosanski Stadler,'nitho
kako znate. 200), a naimanie iz varaldinske, po-
Bi li ja bio bolje udinio, da sam zdoznanac Poliak Nkola Kopernik, Sad papa piSe, da se nema iei.ke i virovitidke, - Toliko se iz-
spavao, ili Sto sam ovo pisao? koii ie prvi dokazao, da se ne okre6e rozloga tuiiti. Bo€ zrta, je li papa selilo, a za zaslulbom oti5lo je u to
Nailiepda znanost -- to vam je sunce oko zemlle, nepo zemlia i druge
zvjezdoznanstvo(ili udeno,,astrono- planete oko sunc,a. Umro je pred 99 l-ome mislio, da se ni nadbisl<up mjesec dana preko sedam tisuda
Stadler nije imao ra.zloga potulitii (7,280) ljudi, i to opet preko polo-
miia"). Al,i vama je teZko o tom gio- 350 Sodina.
 126 ,,DOM." God,ina 3. tn
Gotliala 3. ,,DO,M,"
vice (42331u Ameriku), ostalo u Bo- glasova, a proti 135 glasova.Vifi se. svr5io, ima tri Slasa. ViSe od tri glasa
zove se ,,sinekura" (t, i. ,,bez brige"
sna (922), Srbiju (l7t) i u druge ze- Sto bi mogli Slovieni u bedkom sa- ne mole imali nitko, a iedan glas
plata)'
mlje u Evropi i po svietu. Koliko ce boru, kad bi svagda bili sloZni, mora imati svatko,
ih se i od ovih vratiti na staro ofnii- Taliianska i Svicarska zavadile
Bugarom su uzajmile ruske banke Pa za5to su se onda pobunili
Ste, Bog zrra, , , 45 milijuna rubalja ili okruglo 10O su se radi to$a, Sto Svicarska Prima
u svoiu zemliu' zlolince i uboiice. belgijski radnlci tako, da ih je mno{o
milijuna franaka (Kruna).
Po slovjenskomsvietu. duS odplati, uvesti 6e se u Da se tai
Bugarskoi
Saborski izbori u Francuzkoi bit i poginulo? Zalo, ilo su ih nfrihovi
vodje uputili, da je nesre6a za Bel-
6e a nedieliu 27 travnia. Ovaj Put
U blizini na5eSa iuga, u Mace- duhanski i petrolejski monopol (t. i, se i u Francezkoi bore na jednoi Siju, Sto oi,emjen dovjek vriedi p,o
doniii i staroj Srbiji - sve se nie5to plal"anje od trafike i od prodavanja strani narodnjaci (ili,,nacionaliste"), zakonu viSe od neoi,enjena, a uden
kuha. Srbske novine pi5u pade, da petroleja), a da raduni budu u redu, a"na dmgoi strani kozmopolite t' i' od neuka. Tu svoju mudro,st naudili
ve6 vojska bedkoga cesara ide iz No- pazit 6e na_to i ruska vlada, koja ie liudi, koiima je toboZe cieli sviet su ti vodje od SvabA, koji iele da
vog 'Pazara (uz Bosnu) onamo, da i i pomogla Bugarom do novaca, domovina. Ti su kozmopoliti danas bude u Belgiji nemira i nereda, ier
to otme Turdinu. - Ovakovi glasi U Ruskoi se bune ne samo diaci, na vladi i veliki su priialeLii En- se nadaju, da bi mala Eelgija mopla
nikad nisu ciela lai, Sve otto,-Sto koji ditaiu glezkoj, pak zalo danas Francezka u takovoj buni lako do6i u niihove
svakakve knjige, negiove6 ruke. A to si oni jako \ele, ier se
se je u Rimu dogodilo sa nesudjenirn i seljaei. K i ne pomai,e ni5ta Burima. Narod-
tomu dolazi i to, da se iz Belgije dade lako udariti na Fran-
hrvatskim sv. Jeronimoil, - sve se Finci diZu proti njaci su u opozicij,i, t. i. bore se
ruskomu caru i ru- cezku, osobito na Paris,
to kovalo za !o, da se Bedu i Niemcu skim oblastima, prrrti vladi, i to najvi5e zalo, Sto
Finska je slobodna
pomogne jo5 dalje od Bosne na istok, danas u Francezkoj nije slobodna ni
A dvie su stvari, bez kojih Bed ne i
knei,evina pod ruskim carem, ona imc
lr.atolidka viera, a kamo li katolidka Razne viesti.
svoj sabor, a Ruska ga nema, Rusi
moZe ni korak dalje na istok, a to ne rade crkva, i to 5to se slobodno pi5e i So- Od smrti Liudevita Gaia navrdilo
dobro ni pametno, Sto Fince
ie prvo: ri.mska viera i rimsko priti56u i slobodu im krate. Finci vori proti narodnoj Lrancezkoi vojsci, se 20. travnja 30 godina. Sjetili su
sveienstvo, a dru€o: svadia izmediu blile su
Niemcima (tamo na B,ielome Francezl<i su narodnjaci veliki nepri- ga se taf dan za$rebadki visoko5kolci
Hrvati i Srbalja. 2a ouo'dvoie Bef jatelji onim Svabama, koji tlade i njeSovi domorodci, Krapinci, east
moru), pa bi mogli Rusu zadati trista
nije nikad u neprilici, jada, A tko 6e mu onda biti kriv? druge narode i onim MadZarima., spomenu nje$ovu!
Bugari i Srblii opet se dupaiu,
-sva- Sim! Misli se, da je i ministar Si- koji takve Svabe hvale. NaSe madZa- Nie$da5nia srbska hraliica Nata-
- kao bra6a. Kao Sto se Srblji ronske novine o5tro ,piSu proti tim liia, i,ena pok, kralja Milana, a mati
pjagin ustrieljen od finske ruke, ili
{iaiu s Hrvatima radi toSa: Eija je 'u barem finske zduhe. francuzkim narodnjakom, a dosta su' sada5njega kralja Aleksandra, odre-
Bosna, (Llo da ne vidimo, d,a'je proti njim d druge hrvatske velike kla se je {rdhe vjere i primila rimsku,
. Slovenci u Koruikoi uzmidu sve
lioi ,,Svaba"!), tako se svadjaju s to viSe pred Niemcima, JoS novine, ier im obidno sole pamet KaZu, da se kani udati za jednoga
Bugarima radi Macedoniie. KrS6a- Aod. 1880, pe5tanski i bedki Zidovski novinari, francezkoga velika5a, Srblii se ljute
nom pod turskom vladom naivi5e nabroieno je u tori pokrai:ini rprelto A Zidovi su krvni du5mani lrancez-
sto tisu6a Slovenaca, na sve to.
vriedi biskup, to im je a sad ih ima kim narodnjakom.
iedini Holandiiska kra$ica Vilma ie bo-
vodia, jedina obrana, Zato se Bu- ve6 za deset tisuda manje! Sve se
gari i Srblii napinju, ho6e li turska to pretvorilo u Niemce! _ Buna u Belgiii trajala je prekc lestna, Bila fe blaSoslovljena, pa se
dva tjedna i sad se ve6 malo umirila. to njekako poremetilo, kao ono i
vlada postaviti srbskoga, ili bugar- Velihe za$rebadke,bedke i pe5tanske kod srbske kraljice. Kraliice niekako
skoSa biskupa. Radi toga su ; i
Po tudjem svietu. novine piSu, da je buna nastala zato, nemaiu sre6e u tom poslu.
sad posvadili, pa se u Biogradu vide Kako se vlada u Ugarskoi, vidi Sto radnici ho6e. da se uvede sve- Biskupon u Trstu postao je njeki
na lJugare, i sviet se kupi i buci, se i po torn, Sto je uSarska vlada ob6_e ,izborno pravo gilasa, L j. Ja Njernac Nagl, Ne znani riedi hrvatski
a u bugarskoi Sofiji vidu na Srblie. htjela odrefiti u proradunu 8000 svaki punolietni muZkarac moZe iza- ni slovenski, a ima na stoti,ne tisuda
Jadna nam maika. kad 6emo do6i (osam tisu6a) kruna madZarskomu birati ob6inske odbornike i narodne slovenskih i hrvatskih du5a u svoioi
k pameti! Neka se Hrvati malo pjesniiku Jokaju, i to da on dobiva zastupnike. To niie istina. U Belgiii biskr:rpiji, Nije zato dudo, Sto tamo
iade maknu, MadZari 6e se odmtrh do smrti svake godine. A zalto? Za lma po izbornom zakonu od 18. trav- naS sviet ostavlja rimsku vieru i pre-
porniriti s Rumunima (i ve6 se iesrr), to, Sto je nadgledao posao za veliku
samo da se sloZno obrane od :.Sla- jedmr k'njigu, u kojoj se op,isuju sve 1ia- €od. 1893. izborno pravo svaki lazi u pravoslavnu.
selgijanac, komu je 25 Sodina i koji Umro ie ministar Horanski, koii
vjanA", - a mi se ne znamo s bra_ zemlje pod vladom bedkoga barem jednu godinu stanuje u nekoi
6om pomiriti!
cesaril. ie pred niekoliko nedielia postao za-
Razumiie se, da ie za lu kniigu ra- ob6ini. Za tai zaksn glasovalo ie od iednridki ugarsko-hrvatski ministar.
_ .. Slovjgni u beEkom saboru: eesi, dilo na stotin,e Ljudi, a Jokaj je bio 145 zastupnika niih ll9, a samo 14 Niekcje novine piSu, da je kanio biti
Poljaci, Hrvati i Slovenci sloZno su samo peto holo, pa ipak je potezao Proti niemu, 12 ih nije Slasovalo.Po pravedan i prama Hrvatskoi.
glasovali za to, d,a drZava da.degradu pla6u. A niiie polezao .
samo tu pladu, tom zakonu olenien ioviek, koj'i ima Ustrielien ie ruski ministar Si-
llatnoqu Prapu podporu od 16 mi- nepio jo5 i vi5e drugih, svega do 40 diece, i pla6a io5 nieki porezt ima Riagi,n, Ustrielio Qa je iedan ruski
lijuna Kruna. Za podporu bilo je 218 tirsu6akruna. Takva pla6a bez posla dva glasa; a ako ie io5 i visoke Skole diak, koiega su sa sveudilista iztie-
 18 ,,DOM,r, God,ioa 3.
List hrvatskomuseliakuza razgovori nauk.
rali, kad su se ono diaci bunili za a liepa li bratskoga obraza Crnopo-
slobodu. Sto 6e biti od tih ,,anarhista"
ri ,,nihilista", Bog znal Svakako bi
trebalo viSe pravice. DruSi ruski mi-
tockomu!
Srbska voisha broii sada u mirno
vrieme 17,500 rho,maka,
'"'?'f;*"n' D Ofi4t't*ifi,jrullitl
^"'1,""2*s,.uo.
nistar od Skole, Vanovski, zahvalio Radi one bunice u Srbiii, Sto je {z.i?;il,,rk,}.f,rJ- v $17\F
se na sluZbi, Nije li od straha? bio poku5ao Alavantil za Kara{jor-
Ruski Sosti, Dne 20. svibnja sti6i fjevi6,e, obtuZeno je 45 ljudi. Sud 6e V l a s t n i kr u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
6e predsjednik irancezke republike b,iti po pravoslavnom Uskrsu,
Loubet u rusku luku Kron5tat i tu Iz Ugarske se izseliuie na Sodinu ilF Cienaje ,,D0MU"naznacenana omotu.
se sastati s ruskim carem. - U lip- do 100.000liudi.
niu, a moida i u jesen rpohodit e" 8. svibnia1902.
u detvrtak,
ruskogia cara srbski krali Aleksandar
r.{a izbore u Francezkoi, koji 6e Broj 9. U Zagrebu,
se za koii dan obaviti, sprema se
sa Zeno'rn,- U kolovozu 6e ga po- 2&0 kanfidatd., a izbornih lcotari
sjetiti enllezki kralj Eduard i bugar-
ski knez Ferdinand. - I kajzer Vilim
irna samo 591! Tu se vidi. koliko
Francem imadu inteligenciie. A mi
?
Stoeebiti odmalihnaroda
bi htio k njemu, - Sve eto dvori Hrvati ne moZe,mo ptivo smo6i ni
ruskoga cara, sarno nikakav Hrvat toliko kandidati, koiiko trebamo za- Hrvati se tur,e na Madzare, Niemce i Talijane; Slovenci se
ne moie k njemu. Mi smo zbilja bogci! stupnikd! Uza sve poSodaosti, Sto ih tuZe na Niemce i Taliiane; eesi t Poliaci lui,e se takodjer na
Da smo barem sloZni ri veseli doma.
Sto bi rram za sve to bilo!
kod nas ima madZaronski kandidat Niemce: da im dine krivo, da im ne dadu Zivieti,I novine pi5u
Siiamski princ do6i 6e sutra u
i zastupnik, ioS su madZaroni u ne- i piSu,i tiudi se razgovaraiusve samo o torn, kako bi se oslobo-
pnilici za kandidate, pa da ih tre-
petak u Eed i bit 6e gost bedkoga dili od tudie sile i nepravde, Koliko ie ve6,kniiga napisano,ko-
baju io5 desetak" telko da mediu
cesara. [Siiam ie prostrano carstvo niima ne bi bilo i - nepismenih! liko govora i zdravica izreleno, kolitr<oi piesama izpievano' - i
u Indiii [Aziiil, vel,iko kao sve zemlqe sve samo za slobodtr.za slobodu!
pod vladom bedko$a cesara, a ima Sto 6e biti s ,,operom", - to ie
ovih dana stra5na briSa za$rebadkoi Kad se doviek malo primiri, pa gledaiu6i i slu5aiuti sve to
5 do 6 miliiuna du5a. Siiamci su podme misliti, - disto ie dovieku telko pri du5i, Kakok i ne bi:
mali liudi, sivkaste koZe i niekako gospodi, A ,,opera" - to je ono,
uglasta lica; vlasi briju, bradu du- kad se u kazali5tu (u teatru) liudi Gleda5 fadne liude, kako odekuiu i kako se nadaiu toi slobodi
paiu, a zube crne njedim. Vjere su igraiu (,,predstavlaju") i uza lo pje- upravo onako, kao Sto jadni suf,arrid,eka,kad ie $a pustiti iz
Budhine.) vaju ono, Sto se iinade govo'ri. Pie- suZanistva,Ima ljudi, koii iitav Livot samo na to misle dan i no6,
Novi cesarski dvor u BeEu ve6 vadi su i pjevadice skupe, zato ,,ope-
ra" stoji mno$o novaca, a te novce i bore se, i pate, i stradaiu, da svoi narod oslobode izpod,tudiega
gotov, ali se sada5nii cesar ne 6e
ie
seliti, nego 6e ostati u starom dvoru daje i vlada; ali kad je tro5ak ve6 pre- iarma, da ga izvedu iz robstva i suZanistv?,- kako ie ono Moi-
do smrti, velik, odludila ie vlada, da ne Ee siia oslobodio i izveo svoie lzraelce iz suZanistva egipatskoga,
Biskup, koii se boii, zove se ovaj vi5e drZati opere. - Eto Sto sve ne Ali prvo nego Sto vam kai,em, ima li kakve nadenda 6e se
put Belopotocki. To je voinidki bi- zadaje gospodi telke brige! ovi suZnii izbaviti svoga suZanistva,treba jednu stvar osobito na
skup, pa ie bio podavno zamolio na- Nova po5tanska zSrada a Zafre- pameti dri,ati, a to ie ovo:
Sega nadbiskupa Stadlera, neka ga bu podet 6e se graditi drugi miesec, Nainevoliniii su suZnii i najviSe uzdi5u za slobodom oni slo:
primi k sebi, kad dodie u Bosnu po Bit 6e velika i liepa. To ide na
tro5ah zajednidke kase,
vjenski narodi, lcoji su rimsko-katolidke vierc, Jedan put sam vam
svom biskupskom poslu. Ali kada su
MadZari poSeli vikiti na Stadlera radi PieSiceoko svieta odputio se po-
to ve6 natuknuo, Slovenci, Hrvati, Slovaci, eesi, Poljaci - sve
onogia pisma papi, uplairio se Belo- slie tolikih i jedan Bugarin, i kt za- su to Slovieni, sve su to rimokatolici, a niiedan tai narod nema
potocki i porudio Stadleru, da ne 6e iedno sa Zenom. Putuju 'za okladu. lvoie vlade, podpune vlade, niti nikakve svoie drlave, A Rusi'
k niemu na konak, - da se ne za- Krv, U Priedoru (u Bosni) za- l-lugari,Srblii, Crnogorci - to su takodjer Slovieni, ali su pravo-
mieri MadZarima (to nije porudio, klao muZ i,enu, a u Aljma5u (u doli. slavni kr56ani,- i oni su svoii: Sospodarisu u svom domu,
ali to se znal, TeZke li brige Stadleru, Hrv.) sin otca.
Za5to su ba5 rimsko-kat6tiet<i Slovjeni nemaiu slobode to
nas neka odmah ne buni i ne vodi na krivi put. Ne treba misliti'
Dail,- nicit -?? - da ie katolidke Sloviene u to suZanistvo dovela samo qiihoyS
viera, pa da bi se zato katolidki Hrvati morali odmah ,,povla5iti",
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu. ili oti6i u lutorane; ali ne smiie se opet ni to posvema pregledati,
 130 ,,D,OM," Godina 3' Godiom 3' ,,DOM.,'

pa ree,l To ie samo slqdai,Ni5ta na svietu niie sludai.Sve treba fa vodili su ih lutoranski Prusi), pa Talijani i Madlari, Istina ie,
iazmotriti i prosuditi, Prosudimo najprvo ovo: Svi katolidki Slo- ialijani su dobili i svoga vladara, a Madlari su dobili samo svoiu
vjeni spadaiu pod Bed osim ve6ega diela Poljakd, koii su pod vladu i slobodu, ali ipak i MadZari mogu danas kazati za svolia
ruskim carem. Sad se pita: Kako su do5li pod BeE? Kako to, kralia, da ie on ,,prvi Madi,ar," a t9 nisg Tggli re6!_ios,pred 50
da nisu mogli ostati pod svoiimi vladari barem oni, koii su imali aodina,Svahako treba spomenuti, da ni Talliani', ni MadZari nisu
svoie vladare i k.-aljeve mnogo stotina godina? A to su Hrvati Zato ostavili svoie katolidke viere. - Toliki su se narodi podigli
i eesi. ZaStoie rastrganai Poliska i komad od nie dobaotakodjer i oslobodili samo u ovo posliedniih 100 Sodina,- a nijedan na-
pod Bed? Kako to, da ni MadZari nisu ostali pod svojimi kra- rod niie u to doba izgubio svoie slobode, Sude6i po ovom, mali
ljevi, nego su i oni doSlipod Bed? Pod niim su bili pade katolidlci narodi mo$u se stalno nadati svojoj slobodi.
Belgijanci, i velik dio Talijand, Pade ie i Srbiia bila do5la pod Ali ako pomislimo na to, da su nieki narodi ve6 imali svoie
Bed, - Ima dakle nje5to u tom Bedu, Sto je narode tamo vuklo vladare, i svoju vladu i slobodu' pa su to opet iz$ubili, - mo-
viSe, nego pod ilcojega drugoSa vladara. Pazite samo: Nema u ramo zabrinuta pitatiz Sto je po tom istina? Je li istina, da narodi
Evropi vladarskoga stolca osim Beda, koii bi pod sobom imao Aube svoie vladare, vladu i slobodu - kako su to iz$ubili n, pr.
dva, tri, ili detiri ditava naroda, kako su eto pod Bedom svi Hr- flrvati i eesi, - ili ie pak istina, da sve to dobivaiu, kao Sto su
vati, svi Slovenci, svi eesi, svi Slovaci i svi MadZafi, - Niie dobili Grci, Srblji, Taliiani i t. d,? A ako ie istina ovo druSo,kaho
dosta dahle kazati samo to, da su katoliiki Slovieni izSubili snoje su onda svi oni narodi do5li pod Be6? - A moile se io5 i dalie
vladare, vladu i slobodu,nego treba prosuditi i to, koliko tu ima pitati i to ovako: Ako su se oslobodili i siedinili_toliki drugi na-
posla Bed, rodi, moZe li se po tom suditi, da 6emo se osloboditi i siediniti
Ali opet nikalco ne treba zaboravili ni na ovo: Pravoslavni i mi Hrvati? Pa moile li se u toi stvari iSto stalno re6i? A onda:
Srblii nisu nikak_omogli ostati pod Bedom, a io5 manie prote- Ako su pod Bed podpali Hrvati, i eesi, i USri, i Poliaci, - zar ie
stanti (lutorani), Pa evo i dan dana5nji vidu oni Niemci, koii hoee svima kriva iedna stvar? Zar nije svaki sam sebi kriv? I napokon
da se izbave izpod Beda,- vidu naiprvo: ,,Dalie od Rimai" (t,i. ie vriedno zapitatii ovo: A Stohasni sve to izpitivatii 5to to treba
da ostave rimsku viera, pa da budu lutorani), Pa za dudo u Bedu znatt, osobito seliaku?
se_boie,d9 ie to isto: Tko niie s Rimom, niie ni s Bedom,To ie Treba to znati i seliaku, Kad gospoda i seliake zovu na
vriedno dri,ati na pameti, izbor, ,,u borbu za slobodu", -- nije li vriedno znatit MoZemo
To se zna, d.a mnogi od vas nije nikad mislio na sve ovo, Ii se mi Hrvati ikada osloboditi? Niie li sva na5a borba uzalud?
niti Sto Euoza to. Ali zato nemoite misliti, da su to kakve stra5ne Ta prije pet, Sest godina rekao ie iedan Hrvat u zagrebadkom
stvari, Ovo su velike_stvari, ali nisu stra5ne, pa nas ne smiiu saboru, da je sva nisa borba za slobodu ludost i glupost, ier sve
uzbuniti,,niti smesti, Sve treba razmotriti, promlsliti i prosudiii, to ne 6e pomo6i. eiii ie Dunav, nieSova mora biti Sava i Drava,
-- a onda tek na posao, ali onda dvrsto i-liudski! Ne smiie se : - pa nelca Posavac i Podravac slobodno radi, 5to mu dragol
ovako raditi: didi viku i buhu, pa eto nam sutra slobode,samo se Pa koia onda hasna, ako tako mora biti? Predaimo se odmah
svi sloZimo!Ne ide to tako! Ima mnogo i mnogo stvari, koje su danas, pa neka rade od nas Sto ho6e, i Sto mogul Zalto da u ludo
dalelcood nas,a ipak su nam spriedka na putu.Zato sve ovo spo- tratimo vrieme i snagu? eemu da uzalud stradamo? eemu da
minie_m,- ali ne mogu sve najedanput razloiitil nanr se rugaju na6i neprliatelji, a i doma6i protivnici? Sto mora
Ovo za Bed - to sam vam morao svalcako spomenuti, ier biti, - neka bude!
fa; no{ Bedom uzdi5u Eitavi narodi za slobodom.'Ako ." il,rai Eto, zato vam ovo piSem,- ier ne 6u da vas tko vara i vodi
i d.ru.e{i9-.bot9za slobodu, bore se samo poiedini staleZi, n, pr. za nos, A vara vas i vodi vas za nos svatko, tlco vas zove u svoje
radnici; ili se bore stranke, i to zaboljui ziveluslobodu,' niekakvo llolo, a vidi, da vi iadni o svem tom nemate, Stono
Nemojte dakle misliti, d,aje po cielom svietu tako, kao kod ie ried mediu gospodom,- nemate ni pojma, A sve to niie Bog
nas, dapade_ie_posve protivno, euite samo,koliko ie narodd do- zna kakva mudrost, A ako je sve to takva stra3na mudrost, za-
bilo. svoi: yl1da19,svoju vladu i ilobodu samo u posledniih sto Sto vas zovt;-$ospoda naizbore? Zalto vas zovu, ako vi ne znate
godina: oslobodili su se izpod rurdina Grci, Srblii, Bugaii, Ru- prosuditi, moZrjli, ili ne mole Sto biti od onoga, Ito ova ili ona
muni; izpodBeda su se osloLodili naiprvo Belgijanci, ond-aNiemci stranka snuie i kani?
 rl
$2 ,,D'OM,t' Godrina 3, Godirna 3, ,,DOM;" 133
Sve to niie prevelika mudrost, ali ie ipak malo teZe sve to obuvene, kako ti gospe: bi se na glistu nabola! Sve se omata,
naiedanput rczloLiti, kad se tako dugo nije narodu ni5ta razla- skriva, - a toga nije triebi, A Sto ia znam za peEu?! Ja se u
Salo, A nije ni,se razlagalo zato, Sto to niie lak posao, a najvi5e jutro prva pri svoioj kuii ustansys",-,,O, znamomi to svi, cielo
zatot Sto ie nailak5e - u mutnom loviti , , , selo! Svaki mut pri svakoi kuli vas spomenenkako vi to sve
Mi smo Hrvati malen narod i ve6,se preko pedeset godina drLite na svojoi grbi!"
diZemo,i nikako se pravo ne molemo dignuti, Mora da nam ie Tako se ie staro i mlado za niu zadielo, osobito kad je ku6i
njeStona putu, Sto treba ukloniti, ili se mi tomu moramo uklo, kakva nuZdado5la, ili je Sta nestalo, n,Toie sve kindZanie (ci-
niti, Sto nam ie na putu, t, j, udariti drugim putem. Kad znamo, f"ranie)i nevalianost!Nije tako niegda bilo, nego je bilo poboi,jn,
da su se toliki dr-ugi narodi oslobodili, sjedinili i dobili svoiu kakvu i sad samo iednu ilenu imale, Fijalieka! (Talco se ie zvala
vladu, prosudimo:Vriedi li to i za nas?A ako vriedi, pogledajmo po rodienoi ku6i td i,ena) I ona ima takve nesmotanka,koje sve-
pute i naEine,koiima su oni i51i,- jer inale zabasasmo,Jednom mu selu djelaiu, a ona njim sviem. Ona doii naviek, a k njoj se
riedju, treba da prosudimo: Sto mole biti, Sto 6e biti od malih pteml,eniaiu, - a 6na se nigdar ne izmieni: svaka flena svoi tie-
naroda, - kad smo i sami malen narod? dan (nedjqlju), a ona sve tjedne! One sve kradu iedna pred dru.
Sve se to ne mole prosuditi u jednom razpovoru, gom, a ona sviem skupa duva i u hrpu mete," -- :
,,A dobra za sviku sirotu! Ako se i opudi niegdh, ali inq
Jednahrvatsk
a iena, ona, za5to: ,,Kad se radi ono, Sta ne treba, onda niie ono$a, Sto
Na onu opomenu i proinju u ,,Domu" javilo se vile ,,Domo- je fuiebi" (to ie bila njezina ried: ,,triebi" miesto ,,treba"), Ta
vih" ditalaca, pa su opisali Zivot seljadkih na5ih ljudl. Ovdje evo ond,-'neSovori zlo niiednoi, negg iu upudavq na dobro; da bi
dujte Zivot iedne hrvatske Zene, seljanhe, Vi sudite, Sto vam dielala, kako "ioi ona veli, ne bi prosila, Kolikoi ie ona drullni
drago; a ja,katem: Ovo niie samo danas vriedno, da se Eita, Euje gospodarila,sve, ne samo gospodarskeposle obavlialb, nego onih
i pripovieda, nego 6e ovo biti vriedn o i za na5eunuke i praunuke, nevaljanih lena, koje su uviek djelale samo za oblizke seosi<im
- euftel Samo pazite, kako mlada seljanlca,lcoja ovo pi5e, po- pAk nevaliankam! I io5 si ie od prsi djecu sestrinu uzela i hra-
Stuje staru, kad o njoi govori, ne pi5e: ,,ohapalaie" negot,,oka- nila i opravliallr, i djedko ie ve1 odhranieni umro, a dievoiku ie
pali su", i zamul dala, Snaha ioi imala duda diedice, abrez pomo6i, I tu
,,,., Starica i9 Zivjdla po starom zakonu. Ta ie svaki svoi ie ona bila pomo6, Po cielu no6,ie prela, Koia ilena moSla joi
din po starini obdrZavala, ie_re6j;,,Iie, cielunod predete, lcoliku prediu ho6,etepopresti! -
Ta nlje razdrla cieli svoj Livot triju peda (,,pedu" omataju ,,Ei', idi s Bogom, koliku prediu! Ta triebi ie toliki il;etit A po-
iene oko glave), nego po zimi, i po ljetu - naviek Sologlava: s-teliam?Ta ona ne more presti! Komai da ni5ta ne djela, samo
po ljetu, po velikoi vruiini plieli su na vrtu i okapalipovrtelle da niih prirediujet"
[pov,rie), a kratki, Simlasti (prosiedi) vlasi visieli su im po-Stolicu Neka bude vrieme, kakvo mu drago, toi starici niie lalilo
po dva prsta; delo malo ne sve ie bilo pokrito vlasmi, su (udilo), Mogao je vietar puhati, da ie sve trgao na dovieku, -
god oni dielali, niesu marili, iesu li niihove ruke diste, - samo su oni samo ako su kakvu mandulinku (haliinicu niekakvu) natak-
pobrali s cielom rukom vlasi i za uho potalcnuli, iz Eesasvejedno nuli, a bez ped,e,bosi! Mogla je snaha na njih vikati i za niom
nije ni5ta bilo, nego na das,- pak su vlasi pokrili lice, Kako su s pedom trdati i vezati im iu: ,,Hodi s Bogom! Sto mi hote?l Samo
se Zene zaniihznale zaratlti spomenkom (razgovorom):Je, kako Sto ne 6u mo6i vlasi potaknuti, a odmah mi se pudu!" - Mogla
se baS_ Zwi peku! Bosi, ruke prisukane, - po tri puta kroz lieto iu i diia Zena vidieti, pak na nju: ,,Pak Sto im ne da5 1ni14J'3-
im se kola izmienila na rukah i nogah! euda i duda (mnoSo)duSA ,,A hote s Bogom! Sram me je, Sto tak idu, kao da bi mi: ne
i* i" moglo relit ,,Ta nije vam za silu biti bosoi! Pak Sto lra* marili za njlh. A sto puta bi ih radje obula i obukla, nego i seben
ig pglu telka? Neka vam sin kupi rubac bieli!" - u}|, Sto si ier oni meni valiaiu bolie, neSo sam si ja. Kad, ne bude niih, ne
ti relrla! Sa qr_ofoiglavi nigdar i zanigdar niie bilo rubdacanniti treba ni mene! Oi, oni su moie sve dobro: liepi nauk, i dvorbica,
S_ane bude! Kakav rubdac! Niie za iubdace ni spomenka bilo! i velika lakota moja! Ta oni'i jesu moja majlia - nerodjena, ali
f.ieli draSi duSi danak sam kopala na velilcoi Zafiii- i ne samo bolja nego rodiena na sto dieiova! Oni, kad im Sto i pofali *
ia, nego sve dievoike i snahe, Tako i opanci, A vi ste sve Zene ne$o Sto niesu gusto bolestni - oni se ne 6e primotali, ni lefi,
 794 ,,DOM,,' Godina 3. Godi,lr,a3, ,,DOM,"

nego se taru, dok i koliko mogu, A ia im naviek velim: Dajte, ,,Dom" i drugi narodni prijatelii uputili su dodu5e sviet, da
lezile, - i nikakve priprave, iuhe, ni niSta,nego po dva, tri dana se novci ne 6,erazdavali, ve1 da 6,ese samo davati u zaiam [na
ne iedu niSta, onda, kad im ie lak5e, onda jedu, Sto i druga dru- posudbu), bez mjenica i bez velikih kamata, i to seliadkim go-
Zina, Oni ni5ta ne obdrZavaiu, nego po negda5niu," spodarskim zadrugam, u koie treba da_segospodari sloZe,Aii ni
Boi,emoi, vriednogastvora! Od svoie mladosti,lcakoje do5la te upute nisu mnogi dobro razumieli, Poveseli5ese tomu, d,a6,e
k toi ku6,i,- naviek gospodarica!I ne samo za svoiu hasnu, se novci mo6i dobiti bez iamaca {iftantal i bez mienice, na koiu
neSo za ciele druline, Nigdie zrno niie po zlu pro5lo! Sto se ie se pladaiu velike kamate i todna odplata, A kad su duli, da tako
i len6. ticalo, i to su djelali, Niie ta marila, bude li ruha u Skrinii, lako i jeftino mole novce dobiti samo zadru{a, sloZi5ese u za-
-dru{e,
neSo:bude li svinjde debelo, pak: ie li tele6ak pun teliia - a SlaZuii tu zadrugu svatko ie mislio samo na to, kako 6e
ona ie svaki d.an kroz cielo lieto hranila i distila - pakt ima li sada lak5e do6i do novaca,
rac6.,gusaka, pili66, Niie tu bilo brige u iutro, kako stoii ,,po- Zato se tu nije pazilo, da ne bude previSe zadrufara, i da
culica", niti za de5ali, ni za zrcalo, - neSo s lomastom glavom ne budu predaleko jedan od drugoSa,Nije se pazilo ni na to, da
hajde u rosne koprive s golom rukom! Kratki, Siroki prsti sve su ilanovi zadru{e budu jaki i dobri gospodari,nego se baSnaopako
rei,ali, kako ih ie iad,koprivin napuhnuo, - dudile suim se Lene govorilo, da se u zadrugu svatko mora primiti, naiprije onai, komu
i ljudl i to ne samo rosne koprive, nego i po lafini, da su one naivi6e |'reba,
kao ogani pekle! Ali ie to bio kural,, mukotrpnost i velika mar- Sviet niie dobro razumio, da te nove seljadhe zadruge rno-
ljivost, Mogla ie njegda i niegda miesto snahe i na polie, ali ie raiu biti zadrupe za gospodarstvo,a ne zadruge samo za kredit,
sve potrkavala, kao da ioi ie dvadeset godina, Sve su iu liudi Nitko niie ni pitao za to, da'se na zadrugin radun nabave dobri
prstoa pokazivali: ,,Gledai, Fijalidk a im ie vodia!" plugovi, dobro sieme, ili da se ovomu ili onomu gospodaru dadu
BoZe moi, vriedni ti su bili! Koliko su puta svoiu druZinu novci za vozno blago, Sve ie sarno pitalo, da li ie do6i dosta
k stolu skupili, velikih lonaca navukli k ogniu i od ognja! Jesu i novaca toliko, koliko'ih svima treba,I tako, lcad je doSlo20 ti-
onda, kad su kudu djelali koiu su se muZi zakLiniali,da ie suia kruna, niie se to, kalu, ni poznalo,
ne 6e nigdar drapati, ni trgati - onda su oni sirota veliki zSon U zadruzi ima, to treba znati, oko tri stotine gospodara, a
imali, pak su podigli lonac, kak im se je odmah pri ruci na prsih svakomu od njih treba niekolilco stotina kruna,
kost izmaknula, . . Seliaci pripoviedaju, da su se liudi za novce upravo otimali
Ali se niesu nikad s tim pohvalili - ne$o kad je na to spo- i gotovo da se nisu potukli, Onaj Sospodin, koii je novce iz
menak doSao- a niesu rekli: ,,Ja takn pa tak, to valjam!" N-go Zafreba donio, rekao mi, ie, da su zadruZni,odbornici liepo i pa-
kad su ih druSi hvalili, mogli su redi: ,,A, drago diete5ce,mi rno- metno govorili, da bi ovomu bilo koristno, uzaimlti,,a onomu ne
ramo raditi, nas je na to Bog stvorio! Koii se iako mudi, rnalo bi, ali da su na koncu konca ipak po tom odludili, komu
irna; a koji malo, nimalo ni5ta nema". najvi5e treba, a nisu po tom, tko 6e si s novcima modi naiviSe
privriediti,
"DieleSenovci. . .,, Eto, iz toga se vidi da su odbornici niekako i sami mislili,
da oni novce diele, a ne da ih uzaimljuju,
Tako se ie ovih dana bio raznio glas po iednoi obiini u gor-
njoi Posavini. Svaki odbornik i svaki zadrugar za stalno zna, da za tih 20
tisuia jamdi ciela zadrupa, ali se dini, da nitko za lo iamstvo
_ ,I tamo ie,kao i po svoi Hrvatskoi od niekoga vremena za- ne mari, Vidi se to po tom, Sto ie predsjednik zadruge odmah
vladala velika potreba i prava nevolia, I tamo ie narod posegnuo
za mienicom, samo da se otmnrzlu,ali u zao das po se i po domo, poslie nekoliko dana iavio onomu Sospodinu koii ie novce pri-
ollu: I tu su ljudi na sve strane dulni i vet, si, kaiu,-ne rnogu bavio, da narodu nije dosta novaca, i da bi ih trebalo barem jo5
nikako ni pomodi, deset puta toliko,
V toj svoioi sirotinji i nevolji zaduie tai na5 sviet, da se u - , E, po svem se eto vidi, narod govori tako, kao da se ti novci
Aa$reb_u osniva seliadka banka, i da ju snuiu pravi pfiiatelii na- badava diele, I zato trebanda se na5emusvietu vet iedanput gla-
roda. Mnogi odmah pomisli5e,da te banka ttarodu tto.r"" b.S sno i iasno kai,e, odkuda su ti novci,, Eiii su, i kako ti novci mogu
razdavali. biti na5 spas,ali i na5a propast,
 ;tgf ,,DOM..,, Goditrira 3, Godha 3' ,,DOM," 137

Novci d"olaze _odHrvatske poliodielskebanke u za{rebu, o zato,ljudi, stanite, zaBo{a, i ne mislitg, da se novci diele!
\"i"j ie ,,Dom" vei dosta4risa9, Iz podetkauzaimlji""teJt" bln- Nisu novci'kruske! A onda pomislite i to, da vi niste ni ci$ani,
ka one -ngvce-, koie su uplatili niezini dionilari, i, i, oni Hr".li, ,ri pro.;r"i,
--- da ste jo5 uviek na svom, ako to i niie sve va5e.
--Tko
foii su dali utanku po_50kruna,.t,i. kupili bar po i"a"" ail"i"", ie tako za{rezao, da nema na Sto uzaimit1 neka se
i tako pomogli_osnovati banku,Ali ivih iih nonu". r"*" ;tl;a;; ori*ipoti" kakvoga"mu dra$o, pa neka i Zenui diecu.k poslu
milijunkr.llya(1,000.000), a gle, evo zajednuobiinu Ui tr"U"t" Jo "";iii;;, Neka barJm toliko iasliZi, da ne m9fa. za tudie.novce
miliiuna tisuda (250,000)kruna, po tom za cielu ti moaei mora
_d_etvrt lli-259
Hrvatskune bi bilo dostani niekolikostotinamiliiuna[ru"", u ii"ti, J., tko na dugduSoiede,tai ie.propao,
fgi
za zasluLbumora se bri-
toJi.kosvoiihnovacami nemamo,zato 6,ei ta seliadk; b;ili)'ur bomoeisamosvoiiir ,"-do*, a ?a.rad,
nuti ne samoor, ."*, ne$o -bi i obdina,i kotar, i Zupaniiai vlada.
mljivati posliei tudjgno'ce, k-aosto u3,ajmriuiui'r".diut" b";k;, f;g.;" smijebiti, da tt" moSaoZivieli dovjek,koii ho6ei zna
i t"o, ioi u Pestii u Bedusvabe,zid'ovi'/Madzariffiil ili;ii raditi,
toliko"kq
vjercvati, koliko vjeruju dru$im bankama A tko ima vi6e,ne$o6to ie duaan,tai nekane_deka, da netkb
,',_,Mo€l,* bi poliodjelskn banlca doii do novaca i u ee5koi u dodje i da ga pozo\teizadrugu, u.koioi 6e se dieliti novci, ne$o
Zfatnom Pra{2t,paF i u Francezkoi, u parizu, i to ovim putem; iek'a."ttt iotiuZi susiedai prliatelia,-kogapoznai.ko-muvieruie,
Neka se u svakom hrvatskom selu sloZesamo
iaki i dobri gorpo- ;;k; poi"rgovori i'upitq,kalo se slaZetakva seliadka zadntga,
dari, ili barem takvi €99po_dari,koii imhiu tti, t",tiri, id"r"t koia mozeniJStopriviiediti, koia moLeimetak svoiih dlanova
""
puta.vi5e,,ngpo su duZni,Ti bi stvoriii seliadku zadrupuza" sospo- o"i'"e.ii, Sa*o tatove privredne zadru{emo$u podiei one $o-
darstvo, Velim za gospodarstvo, a ne samo zakre{it, Tair"a bi ipodur", koii io5 dobro plivalu, a spasilii one,koii se kako-tako
sospodarska zadriga ivoiim dlanovom nabavila g;.p"- irii*t1,r,'koii iapaiu.Af ottai.n" zidruge, u koiima 6e se novci
darskoorydie,d*1" vo?!o-blago ngblinuig;;, "rit"ri"
i e; se'StJt,ifi" dieliti na potrotak i na gubitak, takve 6e samo-povedatina5u
mozeprodatizitaki svahidrusi-pririd.z^tobi sesve takoue)L- narodnunlvoliu i biedu, pak -{rto ne bi ryiglg biti pravoEan?-
drt€e morale sloZiti u iednu veliku zadrupu i okupiti se oko za_ rodnogapriiatelia, koji bi narod putio na kredit, ako $a niie pfiie
srebadke poliodjelske.banke, Ta bi im Sanka Jio"l" u .aiii uputiol trlt<b 6e tim kreditom povedatisvoj imetak,
samo toliko novaca, koliko bi ba5 trebalo, da AospodarstvoSto No pustimona miru narodne priiateliei nepriiateliei.zavr-
vi5e nosi, A onda bi malo jaEe zadrugepodigle woie mliekarne i simo ovako: Budite si barem vi svi priiatelii, koii si vieruiele, i
s_vojehambare (magazinel za Litak i-za krmu, Joi bi sve te za- koii se poznate.slozite se najpriiepo imetku i po tom, kakvi ste
druge -sloZno trailile od vlade, da uredi tieke, potoke i buiice goipodiri, a ondaprimite u snbi"-diu5tvotakvoga,koii ima malo,
{vododering),i da kod svakogavelikoga posla drhavnopa(na'pr. i"litt"*" ttista, ali ie poSten,marliiv i pametan.A tko ni5tanema
kad se gradi i,elieznica) daie zasluzbusamo domadim liudim,- i nistane zna,'ili*u se ne 6,,e raditi, tai mora do6i u zlo,da u-nieqr
JoS bi ti dobri gospodari ovako sloZni mogli ili propane, iii se u niem naudi liudski raditi.i po dovieEiu.1ivieti,
-"isipazitina to, da
niiedan komadiiak hrvatsk e zemlie ne dodie ,r tudie ruke. Tomu ne pomogo5e nikakvi novci, pa da bi se ba5 dielili.
!o bi bio pravi put,
A ako se ovako podnu dieliti novci: komu treba za hranu,
za odielo i za drusi tiosak, onda 6,e uz."ho d""o i"goti"lii ril
Malirazgovori.
rovo, uz slabe gospodare propasti 6,ei mislimo samo na onu Hrvatsku, ka-
iaki, Dom i rod. kova ie bila, i hvalimo ju, i slavimo
,... ^V"9 i dieca znadu, da bi nase banlce mogle ditava sela razse- Mlada Hrvatsha - to ie dudna ju, i plademo nad njom, ier ie mrtva'
htr, Sanke zasadamiruju, dok_narodmieniceodplaiuie, ili barem i nova ried u hrvatskoi kniizi, medju ier je nema! I u pladu i tugi zovemo
kamate daie. Ali kad to narod ne bude mogao,-i"-6e mirorrati ni hrvatskom Sospodom. Mlada Hr- ju, da oZivi, da uskrsne - i u tom
banke, nj._o.ni, diii su:rovci kod niih. A tolu pe5tanski,bedki i vatska! Nikad niesam, vierujte mi, ie sva ljepota hrvatskih kniiga, sva
drugi tudii bogataSi,Tima ie onda doii lako u ruke na stotine. duo tO riedi, Niesam, jer se u nas mudrost hrvatske poviesti, to ie sav
$ovori, pi5e i pjeva samo - stcroi rad i sva borba hrvatske Politike':
-pai na tisu6e hrvatskih posjeda,ako ne bude nikosa domaiega, hlrvatskoi, i uviek samo sfarof.' uskrisiti, oliviLi staru, dobru, bo$atu
t<gi!.e te kupiti, qk_or g.rakom .;l;;iti b;;* ."uEoj o.ngi,koia je njegda bila velika, iaka, ali pokoinu majku Maiku
obiini.ene .posiede
bude zadruge iakih seliadkih gospodara, " slobodna, bogata. I uviek i uviei< domovinu!
 138 ,,DOM,., 199
Godrina 3, Godina 3' "DoM"'
To je Ziva istina. To traje vei Ali - i tuga ima svoi kraj. Mrtvi (To ie Ali onda ne bi ni Poliaci miro-
preko petdeset godina! ne ustaju. Zivot ide dalje, - djeca ne{o i pod iednom vladom' . I 'pa bi i oni htieli svoiu vladu
Od toga je nastalo, Sto je nastati bio tako zva',,r,,cent,Lii"tit'l' .' | ""fi'
vi5e ne pladu, osvieste moraiu
Proti tomu su ;"-'T;li Ios.obitou (Jt'o";
I-1,l1il lltl::"1["" -I
moralo, t. j, ovo: Mrtve Majke pro- na posso, ier iivot zove, - Hrvali ;i;t"4ti, ;; | '" slovenci priklopili k Hrvatorn),
budili niesmo! To ie naravski. Dru- vi5e ne tuguju, ne jaudu, ne pievaiu nxi2i,r,'i"iit H i .;;';;di"-."
Sim riedmi: Ni plad na5 nad mrtvorn samo slave staroj Hrvatskoil' ne€o belkevladei o,"aiii ,lo,it"a" I l',1,-i ne,bi drueoi gospoda
;;ird !ll:,tit :t"*,''rt-:l"f:::*#
Maikom domovinom, ni hvala, ni misle.na - mladu Hrvatsku. - B::ff ;iili.l""iiu?'1"' ,, | itt" ni"ii"ai'u
zanoyil{11u',lr"f,*0.}']:"':T:
slava, koju smo pokoinici davali, - Ovo ie put, kojim mora proii BeEa.Pod ovu ,rl"dt"tHsti'';;i" I su.'""ui podjednimvladarom:
iiilulll#t,.;: ;tz*"i",.[1ril, ly.
to nam nije pomo6ilo, rni ri{esmo svaki narod, koji je izgubio slo odu;
srovadka i ;i+iilI|';J;:'
Erdeli), I uiru ti 'y:;1:""!::oiln;.;{, o**i:
ni5ta stekli, ni5ta domovini privrie- to je bol, korjq mora pretrpjeti;
'aho to je natazeusriedEvrope, mogre
dili. - Druga djeca Majdina, kojim ie ;':1"fifi"i,";";'ill,i; Uil#;i;; la;-,"
*ivt"-lti '",1111i,,"S,il:*i:-""rTL:*"':"
rana, koia tako cieli, -- nije
sveonedruge"";it!,-'e;.Jr'" na-
taj plad predugo trajao, sjedo5e bez i,,lt;g1,"" a,z""e"'Miesto
otrouans, A ako je otrovana,
:#,;ffi lTr?lr.lii,'6"rr'"1t""'l "dvoistva"
srca i po5tenja uz karminski stol - narodu je propasti. Razumiete li?
vinom,slovenske t ltil: I ri.}-UT saueznittuoili federalizam'
i sve se dave ,jedu6i i piiuci zaiedto "";fi;"irlr?
sa susjedima,koji su iedva dodeklli ;;;G' Austriia gornia i dolnja,-i ios I
pokop i karmine. . . I jo5 se tiho u
Politika. Tirol .- to ie ost;i; p"a- i"Jet"'" I Sviet'
god''
To se dogodilo 1867' I
bezboi,noj du5i rugaiu drugoi bradi, ,,Sayezne dri,ave srednie-evroo-
Sto joS pladu, . , Samo kad po starcm ske," euli ste za ,,Savezne drZaie ondasumieete
"f"alt". i"fi;:i9tr"L--""{a: j I - 'f*:j: i-T?dtf,:*g'';,*"""*:
Stoi "Dom"etopise
J"34g,
obidaju podne molitva za pokojnicu, Ameridke", ali za kakve ,,Srednie- ;*e.:t}"'il'"i;1,,t"il;e,i."i'i"p"#,
"iiriliTi^-,--t'j: l'"*'F
;M;'it"*?-1 " i: ,Ye"',i*,,*1t""'.:
onda i oni brzo pro6iutafu, Sto imadu evropske savezne drlave" - za to io ie tako ,u^ni I.'i" | il;t[; sie6ate'..d1
ie-"Dom"pisao'
u ustima, knlaiu se i poboZno vidu nristeduli, jer takovih drlava ni nema l?"|i,.]lxl J;#;' t"-;hJ;;,"" | gt-t"'
da ie dtirgo-
drugo ' d crrugu
svoiu rnolitvu, kao da ho6e kazatit na svietu. Ali dega nema, - to io5 su vlade'
su vlade. II "MadZar'ski^'i*.1tt:g:
"madzarskd
to ie zemlia' rt
Ugarska.-
Nu, pa Sto nas mrko gledate?! I mi moZe biti, pa tako i' to. Tako ie i danas. Ali s tim.nisu lUg"ttkt'
zadovollnr svi
zadovorini ostarinaruqr' nurr Du lli:i^',i::J!:.d??T:-lt:':,"1,*1TJ#
svl 0sr€u1 I
pod iednom, ili Pod "".ii,"r'+-;;
smo tu, i mi hvalimo i slavimo po- Zidovi, i prekodravski
Fod vladom be6koga cesara sdru- dru$om ovom I "##"rt i Sasi,
kojnicu, i mi molimo, i mi dinimo Zene su za pravo samo tri stare kra- rr'
nl.do*, zadovolini zato,
nisu iadovolini
vladom. A nisu i"t I ti. preKoounavsnr
zato, i"t ?T,9ko{unav^s]c^i
Ht:l .ld,il*t"-:1
u ko'ioi sta-
svoiu duZnost, ta i nama je I jevine: kralievina Hruatsha, kra- Sr$lima); a'9ry zgmlia'
majka! ... Tu su i posinci, I oni u Bedu liospodarei'L B;i*tpo"it- |
ljevina aei;ha, i kralievina Ugarsha. P;ni-'n;-
daiu samoNin*"i,"u"ir" "..=,io| yl;-*:
pladu - jo5 glasnije,upravo se deru Ostale zemlie,Sto su pod bedkim ce-
$l:.rfT" ir";i:';;&r,Lauli, oo."b"oga'*:::':':"':
-ugrrk"- imena,-nedo
I
#:#iXt";:il
cielu
MadZari
hvaledi i slave6i pokojnicu. Razumiie sarom, - to su ili samo kornadi. Ivladicri. Niemac iz'Beta zapovieda; ,""" ,,Madzar-orsag", t' i'
s€, ne ide im od srca, - ,nije im
rodjena majka. Ali vrebaju na ba6-
koji su otrgnuti od druge drZave, ili
pak nikad nisu ni bili svoia dri,ava.
i eehu, i poriaku, i sill'i"'ll;ii ili I .*r
tpq:*:*""-:,^l'*:d'"T:T,1-i"".
ni
ostalisviet,ni zemljopisna,
l"iilli.i#?iffi,[',i1,='ii?.irJ, |
" , -k.rr',,-
I alqanu -- premqa
tinu, da ju podiele s rodjenom dje- Tako je q, pr. Galicija (u liojoi Zivu p,"*i'u"T;
iI rarijanu lc rrjs'ru ;gu
,"" lt-:-".i:"11^:i*' :".i11,.1',:!?
::-,\X;
com (imadu pravo, kad su posinci), Poljaci i Rusi) tek pred sto i nieko- "';;
najvi5e na ruku; a iz Pe5te-se vlada I
poS"brrU ,,madZarSkU" zemlitt,
- ali da im se ne prigovori, da im liko podina otrgnuta od Pollske; slo-
je samo do ba5tine, - deru se ne- ne samoMadZarom,ne$o i Slovakom, llli,."^;d.z?Pkt ,dt"u"1f :ri:l"t-,}:
venske zemlje, t. i, Kraniska, Sta i Rumunom, i ,"rti'iff"N#;;,-'i tu*lMadLari, ier MadZari nisu
milosrdno, - tako, da i mno$omu lUiti drlave'
jerska i Kom5ka, pa onda slovensko Srbliem, pade I nikad imali sami za se svoie
ugarskim Hrvatom i'oni*-'Hnnuio*, i
rodjenomu djetetu plad presjedne, primorje (Gorica i Trst) i Istra, a isto r'Y.!v'rr | "ug9 zaiedno s narodima'
pa umukne - i tiho guta svoju tugiu u nfekih stvarih i "$y(im
tako ni njemadka Austrija, - to ie
ru'r su pod Banom.'"""
kofi -o"-""n'- lFi:^{::1"^^Uf'*:^,I*t}"
prezirut licemferce . . . nikad nije ni jedno, ni drupo ni bilo ' Itrebalo teti' da se razumijemo'
Mislim da ste me razamieli. na okupu pod jednim suoiim vlada- Proti"-*tomu se diZu csobito onr I
narodi, koii su u pirnusrri"vrieme| .l*go ,t-t"b1-i"^1i ,t-Y,:'.r:,
Yfl;
zbitia
To vam ie stara, dosada5nja
Hrvatska.
rom. Danas su one tri kraljevine, pak
ililTi'.'iiJ' 'to" _yffii, | 9g.1-eqnoda'" danas i vtadaiv
k tomu Galicila i Bukovina, slovenske
t. i. ""riai""i"'.";'i;,.,
svoiu drlavt,
'i":,"r"':"i'ilJliu' . itrr"tt l ftttltz"ti' ; to !", itll"il^q: ?h""if;
A gdje je noua? Ho6e li uviek
ovako ostati?
zeml,1e,niemadka Austriia i talijanski
komadi6 Tirola, - to je sve pod
i' "g:I d;;;
"i
.i"oi""*d;i:;; to, ondaje cielaugllska
Ne 6e, ier ne moZe ostati, Tko
6,e zamjeriti viernomu dietetu, Sto
iednim vladarom, bedkim cesarbm.
Najvi5e imade tu slouienshoga na-
r":'*':li d1i?:
dobiiu ,""i" i.,ti";*, I*lk"'':t*if5:".:"Jii:ii
p"."d"u "'if#-
vladu, kao ito I Zarska". Ako ie govor o vladi
ju imaiuve6MadZal.'i't:i;"Tiu1i"l.r."l, il"zt,se i"mo'a,t-t,-I"fi'
u ugar-
luli nad mrtvom majkom? eoviek roda, t, j, Hrvatd, Slovenacd,SlovakA, *..):
go.vol
ne 6e. Diete plade za mrtvom mai- , ve6ie'tiri ;i";;-i;--i," i"'*]"ali"i, t 1b madiarshavladai i ako-ie
eehA, Poljaka i RusA (Rusind),onda t", hiiiirhi-"-zle'"i""; ili o bogatasih
;; i'- | ; gospodi,
kom dane i dane, mjesece i miesece,I i VF:-':5"1:
- a narod za mrtvom Maikom do-
Niemaca, pa Madiar6, Rumund ';T"stt -"u l--J9
vatske,"iti",;rS-Eo"",iVtiC"'"";;" 1o madi,arsko;i Sto$odu
ie'
| i nie5to Taliiand. Od sveSa toga -;;
ugu"t'oi vrie*i ':"::
danas,niest-o-
movinom - godine i godine, pade i I htieli su bedki cesari stvoriti iednu i"st" ;;;ii;,' ;i";# I j-
,,ii"di, .u" ie to mad-
vi5e stoljedA,kao evo mi Hrvati. I drL,avlu ne samo pod iednim vladarom,
ittnXr.l'1"'i'?"."i,"'riJj"
;"'.ftj;*; | ;iJi,
 l&
"DorM'" Godrina 3, Godiar,a 3, ,,DOM,,. t4l
i,arsko. Dakle, kad je o svem tom i za hrvatske
novce.) Sve
$ovor,..onda se moZe re6i i ,,,Mad- bogato,_prevel porl"e"ro ie to ore- Frar,cezi, Talijani, Spaniolci; a mi stnike i na starce, - kud i kamo
aarska'.' mjesto Ugarska, 1", j" srr" oez.potrebe i'l*;#i; Slovjeni istom smo na tre6em mjestu. bismo se vi5e mnoLilil
tro5eno, kao da se ie
to zbilja madZarsko. htjelo cielomu svietu pil"r.ti,--Afil Ali smo mi zato prvi po dobroti srca
T_r-e6g,Sto jo5 treba re6i, to ie dajte, lakov
a ie madiar;d;;[;*,i;;i
(Sto nam sav sviet priznaje) i po Nauka, umieCei knjiga.
ovo; Mi Hrvati malo znamo, Luko i" tpaf bistrini uma (Sto se vidi n. pr, u
g ,,M1dZgr.skoj"_ I
j u cieloj Ugarskcl, gospo.rskr, .sJ"- t9 niie liepo, ni fino, ni torn, da kao od Sale naudimo lako Tri su vrsti umie6a, i to glazba,
To nije dobro. Madlari i'aruli Ugfi razumrju, ier prava gospoda,koia svaki tudii iezik), piesniituo i lre6,e' tuorno imiete,
- to su ne samo na5i susiedi, ,r"-oo Sto je liepo i fino, ba5 ne
t;ube mno6lo zlata i jo5 kojedeAa. AIi I po politiikoj iakosti sva su t. j. lradjevinstvo, likotvorstvo (ili
i takovi susjedi, na koje bi trebajo znate,. da
cigani imadu .r"friu ,* tri plemena od pr,ilike jednaka, a od kiparstvo) i slikarstvo. Sto je koie,
viSe -paziti, Istina je: Dobri s"r|"ai ceta kid Francez drZi s Rusom, Slovjeni dut 6ete odmah.
ne gledaiu [gu-mbe), da bi s iednim p.r""-
iedan drugomu , d;;, tom vola ubiol To ima, vidit!, ti- su i vojnidki naiiall I tako mediu Po umie6u rili umietnosti mieri se
ne nagledavaju se jedin d*go-r.r-, ganin,.a niiedan gospodin ta tri . plemena ima razlika u ja- narodna prosvjeta ili kultura upravo
svaki kuti6, ne ispituj" ,a ,"if"ao"u i( kosti najvi(e zalo, ier se svako od tako, kako i po znanju. Ali kako svi
tomu te.,195 ""*u,
Kucu, kako le ovo i ono, _ ali ba5 ra- -toj novoi sabornici i
" da niih jednako ne mnoZi, Pred 50 go- narodi niesu jednaki u znaniu, tako
zato morali bi Hrvati vi5e mariti-za velika _neprll:rka, ne 6e biti dosta dina bito je Germand preko 85 mili- niesu ni u umie6u. Fa Sto dalie
,za 400 zastupnika A l-;t;;
iru-" se._dogadiau Ugarskoi, i drugih prigovora. iuna, Sloviend 84 i pol rnilijuna, a idemo od glazbe do slikarstva, to ima
r\e ,o."?,.,Sto
Dl orto na Stetu nauditi za tai Romand. 82 i Eeivrt milijuna, Danas manje umie6a, Ne5kolani Hrvati n,
posao i madZarski iezik. AIi dok Kld- je sve to u saboru prido- po niemathom ralunu ,koii ne 6e pr, divno se razumiju u glazbu,
.
se vorio.jedan ier
t?-t 'Postaramo, posluZimo zastupnik, iza5lo G ;;" za nas pravo, ima Slovjena ba5 za pjevaju, da je milina sluSati,i sviet se
:9 se na vrdt.elo, to jedan milijun ui5e od Germand, t, i, na5im popievkama divi. To je
nlemacklm novinama, Sto one vade -a ie: da se ie tu radilo naia
iz . madlarikih novina i Sto ,,po prijateljstvu", kako se orro k.Zt. preko 123 i rpol milijuna {123,550.000). narodna glozba. Isti ne5kolani liudi
ois" da.su,svoji svoje turali i davali im
kako je u ,,MadZarskoj". Romanii iaho zaosta5e, pak ih sada razamiju se i u piesniEtuo,
ier ve6 pa.,
zasluiiti, a nitko niie pravo pazio. niie ni 106 i pol miliiuna. U tom je stir za ovcama slaZe pjesmu, a sliepac
,1 ,o.9.piSuni5ta dobra ni same ie li to potrebno, ye ii zjodno t 1t"";. radtrnu naivi5e vriedno ovo: R.usdima pjeva drugu uz
m^1oz,1rskg
lovine; Zlo i naopako u a Ellavno:tko 6e sve to platiti. Samo 6iusle, - da ti suze
85 miliiuna; a Niemaca malo preko namami na odi. To
,,.rvr1gz,?rsfol' -n_asve strane! Sto ie se tako ra"r".mile,da je'za t,, ."br.- ie naie narodno
srrotrntlzto u Ugarskoi, to niie dudo. 64 milijuna. I ovo ie vriedno znatit pjesnittuo. Znade na5 sviet liepo
nl:u do sada potroSeno det,iri puta Francezd. s eesirna i s cielim na5im graditi i male i velike stvari,(preslice,
ler. le sirotinji zlo svuda po' svietu, vrse,_nego
rrlr se madZarske novine stra5no Sto ie proradunano! narodom na iugu ima ne5to vi5e sdlenke i t. d., pa i ciele ku6eJ; znadu
K".d se- je podela reSetati ova od, Niemaca, t. i. preko 64 i po,l na5e Zene krasno Sarati i vezti svoie
tuie i na madZarsku gospodu. .
Kad stvar, dozna-Io-se ie io5 mnogo toga, miliiuna.
ie.bas govor o -adzaisk;i;;rr;; i muZko odielo, - Sto sve spada-u
vrigdngse je sjetiti i na pffi;il d;j Sto -se u ,,MadZarskoj" radi po ,,p?i- I to ie ponavljam, po niemad- gradievinstvo, Ali da bi naS doviek
zarr, da u U$arskoj ima do g00.000 iatelistvt", kad to ide ,r" - tiraii kom radunu, iz naroda umio nadiniti, i to liepo
lo:?.m stotina tisu6a), 11dun. To de b,i,ti MadZarskoj rrl_ Sad treba ioS ovo znati U nadiniti od drveta, ili od kamena
t, i,
-svi 'seblizu iedan lihu Stetu, a moglo bi iu i qpr'"p".titi. "a-
milijun Zidova, a arZl"- Njernadkoj je kroz devet godina vola, konja, 6ovieka; ili to naslikatii
wtaezare. A to se zna, da malo ""
koii {?ko su iaki Slovieni. Domovi (1841 18s0) od hiliadu- liufi - tofa nema. Nema €ovora - o na5em
Lreov..niie glospodin,pa dobro znada, da su Kitaici umrlo bhzu 27, a rod,ilo ih se 36. narodnom hiparstuu ni sliharstuu.
ako dobro -cjjatelii
(Kinezi)_Iajve6i narod
proraduna,mo, vidjet *i"t",l'* U Rusiii rodilo ih se preko 50, ali Kako to, da ovo{a trelepa rr&-
demo, da ie pravih_ ".
Prefo po;lovlge madZarske gospode, juna. Kitajaca ima preko SOO*itl- ih je na nesredu umilo preko -pa j6 rod ne urnnie? - 'Dugo bi se dalo
-. cra su Pa ipak Kitajci nisu tako iaki
to Zidovi. [36.5). I kod nas Hrvati, i kcd o tom razpravljafi. Malo 6u vam ip.rk
kao Japanci, kojih ima deset outa Ceh€, mnogo se vi5e ljudi r6di, nego rc6i: Za
je svaku vrstu umie6a treba
*_- ,llu
zarskrh .ovih dana bilo po mad- manje fima ih ne5to -6emo preko +O inili- u Nlemadkoj, ali ih mnogo vi5e i naiprvo misao, a onda za svaku
novinah mnogo vike na tu
madZarsku gospodu, f iuna), Ali sad se tre ,""iiii- ulur.e. u Rusiji i u ob6e kod nas Slc_ vrstu joS
nje5to posebno, i to: ra
to ,adi ov" rati o kinezkoj i iapanskoi iafosti. najvi5e umiru dieca, jer se
stvart; lvladZarska vlada :f11 Slazbu treba jo5 glas (iz €rla, ili od
trosi.nadrZavnezer;i; vrlo mnodo neEioo jakosti glavnih evropshih ple-
iei.ail"ffi; nen?, a ta su tri; Romani, Germani, lu .ol_"9"slabo pazi i slabo ju'hrane. kakve stvari, koja daie glas); za pies-
n'^ 1, octrasli sviet ubiia siroma5tvo, nidtvo
5.ye"),a osobitose'je mr,3€;-;"t;;l
utr? Jlovieni, - kako ste ve6 duli. se
nije dosta 6ilas,nego ve6 mo::a
lu. novu sabornicu,t. j. zfrada, ir?^_tl1k -mi iade mnoZimo nego biti rieE (govor) i a za tvorno umie6e
u aoioi 6e se drZati sabor. It; 1.a 9"* .." ta tri plemena od pri-
il ilrt<e :t_t"T"i..A..da smo ios svoji n ..,oirr, treba jo5 tuar (drvo, kamen, kovina)
lednako_prosvieiena, ier su sve
l?.du tudjin ne iivi kod'nas bolje i orudie. SluZiti se vie5to i umietno
il,:t,il3fi",
lili"il,ifi
"i".[:"d,X1.,i3
se gradi na ,,zajednidki" tro5ak.
to k_r5iani. Po Skolskom znanju prvi
su..Germani, t. i. Eng;lezi, Wii*Ji. i l"$o Ti, i tako nam od usta otima; g l o s o m - r i e t i u -
r da vi5e
tuarju i oru-
pazimo na diecu, na bolej diem - to niie iednako laSan posao.
dakle niihovi rodiac,i;drugi su Romani, t.
i,
 142
"DOM," Godtua 3. Godiona 3, ,,DOM," 143

Stoie novadomai po svietu? \eva progla5en je prieki sud, Vojska narodniacima rczbijaja glave i lome
i i,andari u poslu. hrbtove. U drugom jednom {radu,'su u
Sto io5 ima nova po hrvatskoi Belfortu, prista5e vladine lako
Po hrvatskoj zemlji. zenlii, to bi nam mogli javiti ,,Do- Po tudjem svietu. slavili pobjedu, da su trobojnu fran-
Hrvatska sluiba boiia, Nleke hr- movi" prljatelli, kad bi se ve6, je- Vodie austriiskih Niemaca (Wolf cezkt zastavu crveno-bielo-plavu, ka-
vatske novine podele su opet Zivo danput htjeli pravo primiti toSa po- kva ie i hrvatska, utaknuli okrenuto u
i Senerer) nisu bolji od hrvatskih,
pisati, da se u svih rimo-katolidkih sla, Trebalo bi nam znatL Kakva voz gnoja i tako vozili po gradu. po
se lraZe ljetna? Kako pa5a? Je li ier se i oni psuju i svade' Ipak ni-
crkvah po svih hrvatskih zemliah tom se vidi, da dana5nja francezka
imo ni mi Hrvati zadnil
podne opet sluZiti sv. sluZba boZja u sviet zdrav i ima li oda 5ta Livjeti? I Arbanaska (Albaniia) 6e do6i vlada nije_narodna vlada, pa 6e za
it.ro* jeziku hrvatskom, kako se je Kako trgovina s blagom, Zitkom, vi' pbd Bed, ako ie istina, Sto pi5u no- Francoz,ebiti prava sre6a, kad se je
nom? Kako zasluLba? Ide li se u rie5e. Moglo bi to biti dobro i za nis
i nje{da sluZila, od onda od kad su vine. Kad je ono bedki princ bio u Pe-
dug i kamo? Sto se ioi radi, da si Hrvate, jer su vodie francezke opo-
nas sveti na5i apo5toli Ciril i Met,rd tro€radu, pitao je za to ruskoga cara
na kr56ansku vjeru obratili i svete sviet pomoSne? Je li sviet zad,ovo- (a da koga bi druSoganaiprvo pitao!?), zicije prijatelji svim Slovjenom, a
nam kniige u na5em ieziku donesli, lfan u kuii mediu sobom, ili se tuZi, pa da ie car rekao: Dobro. A mislio nekoii sr ve6 bili u ZaSrebu i u
pak sve dotle, dok niesu latinski sve- da ie sve to gore? Kakve Sospoda Zlatnom Pragu, da se popitayu i da
le moZdat Dajte, ako moZete, i ako
lenici sve malo po malo na5 jezik izdaju zapovieds? Jesu li dovjeku n6 vas nije strah i za Bosnu, U ostalom vide, Sta to eesi imadu s Niemcima.
iz crkve izljerali, a latinski (diiadki) pomo6 i na ruku? eujete li kakve Hrvati 6e vam dobro posluZiti i u a mi Hrvati s MadZarima, Dali su
uveli, euje se, ali se ne znat je li glase od druguda? Sto pripoviedaju Arbanaskoj, kao i u Bosni, Ali traiit dakako rLamaza pravo, pa sada, kad
istina, da se svedenici po svih hr- stranci, prosjaci i putnici? Je li se 6e iednom i Hrvati plaeu za tolike dodju na vladu, ve6 6e nam i tim
vatskih zemljah spremaju na svoie Sto dudno i neobidno doSodilo, bilo sluZbe, - nemojte se varati, Zar ne pomo6i, Sto 6e u velike svoie novine,
skup6tine, da u toi stvari sloZno otidu dobro, ili - saduvaj Boiel - zlol vidite, da ie trza sve neprilike nji- koie se po ciel'om svietu Eitaiu, pri-
pred svoie biskupe i zamole ih, da Badava, ljudi! Dok vi ne bu- hovo iedinstvo ipuk 6iotova stvar? mati na5e tulbe, da se 6uie i naS Slas
sv, sluZbu boZiu u hrvatskom jeziku dete marili za'svoje novine i starali Do6i 6e i oni k pameti, Moi ie pra- po svietu,
u svakoi Zu,pi ba5 zapoviede, A na se, da se sami iedni drugima iavite died (car Nikola L) poslao pred pet- eim u Parizu bude narodna vlada.
dan 5. srpnja ved ove Sodine imala i svoie dobro i zlo izkaiete a suoiih deset godina svo6ia Faskievi6a na bit ee laksa borba za slobodu svim
bi se sluZiti sv, misa u starom hr- novinah, i to onako po istini, kako buntovne - MadZare, Za Hrvate se malim narodom, - ali ipak nikako
vatskom jezika - u samoj stolnoj vi znate, - dotle 6e vas voditi za ne 6e na6i ruskri Paskievi6, niti ie ne zaboravite stare rieEil tlzdaj se
crkvi u Zagrebu, a sluZio bi ju pre- nos kao medviede i foniti kao blafo, ga trebati,,. u se i u suoje hljuse!
uzvi5eni gospodin nadbiskup i metro- a vi 6ete, kad vas lpoSnaju, trknuti Opoziciia u Francezkoi - pobie- Cudna stvar u Taliianskoi - to
polita ,Posilovi6. iedan ovamo, drugi onamo, - i ni- dila iel U opoziciji su svagdje neza- vam je njeki razbojnik po imenu Mu-
Da se Dalmaciia siedini s Hr- kad od vas sna{e, nikad bolie ni dovoljnici, a nezadovoli,ni su ljudi solino. Niie dudna stvar, Sto je Talijan
vatskom, o tom piSe splitski na- vama, mi drugomu po vama, Odlu: obidno i nesloZni; a oni, koii imadu razbojnik, nego se sviet du'di ovomu,
delnik Mili6, ali kale da bi svakako dite iednom i recilez Na ohup oko vladu, oni su sloZni ve6 rafi to6!a, dujte: Musolino dobiva u zatvont
trebalo nagodbu promieniti. I Koiutov ,,Doma"! To neka budu prave se- da ne iz{ube vlade. I zato se rietko svaki dan iz ciele Taliianske na sto-
sin traZio je u ugarskom saboru, da ljadke novine! Tu se neka duje se.. kada duie, da ie kod izbora opozicija tine pisama i dopisnica, u ko;iima €a
se Dalmacija siedini, ali dakako s liadha rieE, tu se neka vidi seljadka pobiedila. Ali ovaj put je francezka pozdravljaia i i,ele, da {a sud oslo-
Ugarskom, ier Ko5uti ne znaiu za tupa i Zalost i ciela seliadka du5af opoziciia bila dosta sloZna, pak ie bodi, Saliu mu i svakakve darove pa
Hrvatsku. To neka bude, Stono gospoda kaZu, Tato vlada i izgubila svoiu ve6inu, i slidice Majke Bolie, i ,,Skapulare"
U Trstu i oko nieSa Zivi vi5e seljadki forum, t. j. zbori5te i bo- JoS nisu svi izbori gotovi,
- ier je u (,,iagnu5e"), da ga jedno i drufo
Hrvata i Slovenaca, nego Talijana, jiSte, leZalo i plandi5te! nedjelju 24. travnja bilo wabiano izbavi iz zatvora i vie5ala, Sedam
pa ipak nije jedan sudac ovih dana Koliko 6u jod napisati ovo i samo- 410 zastupnika, pak 6e se u odvietnikA branit 6e la na sudu, pa
dao odvjetniku na sudu slovenski go- ovako - uzalud? ! Pa bilo ioS i sto nedjelju 11. svi6nja biiati
_ ioS 181 oni sad primaiu miesto nje$a pisma
puta, samo kad bi hasnilo!, , , zastupnik. Od onih 410 dobila ih i darove, kad ie Musolino iavio u
voriti, nego nelca, kaZe, govori ta-
Iijanski, To ni po zakonu nije 6rravo, le,_oPoziciia po najtodnijem radunu novinah, neka se sve to ne Salie na
ier su po zakonu svi jezici pod be-
Po slovjenskomsvietu. oto,
3-vlada 210, niega u zatvor. A najvi5e pisama i
v.lada je dopustila takva nasilja, darova dobiva od taliianskih dievo-
dkom vladom iednaki, A da i nerna Crnogorski knez, kako su novine *t{akvih
takvogia zakona, bilo bi to krividno, nitko u'Francezkoj niie i.a- iaka i i,ena, pa i od visokih gospodja.
iavile, do{ovara se s arbanaskim vo- Pamtio. Tako ie u piradu Verdunu
- Ali to vam je ono u na5oi <1r- djaman a on niie lud, pa u druge Novine po svietu tomu se dude
Zavi: Sve, pa bilo i turski, samo ne orzavni odvjetnik, neki Gaston Cha- i mnogo o tom pi5u i zamieraiu oso-
novine iavlja, da je sve to laL, balet,
hrvatski! - A niie li u tom malo i U Ruskoi io5 nema mira, pade -dao liepiti po zidovima oglase, bito onim Sosrpodjamai djevojkama.
u lioiima se izbornici pozivliu, da Tu stvar vriedno je malo promisliti-
straha? se je bojati prave bune. U pet kra-
 r+4 ,/DOM," Godriar,a 3.

D6 niie vriedno, ,,,Dom" bi to zabi- pomiriti. '(Znate, da se mrze, od kada

fieZio s lri rieEi dolje u malim ,,Raz- su Niemci €od, 1870. oteli Francezorn
nim viestima"' dvie pokrajine i silne novce.) Tako
se barem hvali njemadki grof Val-
* fi
iliDzol; 6{l5kffi *e,,i,a;:,H#
Til""'zi'[-#i
-lyffi,, d{y'\/r{V}
Sto je dakle tu vriedno promisliti?
- Vriedno ie promisliti ovo, Niie dersee, koii si je dobar s njemadkim
to samo kod TalijanA, Sto oni poS- kajzerom, pa valjda i govori ono, Sto
bi kaizer - htio. Ali se zato isti tai
tuiu svoga razboinika Musolina, i Sto V l a s t n i ki u r e d n i k D r . A N T U NR A D I C ,
Zele, da od suda ode zdrav i veseo, Srof nije mogao pohvaliti, da su i
i Sto su ga hranili i skrivali, dok su Rusi sve zaboravill Sto su im Niemci
SF Cienaje ,,D0MU"naznacenana omotu'
pa iandari lovili, Nema moZda zemlie krivo udinili, i 5to im lo5 kane udi-
ovdie u Evropi, koja ne bi imala niti, - Ne treba se veseliti nidiiemu 29. svibnia1902.
u detvrtak,
svojih razboinika na glasu, koje ie neprijateljstvu, to ie istina, kao Sto Broj 10. U Zagrebu,
narod skrivao, hvalio i hvalu im Sirio je istina i to, da ie mir i ljubav mediu
po svietu, Ta znate, da smo i mi narodi dobra stvar. Ali je istina i Idemomalodalie.
Flrvati imali svogla Udmanida, i da to, da dana5njaf.rancezkavlada nem4
se io5 i dan danas o njem liepo pravoS i po5tenogafrancezkoga srca,
- i zalo iu Niemac hvali.
Prvi r^zgovor.
pripovieda,
A Sto to znaEi. i znamenuie? Mislite, 5to hodete o Eospodi,istina se kazati mora' a i"tina
Sto to znal| kad sud po zahonu Razne viesti. ie ovo: Po cielom svietu bilo ie svagda $ospode, a ima i danas
uhvati zlodinca i napoko,n ga obiesi BeElri princ po6i 6e u London iakve Skolanegospode,koia su ditav svoi tivot stradala i patila,
- a cieli $o,tovo narod, ci,elo ,,iavno na slavu, had se bude krunio en- a nekoia i glavu svoiu dala - ,&a narod", I narod ie svaSdabio
mnienie" misli i {ovori: Taj ioviek {lezki krali, Edvard, - a MadZari se zahvalan takvim liudem, i bio bi za niih po5ao u ogani i vodu.
niie hriu, - i i,ali, Sto ie stradao? opet ljute na to, Sto se duje, da 6e
Sto to znali? To znadi. da i u Tali- Ta i sami znate, kolilco naSsviet drli do Sospodinai do svakoga
princ sa sobom tzeti me samo jed-
janskoj, kao Sto i u Hrvatskoi zahon noSianiemadkoga i iedno$a madZar.
iovieka, koii ie za narod, ,,Za narod"! To ie, ja mislim, nasemu
i oblasti kroje drugu pravicu, a skoga velika5a (t. i. od strane svake svietu prva i naivredniia fieE i misao poslie Boga. Poslie Boga
narod Zeli dru$u pravicu. To znali, vlade jednoSa: od bedke i od pe- moZe5ostaviti i zapustiti oca, mater, Zenui diecu i sve na svietu,
da se zakon i oblast ne po5tuie Stanske), ne{o jo5 iedno$a de5koga - alro treba Stogodudiniti za narod' Tako misli na5 po5teni se-
onako, kao to zakon i oblast za se i jednoga poljskoga velika5a (za hr- liadki sviet, - ia to dobro znam. Za nepolteniake se ne pita, ier
lrali od naroda. A Sto io5 dalje vatskoga se ni5ta ne duie). MadZari
znaEi, - to bi bio cieli razfiovor.
njih ima za svaku stvar i za svaku misao, pa tako ih ima, kojim
se na to zato liute, Sto bi po tom
Englezka i Amerika, Englezka ie sviet moSao misliti, da ipak ima jo5 ie prlie i njihov trbuh nego narod.
u burskom ratu izgubila silne novce, njetko Ziv pod vladom bedkoga ce- Ni mi Hrvati niesmo zadnii narod na svietu, hvala Bogu! I mi
_adrugi je sviet izfubio strah pred sara, a ne samo Niemac i Madiar, smo svaEldaimali, i danas imamo gospode,koia su zbilja i duSom
Englezkom. Danas vi5e En$Iezka niie Pa i inade Madi,ari nisu njekako za- i srcem za narod.Istina ie, niesu sva ona $ospoda za narod\ koia
ono, Sto ie bila, Do sad ie ona So- dovoljni s princom, jer je'on, kalu, dolaze k narodu i Sovore, da su ,za narod", p. niti koii to od one
spodavala ,na moru, a sad se sprema vi5e $leda za ,,fe.deralizam" ne1o za gospode,koja su ve1 i na glasu, da su ,&a narod", Ali ipak -
Amerika, da ioi to Sospodstvo pre- ,dttalizam", - ako je 5to u svern imamo mi $ospode,koia su za narod, premda nemamo mnogo
glme, Silni ameridki bofata5, nieki tom istine,
Morgan, snuie golem.r poitor.ku bro- Holandiiska kraliica Vilma io5 je takve gospode,i premda ie imamo svaki dan sve to manie, .,
iarsku zadruSu (ili lcako Ameridani telko bolestna. lzrezali su iz nie ne- . Ali niie to najve6,ana5a neprilika, Sto mi Hrvati nernamo
kaZu:,,trust"),koia 6ekvariti poslove dono5Ee. ba5mnoSotakve Sospode,koja su za narod, a ni to, Sto ie takve
svim drugim parobrodarskim dru- Novi ministar trgovine u Pe5ti
i,tvima, osobito englezkim.
$ospode sve to minje, Ni ovo niie najve6a neprilika: Hrvatska
zove se Lang, Ni MadZari nisu s niim gospoda,koia su za narod.,bore'se i mu6e bez prestanka ve6
Niemci i Francezi kao da 6e se zadovoljni. petdeset godina i vi5e; mnogih ve1 ni nema, a nekoii su strada-
1udi,mude6ise i boreii se za narod vet i posiedjeli,- d narodu
Ovako 6emo t Proditaite na omotu. sve to Sore! Istina ie, kad dovjek na to pomisli, nestaie mu hu-
rale, pa bi pomislio: ,,Eh, daimo svemu mira, i onako ne 6ebiti
Tiskara MiIe Maravi6a
ni5ta!" Ali treba na pameti drZati i ovo pitaniet A ne bi li nam
u Zagrebu.
 146 ,,DOM," Godrina 3' O"dh" 3,. "
Hrvatom bilo jos tri puta gore, da niie bilo Gaia, Jela1i6a,Stros- narodu i pomogli, Ali kad mi mladii vidimo, da se ie sve 9t-aro
maiera.Pavlinovi6a, Stardeviia, Radko$a,pa dru$ih, koji niesu niekako splelo i smotalo, mjesto da se je mladima pomladilo i
toliko na Slasu?!Stalno ie, da bi nam bilo $ore, Oni su odbili pbslo dalii, - mi se -m-oramozapitati naiprvo.t A Sto nam ie na
od Hrvatfi mnogu nepriiatelisku strielu, oni su zaustavili mno$i putu, te ne moi,emo dalie, neSo smo se zaplel| zaustavili' pa se
neprijateljski korak na na5u zemliu. sad motamo? Ne bi li se iz to$a metela mo$lo koraditi iedan
,,NeSo{die ie na5a neprilika?" - Neprillka ie ovo: Tko korak napried?
dobro pazi, lto i kako naSa gospoda rade za narod, svakako To 6L biti na5 dru$i raz1ovor o toi stvari. To 6e biti odgo-
mora opaziti, da se ne mo$u, ili da se ne znadu pravo primiti vori na ono debelo pitanie: Sto ie biti od malih naroda?
posla, kao da ne znadu: Sto 6e i kako 6e, To se kod nas vidi Ali io5 ovdie ,.ei eu'vam dvie rieli,z-Prva ie ovot Is.tina ie,
vei kakovih deset godina: od godine do Sodine sve to gore ne ovi razgovori - to je politika, Ali vas molim, neka v-amipak ne
samo narodu, ne$o i onoj Sospodi,koia su za narod, Znate, kako bude odurno ditati, iei ie to ipak malo drugadiia politika' ne$o
su se pred deset Sodina htieli pomiriti ,,prav&Si'r(,,stardevi- Sto obidno ditate, ili duiete, - Dru$a je riel ovo: Nemoite- se
6,anci.")s ,,obzora5ima",pa miesto da su se pomirili, raztepli su nadati, da 6u vam pokazatikakav posve novi put, ili odkriti Bo$
se za dvie tri godine i sami prava5i, dok se niie iedan dio ,,pra- zna $to novo, ili obeeati,da iemo odmah sko6iti ili koraditi dalelco,
va-Sa"ne samo pomirio s ,,obzora5ima",ne$o su se stopili u Ne, ne 6u, i ne mo6lu,ato zato,pamtite, prvo: Sto ni5ta na sviietu
ielno, u jednu stranku. Kod toga mftenia, pa opet kod ciepanja niie novo, a drugo - i to ie io5 vi5e vriedno zapamtiti -}o ie
bilo je toliko grdne svadje, toliko psovania, pdde i natezaniapo ovo: Kao Stou boZiemsvietu, t.i.u naravi boZioini5ta !e shade,
sudu, da su mnoga gospoda,koia su bila za narod, - pustila nego polako i svoiim redbm liepo raste, - tako ni liudski syigt
svemu mira, pa vi5e ne padaiu u te posle" A kad se ono malo, ne-smije u misli skakati, nego koracati; pa i kad bi htio, bilo
Sto ie ostalo, - liad se to njekako pomirilo, niie se ni narod bi u zalud. Sviet ide napried samo korak po korak k pameti i sva-
tomu pravo veselio, a ni ta gospoda po tom niesu imala prave komu dr.bru,
volie_ni kurai,e za narodni posao. Pednom fied,iuzzlo i gore,
Ima u nasljudi, lcoiikao da se veselesvakomu na6emuzlu,pa Mukaoko narodnoga
iedinstva.
kalu, da su sva ta naSa$ospodasamo toboZe zanarod, a u istinu eitali ste dosta ve6 u ,,Domu", kolilco ie bilo buke radi ono€a
su to sve lopovi, izdaiice i t, d., i onda navlade sve na svoiu sv. Jeronima u Rimu: buka naiprvo radi toga, Sto su la nazvali
stranu i ,,stranku" i na svoi ,,program", I tako od zla io5 Sore, hrvatskim imenom, a onda radi toga, Sto su mu uzeli hrvatsko
-A i. vam velim ovako: Lopova, i to ve6ih i maniih,-ima ime i okrstili ga opet ilirskim imenom, Da je bilo buke samo kod
svuda, pade i u crkvi, i na pridesti, i na drugom naisvetiiem nas doma, ne bi vam o toi stvari ni pisao, iet mi Hrvati rado
miestu, - pa ih se je moglo zavuli i medju onu Sospodu,koia diZemo buku i poradi malih stvari; ali ie radi toga bilo buke i
su za narod i za svetu narodnu stvar, To ie istina, Ali da bi po svietu, po Rimu, po Bedu,po Pe5ti i po svih malo ne novinah
vedina na5e gospode,ili da bi sva na5a gospoda, koia su na po svietu, Po tom bi vei doviek moSao suditi, da ie to velika
glasu, da su za narod, - da bi to bili lopovi, toga, hvala BoSu, stvar, pa iu vam na vi5e puta razloZiti, za5to ie to velika stvar,
ne moZe reii nitko, tko pozna te liude, i tko zna, 6to su uradili, Udeni lfudi odavna vgd vide i piSu, da od Jadransko$a mora
Nego je istina ovor Kad se ljudi pietu i motaju i onda svadjaiu, 4o blizu CrnoSa mora ilivi iedan narod, lcoii se vrlo malo nzli-
to je znak, da ne mogu dalje, ili da ne znadu dalie. kuie po ieziku i po svoiem doma6em Zivotu, MoZe se re6i, to ie
istina, Niie dudo, 5to su mnogi ljudi do5li ved na tu misao, kako
T"!.o vam je sada,rnislim ia, i s na5omgospodom,koia su za
narod I to ie na5a najve6aneprilika, bi to liepo bilo, kad bi sav taj narod bio pod iednom kapom,
-Nemoite misliti, da iu ia sad davati nauke siedoi na5oi go- 1, i, pod iednom vladom i u iednoj dri,avl Zalto to nije dudo,
spodi, koiim putem bi trebalo da oni podiu i udare t borbi za to 6u vam potanko razloZiti drugi put,
narod, Ne, ne 6u, To bi bilo moida preuzetno. a svakako bi bilo Ali eto neprilike: Taj narod od siniega do crnoga mora ne
uzalud. NaSi stari imali su svoje mi1[ i svoje pute, po kojih su samo da nikad niie bio, pa ni danas niie pod iednim vladarom,
mislili do6i do dobra za narod,-i radili su orralio, kako se ie ra- n9€o Sto pod Bedom, Sto pod Pe5tom, Sto pod Turdinom, d o
dilo i drugdie po svietu, pa su b"" r,r*nje, kako sam ve6 iekao, staro vrieme i pod Taliianom, - nego taj narod nije ni jednoga
 148 ,,DOM," Godioa 3. Godioa 3. ,,DOM," t49

zakona ili vjerc. Pa ni to nije sve, BaS radi toga, Sto su iedni lupa Sakom u prsa i vilez ,,Ja-sem Kranic" ?- J-eli-onda dudq,,
pod iednom, drugi pod drugom vladom i pod drugom vierom, Sto Niemci piSu, da su Hrvati dru$i narod, a Sokci dru$i narod,
- iedni druge i mrze, rugaju im se i dri,e th za tudiince i nepri- ili da su Dalmatinci druSo, a Hrvati dru$o i t. d.?
iatelie, a za ptavo: svi su sami sebi neprijateljl Njeki kaZu, da Vide6i na5a gospoda tu na5u sramotu i nesre6u, podela su
su tomu samo dana5nia gospoda kriva. Tako n, pr, kaiuz ,,Da i narod uliti, da ie to sramota i nesre6a za nas, I zbilia nam ie
nema gospode,ne bi bilo svadje medju Srbliima i Hrvatima, Dolc poSloza rukom, da se ie sviet sve po malo prosvietio i spoznao,
su jedni bili vlasi, a ne Srblii, i dok su drugi bili Sokci, a ne Hr- d'a od toga nema niita, da bi narod na svakom brie$u i u svakoi
vati, - bilo je dobro, i narod je Livio u miru", iami imao svoie ime, I tako su nieka imena ostala samo za po-
Hodemo li pravo relin i to ie dosta istinito redeno, Ali Sto ispu h, pr, vlasi, Sokci,raci), ali ih je ipak ostalo io5 barem de-
tete,kadie istina i ovo: Uza sve to, Sto nova gospodaude narod, ."Iak. Jos ima ljudi, koii se ne mo$u broiiti u prostake, pa ipak
da smo svi mi bra6,a,koji govorimo iednim ieziko:m,i da smo ne te da se zovlr dru$im imenom, ne$o Dalmatinci, ili Bo5niaci,
jedan narod i svoji, -- ipak gornii Posavac kale Bo5njaku, da ili Kranici. Premda i ovih imena sve vi5e nestaie mediu prosvie-
je turdin, premda taiBo5niakmote biti i rimskevjere, a ne turske. ienim svietom, ostaie io5 niekoliko imena, koiih do sada niesmo
A kad mu kai,e turdin, odmah mu dodie na pamet sve zlo, Sto ni spomenuli,
- a to su ova detiri: Hrvati, Slblii' Slovenci, BuSari.
ie duo za Turke, pa mu nikako ne ide pravo k srcu, da bi to Ova detiri imena - to su si izabrala gospoda, a za ona
mogao biti naS doviek, premda govori kao i na5 Posavac, samo druSa imena - za Sokce, race, vlahe i t. d, - za to S_o-spoda ne
malo bolie tvrdo. A ima takovih primiera mnogo. Tako oni preko maie, Ali duite sad novost; Kako su se neuki ljudi grdili i ruSali
Save u Bosni i Srbiii kalu onim iz prieko Save: da su Svabe, i iedni drugima radi onih imena, kao Sto ie Sokac,vlah i t, d,, -
ni5ta dobro ne misle govoredi tako, Niekoii ,,vlasi" zovusve kato- iako se sada gospoda pravdaiu, ier se ne zna pravot tko ie
like kranici; pa ni to nije fiel, koia bi bila tomu ,,kranicu" na Hrvatn tko ie Srbliin, tko Bugarin ili Blgarin, a tko Slovenac!
dast, premda su Kranici na6i i vriedni liudi. A da vam'stanem I to vam ie danas - ta pravda - to ie veliki dio na5e
labraiati, hako jedni druge psuiu: da su bunievci (ne oni u politike, t, j, gospodshepolitike mediu sinjim i crnim morem, I
Badkoi), pa Skutori,liEani, pade hrvatl, - nabrajao bi vam samo mnoga gospoda ne znaiu nati izlaza iz te pravde i neprilike.
na5e z1o,kojemu niesu kriva na5a $ospoda,ne$o na5a nesreia, Zato 6,uvam ia kazati, kako mislim, - ali u drugom razSovoru,
t-. i. na5i nepriiatelii, a onda i mi sami, ier se po svem tom vidi,
da smo jo5_velikimdi elom bez pr av ogaprosvieC,enja, pa niie dudo, o trgovinisvakiseliak.
Stomora T,nati
Sto nam Niemci i Talliani kaZu, da smo divliaci, TeLko ie to JoS i mladii sviet pamti, kad se na selu mo$lo livieti s malo
priznati, ali, zbilia niie daleko divliadtvo, kad nietko vidi i duie novaca, a stariji ljudi znali bi pripoviedati, kako se za niihove
d_oviekasvoga iezika, pak mu kale turdin, ili ga psuie, da ie pameti nije ni sol kupovala, nego se mieniala za 21to,kako se to
Iidan samo zato, Sto ima - da oprostite - duSi tur! Kao da io5 dan danas mienia, kad i,ene dieci kupuiu biela kruha, ili ke-
se narodi razllkuiu,liube i po5tuiu po turu! stena, ili sebi kalcvu zemlienu posudu,
^ Kod ovalcvoganaroda, gdie iedni druge lcrste i po turuo niie Danas i seliak treba novaca i po vi5e puta na dan, a on do
dudo,Stose krste i po kraiu , izkojefasu, Nabrojft ei vam do de- niih dolazi iedva po koji put na godinu. Ve6 i dieca znadu, da
set imena, Stoih ima u tom narodu od siniegado crnoSamora, Tu se i sam kruh kupuie, a za drugo naibolie bi znali pripoviedati
,s.uyaqr: morlaci, bunjevci, vlasi, raci, Sokci, turci, torlaci, pomaci, tr$ovci po selima i blizu selA, Da zaEledamo u niihove kniige,
uodademo li k tomu srbijance,slavonce,dalmatince,istrane,bo, na5lo bi se, da na5 seljadlci sviet Zivi, na vieru, na kredit, Na
kelie, dubrovdane, bo5niake, hercegovce, iumadince, lidane, vjeru piie i pu5i, na vjeru masti i soli, a koliko mu dadu, na
hranjcei Staierceit, d,,-bit 6etu idotvadeset toboZe,,naroda"', vieru se obladi i obuva, I mnoga i mnoga seljadka ku6a iz te
Pa da su to imena samo za Salu,ili neka bi bito i za sprdn ju,hajde viere, iz toga kredita dodje ili na bubani, ili se sast'Znii svomu
de!Ali nije tako, nego se mnogi i mnogi dide i potto." tobolnilm vJerovniku gore, nego su nekada bili zasulnieni kmetovi svomu
lvgiim imenom, pa bi se zato i potukli! Kolilci ie ponose,Sto su
vrastelinu,StrtJi?:iiije
Delmatin 9j,_+i BoZniaci,ili Herclgovci, ili Dubrovdani, ili boketii da nekako prebrzoi
slave ve6,opazile,
ili Bokezi! Moze li se onda i Krinjcu zamieriti, sto se ponosno Prenaglo rastu raduni takvih trgovaca, koji lako i rado na vienr
 151
150 ,,DOM," Go'di{rra,3, Godin'a3' "DoM"'

daju, fvlnogi tomu i prigovaraiu, dok sami ne dodiu u potrebu, a vierovati,dasetakohvalihrvatskise!i.a!kf..sviet'ko$a-drae sami:
onda takve trgovce io5 hvale, pa zvali se oni Salamuni,ili Matiie, ;i;i; i p"*"t"iA'i "r;"4i niegovineprijatelii,T?prosudite eto toliko i toliko
A ipak ve6 odavna bi trebalo, da se proti toi stvari digne iak iitt;'ii i"a" ir"ririi 16, Dobio--sam i diete kupio, ier
glas, pa neka se 6uie u ,,D€mu", p,tttio?, tomu mole priSovoritii
- mi ie na tom -,kud.visoko i cienio,da ondamoZevi.e
Prvo i prvo neka svaki. seljak dobro upamti: Danas nema i.ei, ix" ti ie-tft;;"t t"ko
prave trgovine bez Sotova novca, osobito kad se kupuiu male ;;rffi b;iiri, ios i zato,ier nas.sviet upravo ne moze
stvari. To treba osobito kazati Zenskomu seliadkomu svietu, koii il;t k.i s" """tomu,r" .,r"suru el.enkaiui nate1u, kad iz stara
tr6lovcu donosi Zivad,,iaia i Litak za vrrntr,svilu i drugu gizdu, To ;illid;H"-a|;ull""
"iga"i krilata vranca. I gle, premda u nama
ne valia raditi ni onda, kad se za te stvari kupuie posvjet, ili ;;;;ia" ipak smo postali tako netazumni,. 4a
p'ko
zalin, ili 5to drugo, Sto ie ba5 potrebno. Kad se dvie stvari mie- "in"urriiog",
k"{;gt pravi i posteni trgovac ka7,ez
;il1";;r"i*-f.tl"r;
'tl
niaju, onda to niie prava trgovina, a nlie osobito onda, kad oba- -- i"
'- i,; ;lii., uzmi, ali ieltinii?.,T" d9^t iet ne mo$u'
dvie strankc iednako ne Zele mieniati, A koliko put se seoski f,l"*ojmo se ipak prena$litini kod takvo$atr$ovca,ne$ose
ili mali gradski trgovac izdire na Zensko Eeljadet ,,Sta mi opet orro i"J 'k.d i .r drugomdu6anuod takve robe, i u tre6em
zbilia prava
nosi5taj kukuruz (ili tu kokoS,ili gusku)? Tarckao sam ti, da mi i'#.;ffi; "pil.i*o
i ." orni-pdodimo, da ie.ta ci:na
se to ne izplati primati!" I sirota Zena i kad kupuie, Sta ioi treba, te[ otidiimo'do nase$a dovjeka,.Danas se ve6 po
i Sto ne treba, moli i zaklinje, da ioi to jo5 sada uzme, d.a6e drugi "f"".,-."il
;i;ffi svietu,i po slovienskom i po tudiem svietu, velika se ried
put vei s novcima doii, A trgovac se sve izpod brka smije i to- duiei iaki se glis pronosi: Pomozi svakomu,ali naipriiesvomu.
boie na silu pazari, a u du5i ve6,ie iztalunao i dvostruki i tro- - -'I-to
Svoj k svomu!
a
struki profit. ie !re6,astvar, na_koju-bimorao-P2zitisvaki Hrvat, i diiu
I zato takvi trgovci ne postaiu samo brzo lazde, nego i ioS"iS" .;ka Hrvatica neka dobro pazi,kod koSa-kupuie
prava gospoda,spahiie, vlastela. Dodiu, lcaho sekaZe, s podera- ;ob" k"puie, t. j, lcomu svoiim novcem pomaae, ko$a svoiom
nom torbom na lediima, pa za malo godina sve ie selo niihovo, mukom diZe,
sva ih olcolicapo5tuie,ili bolje: svaki ih se boii, No tako moZepitati samo onai,tko ne ide u du6an kao
- Kad ie takav trgovac na5e krvi i jezika, i onda je zloi a ponizni
' slu$a,tko ne moli na vieru, ne$ohazi za €gtov novac,
lcad ie tudjinac, ba5 ie naopako, jer dim liepo opernati,'odleti u I tako"smoopet na podetku ovo_garaz{ovora,Skupimo.ga
svoje tudiinsko E\iezdo, a na svoie prazno miesto opet po6alie rud.-oJ"i"o-i-aolto si ziapamtimo:Prvo, nen-laprav-etr$ovine
kak_vogaSoli5a, Tako mi sami sebi hranimo i odgajimo-trepri- U", got6"; no.r""; drugo:niie pravi tr$ovac,tko visoko cieni, a
iatelie. p"st"t t .ii, it!]"ir.'ie samoonda i cielomunarodubiti
Promislite samo i pitajte sez Za koSa su ve6inom bogati
"irki
koti.tia, kad budemo"volielikupiti kod svo$a,ne$okod tudiina,
trS-ovci,osobito oni, koii niesu kr5danske viere te koji, ne znidu
dobro ni hrvatski? Jesu li za narod? - A tko nam ie kriv?
Mi sami i na5a laka pamet, koia misli samo na das, a ne misli
Trgovaikioglasi.
na^dalie;_misli na 6as,lcadpritisne i mala potreba, a ne pomi5lia, U razSovoru,Stostoii pred ovim, ditali ste, da.nijesveiedno'
kako-6e biti poslie, kad dodie velilca tterroiya.Pa io i jesi razlika kupujesli-kod svogadovjeLa,iti lcodtudie$a,Ali ja 6u vam sam
tzmedjuprosvie6enogai neprosviedenoganaroda,Komu je za se, pti-r"'"ti,-d;;1", .-C.ti it"-i kod nas i6ste nikakvo$a reda, ili
neka to zapamti, kako se kalet nema organizaciie,
Ali imadu ioS dvie stvari, Jednu smo relcli, a druga ie ovo: A za5tor"to"-i"d"? Prvo Lato,Stona5sviet io5 ne zna,-da
5e_zp_o5tene ciene nema prave trgovine, MoZda nema seljadkoga samsebi veZeu2i oko kupuiu6ikod tudiincai nepriiatelia'
"rata
a drugo: i onaj, koii zna, ne zni pravo' tko ie na5 doviek,--atko
deliadeta, koie_se ve6 nlie sto I sto puta pohvalilo, da ie bis
dobro kupilo, Ta kako i ne bi? Trgovic ieio i to cienio plt.6.r, ie tudiinac.Ni;bda;dok nije bilo ielieznice,pa dok se ie nas:yi"l
nosio po starinskui dok niie mario za koie\?kve tudie prntKeI
3 dao ie Va dvie forinte; cienio forintu, a dao za krunu; cienio sitnarije.- onda niie k namani dolazilotoliko tudiih tr$ovaca,
l.tqltt a d,aoza trideset novdida! ove stvari ne mogu bas nikako kolilco'iir danas dolazi,Ja io5 dobro pamtim, da su nasi seliaci
i nikalro do sada tazumieti, Kad to duiem i vidim] teilko mi ie
 152 Godioa 3, ,,DOM,"
God,ioa 3.

na saimu imali svoie stare znance-maistore,s koiima su se prvo sami hranimo

ios smo dosta iaki, sva nam ie politika uzalud, ako
pogadianiarukovali i pitali za zdravlie, iedan i drugi veseo, Sto *voie' du5mane,
se opet eto vide, zato i opet opominjem ne samo nase tr$ovce-i zanatnike,
Danas tomu nema traga, Danas na5 doviek dodie u grad, ili d, oELr.riu sioiu iobu u.novinah, koie naro{t d,9l77eu ruke,
na sajam,,i leti od trgovca do trgovca kao muha bez Elave,ne - ;;g" molim i opominj9* i dr.g€e naie ljude' Fgji znadu za
pitaiutit tko ie i llo i",A kako bi i pitao, lcad malo kogi pozna?l dobrrl po$tenatr$ovca,.ili zanaknka_, a na-Sg€a-dovieka;neka na-
Danasnji dan vidi5 malo ne svake €odine dru{e trpovce na sai- ;tS" i preporude u novinafu Liudi, koil dolazite u Sisah, -u Ja-
movih i po ulica\, i", idu u drugi i veii grid, kad im bezglavi Itr"frirt o, u Karlovac, u Split i t, d., kupuite samo kod toga
n1ro-dnapuni torbak, ili ,,propanu-",t, i, nalLne,,hridu,,, Imi ;oS 'i to{al
--To
{djekoj! na6 trSovac, alina5 narod k njemu ne ide, Zalto? Zato, bi bilo z{odno osobito prvo sajma ili va5arai pro5tenia
ier ie drugdie ieftlniie, Drugdie ie ieftiniie, a narod nema no- u kofe* gradu ili _miestu.Zalto n9 bi na5 tr-Sovacili zanatnik
vaca,,p? id.etamo, gdie dobije za male novce, ne pitaiuii, koliko
i"io'" no"vineovako: ,,Na petrovski saiam u.Ivancu do6i 6u i ia
to vriedi, A naS trSovac videii to iaude i skube vlasi i - pro- !. ."oio* robom,Tko ie nas,tai6e kmeni, PetarKondi6 kroia'"?
klinie svoj ,,lrrrdii glupi narod", hoii mu zbilia kopa grob,
A Sto 6u vam dalie drobiti? Danas se ne Llvi,kao niekada,
.Oyo ie doista Zalostno, ali krivi smo svi, krivi Ju i trgovci nedose treba i malo dru$adiie mahnuti i lcrenuti,
- pa ia kriv,
sami, Ja iu vam to pokazati na iednoj stvari, a to su trgoiadki
ak-o ne 6e biti iPak malo bolie,
oglasi ili reklame,
. N.si tr{ovci ni zanatnici ne znadu, sto danas vriede trgo- Malirazgovori.
v.lgki oglqsl,Da ne vriede, ne bi niemadki i Zidovski trgovci tio-
Sili na g-odinutisuie i tisuie forinta na oglase! pa im]a i nasih do doma svo6ia, A kad je napokon
novina, koiiry vi5e pla6aiutrgovci za oglase,nego predplatnici za Zivot. poslie tolike muke ugledao samo 4irn
od doma svoga, proplakao ie kac
novine.!A.pladaiu to niemadhi i Zidovski trgovci, l tato im po- Ho6e li kad biti liudi posve bez malo diete. A ,ima jedna na5a Pri-
mazu i nase novine! Mnosi se tomu dude i na to se ljute go- doma? eftajte kniige i piesme, koie poviedka, kako Zena traZi po svieiu
vo,retL ,,G!", te novine pisu_protitudiincem i zidovom, a donasi;u vam pred odi donose ljudski Zivot, muZa devet godina, I dok slu5a5 tu
njihove oglasel" - Istlna i9, i i^ se na to liutim, ljudsku tugu i radost, i ia ne znam, pripoviedku, sve ti ie niekako zima,
ier ie ,iltii ho6ete li na6i, Sto bi dovjeku bilo ive misliS; Tui,an li ie dom tomu
sramota, ," novina, koie su-oglasile, d,a'ne 6,e pfiiati iit-
madkih ni.BjlgZidovskih oglasa,- pa su ipak primale i toiekako'se
milije od doma, Istina ie, ima i
drugih stvari, hoie su dovieku u Zivo-
muZu i toi Zen\, tulni li su i oni,
kad ih doma nemat Zato i ima
iz2rilavale i izmotavile, - i"i notrci su-novci! Ni ,,b;;;-;; tu mile i po kojih je Zivot pravi Zivot. na5a ried: SvaSdie ie dobro, ali le
prima lakvih oglasa,- ali j,e zato omot ,,Domov,,"ponairriSe f)raSa je-mladi6u' djevoika, a muZu doma naibolie!
prazanl ienai mio je junaku boi i iunadtvo; eudna je to stvar dom. Sto j9
A zasto ie to? zato, sto nasi trgovci niekomu ie pravi Zivot u dasti pred u niem, da- je tako Eovjeku dtag?
-dadu i zanatnici za to ne svietom, druSi tra-Zi sre6u u tom, Sto ie u niem, kad ie doviek Pravo
jer misle da ne koristi, Ako i oglasiti, misle, d,a ie
11"' da se osveti neprijateliu, Pa i zbilia miran istom onda, kad ie doma? ,,4,
ctosta_iedanputu godini. sTega to$a su pune stare i nove hvala Bogu, samo kad sam doma!,''
N,y, sad slobodno mislite, da ia to pi5em samo zaho,da Piesme i pripoviedke. Ali liubav Koliko to" puta d'oviek kalet. I Einf
r\ Ii
',uom" dobije oslasa, - ne 6ete bas ni mno{o krivo misliti, ,e i iunadtvo samo za mlade, a 'kao kao da nije nigdie si-
se dovjeku,
Jamo prosudite io5 ovo: stari za to ne mare; a mladi Eiuran, da mu nigdie niie tako
oPet ne mare za dasti ni za imetak. toplo,
- kao doma.
, . . Mi smo Hrviti narod, koii se rczteplie i raztale.K nama do- Jedno je samo, Sto ie iednako milo Ne 6u vam razlagati, zalto ie
Iazr mnogo tudiega svieta, koii pobire sve bolie, Sto mi imamo, staromu i miadomu, - d to je dom, dom dovjeku tako draS, Premda to
L,anasj" tako; Sv_e,_ Sto ie bolie i bogatiie kod nas, to ve6 to je odinska kuLeai krov, odinski ne bi bilo ba5 veliko mudrovanie.
ru1enase,".":Ako ovako dalie poftaie, m! 6emo se raztepsti i rasto- prag i ognii5te, Ima jedna stara pie- Nego mi je ovo na pameti: eini.s-e,
diti mediutydiincirn.u .rro* doffi, Ne eemori, l.-t"a"-a&;, sma grdka, stara ve6 do tri tisu6e go- kal da danaSnii sviet moZe ve6 biti
rnoramose stisnutiiedanlc drugomg,svei k ,rro*r, i;tl";;;; Itl", .t koioi se pripovieda, kako ie i bez doma, Spomenuo sam vam
;edan junak dvadeset godina bludio ve| iednom, kaLo vel zbilia ima
Fo moru i nikako ,nii€ mogao do6i ljudi, koii nemaiu doma, neEio se
 r54
:rp99.,, Godrina 3, Godina 3. ,,DOM,,, r(E
sele svaki dasiz tudje ku6e u ljucisku:
| . ..Onai .zavod. sv. Jeronima, koii

il::t-xitf:fl"l.i:
Imadu samo sfcn. istina i-", i io*" zagr. Posilovi6u, gdie kai,ez neka se iije-god griehe i pogrie5ke _ to riedho
|;jli f:trd";Ji"f*i.r;,f;_x
I stoii ;ifu;'ile lr"o., 4oo .r^,ri-^

riudi. koii
liudi,
r# .?"T.i:
koii nemairr
tT:
nemaju. me .s.v3^,or:r: I
il:: mies1o,.imena ,,itiirnoeo:,*"i
Hrvati umire, - papa im ie prijatelj, kada moZe biti dobro. Mnogo
ali 9u s mnogih strana na papu na- kazati i razloi,iti r,rrod.r,'-duie
valili i prisilili €a, pa je mordo uli- sui ljudi i da sui griesimo- i ;;:
bolie
-#J

*" t,ebaibo,",,iti,da-imetak niti, Sto ie udi,nio, ali mu nije, kai,e, Zemo_po$rie5iti. PoSrie5io p"p", po_
il""tf#,"f?iniii^','!,i1#?J i toga bila nakana, da tim umani dast hr- g^rie5io.bisku,p, - poSrie5iti .i, idai,
i; J ;i,--lioi"'*pt"e" kako kaiu, otu* 3J vatskomu narodu, Cielu tu stvar spo- Atl o tom dosta.
*i*u'.
driava. itilt'^uoiu.b.roii' k"g.".,
koji_drugad
ii. iz.:-;d su to 'ro]
.Sv.9 menuo ie u deleSacijah delegat Vu-
.-" K?i;"iig-k-r"
"t
r+iTJ"t?";;;
1ii?"l llljill?,
iTl; Lnl?,:i'#'#,j;',ffirilr*lji . -O cieloi stvari ia mislim u
t;ri:*:: I lit
kovi6, a ministar mu ie oddovorio. kratko ovako; Da se je ova
stvar
'3i,"1'ui"
f:i," 3i:X#1,," ;ul,,,rr"iii,:"i;1,"i<id
papa ie od_
da nije istina, Sto ie Stadlei prido- svr5ila onako, kako Zelimo *i
Hi_
brzo prevai,aju sviet iz t"a""i" |I ihrlii'l:"J"1,..l"l"u],? vorio bedkoj i pe5tanskojvladi;-poin, 'po vati, ,to bi bio iedan korak k naioi
llf:,,.:; kale, nitho nije si/io, negio i"
d;il; ;:-#d."ri u raj
narodnoj sre6i i slavi. Na zapovied
ffiiT
svieta;1na tfrn?,
dru{i u.,"i:0iln"'"1..,,,T zavod. pit,
kraii.r<ad .eoqet|I ;;.;":;"'#'f"rr""r?i!r: nlrii'"-t"rffi:
svojoj volji promienrio ime zuvolu. plpi:t" pustio. je tu stvar nad'biskup
a Stadler je, kai,e ministar, hotimice Stadler, a valjda 6e za niim
;111,#.uo""J:o_'"*o?.,X|'::"#
odinski i: _t,i_i,il;;' ,.i:"ijt"r,,""ll"u,lu;
dom, onda."' ;;,i"k; || ;";ii";J;:T
dini, da ie to zbilia djet-iniska;i*;;
dlli"",r.i jedan pq_ klevetao, Sad su tek podeli Stadleru biskupi i sve6enici, i tako od
dolaziti pozdravi i destitke sa svih ne 6e biti ni5ta. Lako je vjerovaTi,
i druOi
tou*a
| ;", ."j-*',,D.lrrri.tin"i,,, oni su tu strana. I jo5 su iestitke dolazile. kad da su na5i crkveni poglavari
ii;;; ;i"s6'-il;i"^,,"",i,ilT
i?O*r"jl^i.!^b!:!t,:"
aoir'o-. O"a" gospoda.i,
,,;:"IIi:{Ji1ix I
ioll"ti,"I,Jn"y ri:i,
a ne Hrvarir S,,o_ :^ eto ti u novinah osvane pismo Stadle- mnoE:o puta na zapovied iz
rovo, u koiem sim kaie, da niie ostavili narodnu stvar, a moZda
u",i
Rima
#{" nuei,,
rKo vrdiogi:"'
i,"Jdalie preko
riir' :lrr i svo{a
'cieti
t 15L,iuehvare6ipap
:: :l II gi;l;-
*n,'::' p;#."ilfi;rk".
-qi1"'i" 1'1 illiT'"r,r?rl onako, kako ie papi govorio i u no- bili i proti njoj. To se lako
su
ne rlo-
*i"t i"';:: vinah pisao; a niie ovako zato. ier zStaje,ali sad moZemo vierovati. .-
f,?h' olii,ll .to?t "". rarijanske
|I vrieme za njeko
.,,razboini:ke,,.
papa.ie zavodu
su ga iz Rima poudili, da niie onako. Trall li to rimska viera? '
opet povratio Sad su tek udarile na Stadlera ma-
N;";;;','.
6eto
;o biti
, Ne ,
sviet, '.Zil it*sno ',H: '.J#,i?r"'roi,srl,"ii,,
i_;-i,-pil";;; da pod ro,:
To ie pitanje!
biri svio+ r.oi"*u-iil,e lW
u^,^,,j,luTt,k1lT I dZarske i Zidovske novine ruSaju6i se Ako trzli, ia se ne mogiu oteti
njern-ui oielomu hrvatskomu-narodu, ovoi misli: Zemlja na5a
l"*ll,liti,lllkt \::'majiino*ri"i., hr,ratskomulmenu
I rrrvatsKomu imenu.ni-
ni {*dnr Er-..^+: i naiod nai
a topla, k"9 maidino
|riil.-:-:'-Aj' traga! Hrvati DruSa je smutnja u Dalmaciii. hrani i uzdri,ava vierske svoje po-
I
znamto
znam to stalno.
stalno da
da 6e zivot*^-..
6o ;i,,^+
poieli ljutiti i vikati na Cr"u
t"*" II L,'",i"fi]g
l_e I amo je splitski nadelnik Mili6 nisao glavare, i to ie u mnogo mjesia na-
sra,niha. 4f:i":"ri,l"f,"J&".;::
voinoviia i pozivao narod, neka traZi od po- rodu veliki teret, s koiim ima i ovrha
ij",fi"ft::
Ta ,f,,"Xt1._tj:j::J,1d1
Fud 6eie ;;;;;;;'T;;; |I sranilra (Ko,,ie
voinoviia (koii
k9d pu,p".
rc uu t-o"a
torn pova starohrvatshu m,isu, I sami sie- posla, Zemlia i narodni Zulievi daiu
Stoie ig,-l"a "";;
,,l-,ir"s
doma?!11;d T'l: ltg i ilpo.io".o,--af denici, i to u banskoi Hrvatskoj, po- vierskim poSlavarom takav dohodak,
nema. doma, .""--i" .,r,,.,,..., ior io II f1,,1 priznalo srbsko 1me i ioS'ko-
-i"; I; Iieu,ii,
ff'Ti'*?Tid;i:t:i:1"; ";1ffiil',:'i'f:
itU i::'i";
- * l _ b " . t " * ? ? . s r g , el N i e m c e : a " , " 1 " r ' n r i coJi'ittt'"Jffh,ffi
deli se dizati i trai,iti starohrvatiku
sluZbu bpziy. AIi sad ." proii Mitii;
da niekoji Zivu sjaino, njeki udobno
u bogatstvu, a svi pristojno. Po tom
iizZ-i,ii"il
Fnviaiio, ^_^ _-
t","*i"5i:;,"""-o.
"" il"ffi;i"f." ir:'il
iliti nqnrr _^ diZe splitski biskup Nakii. I eto su dohodku oni svoii, samostalni i
"i;:| opet smutnjet ugledni, Sad ako ne mislimo, da ie
_i---d'zi'i8-'ar-".
drafo, ,,ri I llldt":t -pre.d papu i
rlorko mu ; IT. narod nerazumna Zivina. , .
sebarem
^^-,D*ci--'L"Lo
ios;"sar. " .. ih, koii misle, da bi
nayboljeudinio, kad bi cielu ovu stvar
,,Dom"
Ali dosta! O ovoi stvari 6e se
I ll,ililiii,lx]".T0.H1',,*"*',[lr*::
Dom
ulJIIl fi fOO.
rod. Ilif,xX'"X'ffif
q,rma o-sobrto,e 'TX*Jffi,"itt,fi";
spomenuo bedku i
zasutio, ie, ,,Jfo to treba znati sad ri onako viSe govoriti i pisati,
prostomu narodu?,' Istina
ie, ovo
jet na ovo pitanie ,ne moi,e biti

u,i
'rle Y"'lj LT1l'h; *-1 ukj.
Li g; Ii:ffi :ii:,-;ffiii;#r"fr"rT;ilf"n"":
uilif*,'gni# T,ffi:X su velike stvari, Kad papa ,"d", p" pravi odgovor posliednje Stadlerovo
-tizi
onomu
se ne rmoie "
" poslu oko nesretne d*avoiru
.\ya,ti gne nle- I t ili Porede; kad se biskup
kad ministar kaie, da biskup'lile,
na DaDu: prsmo,
lstr-]" $#il f'"pi gorrorio,to ie t_t'.d: - sve1iato$a ne moZe Slovjenskisviet.
u
f,?:i"ul:1:,'"1-r"-,T:l-:.il;;':
uff s f n".rii d";; ##i,,", sadjJsuHr_ neuki
;;|; :,*Unf ;"l;il'j'" "l'.t* | ffiffi ei:fi I'J",1 i tijr
-i'l'"lr"r*,-';;-"i.\t)
c^9vtekpravo razumjeti, to je istina,
Slovienski novinarski sastanalr
nesre6an
nesre6an hrvarski ?l*rioilrrl il,: I Lo-c1-it*"t" "li'r "TJ: rru.proti tomu stoji ovo: Danas
se (hongres), Pod bedkim cesarom ima
.d:l i-;;ii,,'N;| fi:i". T;f;:l'"jgoH."
hrvarski ovakve stvari ne mo6iu tajiti. Ako
43 milijuna duSA. Ve6ina od togla,
ne javi ,,'Dom",
:::r?i'ffi;X?itr1":reneso
sriep- ""lili"lt,lii
i :l*.il^:r''illl'..p,r,variogai bi-
iavit Ze barem bez- t. j. preko T2 miliiuna, to su na5e6!a,
f?Zcj i. bezvlerci, i to na svoi nadin, t. i. slovjenskogaplemena. Ali makar
od koiega ie ,,Domov" nadin ipah smo mi Slovieni u ve6ini pod bed-
";JF*fi
vam sudite'zasto
"1,:i'*-.apoooyi,'li*?"iHw:*a';'?-'j:ffi,t#
timri"aii""ltlami I Ti';|;i "'""".8ft;;1
Ro3d1 bolii. Ili moida niie? Sveiedno. kim cesarom, nemamo svih svoiih
Draati nje-S"totajno moZe biti dobro, pravica,
I zato ve| odavna pravi
i[Tf :T#.#; kad se dobro misli, ali skrivati tajno slovienski rodoliubi
misle na to. da
 l% ,,DOM." G,odrina3, God,ina 3. ',DOM," t57
Slovjeni pod Bedom barem u veli- koji je vladao i ostalim hrvatskim Bosna turska na paPiru, a Austro- a to se vidi u ovoj kniii;ici. Da toga
kim stvarima jedni drugima poma:Zu, zemljamai poslie je imala svoie Uparska dobila ie od berlinskoga nema, bila bi mnogo bolja,
Za takvu sloEiu bili su do sada ,,bosanske" bane i kralje, doh niie ko*nAresa(1878.) msndat, t. i. ovlast A i ovako irna u nioi dosta
samo njekoji pjesnici, ili samo rrie- pred 450 godina do5la pod Turdina. i na1og, da iu ohuPira, t. i. uzme dobrih stvari i nauka, a najbolja ie
koji udenjaci, koji su se malo padali Kad je Ruska stala drmati turskim u Sake, pa da nadini red, stvar u njoi ona prava liubav i
a ioS manje razumieli u politiku. Ali carstvom, diglo se naroda proti tur- pravo dobro srce i rnisao za narod.
u ovo posljednjih pet godina podeli skoj vlasti i u Bosni i llercegovini, Nauka, umieeei knjiga. A toSa ie drugdie kod nas dosta
su za tu slo$u najvi5e raditi slo- je, to nije dosta, ali je
Od kako je tursko carstvo po-
vjenski novinari t. j. oni Rusi, Poljaci, delo propadati, trga se Tko kani u Ameriku, ili tko je malo, Istina
izpod njef,a to prvo. A sve drugo moZe dodi po
eesi, Slovaci, Slovenci i Hrvati, koji komad po komad. vet lamo, treba da wrade englezki osobito onda, ako doviek
Ali tu treba pi- vremenu,
pi5u i izdaja novine, Ved su se de- ziti na iezik. Do sada niie bilo hrvatske niie u mlade svoje dane danSubio,
dvie stvari, Prvo, oni, koii Lniipe, koiom bi se na5 neuki doviek nepio se udio, mu6io
tiri puta ti slovjenski novinari sa- trpaiu, a to i prebijao po
su velike drlave ili ,,vele- moAio lako posluZiti, ali sad ie svietu trai,e1i znanja i nadina, kako
stali, da se dogovore, kako bi slo- vlasti": Ruska,
EnSlezka, Francezka, takva kniiga iza5la u Chica$u (u Ci-
vjenske novine bile tako dobre i io5 Niemadka bi narodu svomu pomoSao.
i Talijanska, - oni ne ka{u) u Americi. To su Hruatsho'
bolje od njemadkih, taliianskih i dadu nikomu, KnjiZicu mogu kupiti seljaci za
da sam trga, negiose svi enplezhi raz$ouori i rietnih, a
madZarskih, i kako bi se u njima skupa 30 filira, gospoda za ffi iil. Sto ko-
sastanu, doglovore i sloZe: to izdao Sa ie Andro C. Jonhouit,
branilo pravo svakoSa slovjenskoga mada stoii 25 Kruna, i to kod Janha
tebi, to meni. Bez privole svih vele- kod koiega se knjiga moie dobiti Duiaha u Slsftu.
naroda, dakle i na5e hrvatsko pravo. Tko Sto ne
vlasti ne moi,e se danas nikomu za dua dolara (adresa A. C. Jan-
Lietos ie tai slovienski novi- bi razumio u toj kniiZici, ili bi Sto htio
dati ni uzeti ni rpedali zemlje. To kovi6, Chicago,\ll.2t57 Archer Av.). prigovoriti,
narski sastanak bio u Ljubljani, moZe pisati i ,,Dornu'',
treba pamtiti, - DruSo treba pam- MoZe se dobiti i t kniilan J' Maroh-
ee5ki novinari iz ZlatnoSa Praga tu
titi ovo: Oni, koji trgaju od Tuiske, ni6a, Allegheny, Pa. t4l6 Ohio
su javili, da Ce brzo biti gotov takav
nemaju kurai,e kazati Turskoj: ,,'fo Street,
Sva5tice.
slovjenski ured, koii te po cielom
nije tvoie, to je oteto, vrati to ono,mu. Kniiga ima do 300 str, i dobro ,,Akilova pela", Kad je nietko na
svietu novinam istinito brzoiaviti,
dije je bilo!" Nema tO kuraie niledna 6e posluZiti na5emu svietu, ali ie sve strane tako jak, da ga nigdfe ne
Stogod se kod nas Sloviena spomena
velika drLava, jer zna, da bi i nioi ipak preskupa (dva dolara to je devet moZe5 pograbiti, niti mu na5koditi,
vriedno dogodi, a opet 6e nama
Slovjenima lavliati istlnite viesti iz
odmah drugi rekli: ,,Vrati i ti, Sto Kruna 60 fil. niti Sa kako uhvatiti, niti mu pri-
si otela!", - pa bi mnogoj malo i lz zla r dobro htio je narodu govoriti, nego ba5 samo u iednoi ie-
cieloga svieta, Do sada sve slovienske,
pa i hrvatske novine pla6aju silne ostalo, kad bi oteto vratilal Zalo se pomo6i pisac Stjepan Radi6, kad dinoi stvari, - onda se kaZe; ,,To je
novce iednomu bedkomu uredu, koji to radi ovaho: Ne haZe se Turskoj: ie ovih dama izdao knjilicr, koia se njegova ,,Ahiloua peta", t' i. u tom
im za to Salie brzoiavne viesti iz ,,,Dai ovamo, to nije tvoje", nello se tako i zove. Mogla bi se zvati i zgod- ga moZeSuhvatiti, to mu moZe5 Pri-
cielo$a sviet,a, ali desto netodno i
liepo razlaZe ovako; Draga Turska, niie, ali ito 6ete, kad ie naSemuna- govoriti, u tom mora popustiti. Njetko
neistinito, Nije ni dudo,, jer su tu vidiS, ti ne zna5 u svojoj zemlji rodu ve6 tako zlo, te se dovjek boji, i" n, pr, u svem dobar i u redu,
n-a5i nepriiatelji, koii mnogu viest dri,ati reda: tvoji se soldati koliu s da sviet ne 6e ni za Sto drugo viSe samo koii puta rado zavfti, PreviSe
gledaiu izvrnuti na korist Niemcem, kr5danima, tvoii su dinovnici takvi i da zna, .i da Sto drugo dita, ne6!o u daSu,
MadZarom i Taliianom. A onda nije takvi, NeSo zna5 ti 5to? Mi 6emo srnao to, kako bi iz sv'oSazla izaiao, A kale se to zato: Prvi Srdki
dudo ni to, da ti tudjinci na5e no- do6i s voiskom u tu i u tu tvoiu po- A kad je to zlo tako veliko, nije iunak, 'se kao na5 Kralievi6 Marko, zvao
je Ahil. Bio ie'sin morske iedne
vin-e vode za nos, a novine opet -krajinu, pa 6emo nadiniti'sam,o red, 6udo, Sto pisac, hote6i da svuda na
vode za nos narod. a raztmiie se: to ostaje i dalie put stane i velikomu i malomu zlu, vile, koja ga ie poslie poroda, oku-
I nfeke druAe koristne stvari tvoje. - Tursko sve to zna, Sto !e razlaZe i velike i male stvari, To 6e pala u takvoi njekakvoi vodi, da mu
to, - ali nema druge, pa pristane. mnogo$a smetati, ier neuk dovjek se ie po cielom tielu nadinila debela
odredio je taj slovienski sastanak u
Lju"bljani, ali ovo je naivredniie i Tako je bilo i s Bosnom i Her- ne zna pravo razlikovati velike stvari kora, I zato la niie mo$lo raniti ni-
najkoristniie. Za Aodinu dana bii i,e cegovinom. Bilo je bune i nemira, od male, a ovdje le to jedno Lrz kakvo oruZie. Samo na Peti, €die
p-eti takav sastanak u bogatom de- pa da se nadini mir i red, velevlasti drugo. Tu nema dru6le, nego treba Sa je mati dri,ala, kad ga ie kuPala'
Skom gradu Plznju, koji jE na Slasu su se sastale u Berlinu (to ie bio ustrpljivosti i reda. Znam ja, mnogi - tu niie imao kore, i tu si ga mo'
radi piva, po kojem se i jest obo$atio, ,,berlinshi hongres") i dopustile bed- od nas ima f ako dobro srce za narod, gao raniti.
kornu cesaru, da niepiova voiska da bi mu htio sve zlo najedanput ski- Vi i sami znafe, da ie to samo
dodie u Bosnu i da nadini red, - nuti s vrata. Ali to ne ide, mora se prida. Svaki narod ima svoie iunake,
Politika. ali niSta viSe, Bosna i Herceto- Polako. Bilo je ljudi prvo nas, ima I f..ii*"-i" i"ir." a"ei glave, ier zato
eiia ie Bosna? Bosrna.od kad uina i danos spada pod Turshul ih i uz nas, a bii ee ih poslie nas, I i i".o iunaci. Narod dakako vide6i
ie u nigi nai narod, bila ie nai- premda u nfoi gospodari vojska be6: koii su za narod. Zato se ne treba I to, k"Lo se junak toliko puta zdr:rv
prvo pod svojim hrvatskim kraljem, koga cesara, To se kaZi, da ie previ5e nagliti, niti se previ5e starati, I i fitav vra6a iz boia, a dru$i ostaiu
 ,,DOM." Godrirna3, Godina 3. ,,DOM," 159
158

bila to ba5 i peta, - €die jurnaku nedo li drugih naroda, koji nisu Ma- Englezka i Njemadka malo ne jed-
u tudioi zemlii ,,Sirokim Ple6irna
zemlju miereti", - dolazi mu misao' rnoZe5do6i glave. I tako svaki junak di,iri. Ad' tih ima najvi5e Slovaka, t, j. nako na putu i Ruskoj i Francezkoj.
ima bilo gdje ,,Akil,ovu petu", - kao oreko tri milijuna' ,,Dom" ie ve6 Da se ta sloga medju Ruskom i
da iunak mora irnati njekakvu dru$u Franceskom utvrdi, bio ie mladi ru-
snapiu, ili njekakvu drugu obranu. Sto iu ima i svaki dovjek: bili mi 'zadnie kako su se Slovaci podeli u
iavio,
ne znam kakvi junaci i po5tenjaci, doba dizati, i da imaiu ski car Nikola i s caricom ve6 dva
Ali-da ih smrt ne uliera u lai,, iet puta u Francezkoj, a sad je evo
i naiveli iunak iPak iednom u boju svakomu nam je za vratom kakva vet Eetiri zastupn-ika na peitanskom
takva slaboda i grieska, saboru.Sad dolaze iz Slovadke viesti, predsjednik Irancezke republike po
pogiine, mora se naii bilo Sto, Pa
da mnogi slovadki rodoljubi ne 6e druSi put u Ruskof, Tomu se sviet
niddie da govore madZarski, Sdje$od 6udi, jer ruski car ima svoju vlast i
Stoie novadomai po svietu
? im- zakon daie pravo $ovoriti svoiim dast po rod"jenju,i kako se io5 pi5e:
po BoZjoj milosti, kad je carski sin,
a rnore loj sviet otvara, Nije zabo' materinskim iezikom, Radi to$a sa-
a predsiednik francezke republike -
Po hrvatskoj zemIli. ravio ni nesredne ,,klattz1tle", t, i. sastalase uPolunu na Dunavtiznad
to- je sin jedne obidne seljanke, pa
o'noglauliovora, po koiem talijansko PeSteovih dana Zupanriiskaskup5tina,
Radi Stadlera, t. j. radi togia, je samo postao predsiednik, t, i, vla-
vino k nama dolazi, tako da se trud koia ie pozvala sve druge madZarske
Sto je opozvao i porekao sve ono, iupaniie, da lraZ,e od pe5tanske dar, kad su ga izabrali, Ali to niie
radi de$a su $a hvalili i u nje$a oko vinograda narodu u Dalmaciji
vlacle, neka ukine onai zakon, Do dudo, neSo - nuidal U strahu pred
se uzdali, - svi su po5teni ljudi u ve6 ni ne napla6uje,
koiem Slovaci i drufi narofi u Ugar- Niemcem zvat 6e joS i MadZari Rusa
Zagrebu, a valjda i po svim hrvat- U Saraievu 6e doskora izlazitl, i skoj, koji nisu Madi,ari, mogu u u po,mo6,, .
skim zemljama kao popareni, pade druge njemadke novine, a hrvatskih nolitidkim stvarima Sovoriti i pisati U Francezkoi 6e do6i nova vladat
kao ubiti, Na sve se strane 6iovori, jo5 nema, neElo.samo ,,Bo5njak", koji . svoiim materinskim iezikom. Ma- premda novine, koje su za staru
da ovakve sramote nismo io5 d,o- se pi5e ,,bosanskim" jezikoml (Ne 6e dZarske novine piSu, da 6e irpaniie vladu, piSu, da je stara vlada kod
iivieli. Inra ih, hoji se i vesele - kazati, da je to hruatshi, nepo kale taj poziv poslu5ati, a sabor tai zakon posljednjih izbora dobila veliku ve-
radi sebe i svoje Spekulaciie.Najvi5e ,,bosanski" jezik,l Izlazi tu jo5 i (,,narodnostnizakon") rili ukinuti, ili 6inu, To nije istina, ali ni opoziciia
ih ima, koii se ne znadu razabrati, zabavno-poudnilist,,Behar", tako- na gore promie,niti. Tai je ,,naro- nema ve6ine, ier su njekoii izbori u
pa ne znadu, Sto bi rekli, a dosta djer u hrvatskom, i to samo za m:u- dnostni zakon" za Slovake ono, zadnii das po niu zlo iza5li. I sad je
ih ima, koii se i boje reti, Sto im slime (toboi,e ,,lurke") na5eSa iezika. Sto je za nas Hrvate ona glasovita u Francezlioi ovako: Za dosada5niu
je g;otovo na ieziku.. Ja 6u redi io5 Vatre,no brani islamsku (,,tursku") nagodba od god. 1868,Kako MadZarri vladu pristale po prilici baS toliko
samo ovo: ,Sramota ovam.o, sramota vjeru, pa to ie liepo: svaki neka kane taj zakon na gore promieniti, zastupnika (nekako oko 250)' ko-
onamo, - ovo nam je i za $ospodu brani svoje, samo ne treba nikoga ili uki,nuti, tako bi se to ist'o moglo liko i za narodnu opozictlu, Svih je
i za narod vi5e koristilo, ne{o da Srditi ni lagati. - U Hercegovini u svaki dasdoEoditi i s ura5omnafodborn, zastuprrika u lrancezkom saboru
srno se petdeset godina pravdali i Mostaru izlaze hrvatske novine 591, pa ostaje jo6 oko 90 zastuPnika,
klali radi to$a: koiim 6emo putem. ,,Osvit". Ali sve je to premalo, Za Po tudjem svietu. koii bravo ne pnistaiu ni uz vladu,
Nje5to je puklo, pa 6emo i tu mo6i Bosnu i Hercegovinu morale bi se ni'ri opoziciju. Preko 50 od njih
korak dalie - k slobodi, tomu pr' izdavati. jedne novine svaki dan. Proti ,rtroinomu savezu", t, j, kazalo je otvoreno, da 6e bili za
vomu dostojanstvu dovjedanskomu,i proti savezu, u kojem je drlava bei,- vladu samo onda, ako vlada ne bude
k istini, tomu najvedemu blagu, Po slovjenskomsvietu. koga cesara s Niemadkom i Tali- vi5e nikoSa proSonila, ne$o ako s-ve
Sad samo treba pazili, da $e ianskom, o5tro su govorili u dele- udi'ni, da se sloZe sve republikanske
ne prenaSlimo, pa da se ne bacimo Na medii tursko-crnogorskoi po- gacijah ne samo eesi, nefo i Ma- stranke. Po5to ie pak dana5nia vlada
odmah u narudai Zidovima i njiho- tukli se crnogorskipastiri s Arbana- diafi, i to jo5 o5trije. Svi kaZu, da rnalo ne tri Sodine opoziciiu neza-
vim'prijateljima, Samo polako, sve sima, Kako je tamo jo5 u obidaiu je taj savez samo Niemcu na korist, konito proSonila, i po5to ie za nai-
6e dobro biti, - ako budemo -Da- krvna osveta za rodt pazi se, da se a mi velimo: i Talijanu, ier mi radi bolie republikance drlala samo one'
metni i po5teni. to zapniedi, jer bi otuda moglo svaSta saveza s Taliianskom ne moZemo koii su naivi5e vikali na katolidku
Dalmatinski namriestnik Handl nastati, prodati svoSa vina, kad i talijansko vieru i na katolidke sve6enike,i po-
putuie po Dalmaciii i nadgleda Bugari ne kane vi5e pomagati smile k nama. Sio je toliko duSa udinila, da bi s.ad
svoje dinovnike. Kako novine iav- svojoi bra6i u Macedoniji, koia se Rusi i Francezi, Oni ,,Domovi" morala :uzaimiti- prelco hiljadu {li-
ljaiu, ba5 mu se Hrvati ne klanjaju, bune proti Turskoj, Prvo je, da se ditaoci, koji su proditali ,,Cara Na- iuna kruna,'motuia je odstupiti' Po-
nego se drZe podalje. To je dobro, Bu$ari kod ku6e urede, pa da se sloZe poleona", znadu, da su se prije 90 ilie nie teLko da te do6i Prava na-
Za Dalmaciiun iadnu na5u Dal- s ostalim narodima na Balkanu, i Rusl<a bile lluto
$odina Francezka'toga rodna vlada, Jedino se moi,e z4
maciiu opet je jaukao u bedkom sa- MadZarske se Zupaniie diZu Proti
zaratile. I poslie biio ie sukoba stalno reti, da ie fuancezka narod-na
boru zastupnitrr Biiankini: da vlada Slovakom, U Ugarskoi (koiu naS sviet medju Rusima i Francezima, Ali opoziciia sada dosta iaka, da svaku
ni5ta ne mari za ta zemlju, koia ima krivo zove Madi,arskom) p'o radunu Pred njekoliko godina sloZili su se svoiu vladu prisili, da po5tuje fran-
u svojd utrobi silno blago zakopano, pe5tanske vlade manie ie MadZara,
I rancezi i Rusi najvi5e zato, Sto je cezku slobodu i pravicu,
 160 ,,D'OM," Godir:,a 3, List hnratskomu seliaku za
-f-"i"i*u,
Arapi deset (40,000) tisu6a svieta u $radu
u Pokraiini Jemen diZu se Sveoetrtje ur
Sent-Pieru [Sv. ,Petru)
T.t' t'e i Pnslezi imati ggltu-I Pod gorom
) pod
r9tq r-- o--
---
0redritlro '
i upnru,.llonf
otoil detrdeset 6a!
tisu6a! Dim. vatra,
Dim, vatra.
ilriu, ier oni tu imadu uz(na
i more
Peleiem. Akademicki hg br. I
i Kamaran kambnje i teku6a lava (razlalieno ka-
Cr- o Zrgiebn.
5;;;;d"'Aden
'-"ilil
venome moruJ, menie)' tako ie na$lo -sve.to doSlo,
mediu Burima i En$lezi9^a da sviet n'iie moSao pobje6i: za !ra' Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
rpred $radom je morel
bft ;; skloPiien-ve6 u Petak 30' dom ie {ora, i ludilu poskakall -
5"h"il. Tako iavliaju en$lezke no- Mnogi sri u stiahu gF Cienaje ,,DOMU"naznadenana omotu'
vine, u more,
JoS do danas trese S€, dimi i
Razne viesti. riga ne samona Martinici, neEgi n9 Broj 11.
rr.il"dtri- otocima, pa se ie !'oiali'
Grolu Tolstoiu - dekaiu na. smrt'
Dobio fe uPalu trbuha, Pa mu ie sve
da'6e se sviet raseliti sa svih tih
odoka. - Nieki liudi ne vi91ui9 g
Idemomalodalie.
to Sore, orst Kako im
boZii. Kako
orst boZii. Ali kad
drafo. Alr
im drafo. kad
jo5 bi bio Pre.'
Drugi r^zgovor.'
NadbiskuPom u Slovelskoj Gorici bi to bi6 prst boZii,
(oti moru) ih"ttou.t ie Taliian An- blaS
blae za sve one oPaiine, Sto su -ih
slo- liudi podinili u Americi da' Uprvomsmora-zgovorukazaliodmahnapodetku'daie
driia Jordan. PiSu, da zlade kr5Zeni
vecr i sramote6i nekrSdenu Po Bo$u svagJa'b11";" s;; a-titgdi" po svietu, nego,4^ i" bilo i kod nas
veriski i da ie miran 6oviek'
Sah putuie ovai bra6u, Sto su na5l'i, kad su odknli ;;;;;e; lolu ,., ," riuti=t. i borila za naid, i za narodne "pra-
Perziiski {vladar) joSa nije
miesec po Evropi (Petziia ie v' Aziii)'
vino ameridki sviet. vice,,, A sad e.t lru* iazloiitl, zasto kod nas od sve$a
Veliku karta5nicu kani srbska ;;g1o titi, al se_
r."rir."--bi radilo.
i9 dSqgatiie Pro-
Bio je i u Bedu, i u Rimu i t' d'' Pa iii; il;",
ia kao vladar naravski bio gost kod vlada urediti u BioSradu. Tu 6e do;
da ditaite barem jednu stranu, - moZda 6'etei dalle'
Ledkoga cesara i taliiansko$a kralja' laziti bo$ate svietske danSube, N a S a g o s p o o a h r v a t s k a v e 6 i n o m s u t a k v a , . k a k v a s u ipo
dru-
kad sve
gdiepo svietu:; ;;'sr."i}i !i"-ai,a Skolani.sIliudi svuda
On ie i Skole izaEio u EvroPi, Pa pijanduiul kartaju,. a
dovori dobro ltancezki DrZava rrru ["et tj", onda kugliu
u- glavu, .l:a
prostrana (dva barem veca r" *al doSadja- u Ni;i (u Fran' svietumalo iiti.t i,l;ft i Stdt" po cieloiEvropii Americi
ie Puta
od-bedke), ali l,iudi ima malo; 7 do cezkoi) u caz.ilroi) i u fl-onte-Karlu
flonte-Karlu [g d.rff
{u drZavici ""
po prilici j"dr"k"l3fi-il;"$o-da -alo_ttejednakomislei iedria-
uz Francezku). Karta5nice k"d ." Urt. 'i-lsioi.skoli'Ja 6u vamrazloZiti samo
8 miliiuna. Bio ie, rekosmo, i u Rimu, Monaiio t; il;;-
se hoCe sene moze
ali pape niie vidio, ier mu ie PaPa nose mnogo dohodka, ier tko
pliea po 5, tO, t2, i do ;;A;; ,il*, i to i"i"" ""tit " i-blavnusrvar,bez-koie
ir oadeset,ili odsto
ootudio. neka ne dolaziknjemu ravno iorati. Pa
i#i.r]ii;6;i;;;i;;t'" '"fi" iu99r,
i, dvor'a taliianskoSa ktalia' To ie ZT.OOO Krutta ulozka. Radi to$a do- "a
zato, Sto ie papa zavadien s taliian- hodka i zovu srbski ministri novdare b.Ji". na"tra?,t"io vei od tisudu $o{ina' n,koii ne
shim kraljem i nema s nieSovim dvo- "-Bn"gt"d, da uvedu
kartaSnicu. Ali Vei tisu6u i-v%e g"ai". ""*. ir Evropi $ospodina
rom nikakvo$a Posla, Pa ne 6e- ni tai doiitak ne mole biti blagoslov- bi bio kr56en,t" i;;;;, f itt'go, koii.ne bi znaolatinskogaie-
gosta odanle-Primiti, Dosta 6udno, lien, a prokletstva ima Srbska dosta
zika,ili ne ui.nJJi. i.iri'J"if iig4i 7ra.o7o,:1,o
t" u tih knii-
I- ali to su ,,ieremonije" i polit'ika' i bez lo{a.
{ah,ovodvoie:t1ilil;-liii;i*td"i bltie" i.rimska yiera': to
Nepismenih liudi ne 6e od 1. 9tP' tlcoho6eda se
Strahovita ProPast do$odila s.e
nia ou5iati u Ameriku'Takav ie zakon ie onai izvor,nakoiemsemora.n;boiiiisyalkg'
radunamediug".;;A;;'. i" r""ai"l,-piitt"l-e", TSkoie to,rekoh,
8, svibnja na otoku martinici u sred-
saboru Sjedinjenih D-tiaya'
t"5 do sadaniie nistazla'
nioi Arnerici. Otok sPada l9d {1a9; fi.dtoz""
cezku, na niem Zivi do 180.000 liudi' Tko hoe" dakle u Ameriku, podetnicu ' *e6 tisu6ui ,,is" "ell;;i:'tri:;;'i;
naivi5e prosvie6enih ve6 Crnaca. Na u ruket - zlo istom d,olazi.
,,Iluh sveti" $ovori PoPtt -i. to i Pt:'
otoku ima brdo Pel6, koie ie vet popu u lsttr' Ni ovo lli naive6ezlo: SkolanaSospoda.mqogo- kniiga:
prif e stotinu i viSe godina riAalo iednomu taliiana5komu hrvatski!
"il"
mnosodri,e do svegaonoga,sto su se narieili iz rimskih
narodu
;.i; ;? ["; ?rugoS""to Pismo'- svedrusoniie
neka ne propovieda
vairu i kamenie. Ali sa dne 8, o' mi' brani. (Javlia ilF;.-"ith
T"ko tu'b"'t"* PoP
podelo ie takcr riSati, kao da i" tlg-
Sloga",) ni5ia. 0116t, pi" tit "frosti"" narod znade,5to ho6e' Sto mu
Zderalo sve izdajice ovo$a svieta' l\a vriedna,lNa5a
iedanput podavilo se u dimu, Pod IF Samo joS 12' broi dohit 6e lanishl treba, - sve to nije ni5ta p_remaotto*.t, 5to ude rimske kniige'
vatrom i rizbielienim kameniem 6etr- duZnici. ili-diige, Loj" .,r-i, li-rt itt-prepisane,ili po rimskih sloZene'
Sve to tako naprini?f."" Str6"oi gorpodi,da ni5ta oko sebe'ne
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu'
 ,,DOM," Godioa, 3, Godrima 3, ,'DOM,,f

vide i ne ee da vide, nista osim onoga, kako to-pise u tim boii- mogu, da niihov cesar bude naiiaEina svietu, t, i, d,aStovi5e otme,
Oama,Jednom rieEiut Skolana gospoda misle, da su pravi liudi a oni da budu uz njepa vojvode, a sve drugo pokorni podloZnici,
6ili ."nto Rimliani:'Rimliani treba da budu i nama uzor (kako Imati Sto ve6e carstvo ili drlavu. i Sto viS! podlolnikd", - to ie
Ui ." to Sospodskireklo), t, it i mi treba da onako radimonkato bila glavna briga svoi go_spodipo Evropi, Rimski papa pomagao
su orri idiil, pa iemo biti onalco mudri, ka,o Sto su i oni bili, ie utoi,stvari mnogo: on ie stvarao nove cesare, ier imje on dielio
Posvemaovakva bila su $ospodaios pred 200 ili 300 $odina. cesarske znakove, t, i, vienac ili krunu, - ali samo onda, ako su
onda su gospodai pisala i govorila ovako, kako sam u kratko niepa priznali za gospodara, (Tako ie dao krunu i Hrvatu Zvoni-
spomenuo-:al nimtiini treba da budu nama lrzor' u$led (ili ,,pel- miru pred 800 i vi6e godina,)
da", kako negdjekalul, DanaSniaSospodaovako ne $ovore i ne I vei preko tisuiu godina sve do dana dana5niega- to vam
je jedna od prvih briga evropskoj gospodi: stvarati cirstva ili dr-
'piSu,ali sveiednoovako od prilike misle i ovako se vladaju,
Muk a mi ie ovako vam razla$ati, ali ie to potrebno, kako iav,e sa Sto viS_epodloZnikd, pa smi5liati zakone i propise, kako
6eie za das duti, podloZnik" !r*+ dri,ati u redu, Tako nastaiu drlainb misli, t, i.
Po ovom, Sto ste do sada duli, lako 6,ete tazumieti, da €9- tako gospodad.olazena misao: Odatle dovle - to mora biti na5e,
spodadugo i dugo niesu ba5ni5ta marila zanarod.Kako bi marila to mora biti na5a dri,ava, Tako i MadZari imaju svoiu drilavnu
za prostil neulii sviet, kad je pravi doviek samo onai, kojl, zna. misao: ,,Odavle- dovle - to mora biti nabe,i samo na5e,sarno
barlm latinski, ako vei ne zna za rimske zakone i mudrace! madZarsko!"Ako sadadodie Hrvat, pakaZe;,,Ne,odavleiemoje,
I(ako bi marila, kad ni molitva ni$ta ne vriedi, ako se ne moli u tu imam ia pravo!", - fs vam ie onda hrvatska drlavna misao i
latinskom iezikut,Barem ona prva i naiveta molitva sve6eni6ka hrvatsko dri,avno pravo, Za ovo obadvoje stalno s.teve6 i duli, a
kod oltara.- njekako ne vriedi, niekako niie prava, ako niiela' gospoda su hrvatska sigurnoi vama dosta dodiiala ovim stvarima,
tinslca! I danas-motete duti takvu latinsku molitvu i, u zadniem
hrvatskom selu!
Hrvatskibroievi.
Ali naive6,eje zlo ovot U gospodskihSkolah udi se, to se
razumiie, i rimska poviest, to iest sve ono, Sto su i kako su Rim- Razumiie se, da broievi nisu ni njemaEki. ni madZarski, ni
nidiii, pa ni hrvatski, nego svadiji, To ie io5 iedina moilda stvar,
liani radili, dok su osvoiili sav sviet oko sebe i stvorili silno svoje
koja se ne dade podmitiii, i koia ne zna i ne' mole lagati, niti se
rimsko carstvo. Yi znaie, kako doviek rado sluSa,Sto ie nie$da
dade prevariti, Sto broi kaZe, [o ie istina,
bilo, i kako to dovieku ide k srcu i dovieka se prima, eoviek se
niekako zamisli kao u maSlu,i gleda nie$dje daleko u toi maSli Ali kad se broievi tidu nas Hrvat6., moi,emo za das rc6i, da
liude, kako se bore i kako rade, i gledaju6iih tako dovjek se u su to hrvatski broievi, a sad sam vam nahanio nabrojiti niekolilco
misli s niima bori i ileli, da dobiiu, za 6im idu. eovjeku ie puna hrvatskih broieva, Samo vas molim, budite ustrpliiviii, nego Sto
glava. A.kad opet dodie k sebi,sve mu ie na pameti; Gle, tako su su drugi liudi, koii ne ditaiu rado brojeva. Nije ni dudo, kad bro-
oni, - tako 6emo i mi! ievi, kako rekosmo, ne lalu, a liudi mnogo puta vole lai, , , ,
Tako su i gospodi uviek na pameti bili Rimliani i silno nii- God, 1900.obavlien ie popis'po cielof diZavi bedkoga cesara,
hovo carstvo, silni-cesarii vofvode i mnogobrojnipodanici, pod- P_ai u banshojHrvatskoi. DuSo je trebalo, dok je popisni ured u
loZnici,A kako i ne bi! Sve ie oko niih divlii, prosti, neuki i svad- 4aSrebu na tanko zbroiio sve te broieve, tako da su ovih dana
liivi narod, - d iz kniigit gospoda znadu samo za rimsku pro- iza5li na svietlo. Ali prvo nego 5to vam stanem i ia nabrajati tO
51ost,za rimsku veliku i udenu gospodu, za njihovu mudrost, za brojeve, rc6i 6u vam dvie stvari:
niihove zakone, za red i vladanie, To je tako bilo na pameti €o- Prva ie ovo: NaSe kniige, na5e Skole i na5e novine mnoSo
spodi, da im je to, moZese re6i, upravo zavfiie\o $lavom. se viSe staraiu za tudje brojeve, nego za nale, tako, da ie to
Tako vam ie do5lo do toga, da su gospodapo ditavoi Evropi vi5e puta upravo dudo, Dok sam ia i5ao u Skolu, morao sam na-
podelasanjatisamoi samoo tom: kako bi se stvorilo opet onakvo ulit| za40 do 50 njemadkih Sradova i gradiia, koliko imadu du5a
silno carstvo, kakvo ie bilo rimsko, s onakvom gospodom,s ona- i t, d,, a za nieke na5e hrvatske gradove niie se ni pitalo. Morao
lcvim zakonima i podanicima.eitavih tisudu godina niesu gospoda sam znati zanekakov DarmStat,Braisak, Anspah, Fraiburg, Nirn-
imala druge misli, nego to: da postanu cesari, ili ako ve6 to ne berg, Nerdlingen, Eslingen, Elberfeld, Diiseldorf, Erfurt i jo5 ho-
 t& ,,DOM," Goddn^a3.
God,ioa 3. ,,DOM.'. 165

iekakove 5tate,pahe' bur$e,ber$e,in$ene,felde, dorfe i furte, - deset tisuda) rali ili iutara, ili 42.500 (detrdeset i dvie tisude pet
i za Split, Knin,-Sinj, Dubrovnik, Makarsku, Travnik, Banialuku, stotina) detvorna ili kvadratna kilometra, Na tom prostoru nabro-
Mostar, Trebinie i za dtuge ostale hrvatske $radgve nitko me jeno je 31, prosinca 1900, godine 2,476.304du5a (dva miliiuna
niie ni pitao, A vise bi vriedilo nasemu dietetu, da zna sto$od tetiri sta Sestnaesttisu6a trista i detiri) skupa s voinidtvom, Ako
teti i ,i koi. hrvatsko selo, neSo za kakav niemadki grad, Ali se prostor razraduna na du5e, to na iednu du5u dolazi,vi5e od
5to iete, kad se na5e knii$e pi5u i prepisuju iz niemadkihkniiga! tri nli (ili joS todnije: na 306 rali, ilivi 100 liudi) , - i to, ako
Zato na$i Skolani liudi i mare toliko za nal sviet, kad o niem nzmemo,da liudi Zivu i u Sumi,i u gori na kamenu, p4 u blatu u
nisu nikad niSta duli ni naudilin pa ni5ta ni ne znadui a za Sto m.odvari,na cesti, pade i na grobliu! A ako se ovo odbiie, onda
ne znal, za to ni ne pita5. A tudlega im ie puna $lava, pa im na iednu du5u dolazi manie od tri rali.
'ie tudie vi5e i pri srcu, Ali tako bi bilo o!4a, kad bi sviet svuda imao jednako
To je iedno, Sto ne valja. A dru$o ie ovo: Mi-imamo u zemlje,- a toga nema, Tako Lidan ima vi5e nego tri puta toliko
Zafrebu kraljevski popisni ured, ali tai slaZe broike samo za prostora na svom kamenu, nego za$rebaEki ZaSonc na svoiih
bansku Hrvatsku, Niie mu ni zamjere,jer iest to i nie$ova sluZba, rodnih goricah, Ali bolie 6ete se spoznati na ovoi skriZalici:
Ali ipak ne bi niiedan pravi Hrvat zamjeriokralievskoihrvatskoi i,upaniii,
zivi stot,:10 prostoru t:tt
vladi u Za$rebu, kad bi potro5ila koiu tisuiu i na to, da se
U liekoi
,, virovitidkoi T ": :13
.sastavii sloZi u jednoi knjlzi popis mjestA i duSapo svima hrvat- poieLkoj
skim zemliama, I onako se iedan madlaron u madlaronskih ,, lt 1l ll l, ,, ,, 370 n
,, sriemskoi ,, tt tt , , ,, ,,32O tl
osiedlrih novinah (zovu se ,,Dan") hvalio: da jedini madtaroni ,
modru5ko-riedkoi ,,
rnisle na cieli hrvatski narod, a ne samo na banske Hrvate. Pa ,, tr t1 , , ,, ,,307 tl
,, bjelovarsko-kriZevadkoi , it , rt ,, ,,290 tl
ako ie to istina, neka to i pokaZu,Neha iznesu pred zagrebadki
,, zaSrebadkoi iupaniji , t1 , ll ,,, ,, 258 tl
sabor: da vlada ima sastaviti fednu popisnu kniigu za sve hrvat-
,, varaZdinskoi ,, ,, 160 ,1
ske zemlje, pa da imamo sve na5e na okupu u iednoi kniizi, tt?tflfitl

jer toSa do danas nema, Imade takva knii$a posebice za bansku Tako bi n, pr. iedna zadruga od 100 duSamogla u Lici imati
516 rali zemlje (i kamena), a u Zafolu samo 160, t, i, preko tri
Flrvatsiru, posebiceza Bosnu, a onda posebice (i to na niemadkom puta manje, Sto Lika ima toliko prostora, to niie dudo, ier se na
jezikull zaDalmaciju, poseblce za Istru i t, d,, a Mediumurie je
kamenu ne dade i:ivieti. Dosta prostora imadu i primorski kraievi
raztepeno u uSarskom popisu, Sve ie to velika neprilika, Promi- (modru5ko-riedka Lupaniia),ali tamo ipak ima vi5e svieta, ier Livi
slite samo ovo: Javi li se ,,Domu" koii predplatnik tamo izDal-
nie5to od mora, nie5to od vinograda, a ide viSe i po svietu za
macije, ili iz Istre, ili, iz Bosne,ili iz Badke, a ti sada traZi i nadii,
gdie je to mjesto i koia ie zadniapo5ta! A koliko bi drugih stvari zasluZbom,pa Saliesvoiu muku ku6i i tako svoju sirotinju hrani,
DruSa ie stvar, Sto i one tri lupanije u ravnici, t, j, virovi-
bilo vriedno znali, a ne moilei doznati! tidka, po2e5ka i sriemska imadu io5 jedanput vi5e zemlie od
Ali dugo bismo morali delcati, dok bi nam zafrebadka, ili varaZdinske(zagorske)Zupanije,To ie ovako: Tu ie bio Turdin,
koia druSa vlada sloZila takav hrvatski popis, Zatobi se toga po- pa ie zemlia opustiela, a kad ie Turdin protjeran, poispoklaniao
sla morali primiti nesluZbeniljudi,t. i. na5i udeniacii profesori, a je bedki cesar zemliu niemadkim velika5ima (spahijama),ili su
pomo6i bi im morali novcem i druSadiiena5i trSovci, jerbi takva
ie drugi tudiinci pokupovali za male novce, Mnogo zemlie im?
knjiga bila na korist i trgovini. - Sve ie uzalud, Sto mi govo- tamo sriemski (iliakovadki) biskup, pa manastiri (samostani)
rimo za ,,velihu" toboZeHrvatsku, dok mi za tu Hrvatslcu pravo
Srdkoga zakona, Po tome se lako razumiie, da se narod niie
qi ne znamo,,,Velika" Hrvatska, t, i, sjedinjenaHrvatska treba moSaopo volii i po potrebi raseliivati i Siriti, osobito dotle, dok
da bude naiprvo gotova u naSoi misli, a onda i na papiru, liepo
ie bio pod bedkom voinidkom komandom, A uza to Livi u te tri
u kniizil Onda ie se moii pokazatizEvo, tolik a ie i takva je! iupanije mnogo na5ega svieta grdkoga zakona, a taj se sviet,
_Ali dolc toSa nema, budimo zadovolini s nomi, Sto imamo, pa kako ie poznato, slabo mnoli,
poglldaimo malo broieve u banskoj Hrvatslcoi.
Ona dva miliiuna detiri sta Sestnaesttisu6a (2,4t6,000)- to
BanskaHrvatska (ili, kako se sluZbenoka,r,ezHrvatska i Sla- niesu sve liudi na5egaiezika, nego tu ima Niemaca 134.000(sto-
voniia) ima prostor od 7,390.000(sedam miliiuna tri sto devet- trideset i detiri tisu6e), MadZard 90,000 (devedesettisu6a), pa
I ry
'
, "DOM." ____ Sgg4_ Godina 3. ,rDOM," 167

eeha, Slovaka i RusA svih zaiedno do 55,000,Niemaca iMadiara -- i to ve6,lraieblizu petdesetgodina! A onda poslie diobe siro-
ima najvi5e u sriemskoj,virovitidlcoj,poZe5koii bjelovarskoj Zu: tinia i muka, pa trdanje i moliakanie za zastuZbu,za novact- pa
paniii, t, ju one detiri Zupaniieu ravnici; u one druge detiri nema kako da ne bude pon|zan i pokoran ba5 svakomu, pa i tudjinu!
im (osim Za$rebal gotovo ni traga, Niemci s MadZarima dine Gdie & taj siromah, ako mu se i otvore odi, $die 6e on smieti i
blizu desetinu svih stanovnika pod Banom, Preko polovice ne pomisliti, da je on u svojoi zemlii prvi gospodar, a da drugomu
samo Sloviend, nego i Niemaca i Madiara govore osim svoga iu r"*a miesta, tko ie proti narodu!
jezika jo5 i hrvatski, A onda promislimo i to: NaS je sviet upravo talco lake pa-
Ima jo5 broieva, koie bi bilo vriedno spomenuti i razloZiti,, met| kako ie dobra srca, To dvoie ide vazda i uviek zaiedno,
ali bi za danas bilo previ5e, Kad na5 dovjek malo odahne od posla, pa dodie u grad, ili oso-
bito k crkvi na pro5tenie, - on tu mnogo ne promi5lia, osobito
kad popiie da5u vina, Ide i kupuie, a ne pita, od koga kupuie.
Sto je to niemu na pameti, - samo da on svoioi Zeni, a osobito
Kolikovriediriec"Svojk svomu"
? svomu djetetu kupi i i,eliu zadovoljil I tako ide i ne znaiuli u zlo,
Vi moZda za tu ried niste jo5 ni duli? A niie vam to ni5ta Sve se to moi,e ovako liepo razloZiti,, sve se to moZe razu-
drugo, nego ovo: Kupuj samo kod svoga dovieka! - A tko je mjeti, - ali zato ipak sve to skupa ne valja, sve to ne smiie
tvoj doviek, tko je naS,- to vas, mislim, ne trebam uditi! Ne tako ostati! Treba jednom do6i k pravoi ljudskoj pameti, ier ovo
poznaiu se na6i liudi samo kod izbora, nego na sto i sto drugih je djeteta pamet.
nadina, Niie n, pr. tvoj doviek, koii ne mole - ili ns (s - Prosudite, ljudi! Nas Hrvatd ima malo, i mi sami imamo ve6
da ti bude hum dietetui niie na5 doviek, koii ne zna hrvatski, malo. Oko nas sve iaki i mudri. A Sto ie glavno, to je ovo: Drugi
ili ne zna dobro; ili ako zna, govori sa svojom tenom i djecom imadu i svoie mudre vlade, koie vode sve posle, pa i trSovini
drugi iezlk, a ne 6e hrvatski. Ali Sto bi vam to razla{ao! To odredjuiu pute i daju pomo6, Osobito mudru i briZliivu vladu
znadu i dieea, imadu Niemci, A gdie ie hrvatska trgovadka vlada? Mi smo siro-
Ali ni vi odrasli ne znate, a kamo li bi znala vaSa djeca, tani, k tomu neuhi, bez po$leda po svietu,
koliko to vriedi, kad kupuje5 samo kod svoga dovjeka, To ba5 Probudimo se, Stonoie fiel, pa podnimo sami na se misliti,
niie ni dudo u iednu ruku. Niie dudo prvo zato, Sto ie na5 sviet Nije ni nama sudjeno, da ostanemo do vieka dieca,
dobar i predobar, pak ne zna za mrZniu i ne 6,enikomu Stete, A ne boimo se, da sami ne moZemoni5ta, Ne, to niie istina,
Reci na5emudovjeku dobru i lijepu rieE, pabio ti Svaba, ili Zldov, Pamtite ovo: Recimo, da nas Hrvatd ima samo tri miliiuna.
ili turdin, Sto ti drago, -- na6 doviek vjeruie, misli, da ima pri- Dobro, to ie prema Niemcu i drugim neprijatelie - to ie malo;
jatelja, - A drugo nije to dudo zatot NaS narod Zivi kao u vreti, ali, ako svaki na5 doviek bude znao,6to mu treba diniti za se i
on.nema pravo$a po$leda ne samo po svietu, ne$o on dobro ne za svoj narod, - mi moZemo vriediti toliko, kao da nas ima
vidi ni oko sebe, On ne vidi, kaho od dana do dana sve ono, trideset milijuna, t, i, deset puta vi5e! I io5 viSe,nego deset puta!
5to je bogatiie i ugledniie, - da to niie na5e, Bogati i ugledni Vi io6 ne znate, Sto vriedi misao i volja, i to velika misao, A ve-
trgovci i novdarinkoii imaiu ried svuda kod gospode,to su ved lika ie misao osobito ona misao, kad doviek misli daleko na-
riedko, riedko pravi Hrvati i naSi ljudl On ne vidi, kolika je to pried, t. i. u budu6nost. Zato ie i vjen naive6,amisao, ier ,ona
sna€a- gotov novac, a toga imadu naivi5e tudji liudi, a mi im vodi dovieka ne samo daleko u buduinost, nego i preko $roba-u
$a-jo5 nosimo! A Sto 6,etek biti od diece tih liudi tudie misli i vjednost, Zato je vjera i davala ljudem svagda toliku snagu, da
tudiega srca?! To su vei sada vi5e Niem ciiMadlar| negoHrvati, im je i smrt bila niSta,
a gdjekoii ne 6e ni da Euiuza Hrvate, Pa onda se dudimo, da ne Pak ie li va5a glava tako malena, da se u nioi ne mole na-
moZemo nikuda dalje, da nam je sve to gore! staniti ova velika misao: A Stoee biti od na5eganaroda?Ako vam
Ali ni tu nije velike zamiere na5emu narodu, Kad on ima ie to preveliko, pomislite barem to: Sto 6e biti od moje diece?
svoi slobodni das,da se malo ogleda oko sebe i sve to prosudi? MoZete li mirno na to misliti, d,a(,e vaSadieca umirati, a ne 6,e
Da nema druge neprilike, kolik"aie neprilika na5emusrrietutt"- modi umrieli,? Premalo 6,e imati za Livol, a previ5e za smrl,, '.
sre6na dioba! To nemir i svadja kod kuie, to pravda po sudu, Ali ne govorimo o smrti, nego (uitet JoS pred 200 i neko-
t 168 ,,DOIM," Godine 3, God,fura3. ,,DOM,"

liko godinabili su Niemci u tridesetgodi5niemratu eehe tako po- ie tu pjesmu pievalo na skup5tinah i tako se ie plieskalo, da si
unistavali, da eehA niie bilo ni osam stotina tisu6a, - i io5 mislio: Sad 6e se i nebo sru5iti na narodne protivnike, Sve ie to
pred 100 godina Niemci su se ve6 veselili, a eesi boiali, da 6e bilo javno, na odi protivniku, tako da su protivnici morali i sami
besi propasti, da su propali! A danas imade eeha i do osam mi- vidieti, da su propali,
liiuni, i nikomu ni na pamet ne pada, da bi eesi mogli propasti. A bilo je i drugoga nadina: uredila se ,,narodnastraZa". A
l'Aledajte:Taj se je narod digao i spasiosam,bez pomo6i ikakve ta straZa,to ie bilo ovo: Pouzdani ljudi pazill bi pred niemadkim
,rlad"l To neha bude nauk i nada i nama! A najvi5e ie eehom trgovinam&,p& bi zapisivali imena onih liudi i tena,.koii bi tu
pomogla ba5 ona ried: ,,Svoi k svomu!" ,,Svoi k svomu!" - fs kupovali, I ne samo to, nego bi namjestili svietlopisne (Ioto-
je lanac; kad se taj lanac stisne, onda mora napolie, mora van frafske) stroieve,pa bi svahogakupca eeha liepo ,,namolovali",
sve, Sto je tudiel I narod je oslobodien i bududnost mu sigurna! i sliku mu metnuli na prozor pred urednidtvom domadih deskih
Nemojte misliti, daie to i u ee5koi i5lo odmah.Niie, nego ie novina, JoS su izdaLipopis svih ieskih, pa njemadkih i Zidovskih
narod i tamo dugo i dugo, a u njehih kraievih ioS do pred 15 trgovaca, i to u 50,000 komada, pa su lo nzdielili mediu narod,
ili 20 godina robovao i pomaSao tudiincu, kao na5 sviet io5 i neka zna, ldie treba, a Sdiene treba kupovati, Kad ie bio saiam
danas. Ali danas nema tomu u ee5koj trafa, Kad bi eesi duli, (r'aSar)i pro5tenfe, priliepili su po kudama i btzoiavnim stupo-
kako se mi tulimo na svoje zlo, pa kad bi vidieli, kako bez pa. vima na tisuie i tisude tih popisa,i to tako dvrsto, da ih straZari
meti radiffio, -- oni se ne bi moSli dosta naduditi, niesu nikako mogli strSati, ,,Svoii" trgovci - metali su na svoje
Ali naibolie 6,ebitl, kai,em li vam, kako su eesi radll| t, i. ku6e i prozore velike napise ,,Svoi k svomu!", da narod odmah
kako su tai posao uredili, orSanizovali, RazloLit 6u vam, kako znade,gdie su nieSovi liudi,
su eesi radili u iednom svoiem mjestunkakvih kod nas ima sto- Razumiie se, da ni Niemci ni iidovi niesu spavali. Ali Sto
tina (n, pr, na5 Vukovar!), t. i.takvo miesto,gdje su eesi bili u su oni mogli?! Oni su mogli samo ton da su pisali na velike nie-
veiini, a u obCini su gospodarili Niemci i ilidovi! Slu5ajte. madkei ZidovsketrSovine:neka ne dadu robe de5kimtrSovcima,
Bilo vam ie to u iednome gradidu u Moravskoj. U gradi6u Ali sve badava! Bilo ie niemadkih i Zidovskih trgovaca, koji su
prvo trZili qa dan po 200 forinti, a sada niti desetl Za dvie So-
veiina eeha, oko gradi6a sami eesi (t, j, Moravci), a u obeini
dine bili su ob6inski izbori, pa Sto mislite; tko ie nadvladao?
Sospodarili sami Niemci i Lidovl Ni to im io5 nije bilo dosta. Nadvladali su, razumiiese,eesi, a niemadko-Zidovskomu
Nego kad su iednom do6li u taj gradii ruski pievadi, napisale su Eospod-
domade niemadke novine, da bi, kaZe, ,,bilo nepoStenoza sva- stvu za uviek ie odzvonilo, (To vam ie bilo u moravskom $ra-
koga Niemca, kad bi dobrim svoiim novcima pomagao deSkoi diiu Pro5tieiovu godine 1892,1Danas ie ona borba samo uspo-
stvari," - p& neka Niemci ne idu slu6ati ruskih pievada,Na to mena, koie se liudi siedaiukao kakve Sale,- lcad ie poSibaomi-
su domaie de5ke novine odgovorile, da bi ,,iednako nepo5teno nula. A da su eesi spavali,stenjali bi i danasu tudiinskom iarmu,
- a ovako su ga od Sale skinuli s vrata.
bilo od svakoga eeha, kad bi dobre svoie novce nosio u nilmadke
i niemadho-Zidovske trgovine", Ove su riedi bile napisaneu sva- Eto, Sto moile narod i sdm, samo ako ima volju i ako ie
kom broiu - i boi ie podeo, ee6ke su novine oglaSivaleimena sloZan! - A sad mi recitet Jesam li i ovo uzalud pisao?
onih liudi, koii su kupovali kod protivnika, Poslie izbora, kao
obidno, doSla ie stvar u pravu kolotedinu: podeli su se dri,ati Malirazgovori.
dog.ovori i skup5tine, Na tim skup5tinama obeiali bi seliaci di-
tavih sela, da 3e kupovati samo kod svoga dovietr<a, uStra5nesmutnte(. pa,,Hrvatska", zadarski,,Narodni
i to bi jos List" (uredjuie €a pop), pa riedki
p.rsmenopotvrdili na pismu, gdfe ie pisalo: ,,Sram bilo svako$a,
. Ovako smo u posljednjem broju ,,Novi List". Osobito je vriedno z-a'
tko dade i jedan noviii zaslulitl oditomu svojemu protivniku!". okrstili onaj cieli posao oko onoga iili.ziti, da su oni, koji su u cieloi
I Zenesu podpisivale, Sve ie bilo kao u vatri, kad ie'svietu puklo ,,sv, Jeronima" u Rimu, I doista je ovoj stvari krivci, ku5ali, kako bi se
to vel'ika smutnja,takva, kakve davno obranili u novinah, ali su, i to Prvi
Pt".d odima, Sto ie to, pa kad su protivnici podeli zaustavliati nije bilo kod nas. Treba samo ditati, put, od kad ima hrvatstrrih novina -
f4tOe -na cesti ponizno i pokorno pitaiuii i prose6i: ,,Zalto ne Sto o toi stvari pi5u velike hrvatske na5li vrata zatvorenal Novine su do-
idete k meni?"-A ljudi i iene u ficl bi'im rnol" odrapili, Kad ie novine, i to one, koie inade znadu du5e tiskale obranu, ali su reklet
jo5 iedan muzilca5sloZiopopievku ,,Svoik svomu!,,,toliko svieia biti vrlo mudre, kao'n, pr. ,,Obzor", Ne uieruiemo! Daklem nie5to ie
t r7o , ,,DoM,,, Godriora
3, God,iar,a3, ,,DOM," t?'l

zbilia puklol Ali ios nije sigurno, I iesu Talijani, :ilir talijanasi! To treba vjetni'dki, detvrti na Zupnidki, peti na
boZie, kakvu su narodu na5emu dali
ne 6eli se prekinutouie ryekako na- | drzafi na. pa.meti, pa s9 ni unapried
sv. apo5toli Ciril i Metod, a to ie billeiniEkt i t, d. i t. d,
dovezati i skrpati! Kako bilo, sva- | ne 6e nimalo -pomutiti stara slopa ,,,Pa to je posve- naravski i u
sv. sluZba bolja u starohrvatskom
kako 6e ostati veliki, veliki uzao, koii I izmediu rprlvih hrvatskih popova- i jezikn, pa. kad na tu sluZbu vidu i redu, Tko ho6e kakvu sluZbu, pa
6e smetati, da se-uZe ne 6e vi5e tako I naroda, Ta kud Ee suza,nego na okoi
-oanoda, kaZu ovo i ono, - sve ie to samo k tomu i pla6u, mora biti z{odan- i
lako pomicati i Hrvate za nos voditi, I Kud Ee pop bez svoEia a izflovori a pravi i iedini razlo$ jest sposoban ia sluZbu, da budd moEao
I opet kalem; ia varn ne bi o I narod bez popal, to] Sto se oni boie' da bi se na taj zaslaLili pla6u, Dobro jo$, da je i
torn toliko pisao,. da nema ljudi, koii I Pisali smo po,sliednji put i o nadin narod oslobodio izpod nrjihove tako, pa da se sluZbe i pla6e ne diele
u jednom ,listu ity?! Zagreba qo- | smutnji, kola je nastala medju split- vlasti i samovolie, To je barem iasn<.' i bez izpital Onda bi tek bilo jao i
zivlju -cieli hruotshi ,narod, neka I skim nadelnikom Miliiem i biskuiom i Clasno kazanol Pa Sto hasni Lati- pomagaj!"
opet dade .svoie, p.odpuno 4uie.-. I Nakieem. Ta se stvar tamo dalje nima i latina5ima Seprtliati i laliu Odmah 6u varn dati za pravo,
renie - onima, koji su nas_doveli I tiera, i to bas liudski, jer je r" Mi- se izpovarati, kad se eto znade, da samo 6u ne5to malo popraviti, Nije
u ovu n_epriliku,i sramotu, Kad ie I li6a i cielo splitiko grailsko vie6e, a onj to ne Sovore radi viete, ne$o ba5 ciela istina, da se pla6e ne diele
tak-o, onda se ipak_mora.re6,i narcdu uz Naki6a nilgov kaptot (kanonici) i radi sebe, da moEu i dalfe narod bez ,trzpita.Ima ve6 i toga. Ima lfudi,
vierui
te' ati "'
"u,*ii!',oii'nfrii,,
I

I liiui,l"?iJii"ff;:j;#,iifj:ji;
ct-tiali u sam'ovoljnofsvojoj vlasti! koji nemaju nikakvoga izpila, a ipak
imadu pla6u, pa io5 k tomu veliku; a
Ali uza sve to treba narod upu- | da se po starom ptavu i obidaju sluZi Zivor.. drugi imadu ,,sve izpite", pa ne mogu
titi u ove dvie stvari: iPrvo: Ova stvar I sv, sluZba boZia u starom hrvatskorn do pla6en ili barem ne moSu do one
lzpili, Vir i ne znate, Sto ie to i
i smutnia nema posla s na5om vjerorn. I ieziku, - a to lraZi nadelnik Mili6, koliku ima vriednost za gospodu - velike, koju imadu oni bez izpila. ..
To je rimska politiha, a mi Hrvali I kao Sto su to tralili i traie ve6 sto- Ali ono sve druglo Dravo kaZete:
izpit. Izpit! BoZe moi! Kad $ospodsko
treba da toj rimskof politici vjeru- | tine i stotine Sodina na5i drjedovi i
jemo toliko, koliko i svakoi drugoi diete (ba5 diete vi5e puta) - kad Tko ho6e da obavlja sluZbu i da
I Oradiedovi. Ali Latini ne dadu, pa ne ima izpit, onda ima sue, baS sue, iet dobiva pla6u, za toga se mora znali,
politici. P^ i. ovo politik a, to ie nil- | dadu, negg hrvatsku naisu zatirru ve6 razumije li sluZbu. To ie naravski. I
onda ima Zivol, ier onda moZe do'
bolje dokazao sam sv. otac papa, kad I stotine Sodina i ondje, Edleie oS ima. a to ie glavno! Ali u ob6e vam za svaku stvar kaZem,
biti sluibu,
ie. u toi stvari niesto reka_o,pa -po- | Istina je, prigovara se Mili6u, laiem, ntle to {lavno, niie sluZba koaj se opaZa medju svietom u ii-
rekao; a to se moZet politiei, ali da je koiesta pisao"onako, kako fis-ri glavno, neEo ie prvo i glavno votu, a vama se moZda dini dudna,
vieri se to ne moZe. U ovoi stvari ie .u I
I krivov jeici, a ne pravi viernici rimshe placa. A pla6e nema bez kakvofa- ili krividna, kalem vam, rekoh: sve
nSla,iliprvi,ilidrugiputposriesio, a u crkve.'Sr4to uiz. i.di"ri.mo,-- takvoga izpila, ie to naravski. Da nije naravski, ne
vjerskom naukune moZebnposriesiti. II a kaze bi,skupNaki6,'- o"ai-ri -rLto bi liudi tako radili,
Pa nije li to dobra i izvrstna
. DruSo ie -ovo.: -\ims_ku politiku I moralo vierovati, a i poi,aliti, Sto se
vode samo neki visoki skveni.pogla- s[va1 - taj izpit? Gledajte, koliko Ali ako je to istina, istina je i
vari,,1..,i. bishupi i 1a.tl'iskupif a ne Ji" nniue u jada zaiellJ.--ari-'."-tp;k ' se mnogi dovjek do srnrti mudi, pa ovo: Nema dobre i naravske stvari,
I radi te poSrie5ke ne smiie zabaSuriti ne dodje do mirne i sigurne kore koie ljudi ne bi mogli pokvariti i
seoski Zupn{ci iaape_lani.zato pazite;
I glavna ltvar, a to ie sfarohrvatska kruha, a ovamo - nadini samo izpit, izopalitl To pamitite. Tako vam ie
l:ko .se moi.g doSoditi, da n?{o.d ne I misa! To je jedno. Ali ima i dru€o, pa e,to te na suhu! Tko vas ne bi i ova stvar sa i,zpitom, Ne mislirn
v;-eruje politici, koiu. vode biskupi,
I i t-o gt"""o, Sto ne kalem ia, -tA
nikako se ne bi smjetodogoditi,i" | 1"a""- bi.t;p; i t" il;";;i;,
ne-go htio nadiniti bilo kakav i bilo kako sad na to, Sto Adlietko poloZi i ispit
lelki, izpit, samo kad biste znali, Ja ,,po prijateljstvu", nego mislim ila
iiTd. nevierske
doma6e.
bi imao pouiercnii.u 9.voieI ie biskup ,izrigao u iednoi poslaj
poglavare,_
je sada sve gotovo, da ste se obskr- dvie mnoEio vete stvari, Zalo vas
koji ni- lnici, kako se vJe stoljeeui'.tiiilt" bili i osigurali! Ali nema tofa izpita najprvo pitam: MoZe li tko i pred
5",k9 za politiku vi- | vide na slovjenskusluibu boZju.
.odgovorni 'od Ra- za vas, po koiem biste vi mogli do6i kim poloZiti takav ispit, po kojem
sokih "t:"
vjerskih poglavara. zugnici i I zumije se, da ta vika dorazi vi- na $otovo! Vi ste ditav svoj Zivot bi se vidjelo, da 6e Lai doviek bitj
kapelani,n".*or'";,i-.i"sJi f1- r.r.ili pogravara.A duite, pravedan'sudac? Je li, da ne m9Z9?
""Tgl se |
skupa, ako im Sto zapoviedar "il"""ilt- na izpitu, o kakvom gospoda nemaju
liEe. polilihe,. -st9 lSto za,tu viku kaZe biskup: ,,a kad ni pojma. To vi znate najbolie. Takav ispit mo'Eiao bi se poloZiti
. pa -nas'ihrvatsli Zup- | se t"i-"it i-a" i"" prJ"ili"", samo pred sveznaju6im GosPodom
tt"l t,.k"pgla_ni "l"t"i je ,,NeSo doista i bez svake Sale"
i zbilja ve6inomniesu I onda ioi iedini prau[ razlo!, (kao da ie ovo do sad bila Sala!)- Bogom, koji fedini - hvala mu i
slusall zapouiedi, nego su i sto se protivnici nasih apostolaboje,
.takvih I zaito su li izpifi?" - Zailo? Zalo, slava budi! - vidi u svadiiu du{u,
:l.ru q+ uz.naro* _kad to qii_gbi_loI da se tim putem ne bi puk slavenski da se vidi, je-li lko za taj i taj po- A toga profesora nema, koilli FoElo
po volji koiernu biskupu, Gdie- bi I niihovoimo6i,vlasti i sarnovoriiposve 'rzpititi,-
- sao,za koji 6e brati pla6u. Kako 6eS r:,t'1upravednost ' Haide- d.e,
.n' pr' bila Dalmacija i lrtra,' kad I i'za vazda izirgnuo.Sve ostio'samo dati niekomu da sudi, ako se prvo ioS bi se takiv ispit mo$ao poloZ-iti
hi,nasi hrvatski pgpovi morali u p;- i"-iait '-ft.-J."De"i".), ne zrla, je li taj doviek za tai posao! pred narodorn, koii to€? dovjeka
rrtl.cr raditi. po volji svojih biskupa, | Jeste li razumjeli?Biskup kaiet pa i io5 bi 99
dobro pozna,
koji su malo ne svi i svagda bili i II Kad tko ne dade narodo orr" sluZbe
Zato hajde na sudadki izpit. DruSi
ide na uditeljski izpit, tre6i na od- mogao i- narod pre.'ititi. A na.Slabi
 God,ina 3. ,,DOM," 173
:1 G'ordin,a3,
:
Vi z;nale, da su se u onoj gla-
se io5 koja sluZba, za koju se pravi t-edjenja."Pa Sto ni to niie dosta, kad Lrlva-ta, Sto sri (su) nalaSali [tta-
ispit ne moi,e poloiiti pred nikakvim drugii narodi pr,iznaju, da Madiari Letali) na crOloto selo, edn-a deta sov,itoj nagodbi Hrvati rpogodili s
profesorom, neEo pred narodom, sami daju zakone cieloi U$arskoj! 5d--60 du5i pod voditelstvo-to Ugarskom tako: da pod Banom nema
Druga je stvar ovoi Nikakav "a
., Daud ,Mur, brat na ubitija, se na- prava u sluZbi nikoii drugi jezik,
ispit na svietu ne mole nadomiestiti BuSari ili Blgari, ,,pa Sto i Brr- nego hrvatski, To je zakon, Ali oni,
gari spadajupod hrvatski dom i rod?" iiru (se nalazi)..v planina.-ta "\:lq
onoga, dega tko nema, a za sluZbu Jablanicat zakonrl se' da uble vsrcKl koji danas vladaiu u Ugarskoj, ir-
- pitate moid,a. Ne spadaiu pod daju ipak tatrrvenaredbe, da kod Ze-
treba. Ne 6a vam duSo razlapati. miip v selo-to,"
nego samo kaiemt Nikakva sviedodba na5 dom, n'iti k na5emu domu, to ie Najprvo, Sto se ti6e Pisma, ima \jeznlce mora biti sve samo ma-
istina, ali svakako spadaju u na5 di,arski, a kojeSta ve6 i kod podte,
na svietu ne mole dati mladi6u od
rod, A da vam to dokaZem, ne znam ovdje nekoliko slova, koiih nema u
25 godlna ono, 6to ima doviek od hrvatskoj linilici, a ne bi ih trebalo Radi toga su ve6 mno$i ljudi imali
50 godina. Mislim ovo: Ne moi,e niu s^tobi vam druglo rekao, ne€o to, da i neprilike s po5tom, a osobito sa
Bugari (oni se sami zovlr Blgari, ni u buSarskoj,-kad se Bugari ne
dati ono$a razlJma,onoga mira, ono- bi driali ruskog-a pisanja. Takva su Leljeznicom, jer su trallli, da im se
ga postojanstva,onogla- svega, 6to malo teiko za na5 jezik), oni hrvatski giovori i piSe. MadZaroni sve
slova naj,Prvor, koje se u srediiri
pjevaju i pripoviedaiu o Kraljevi6u to vide, Ni oni ne mo6lu kazattz ma-
imadu samo stariii ljudi, a mladiei rieci iz{ovara kao d, a na kraju
nemaju, niti ne mogu imati, ier su Marku upravo tako, kao i mi Hrvati: dZar5tinanije proti zakonu, nego dujte,
riedi se ne izfovara, kao da $a i
on je i njihov junak, njihovo sve Sto pri5enjihov ,,Dan": Istina ie, kai,e
mladiii. Kako 6e mladii od 25 go- nema. Drugo ie slovo {, koji se iz-
dobro i sve zlo (kako je njetko tai ,,Dan", zakon ftaLi,, da sve bude
d,i,na zapoviedati cielomu iednomu {ovara kao e, pa neka bi se tako i
kraiu, koii ima po 30 do 40 tisuda zgodno rekao), A i iezik je bugarski,
-Imam pirulo, Tre(,e ie slove r, koie se iz- hrvatski. Ali kad MadZari ho6e, da
du5a?! A ima i to{a ve6 po svietu. - ali Sto 6u vam razlagati? pouuru kao ia, pa bi se tako mo$lo na svih lelieznicah pod Pe5tom bude
Na koncu io5 dvie stviri, Danas bul pri ruci bugarske novine, pa i pisati, ali Rusi ne pi5u nigdje j, jedan jezik, L i. madZarski, onda
su osobiti priiatelji isp'itu - Niernci, duite, katrro zvoni njihov jez\k, K;ii pi tt" pi5u ni Bugari, neSo miesto zakon (nagodba) trali nie5to, 5to
Pok. ie Stardevi6 neddie vrlo dobro znate ELtali 6irilsko pismo (jer Bu- nije mopute! Zato, da ne bude Pri-
gari, pi5u 6irilicom), d,itajte odmahi a l, pi5u ft, n, pr. moi pi5u ovako:
napisao, da Niemci drufo i ne rade, uoii. Posve je nepotrebno slovo x Elovora,treba zahon promieniti, I' i,
nego polovica Niemaca siedi na koii ne znate, naudite se po onorn, koje se izpovata kao c, a nePda se treba nagodbu promieniti tako, da
ispitu, a dru{a polovica ispituje . . . kako to stcji dolje prepisano. Dakle izgovaralo vi5e kao u, pa zalo i hrvatslroga jezika ne treba!
A - da - svi ti ispiti niesu Bog zna iitajte : ,CeLr,a,fr6naxu4a. Ilpbau pi5u Bugari ^lx)K, L j, mul, a danas Istina i., svakour-u je slobodno
kako ba5 potrebni, pa da se-i bez ABt roArrHu e 6un'n 06r.116rroJrfiRb izSovarajumaZ (tako i Pxxa - ruka), traliti, da se zakon promieni onako,
njih moZe Zivjeti, i fo vrlo liepo, to N{ypr,. Ilplignonara ce, .re y6}rfl- Ali za danas dosta ovih rnudrija, kako misli, da bi bilo bolie' Ali kad
se vidi u slcbodnoi Americi, gdie qrBo-ro e rraBbprxeuoorrlApuayru. za koje mnoSi misle, da vama toga Hrvat fraLi, da se koji zakon tako
nitko nikoga ne pita za ispite.- Ni PoAur.ruu-rf Ha [oJrffHa AbpJrceJrn ne treba, A je li trebalo, kad su naSa promieni, da bude za Hrvate $ore i
-
burski pienerali nisu poloZili voinid- orfdBopHr.r fl6Jlau.reun. IIp64a ro- djeca u granidarskoi Skoli mornla St"tttii", to ie ili luda, ili izdaiica'
kih ispita, pa ipak su-Englezeliudslii I'VHA V II0JIOBLIHa IIO Ta3I,I Upflarr.rHa uditi njemidki? Jest, o,no ie trebalo,
izbatinali. Dakle i ako su ispiti na- 6u;rr o6urt cBstueur.rrcborb roBa
samo ne nama, ne$o Niemcrr! Sviet.
ravska stvar, i,eak bi se bei ispita ceno.Tona rre aaAoBoJrr.rJro
MypeBur.t. Tako je on sebi sam udio roblje! , , .
0csfHT, .4aub-ra Ba ornytrb Ea Finci i Rusi, Nedavno ie ,,Dom'
Livjelo io5 naravshiie. Zato: bla2eni Bugari Liva tz dolnj:i Dunav
vi,.-koji ne znale za ispite! 'ItbpTBa-Ta, qO ce HaJlaraJrr{ Ea 'vladi, da se Finc,i diZu proti
nie5to iavio,
- Mene sve od Srbije do Crnoga mora, Fa ruskoi Da bolie tazumiete, to
valida od ni:ih flava i zaboli kad rltro-ro ceJr0,e,UEasera orb 50-60
na jug do Arbanaske. Ima ih 5 do 6 vam ie ovako:
kada, a od niih mi je valida - iadna! Ayrrrrl lroAb. BoAI,rTeJrcTB0-To Ha miliiuna, Punih 485 godina blli su
- i 6elava postala u svojim Finci ili eudi monSolskoSa su
n'ajliep- Aayar Mypr, 6par:s Ha yfvrufl, pod Turdinom [do god. 1878), Kako plemena. kao i Madiati i jo5 njeki
slm 'godrinama,, . ce HaMLIpa.Bb nJraEr.rHa-TaoKoJIo
su se oslobodili najprvo od Srdkih
fldrrauuqa: BaKaHr{Jrbce La y6ue iiulii ttrtodi u Ruskoi (Ostiaci, V.o-
popova, a onda od Turdina, sve ie to puli; pa eeremisi, Mordvini, tatarskr
BCI{IIK}I Ma5'ICE Bb CEJIO.TO,..
Dom i rod. ,Prepisanodita se to ovako; ,,Selo vriedno znati, ali o tom druSi put, EuvaSi i t, d.)' Finci Zivu uz Ruse
Jablani,ca.Pr6di dvd godini e bil obit na sieveru uz Baltsko more u moi-
P-roti listu ,,Neveps"n ito izla.zi {ubit)_ poljak Mur. Pr€dpolaga s€,
Politika. zemlil,. Ima ih oko dva rnili-
'dakle
ve6 - devetnajstu godinu u Subotici de (da) ubijsvo to e izvr5eno ot Pravi ,,madZaroni", Bilo ie ,,ma- ""t"L;
iuna, manie, nego Hrvati Pod
lu UEiarskoj,naravski u hrvatskom Arnauti. Rodnini-t6 (rodbina) na dZarond", a moZda ih ima i danas, Banorn.
iezikuJ, podiglo ie kr. driavno od- poljaka drZeli
poliaka dri,eli odpovorni Jablandeni. koji su 'poiteniji od njekojih Hrvata Finskoi zemlii na zatrPnd -rPreko
vietnidtvo parnicu i tuZi: da ,,Neven" Pr6di godina i polovina po lazi pri- na 6ilasu.S takvima se je jo5 dalo 2i- mora leli Svedska, pa su Svedski kra.'.
luni proti madZarskoj narod.nosti. dina (uzrok) bil obit svia5tenik ot vieti. Ali ovi danas, Sto izdaiu svoie lievi vet pred 600 $odina sPravrh
BoZesveti! A ,,Neven"pi5e:Mi, kaie, tova selo. Tova (t'o) ne zadovolilo
fto) ne zadovolilo novine ,,Dan" u Osieku, za ove ne znaS, Fince pod svoi jaram i u protestantsxu
,, po5tivamo mqdiqrshe zakone i od- Murevci, Osv6n (osim) danj-ta na Sto bi iekao. ako ne 6eS ruZno re6i. (lutoransku) vieru. Istom ruski car
 174 ,,DOM,,, G'odfula 3, Godirna 3, ,,DOM," 175

Petar Veliki podeo je Finsku Svedom naprave slike: kakvi su to seljadki

otimati, dok nije za Napoleona (1809) Zeludei i Sto ima u njima, ., Stoie novadomai po svietu?
ciela Finska do5la pod ruske careve, Ovo svjetlo _. to vam je ono sabor odobrio osnovu, kako se imade
koji su joi dali pravu slobodu, t, j, elektridno svietlo, Sto ve6 svieti po Po hrvatskoj zemLji. upotriebiti td zaklada od 600,@0 K.
sabor (a sami Rusi nemaju sabora!), {radskih ulicah, samo je njehalro Taliiansko vino ne 6e vi5e k na-
Ali Svedi ne miruju. Treba znali, d.a dru$adije sve to izmaistore,no. U Bosni vlada Kalai, ministar,
rlo, rekao je u peStanskom saboru
u samoi Finskoj ima do 330.000 vei dvadeset Sodina,ali nekako nema prvi ministar; Ukinut 6e se "klau-
"Slava BoZia". Tako se zove
SvedA, a to su velikom ve6inom gio- nova molitvena volie, da po Sospodskom obieaju zttla" I
knjiga, Sto iu je
spoda, koja Lele, da Finska dodie sloZio kapelan g, Lajdo Budanovi6 oroslavi tu zgodu. Nije ni dudo, i.t
u
opet pod Svedsku. To vam ie tako uSarskoj
Subotici, a za na5u bra6u
i" proti njemu diZu ttlbe. A niie Po slovjenskomsvietu.
od prilike, kako u Dalmaciji ima ta- opei ni dudo, Sto se diLu tulbe,
bunjevce i Sokce po Ugarskoj, Bilo Srbi i Rugari opet su u liutoi
lijana5a, koji ne mo6iu zaboraviti na je .titi ie samo on tomu kriv, premda
i dosad molitvenika za onaj na5 je turski sultan
ono doba, tad su u Dalmaciji go- niie z€odno radio, kad ie dizao sad svadii radi togan Sto
narod, ali nisu bili, kako treba, a Hrvate nad u Skoplju u Macedoniii postavio za
spodov4i Talijani iz prieko moia, Siblie-nad Hrvate, sad
ovu knjilicu g. Budanovi6a hvali i a vazda branio, ali biskupi iednoga Srbliina, Firmiliiana,
kao u Finskoj Svedi izprieko mora, Srblje, ,,turke"
kalodki nadbiskup i na5 bunjevadko-
U linskom saboru ima gospode (rp,le- opet samo na oko, Tako se ne do- a ne Blgarina. DruAi put iu vam to
Sokadki ,,Neven", Knjiga, ima 7'10 lizi d.o reda. Ali kriva su mnogo i rczloiili,
mi6A) i popova 157, a gradjana i se-
strana, a ciena joj je uvezanoj 3 K na5a gospoda i niihove smutnje i Da uni5te Poliake u Pruskoj (u
ljaka samo 104, 'Po tom se vidi, da
je sva ta buna proti Ruskoi - 20 I, pa ako je liepSe i u koZu petlianiie. A najviSe je hriva neukost Poznanju) Niemci se vet niSta ne
Svedsko maslo, a sa Svedima drie, uYezana, stoji i vi5e; 5 K 60 f, 7 K i zaslieplienost u narodu, koiega i.acaja i otvoreno to kaZu i u saboru,
20 L i 8 K 4.0 f. Dao Bog, da ta
naravski, Niemci i niihove novine. nitko pravo ne ud'i, nego samo aa Al,i ni Foljaci ne miruiu. Sad se
knjilica dodje u svaku tamo na6u svoju stran vude, da mu sluZi, iavlja, da su Poljaci nakanili skupitl
Nauka, umiedei knjiga. ku6u, pa da narodbarem u njoj nadie
mili i sladki svoi materinski iezik,
Ne samo za Dalmaclqt ne{o za olavnicu od 120,000Kruna za nase-
ditav 'na5 narod vrlo ie dobro gc- iiivanje Poliaka, koje Niemci tieraiu
I u tmfuru se moie vidieti, Danas kad mu nigdje drugdje, pa ni u Skoli 1{
je vet ovo moEiude:Daite komu. tko ne dadu mjesta oni, hoji u Ugarskoi vorio u delegacijah naS zastuPntk s ognji5ta, eE ie PodPisano Preko
zna, svoiu koZnatu novdarku (kesu), Vukovi6, Frigovorio ie pade i tomu, 30,000 Kruna.
Sospodare, I na5i mo{udniji svedenici Sto se, 1raJ,e,ne drii' ona nagodba u U Ruskoi se bune seljaci, Novine
a on 6,e vam kazati, kakav novac i mogli bi nabaviti po koii komad, da
koliko ga imate u nioj, a ne de nov, vide i da narodu svornu pokaZu. banskoj Hrvatskoj, pa su $a zato piSu, da su oplienili gr-1d Saratov. i
darke ni pogledati, ni u ruku pri- Moi,e se dobiti kod g. Lajde Buda- stra5no grdile madZaronske novine. do rpolovice ga razorili' ZruParr ie
miti, a kamo li otvoriti! Jest, to vam novi6a, kapelana kod sv. Giurgia u Istina je, ovo ne 6e odmah Polroii, oobiloao, a oblasti ne mogo5e ni5ta'
je liva istina! Dodu5e, da i meni Subotici (Szabatka) u Ugarskoi. ali 6e ipak s vremenom Pomo6i. De- i u'drugim {radovima {Kursku, No'r-
date- svoju novdarku, neka pogodim, leSati ii banske Hrvatske (to su sami gorodu) niie mirno. 4F. i" .y"- i"
Sto je u njoj, i ia bi odmah pogodio, midzaroni, a ima ih pet u delega- istina, tu ne 6e Pomoei nl vresala'
da nema ,niSta u nioj, ili
-dJ
ima
SvaStice. ciji) - oni sve jednako Sute' a kamo li kozadki korbadi, Zato se
vrlo malo, - ali to bih ja samo po- Naiglasovitiie pro5teni5te - to ie Hrvati i Slovenci, zastuPnici u duie. da te se seliacima oProstiti
Sodio, a ovai ba5 znade, pade moZe d,a'nas Lurd (,,Lourdes" se pi5e) u bedkom saboru, imali su do sada 'iteset) oorezni zaostatci, i to oko 50 (Pet-
nadiniti i sliku, kako ie koj,i novac Francezkoi. Tu se u na5e dane do- dva kola (,,kluba"), iedno niekako miliiuna Kruna. Tako valia''
poloZen u kesi, t. i, moZe nadiniti gadiaiu silna i velika dud,esa,pa sviet kao ,,popovsko" i drugs ne baS tako 1o je pravi Put,
fotcgrafiju! onamo upravo vnri iz cieloga svieta, po,pov"kb. Ovih dana stupili su svi
- Kako je to, to vam ne moliu - Hrvatski narod, Sto ja znam, ide
u jedno kolo, pa ih sad ima27, Po tudjem svietu.
sad razlagati. Samo vam kalem, tra najvi5e na proStenje k Majki bolic:i Hrvatski podban KraiEovi6 (sAm IlladZari sveudili cvile od straira
ima takvo svjetlo,
'kroz koje svieti i kroz bistridkoj (u zaprebadko'm Zagorft), se pi5e malzarskir Kraicsotsics) ored Niemcima, ier se' niemadlia'
deb.eli papir, cielu knjigu, kroz a donji sviet ide u Jud (Mariia Jud, oti5ao je na odmor, pa se, pi5u no- i,,aldaidka",,,pangermanska")misao
dasku i t. d. Svieti i kroz dovjeije Gospa Judska). Jud leZi u jalnoi vine, ne 6e vi5e ni vratiti, da se Siri i po Ugarskoi. Tko zove vta'iita,
tielo, pa moZei Sledati, kako dovjeku Ugarskoj od Pe6uha na iuS na ple- umara u sluZbi. dozove vra{a ', ,
srce udara, ili Adie mu je u tielu 6ima gore HarSania, Primorci i po-
,,Dalmatinska zaklada ob6insko$a BeEki iPe5tanski ministri (Koer-
ostala kuglja (tane) od pu5ke i t. d, neSto Dalmatinci ridu na Trsat (kod zaima" osnovana ie ve6 zakonom ber i 5z6ll) ne mogu se poSoditi u tr-
I u Zeludac se moZe5 nagledati do- hrvatskoSa mora), a kamo idu Bo5- od 15. ruina 1895., i to u svrhu, da govadkom uglovoru, Pa se duje' cla
vjeku, pa bi bilo dobro, da ovrho- njaci, pa ,Herce6lovcii o,nridalie Dal- se iz ,nrje daju zajmovi ob6inama za 6e obojica odstupiti.
voditelji, kad idu na etrrsetrruciiu,do- matinci, to ovaj das ne znam, Ne bi gradnju Skold, za dobavu zdrave Buri su nipotrron PoPustili i
biju fedan takav ,,aparat", pa da li i to tkogod ,,Domu" htio iaviti? vode i t. d. Sad ie ovih dana bedki piznali englezko{a kralia za svoga
 t7'6 ,,DOM," Godrina 3,
List hrvatskomuseliakuna rryovor i naulL
dospodara, pa su proslih dana po- glasu i rpo svietu, a ne samo doma,
;o2i1i oruZje i sklopili s En€lezima a slikao je samo na5e stvari. Osobite
mir. Da su i dalie :uztraiali, bili bi su mu slike Posavska glu5darica, Il .l{l''
se u,ni5tili,jer ih je sav sviet ostavio,
Ali BoA zna, Sto 6e jo5 Englezi od
Lidan, pa Berba rai,6" u Eugarskoi,
Lordu Kideneru, e,nglezkomuvoi-
d^ lpws
nE
yv-r-
]|-Lf
f \\lZL Grdrii'rvuirpravu-,,lom"

niih dodekati! - Englezi su u bur- vodi u burskom ratu, dao ie en-

skom ratu iz$ftili' 22'550 mrtvih, Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
22,83A ranienih, oko 10,000 ih je {lezlrri sabor 50.000 Sterlina naglrade,
a to fe jedan milijun i 200 tisuda
zaroblieno, ili se izgubilo, a 75.000 SF Cienaje ,,D0MU"naznadenans omotu,
Krunal
slabih i nemo6nih vratilo se u domo'
vinu, Na boii5tu ih ie bilo preko Francezki prvi ministar, koji ie
300.000. Fotro5ili su na rat blizu ovih dana ,prinlio vladu, zove se Broj 12. U.Zagrebu,u detvrtaft,
26. lipnja 1902.
detiri tisu6e miliiuna Kruna. Combes(izfovara se Konb),
U Maroku u Afric,i diZe se do-
'Proti
dvobo,iu (t. i, ludome ,,m€i- Briga>zanarod".
mati sviet (Arapi) proti tudjincima danu") vid:u zaprebadtrre novine, a
iz Evrope. KaZu, da je sada tamo ovih dana izpisale su ciele strane o Vei sam napisao dva raz{ovora: Idemo dalie, ali mi se dini,
tako, kako je bilo u Kitaiu, prvo tome, kako neki Talijan, kakav li je da bi vam brzo dosadili ovakvi razgovorl Zato sam okrenuo
nego Sto je buknula buna proti tu- bies, udi mlade zaSrebadke dangube malo drugadiie,Istina je, i sad vam nudim istu hranu, ali je dru-
djinaca, - Maroko je slobodna dr- baratati sabljom! Pa se jo5 dude te gadije pripravljena,
l,ava r Africi odmah preko mora od novine. Sto nitko ni5ta ne drZi do Napisao sam posliednji put, da se Sospodadugo i dugo nisu
Spanjolske. Tu vlada posebni sultan njihova pisania!
nad 8 do 10 miliiuna duSa.
nimalo brinula ni starala za narod, ne$o samo i samo za drlavu,
Grad Rieka na moru 'ima blizu i vladunza carstvonpa i za sebe,- ako ho6emopravo. Ali prvo
40.000 stanovnika, a od to€a do
Razne viesti. 25,000 Hrvati, a 2.800 MadZard ne$o podnem d.alie,moram se malo zaustaviti,
(ostalo su Talijani, pa ipak Hrvati ,,Dom" ie vi5e puta pisao za gospoduovo i ono, to iest, koji
Kriiger, predsiednih burske repu- nemaju na Rieci ni pudke Skolel put dobro, koji put i zlo, a moilda i vi5e zlo, ne$o dobro, Tako
blike, sav ie siromah slomljen i bo- Skoro bih rekao, da je niti ne zaslu-
lestan. Potreslo Sa, Sto su se nje$ovi
sam ba5 posliednji put pisao, da smo i mi Hrvati imali, pa da i
Luiut,.. ' danasimamo gospode,koia su ,zanarod", A drugi put pisao sam
Buri predali. On misli, da su ustra-
jali, da bi nadvladali. On sAm ne 6e Buri se sele u juZnu Ameriku, za drusa Sospodu opet drugadiie, Ali vam moram redi, da ima
da priseZe vjernost englezkomu kra- Prva je hrpa do5la, a za njom 6e, gospode,koja se'na ,,Dom" srde, Sto toliko pi5e: gospoda,go-
lju, a ne 6e ni da se vrati u Afriku. kaZu, dru€e. spoda, gospoda,sve gospoda;pak onda: gospodasu takva, $o-
Srbski krali ne 6eu svatove erno- spoda su onakval ,,Pa Sto si ti, koji pi5e5 ,,Dom"? I ti spadas
gorskorne princu Mirku, Pa da, kako U Lavovu (u Galiciji) bilo ie
bi se inade iznalo, da. su Srblji i Crno- pro5lih dana velikih nemira mediu mediu tu gospodu'" A na5lo bi se i takvih, koji bi znaLi,i dru-
gorci brada, - 4ft6 ne bi bili u svadii! radnicima. Dosta ie mrtvih i radrdki $adije ,,Domu" priSovoriti u toi stvari: da ie ,,Dom" ,puntar'
BuSarski hnez Ferdinand stisito i vojnikd i straZard. U Galiciiii ima ski" list, da seljake,,buni" proti gospodi,imoZda ioSkoje5ta,
ie u utorak ruskomu iaru u pohode, vrlo mno$o Zidova, Nun na ovo ne treba tro5iti mnogo riedi, Prvo i prvo - o
ili bolie; na poklone, AmeriEki %idovi vieilaia u Niu- buni kakvoi nema govora; a kad bi i bilo, to ne bi ni5ta hasnilo.
Umro ie u Zagrebu slikar MaSi6, Jorku (New-York), ne bi li i oni mie-
i to od lu{e za bratom, koii ie umro
Ja ne znam,je li ikad ikoja i ikakva buna bila komu na hasnu;
sto subote svetkovali nedjelfu. JoS se a stalno znam, da danas ne pomaie nikakva buna, a naive6a bi
tri nedelie prvo niega. Bili su ba5
nisu odludili, Itrdost bila ne samo buna, nego i samo mrlnia,till zla misao proti
blizanci ili dvoici, a to se desto do-
$adia, da dvojci brzo iedan za dru- Preko 60,000 konii prevezli su ,,gospodi",,nGospod4"- to su liudi; pa kakvih ima liudi, takve
Sim umru, - MaSi6 ie bio slikar na Enplezi u Afriku samo preko Rieke! ima i ,,gospode"- Istina ie, bilo je vriemq kad !e seliadki na-
rod i drugdje po svietu, a ne salno kod nas mrzio gospodu,bojao
ff Svribrojevi ,,Doma" od p odetka godinemoEuse io5 dobiti, se gospodei bunio se proti €osiiodi;- ali toga ima sve to manie,
Sto ie sviet vi5e prosviel,eni na red nauden,I Sto bude seliadki
sviet prosvieieniji, to ie se manje gospodeboiati i gospodu mr-
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu.
ziti, ier 6e svatko biti svoi gospodin, kako se ve6 i danas govori,
 178 ,,DOM." Godina.3, Goalina 3. 179

Ali ako ie ovo istina, istina ie i ovo: Skolana gospoda i i mi saniamo, da 6emo iednom imati Hrvatsku ,,od TriSlava do
neuki seljadki narod '- to je dvoje, to ie velika razlika,I to ne Balkana", t, i, tamo od prieko Kraniske, pa sve do Bugarske na
mislim na to, Sto se gospodadrugadijenose ili oblade,ili 5to dru- istok i jug - sve boZje i na5e! A Srbalia ne treba ni spominiati.
{aliie Zivu (t, j. ne oru i ne kopaiu i t, d,), nego mislim na to, jer ie niihov car Stroiilo ioS prvo Isusova rodjenia bio osvoiio i
Sto Skolana gospoda drugadiie misle. MoZe se re6i, da gospoda pod srbsku kapu spravio samo malo manie od pol svieta, A za
irnaju svoi sviet, a neuki narod svoj sviet; gospodamisle na ono, Crnogorcese zna, daie Kotor i Hercegovinaved vi5e nego na pol
Sto su dula i naudila u Skoli, a narod misli na svoje potrebe. Go- niihova, a kako ih s Rusima ima daleko preko sto miliiuna, mo-
spodi ie puna glava mnogih stvari, za koje neuki seljak i ne znai glo bi io5 biti sva6ta,
a isto tako mudi seliaka mnoga stvar, zakoju gospoda ne znaiu. I to su vam, vidite, gospodske brige vei stotine Sodina:
To, je posve naravski, i to ie prvo, A drugo je ovo: Gospoda stvarati i slagati velika i silena carstva i dri,ave. Rekoh, da su
vode p_olitiku,Sospoda daju zakone, gospoda vladaiu, Kakva su to gospodske brige, - ier bome sviniari ne misle na nikakvo
gospoda,takva ie i politika, tahvi su zakoni, tahva ie vlada, A carstvo, a ni ostali neuki narod ne misli na to, Jedno vrieme
z.nateli, 6to ie,to, kad gospoda daiu zakone i vladaju? To vam nisu se gospodani starala za to,Sto narod misli, nego su sama
je ovot Gospoda vode narod, Neuki seljak misli samo na sebe: za sebe snovala i kovala, Ali od kad su se tamo poslie fran-
Sto ie i kako 6ei a Sto 6e i kako 6e drugi, zato Sa glava ne boli. cezke revolucije podeli narodi buditi, od onda imadu gospoda
A ima €gspode,koja misle i glavu si razbiiaiu u brigi: Sto 6e biti novu brigu: buditi ili osvie56ivati narod,
od naroda, kabo bi se uredilo ovo i ono ne bamo za jednoga ,,Buditi, osvie5iivati narod!" - To vam je dugo i dugo vre-
dovjeka, za iedno selo, nego za cielu drlavu, za (itav narod, mena bila prva i jedina briga i mnofoi i mnogoi na5oi hrvatskoi
To ie ona naive6,a rczlika! gospodi.
- Kad ie dakle razpovor za ove velike stvari, to se razumiie, A Sto to znadi; buditi i osvie56ivati narod? Sto ho6e go-
da se-tu spominiu gospoda, a ne pastiri, kad to gospoda ,rod", spoda, kad im ie toliko do toga, da se narod probudi i osviesti!
A sad moZemo dalje, To vam je u kratko ovo: Gospoda ho6e da naude narod,
Stali _sm'oposliednii put na toi fiedil da se gospoda dugo neka i on znad.e:odkle i dokle bi moralo biti na5e hrvatsko
nisu starala za narod, nego za dri,avu, to iest za tot liako bi Sto carstvo. na5a drZava,
vi5e zemlie oteli i Sto vi5e naroda pod svoiu vlast dobili, Do 6utra A odakle pa dokle bi se moralo Siriti hrvatsko carstvo, -
ne pi-h bio got-ov,-k"d bih vam htio kazati, koliko su gospoda to nije tako lako znati ni gospodi,a kamo li narodu, Zato treba
saniala,_dadodiu do velikoga carstva, Niemci su stotinJgcdina znati mno6!o,a prvo svega dvie stvari, i tot Sto ie njegda bilo
saniali, kaho bi stvorili rimsko carstvo, pa su ga niekako i strpali, naSe, i druSo: kako se daleko Sire Hrvati.
I papa je snovao niekakvo carstvo, koie bi-se Sirilo po cielom _ Ali prvo nego podiemo d,alje, moram spomenuti io5 ovo:
svietu. Kai,e se, da Rusi i danas sanjaju samo o tom, halco bi Culi smo, da su svi narodi saniali, kako bi do5li do velikoga
Turdinu ofeli CariSrad. Kate se pade, da je ruski car Petar Ve- carstva, a neki su zbilja i oteli tudie zemlie i pod svoiu vladu
liki ostavio niekakvu oporuku (teitament), da njegovi nasliednici spravili drage narode i uzeli im pravice i slobodu, Kad su se
moraiu oteti C-ari€rad,Poljaci saniaiu, da te imati Poljsku ,,od ono poslie hrancezkerevoluciie podeli narodi buditi, niie to bilo
mora do mora" , Ftancezi su za Napoleona saniali, da C,eosvojiti ni5ta drugo, nego ovo: doma6a gospodapodela su spoznavali, da
barem cielu Evropu, ako ne eieli iviet, Englezi niti ne sanjaiu, i* i" tudiinac za vratom, da je narodu uzeo slobodu i pravice,
l.gh" bi sve posnblili, nego odmah grabe i-otimaju, pa su'rr"d Kalcva ie to bila stara sloboda i stare pravice, to su znala sarno
lgtiko pootimali, daie strahota! (Pod niihovorn vladom ima preko $ospoda, ier su samo gospoda mogla do6i do starih pisama u
350 milijuna du6a, to jest malo ne deset puta vi5e, nego Stb ima kojima su te pravice popisane; neuki'se ie narod koii put po-
sve,ga.nalodapod vladom bedkoga cesara, ablizu sto puta vi5e, bunio proti tudjincu, kad mu ie oteo pravice; ali ie poslie na te
lg€g Sto ima svih nas Hrvata!) Da ne spominiem dalie, eto i isti pravice zaboravio i na zlo se priudio, A sad su ga gospodapodela
Madi,ari sanjaju: da_t9 njihova biti Daim iiifl, i" Bo."u, da 6e uditi, kakve su to bile pravice.
bjti sospodari na Jadranskome moru i na'Baikanu! A ni mi I sad, vidite, znamo, Sto ie bila gospodska briga, to iest:
tlrvati - Bo€ nam griehe oprostio - nismo u tom poslu zadnii,t treba uditi narod, kako se je dalelcoSirila hrvatska drZava,i kako
 ' ,'DOM." Godri@a3, ,rDOM."
. -tso
se daleko Sire Hrvati, a onda: kakve su pravice bile u staroi Od svake forinte, Sto ia platim poreza, ili Sto kupim duhana;
hrvatskoi dtLavi, ili kupim biliege (Stemple),ili marhu za pismo, ili kartu na 2e-
Ali od sve te brige i nauke ie malo bilo hasne! Vei se lieznli| - od lvake forinte ide 56 novdi6a u Pebtu (u Ugarsku);
preko detrdeset godina pi5u kniige i novine, govori se u saboru a 44 novliia ostanu u Hrvatskoj, i to - ako to pe5tanski saboi
i u skup5tinah:to ie i to ie bilo na5e,takve su i takve bile na5e dopusti,
-
pravice, - sve to ni5ta ne hasni! Sto i sto puta proditana su u Ovo ie Liva istina za svaku forintu, -Sto se u-plati u banskoi
iaboru stara pisma, u koiih su popisane na5e pravice, - sve Hrvatskoi, To vam ie ugarsko-hrvatska financiialna na$odba,
uzalud! Sve ie bilo uzalud, ier je narod na sve to samo ziiao, Ali niie dostanda se na to misli, ne$o se mora na to i nieSto
on od svega toga niie niSta razumio,Gospodana5a,koia su se u i onda nie5to udiniti,
re1i,'Kad
toj brigi i postarala, hvatala su se za Slavu i dupala vlasi od tuge vi ne bi ni5ta znali,neSosarnoovo: 1, Svaki na5 novdi{
jaulutiz ,,Sto 6emo za Boga, narod nam niie probudjen, narod ide u Pe3tu, 2, Qd svahe na5e forinte ostaie u Pe5ti 56 novdiia;
nam niie osvie56en!Narod io5 ne zna ni to, da je Hrvat!" 3, Od svake na5e forinte dobiiemo mi natra{44 novdi6a,- aho
Napokon su se i sama ta gospoda raztepla koji kuda i pu- pe5tanski sabor dopusti, - Kad vi ne bi ni5ta vi5e znali, vi bi
stila su svemu mira, To vam ie bilo onon kad se ie raztepla morali nie5to na to reli, a ne samo zimfti i dalje ziiati.
,,stranka prava", koja je naivi5e narod budila i osvie56ivala;da Pa dajte barem recite i upitaitet Zalto ie to tako? ,
je Hrvat, i da smo imali takve i takve pravice, To vam ie zato, ier su se tako Hrvati i U$ri po$odili, ,,Dom"
,,I tako ie bila uzalud,sva ta briga za narod, i to duga briga ie sve to ve6 viSe puta razlolio, i to potanko.Zato 9u sada samo
od trideset i vi5e godina", refli 6,etkogod, u kratko sve ponoviti, a onda 6u re61,Stobi trebalo udiniti,
Ja mislim, d.a nije bila ni ta briga posve uzalud.,ali ipak Kad ie loza ili kolieno domaiih hrvatskih kralieva izumrla,
niie to bio pravi put, A evo, za5to to nije bio pravi put: onda su Hrvati izabrali sebi za ltralia onoga istoSa kralia, koii
L Neuk dovieh seliak ne misli kao gospoda na veliko car- je vladao u Ugarskoi, U prvo vrieme niesu Hrvati imali p99la
stvo, na veliku drlavu i vladu, - nego misli na svoie potrebe, s niiednim druSim Ugrinom - ni s drugim MadZarom, ni sa Slo-
IL Neuku dovjeku seljaku niie lako razloliti,, Sto smo mi vakom, ni sa Vlahom ili Rumunom - ne{o samo s uSarskim
Hrvati niekad bili; to ie niemu sve tamno i maglovito: kako ie kraljem, dapade nikahav Ugrin nije smio u Hrvatskoi ni stano-
to bilo pred tisuiu godina; tko bi to htio znati, tai bi morao uditi vati, a kamo li sluZbu imati! To ie bila jedna hrvatska ,,star4
poviest,-i to dobro i potanko, - a to ide polako, Mnogo ie pravica", koiu smo s vremenom izgubili, ier danas Ugri (gotovo
lak5e dokazati i neuku doviehu, Sto bi mi mogli i morali biti, da sami Madi,aril ne samo mirno i slobodno Livu i stanuiu u Hrvat-
smo sloZni, skoi (tomu se ne moZe prigovoriti), - ne$o i sluZbe obna5aju,
nL Zaludu ie narodu spominjati ,,starepravice" od niegda, Ali niie samo to, nego ie sve po malo do5lo do to$a, da i u$arska
vlada iz Pe5te zapovieda Hrvatom u mnogih stvarih, Raztlmiie
7- ier su niegda samo Sospodaimala pravice, a narod ie bio rob, se, da Hrvati moriiu plaiati ovu vladu u Pe5ti, lcad ie to i njihova
tmet i suZani. U niiednom starom pismu nema ni spomena za vlada, Ali Hrvati imadu i svoju domaiu vladu uZagreba, i to opet
kakve narodne pravice, ne$o samo za $ospodskepravice na sa-
boru i t, d, Pa ie li onda dudonSto narod nije mario za le ,,stare za dru$e posle, pa i ovu vladu treba pla6ati. Po tom vidite, da
pravice", kad on tih pravica ne treba i ne razumijel, banski Hrvati pladaiu dvie vlade: jednu doma6u, drugu onu u
' Pe5ti, Tu su onda potrebni i dvoji troSkovi, I to vam ie onoz
Zatot neka se pita narod, Sto mu treba i Sto mu ie krivo,
- i onda se postaraite za niega, To 6e biti prava briga za 56 novdi6a od forinte plaiamo za pe5tansku vladu, a 44 novEifla
narod, za doma6,uvladu,
to 6e narod razumieti! To 6e biti ,,politlka", ali ne -bez naroda,
lcako ie to ve6inom bilo do sada,- Sad vi mene nemoite pitatizPa Stonam treba jo5 iedna vlada
bi'liudi relcli svemutomu: Podnimo,,socijalnupoli- u Pebti?! Niie li nam dosta i ona u Zaprebu?|", -- jer to su
'lr,n,Yd"ti dru$i razSovori. Ali pitaite vi ovo: A je li to pravedno, St-o44
onu vladu pla6amo 56 novdi6a od.forinte, a za svoiu samo f4
Hrvatskinovcii madzarski
raiuni. novdida?
Svaki Hrvat, bio uden, ili neuk, ako mu ie za se, morao bi To vam ie oy'ik.o: Mi'biiBp^pogodbl (pg,nagodbp mqr4li
-
dan i noi misliti na ovo:
 r82 ;,DO,M:,, Gtah" 3, 183
G,o'drina3, "OOM'" =
I
pla6,ati-7ao\u vladu u Pe5ti toliko, holiko moZemo, kolikogod tanie madZaroni ne diraiu, ali sval,<omuie slobodno o tom sum-
smo iaki, a isto taho i Ugarska, t, j, ovakot koji vi5e ima i vlSe niati. ier su to vrlo teLki i nestalni raduni, kad bi se htielo pra-
mole platiti, tai 6,evi5e platiti zatu zaiednidkuvladu u Pe5ti, A ta oldrro i potanko izratunati,_koliko ie tlco iak-pla(,ati.T.o ie,ue6,
iakost - to se raduna po porezu, pa se ie izralunalo ovako: zato teiho, ier nijedna zemlia nii_esvake--9odine.iednako iaka,
Banska Hrvatska tako ie iaka po porezu, da na 100 forinti troska buduii da'mogu d.oti za redom lose $odine. Ali o ovoi 6emo
za peltansku vladu moZe platiti 7 fior,93 novd,, a ostalo imade stvari jo5 poslie kazati koiu ried.
platiti ugarska, Ali dujte sad neprililce:Ta vlada u Pesti tako ie IIi, Vraea li pestanski sabor banskoi Hrvatskoi zbllia i -u
skupa i toliko treba, da bi Hrvafom vrlo malo ostalo za doma6,u istinu od svake foiinte ona44novdi6a,k"Fg ie po$odie1g?- N"
vladu, kad bi htieli podmiriti samo 7 ior.93 novd. na 100 for, vrata, ne vra6a i ne vrada - pi5u_la5i dele$ati ud,arskimdele-
!1o5ta, Stc €-atreba za tu vladu, Kad se ie to pokazalo, rekli su {atom! Ne vra6a ine drfipo$odbe!Ne vra6a, ne€OviSeputa cielu
Madi,ant Dobro_,mi vam ne 6emo toliko uzeti uzmite si najprvo, l-orintu zadrai kod sebe! A gledaite, kako se to radi (ier se ne
koliko vam treba za doma6u vladu, a drugo d,aite u Pe5iu, pa rno|e reti, daUgarsha otima i prosto vara Hrvatsku): S_ve,Sto se
ako ne bude dosta, mi i_emoza vas nadoplatiti, A Hrvati su rekii, ola6a od kakveitvari, koia ie u Hrvatskoi (bila to zemlia, ili po-
kad su sve sradunali: Nama je dosta za-domalu vladu od svake sao), to je hrvatski dohodak; od to$a dohodkamora po po$odbi
na5e forinle 44 novdi6a,Ugarska ie na to pristala, od svake forinte ostati Hrvatskoi 44novliria, Ali nad tim ditavim
Sve ie to ioSkalco-tako. Ali sad dolazi ono pravo, Alipazitet dohodkom gospodari pestanski sabor; on odrediuje, kako se ti
Sve_ovo,5to6u vam sada kazati, to niie g?mo iimoie glave,neSo dohodci imiiu pobirati i uplaiivati, Sad pazilet Pestanski sabor
o_vakgmisle i pi5u ugarskomu saboru (MadZarom)'i iasi hrva"t- izdao je zakon,-pokojem sL porez od posla, koji se radi u Hrvat-
slci vladini liudi iti ,,madlaroni"., - ier se ba5 jada (i to ve6 skoi (n, p,r,od'tt"lik" iabrike|, plada-uUgarskoi, i onda peslanslci
treiu godinu!).na novo_pogadiqhrvatski sabor s ugarskim, t. i, .ub"i kiZetTo nije hrvatski dohodak, ier ie pla6en u_Ugarskoi,-
sklapa-sei slaZenova financiialna naSodba. od toga ne pripada Hrvatskoi 44novl, od forinte! - Dakle vidite:
je dakle prva i glavna stvar u toi financijalnoj nagodbi? Zaje{nidka u Pe5ti ubere i primi poreS od posla u Hrvat-
--sto "l.da
skoi, ali od toga ne daie Hrvatskof nista, - Razumiie-se, da M1-
prvi pogled_pomislitie svatko, daie prva i glarrtrastirar to,
. l{a
koliko ie Hrvati davati zavladu u pe5ti,'a kofiko?e njima ostati dzaii kaZu, di Madzarska mora zagrvate nadoplaiivati tro5ak
za doma6,uvladu, Hoie li i dalje ostati u Pe5ti 56 novd, od za zaiedniSkuvladu! ,,MadZati uzdraavaiu Hrvatsku", pisu nii-
forinte, a 44 novil de se vratiti Eirvatskoj? hove novine, ,,ier Hrvati sami ne mo$u plaiati!" -I talco se sami
tieraju ulai,', Naiprvo su rekli: Svaki 6,epla6,ati,koliko moie, a
fstina ie, na koncu cieloga raduna to je glavna stvar, Ali Hrvati mogu pli6ati 7 f.or,93 novd. na stotinu; a onda kaaut
tko hoie cieli tai rgdyn p_rav_o_ razumieti, mora znati ovo troie: Hrvati bi iltdo morali plaiati, ali - ne moSu! Dakle naiprvo
. L Je Ii pravo, da banlka Hrvatska pla6a za pe5tansku vlaiu Hrvati mogu, a onda ne mo$u!
ba5 toliko,_koliko_ie iaka? - Sami nati ,,madiaroni" pi5u sad
Ja mislim, da vam ie sve ovo bistro i iasno, kao sunce' Ali
Ugarskoi, da to nije pravo, A niie to pravo zato, sto banska Hr- 6e vam biti io! iasnije, kad vam ka1em, koliku-veliku Stetu trpi
vatska nem'atoliko hasne od qestanske vlade, koliko ugarska,
nas narod pot.dl ovakvih madZarskihraduna, Mi nismo bogatasi'
A za5to?_Zato,_Stose pe5tanika vlada vi5e siara za UfiarsLu,
u nas ie sve puno sirotinie; nama se pozna' ako nam se uzfite
nego za Hrvatsku, ier__prvo:ta vlada ima od prvainiih godina Lu*o li stotine tisu6a,pade miliiuni!
I ;"i"i-tiueJ ioii"ti,
fn!€o.{u_g_a,zakojl i Hrvatska mora pladati kimate,'. ol toga A duite! "
dt41 nije Hrvatska imala nikakve hasne, ili malo hasne, jer
ielo Preko osamnaestmiliiuna pla6a banskaHrvatska svake-$o'
veltkom ve6inom potro5eno na Ugarsku; drugo: ta vlada i sada
dine samo^ Jpi"tr a"g6"r, St" in i" pe5tanskisabor'
iga qrnogotro5kafod k_oie€ase na-Hrrratskutti-Strne tro5i, a ifa[ -- "uei"io
iilt a"go-". fotro-s"noie na Firvatskuvilo malo' $otovo
flrvatska i tai trolak plaia; trete: ta vlada obavlia niekoie posle
" "aZa le frg&; eta6amo'viSe, ne$o za sve doma6e po-
ni5ta!
:1*o za Ugarshu, a Hrvatska ipak mora pladati,'kao da'oblvlja trebe!
i hrv_atsheposle. - To ie iedno.
II, Je li Hrvatsk a zbiljaiako ialca,da na svaku stotinu troska ie h po tom dudo,Stomi ni5tanemamoi ni5ta nemoiemol'?
za zaiednidku vladu moZe platiii 7'Iot. 93 nov&? - U to pi- Je ti e"?6,-sto t"" aizi . MadZarima, koii imadu novce F 5a-
 :_"DOM." , ___qaggjl Godina 3, ,,DOM,"
kama?! PeStanskavlada moile svakomu dati, svakomu pomo6i: Neka se narod uz niih makne, odmah 6e imati posla obeinski
obrtniku, trgovcu, fabrikantu, brodovlastniku, - svakomu, Je li dinovnici i kotarski prestoinici, a mold,a i oruZnicil
zato dudo, Sto su u Ugarskoi svi Zidovi najvatrenijiMadiari? Je Zato se neka digne iitav nar_odbez razlike, kakvog a ie za-
li dudo, da se i Hrvati sve vi5e i viSe klanjaiu MadZarom? Gle- stupnika birao, A ne treba zato dizati nikakve buke ni-Aaiame.
dajte eno njekada5niehrvatsko parobrodarsko druZtvo na na5em nego_t{gba liepo pozvati svoga zastupnika, neka dodie mediu
moru: danas se zove ugarsko'hrvatsko parobrodarsko druZtvo, narod, Tu neka narod zapila zastupnika, kako je to s na5im nov-
- ali i. ^49 Sto kod toga drultva hrvatsko, premda su to
c:emi naSim radunom s Ugarskom, a on neka kale Sto misli o
gotovo sami H_rvati!Moraiu paziti, da se nikako ne zamiereMa-
toi stvari.
daarim\ier Madi,ari moSu_dati, pa im i daiu velike podpore u I_samo onda, budu li se po cieloj banskoi Hrvatshoi drZale
l9v9u, DrZava ie boSata, drlava mole, - a dri,avi su gbspori narodne skup5tine za tu stvar, -- samo onda ima nade, da ie
MadZari, Madi,ari popustiti ta!o, da ie,se mo6i nadiniti pravedniii zakon
Pa Sto, hoiemo li jaukati samo za onim, Sto nam dan na za prav'edniiiradun,A ostaneli ovako, t, j, bude li se samo na5ih
dan iz ruku izmiEe,a mi sve to veia sirotinja, - ili Sto 6emo? 1_5 delegata raz{ovaralo s 15 ugarslcihdeleSata,- Sto god se oni
Sto se tu moile uditi? Kako iemo do6i do'toga, da ti raduni dogovore, sabo-r6e to odobriti, a nama ie opet 10 goilina izmi-
budu pravedni? cati iz ruku miliiuni na5ih Zulieval
Ja iu vam re1i, i nadam se, da iete se maknuti, euite! Dakle, liudi, maknite se! Naiteie se ie malcnuti,- onda ve6
.U ^zagrebadkomsaboru imadu veiinu lako zvani ,,o,adr'- ide, Kad zaovo saznate,kalile priiatelju, susiedu,Onda dozovite
roni", oni odluduiu o mnogoi nasoi sreii i nesreii, ve6ina tih i lre6,e{a,pa otidjite_do koiega pa,metnijegagospodina,pa bio i
ljudi - to su po rodu- | po srcu pravi Hrvati, nasi ljudi, Istina
je, oni ,,madZaron",samo ako ie po5t_e_n. KaZite u kiatlo: ,,Gojpodine,
lq od stra-ha,od lienosti ibezbrige, iz neznanja,a i s dru- nasi se delegati dogovaraiu s Ugarskom za nase krvave novce
gih razloga,_mislim,mnogo zla pustili-na na5 ,rurod;'"li ." ,r" - tako i tako; piSu, da nam Ugarska dini krivo, vrlo krivo,
mglg re6i, da su to liudi bez sica, nepo5teni, ili dak prodane Boiati se ie, da ni u buduie ne ie biti pravo. A to nas ti5ti, to su
izdaiice, Ne; to se ne moze re6,i:to bi pie" bilo krividno'redeno, na5i krv_avi Zulji, Pozovimo na5eSazastupnika, ovamo k nama,
a i sramolno za nas narod: kad bi imio vei toliko godina ru*" ng\a vide-zastupnici, da nisu sami, da ie s niima narod, Zastup-
nepo3teniake i izdajice u saboru, nici ie dobiti vi5e kuraLe, a Madlad te vidieti, da imadu posli i
,Pa Sto onda, ako ie to tako?" s nama, a ne samo s $ospodomzastupnicima,kojirna inade-svaka
Ja mislim ovo: Aho su na5i ,,madi,aroni,,takvi, kako sam dast! Je li tako, gospodine? Aide, pa nam napi5iie pismo na5emu
re-kao-, oni bi se svakako maknuli i digli zanarod, kad'bilo n.;;t €osp, zastupniku. Ho6ete ti?" -
od njih zatraZiote ih otvoreno i iskriro_po"rr.o,'rr-f;St",,i ;;i;;
narodnu mgku,_koia nam po krivici rrr"li" godine izmili, A-;[; ... Ako ho6e, dobro; ako ne 6e, napi5ite sami u kratko i pod-
piSite se vas |.rojica, Udinite prvi korak, _. dalie 6,e i6i,.Javjte i
se ne_bimaknuli, - tim gore po niih! ,,Domu", Sto ste udinili.
,9jit" daliet Ako ostine 6vak_o,kako je danas, t, i. ako s.e
__ oi€ne
nTo.d za.svoi.e Zulje,- MadZari ne 6e popusiiti. Ma.
19
su.svi sloZni; oni svi vidu: ne damo, ne damo nista vise!
*t"::
sucllmo i mi Hrvati sloZni! Tu se_nepita; ie si li ,,madzaron", MalirazgoYori.
i:._tii ,,obzoras",.iesi
ti ,Bi"""s; iri ,,ri.ilr;l i"g, sepita:Jesi
ii Hrvat? MoZes'limi*"i"pl"ii,
Citaocima. Zwot. .
- sto nam se dini takva ktiviba?
jesipraviHlyat.akb'ne'eJffi; ;pi"il dk;;"--k;i;i;;, . Tre6e$a velikoga razgoyora nema, Znale li, Sto su to ,,Siiaci"? Do-
t!:
sloznoproti protivniku lqr su ovi novci i radunri toliko pro- dodu5e,ne znam ni ia pravo, ali znam,
.l za nasu muku! A kad se treba di6i stora.pokrili. Ali za to ono proeiLjte da ima na svietu ovakovih ljudi,
,aKomunarodnomprotivniku,ondaniie dosta,da se dignesamo ova r tri puta. Ako vam se to ne Eujtez Zanitnici su to, ili posiednici
opoziciia,
pa bila i i
dya kako ""t. .iliii;;?-"d;rilt.L".
-tako )'i,t"p*G.lsl; ;;
koia ima 93d" ditati, onda ja ne znamt Sto u kakvome qralorn st-arinskom €ra-
biste iitali..'Ta tu ie govor za vale di6u, a o"i friile: to
ie $ 4
". L".{ kodnas
s,1arod9.m, "toziii ;1i"" Tr.loi novcp, za va,su.-mukiil - ie Carigrad] to
ie o;aLo,sv,;;e".qe6;*; fifir;.;;.'?]
eitaite, ig prv,i Srad,n4 ,svietu.! To im niie
promi.g[ile \ uiinite;, its tamq pi$el telko, mislill;
igr' mnogi ;sd' nfih .niiu
 fi6 ,,DOJVT," Godiina 3, 3,
Go'd,fur,a ,,DOM," 187
bili ni pol dana hoda od svoga ,,Ca- glas u narodu, Kanimo se svih ko-
blii,e nego Rieka. Pa ipak zagrebalke Niemac neka i dalje davi neuki narod!
rigrada". To su vam ,,pur$&ri", a medija o,,slavosrbih",,,obzora5ih". novine dona5aju malo viesti iz Krani- Vi bi, ja znam, htieli znati, tko
purgar ,,carigradski" - to je prvi ,,madZaronih", domovina5kih izda- ske, premda im ie sve to rpod nosom je kriv: jesu li krivi klerikalci, ili
ioviek na sv'ietu!Sto su prema njima jicah", ,,distih" i ,,koderih"! Eit ee su Kranjci na5 najbliZi rod. napredniaci. - Ali ja vam toga ne 6u
jo5,vremena i zato, da se poko,ljemo! i premda
-
,,p&ori" susiedni seliaci! Pa ne Istina je, malo se je te5lto mie- kazati, dito prvo zato, Sto ie teZkoka-
simo seliaci, ,ne6ioni ,,pur6iar"jedan Sad se ne pita ni za jedne, ni za Sati u kranjs'lce stvari, jer ho6e5 li zati, tko je kriv, kad ve6 batine pa-
prema dru6lomu niie niSta; svaki ;e druge, ,ni za desete; niti se pita, tko napisati samo dvie, tri riedi, odmah daiu sa svih stranal kako 6eS znati
oa najpametniji, naipoStovaniji, je ,,Hrvatsku prodao MadZarom", tko paze na te: iesi li uz kranjske pope,
"iitt tko navaljuje,a tko se brani? A dru-
najbogatijil A_ da iedan drugomu ie ,,lzdao neumrloga vodju i uditelia", ili si uz kranjske ,,naprednjake",,,li-
- ier to nas davno vei udite, pa €o, o9 6u vam kazatr zato, jer bi i
moi,e i rctit ,,Sto si ti, a ja sam to beralce", I tamo je dakle ta smutnia, ,,Dom" mo6iao dobiti batina, A za5to
i to", - izpiluja jedan za drugioga, od svega toga nikakve hasne, Saini i to trista puta {ora i odurnija, nego bi doviek letio pod batinu, kad iol se
slu5aju babje pripoviesti iedan o dru- ,,fuziona5i" ne mo$u ni5ta, a io5 Sto si mi to moZemo i pomisliti. rnoZeSukloniti!? Jedno 6u ipak re6i;
€om, - i onda se radi to{a zavade manie sami ,,disti", Tu se moraiu Kranjci, treba znati, imaju posebnu Naiuiie ie hriua neuhost i narodu.
i zavadieni livu cieli Livot. I narav- sloZiti sui Hruati, ie, ie to na- popovsku il'i ,,klerikalnu" stranku u Narod se jo5 uviek dade voditi za nos
ski: glavni svadljivci imadu svaki rodni boi za na5u muku, Bit 6e jo5 svom saboru, a mi to$a joS, hvala kao sliepac
svoiu ,,stranku", Dok oni tako jedan vremena,kako rekoh, i za !o, da ,,raz- Bo6!u, nemamo,
pod druginr,kopaju, da mu ,,pokaZu", krinkamo slavosrbe", da osudimo Kranjski ,,klerikalci" imadu svo-
eto ti u njihov varo5 i,idova, i za ,,madZarone"i t. d, i t, d,, - ali za
Politika.
koju godinu svi su mu u Zepu. ie novine ,,Slouenec", a napredniaci
ovai das se sloZimo. Svi po5teni i svoi ,,Slouenshi Narod". Te su Narodna politika hrvatshe ,nna-
Takvi su vam u kratko ,,iiioci", pravi prijatelii naroda morali bi narod novine pune najgadniiih psovaka na rodne stranke". Znate, da se ona
da ih tako nazovemo. Ima ,,SijakA" upudivati; neka pozove na obranu jednu i na drugu stranu, tako da stranka, koia u zagrebadkom saboru
svuda po svietu, a dosta ih ima i imetka narodnogla suoie zahonite viSe puta nema u njih ni5ta dru{o ima ve6inu, sama zove ,,narodna
po Hrvatskoi. Moglo bi se pade reii, zastupnihe, t, j. sve zastupnike bez osirn psovaka. Ali najvredniie je spo- stranka"l protivnici ju obid-no zovu
da smo svi mi Hrvati niekakvi ,,5i- razlihe stranaha. Istina ie, ako menuti ovo. Dne 2t, lipnia drlao ie ,,tmudiaronsha stranka", Pokazal
jaci", - i to ne samo na5i ,,purgiari",
,,madi,aroni" udine svoiu duZnost kranjski zemaljski sabor (ili kako 6ur vam po jednom primieru, kako
nego i gospoda i seljaci. Jedini narn prema narodu, manje 6e se slaviti oni kallu ,,d,ei,elni zbor") drugu ta stranka malo zasluluie liepo ime
je posao, da se jedan drugoimu'na- siednicu, i odmah u toj drugoi sied- ,,narodne stranke",
gledavamo u lonac, da jedan , poC iunadtva i ude'nost A, dra, Josipa
Franka, i S. dra. Frani Vrbani6a; ili nici podeli su se klerikalci s na- Prvo svelia dujte ovoi Poljaci
drugim jamu kopaf,o, - i to nam 6e ova Sospoda na6i vede zado- prednjacima taho grditi, a onda bu- su dosta veliki narod, a i po svietu
je Livotl A drugi sviet oko nas misli, diti, da je vlada morala sabor raz-
voljstvo u tom, ako se narodu sa- dosta na pilasu, al'i su raztrgani. na
snuje, radi i posluie, dok ,nas napo- duva njegova krvava muka, pa iz- pustiti. U cieloi toi svadji vriedno trojet jedni su pod Rusom, drugi
kon ne smota u svoie mreZe, a nri poslovali to i ,,madZaroni",jer nam ie spomenuti ovo: Jedan naprednjak pdd njemadkim Prusom, lreti pod
onda u jauk i pomagaj! Dosta je ipak treba viSe misliti na narodno kaie, da se vrlo zabavlja, kad kleri-
jedan mudri Zidov. da nam svima bedkim cesarom. (Svih. ima do t5
dobro, nego na slavu koje stranke i kalci zbijaju u saboru djetinjske miliiuna,) Naigore je onim Poljakom,
siedne za vraltl ',..jezinihliudi, sale, - sve na trosak naroda! I koji su pod pruskim Niemcem, I
A sve to, dolazi od tuda, Sto -o_ndase svadjaju, za koje ie narod! ,,Dom" je vet u kratko javio, kako
nemamo pogleda po svietu, Sto ne Na posao dakle, u prvom redu Klerikalci vele, da je za njih, a na- Niemci ne samo poniemduju Poljahe
- ljudi ,,narodne", vladine strani<e! predniac,i vele. da su za klerikalce
znamo za veIlke misli ni za velil<e i sile poljsku djecu, da u Skoli go-
stvari; ne znamot kako ie bilo Neka dokaiu, da sa narodna stranka samo kapelani. A psovke i komediie vore njemadki, pa kad ne znaja,
ne samo po imenu, nego i po djelu! tjeraju onda dalje: ovai onomu harZe, tuku jadnu diecu, - ne$o su Niemci
{rygdje po svietu i Sto su dru{i ura- Sad se neha prihuate posla go-
dili i Sto danas snuju i rade. Sitnice 9" gu trbuh boli; onai onomu dovi- nakanili Poljake pod svoiom vladom
i doma6e svadie spoda Einounici, da upute narod kuje, Sto se dere kao pievac na kupu ba5 uni5titi. Poljaci pod bedkim ce-
to nam ie o cieloj stvari i da ga tako priprave
prv.i posao, bez to6!a ne molemo ii- {noja i t. d, i t, d. sarom (t, i, u Galiciii) ne mogu mirno
za bo| Radi toga im sad ne 6e mo6i Pa recite, iesu li to vodje na-
vletl. fledati, Sto Niemci rade s njihovom
Sve je to naravski, dok se ovako nitko priSovoriti, i", sad ne bi ra- naroda? Ne zasluZuiuli. da ih'narod bra6om, pa su poliske novine u Ga-
_ dili ni za jednu stranhu, nego za metlom izfjera, kad dodiu k neukomu
bojimo kniige i svieta: ,,Siiaci" ne liciji podele liutito pisati proti Nie_m-
znaiu ni za iedno ni za drugo. cieli narod. narodu, pa mu napune u5i; da 6e cem, osobito proti dajE-kaizeru Yi-
se boriti ,,za narod", ,,za domovinu", limu. A treba na pameti dri,ati troiet
Dom i rod. Smutnie u Kraniskoi, Glavni grad ,,za,vjeru", a kad tamo, - oni se za- 1. da je d.ail-kajzer saveznik bedkoga
kranjski, Liubliana, mnogo je bline bavliaiu i zbtlaiu Sale, i to sve radi cesara, 2. da t bedkom saboru ima
- - ,,Na_noge za linanciialnu samo- Zagrebu, nego Bania Luka, a iednako niekakvih svoiih Sospodskih stvari, preko 60 Poljaka, i dabez niih bedka
stalnost!" T; bi sad morao biti iedan blizu kao n. pr. Nova Gradi5ka, i io5 koie su im tudiinci u glavu zabili. A vlada ne moZe niSta, 3. da poliski
 188 ,,DOM," Godina 3. Godfura3. 'iDOM," 189

{alidki sabor ima vi5e Prava' ne$o Sviet. p1rta, samo Sto to nije zab:iieLeng.' belfno za drLavu, za redl ,,Ako se
ikoli drugi sabor pod vladom be5- kotit i su se selili i na putu razlepli, komu ho6e nauka, eno mu Skola!1|
Za5to se sviet seli? Gledam na je i tra$ Jest, istina fe. Ali mala Skola, kojih
koSa cesara, Sto 6e sad biti, ili poslie ProPali, da im se
proti Niem- prozor i vidim, kako prolazi cestorn ima ve6 viSe, to je za dieat; a viSe
ako Poliaci odtro ustanu zameol
prema zagrebadkomu leljeznidkom Skole - to je skr.rpo.-,- ,,Pa ditajte
cem? Hoie li bedka vlada Pustiti kolostaju koiih 50 do 60 naSih A za5to se sviet seli? -_ TeLk"o
polisko, ili njemadko prijatellstvo? ie kazali, za5to su se selili n' pr' naSi knjige i novine!"-Akoliko nas
' ljudi, dakako seljaka, Vodi ih jedan
ZaLo su oni u Bedu sa strahom diedovi. MoZda ih ie protierao kakav znade Eitafi? Ne b ili bilo lak5e, da
u uzkim hladama, a na kapi mupi5e nam fedan Sovori, pa da nas duje
Eekall Sto 6e biti, kad se sastane
,,Missler". - ,,Ah, znam, pomislim u druAi divlii i razboinidki na-rod, a
poliski sabor? I galieko-poljski sabor i"Ia" su duli za bo$ato rimsl,<ocar- stotina? Koliko bi to bilo ieftiniie!
sebil ovi idu u Ameriku" . , .To je ved Kako bi se lakSe razumielol
ie ie sastao, butrre velitrre nije bilo, ne znam ko'ja deta, Sto sam ih vidio za obradiena polia i livade' $dje
stvo,'trebalo
- ali ie ipak nje5to bilo, a to ie niie krditi, Pa su se za tim Ali ne mislim ia ba5 na apoStole
ovoga prolie6a na prolazu kroz Za- i ,,putnidke uditelie", - premda u
ovo: Predsiednik galidkoSa sabora greb. Svaki iput me nje5to zazeblo i polakomili'
' BoS zna!
barem se je sjetio poljske bra6e u Ali u kasniie vrieme se znade, slobodnoj Englezkoi svatko i na ulici
du5i, ,,Gle, mislim gledaju6i zdrava i i gdie mu dra6lo prodide i nauda, Sto
Niemadkoj ne ,p,aze1i,Sto 6e na to zaito se ie sviet selio: ied,ni su bie-
iaka momka: maika te je odhranila,da mu dra$o. Glavno je to, Sto je sama
bedka vlada i prijatelj ioj silni dajd- joj bude5 pomo6 u starosti, a ti eto i,ali. kad Li dosla nova vlada, osobito
kaizer. Predsjednik je rekao; da ni- tudiinska, pa narod niie htio ni mu- misao pod pazkom policije: Nema
ostavlia5 nju i dom, , , Ali moZda misli, na koju ne bi pclicija pazila, i
kakva sila i nikakvi zakomi ne mogu
ni nemai majke, MoZda ima5 jc5 dao podnoiiti novih zakona i tetefa.
uni5titi naroda, koji ima slavnu pro- brobito ie sviet bielao, kad ie koia za kojr bi bez znania policife moglo
kojega brata. . . Ajde, putuj s Bo- znati mnogo svieta, Tu ne moZe biti
5lost, snage za Zivot i ljubavi za dom. g o m !, , . " vlada pro$onila liude tudje viete,
Neka neprijatelli naroda rade, Sto ili kad ie sim narod ^ iedne uier.e pravoEla napredka, kad nema slo-
I stanem premetati po knjigah, bodne nedi, koju bi moliao svatko
im dragio, treba uludo vikati,
da vidim, je li se sviet i prv,o sel'io, dru{u vieru profonio, Ovo obadvoje
nego sloZno raditi i narod prosvie- vidite i danai u Bosni i Hercegovini, re1i i svatko duti, Ali rni ie Zao' Sfo
pa kako se je selio. Na5ao strm evo sam i p'odeo,ier vam ne mogu sveEia
6ivati, gdie se na5i ,,turci" likak-o ,ne mo$u
ovo, pa neka znate i vi, rc6i,...
ZagrebaEke,,NarodneNovine", u
Sviet se fe selio iz domovine u [.uno nauditi na tudiu vladu, a ioS
koie pi5u na5i ,,madZaroni", vrlo su i. to*o se boie za svoi din (vietul,
zadovoline, Sto ie predsiednik poli-
druge zemlje ve6 od davne davnine,
Ali drugi sviet seli se danas Sva5tice.
slcogasabora ovo rekao; a zadovoljne io5 prvo Isusova rodjenia. Glavna ie posve s drufih razloSa, a to ie: da Slinfa. Nema to$a dovieka, ko;i
razlika od onda i sada u tom, Sto se
su naivi5e zato, Sto predsjednik nije nadje koru kruha. To tiera i na5e bi moSao sve izreli, Sto misli i kako
danas ljudi sele po malo, jedan ,po
z;r buku i viku proti Niemcem, jeda,n, - a nfegda su se selila di- liude iz domovine. misli; a io5 ie leLe pokazati misao
Dobro. Buka i vika - to niie na slici ili obliku od drva i kamena,
ba5 najbolje orulje, premda dovjek
tava plemena, To je posve naravski,
jer u staro vrieme nife bilo ni ceste,
Nauka, umie6ei kniiga. Pomislite samo, kako se slikaju an'
vide, kad Sa tuku, i ljudi bude, kad a kamo li Zeljeznica, pa kako bi onda Za5to ie narod io5 uviek tako giell kao dieca s krilima, Jesu
su nezadovolini. , . Ali ipak dobro ie neuk? Ili vi moZda mislite, da nije? ii"a.U stvorovi, i opet nisu,- kad
iedan doviek po$odio put u tudiu
biti strpliiv, dokle se moZe. . . zemliu, za koju ie samo nie5to duo?! Ja vam kalem, da jest, i to ne samo imaju krila! A opet se ne misli, da
Ali iedno treba ipak malo gla- Lako ie danas: Kupi kartu, sjedni kod nas, nego i drugdie. Ja pade mi- angieli zbilia imadu krila! Ali dru-
sniiepri5apnutina3im,,madZaronom", na Zelleznicu, il'i na ladiu, - pa 6rd slim, da ie dana5niemu zla krivo oafiie se ne moi,e Predoditi ona
i- to ovo: Predsiednik galidko-poli- te bez tvofe brige odvesti, kuda Zeli5, najvi5eto, Sto ie narod neuk, ili bolie: iri..o, da su angieli duhovi, koii kao
skoSa sabora barem se ie sietio polj- i ne treba ti, traiiti, puta! Au staro to, Sto su jedni preudeni i premudri, da lete i dovieka svuda Prate'
s-koga svoEianaroda, Sto ga gnietu i vrieme morala se na ptrt spremiti a drugi preneuki i prebedasti. Badava Ovakvih slika, osobito likova od
dave u tudioj dri,avi, u tudjem car- ciela voiska, koja ie imala svo{a tolike Skole, badava kniige i novine, karrrrena,'ima vet od davne starine'
stvu. A kada je predsiednik hrvat- vodju i vojvodu. Putem se ie trebalo
- znanje, nauka i prosvieta slabo I Sto su starije takve stvari (a ima
sko6ia sabora u Za{rebt i spomenuo boriti s neprijateliem, krditi put, oti- se Siri u narod. ih, koie su stare do detiri, pet tisu6a
naSu braiu, Sto pate u Medjumuriu, mati hranu i t, d. Tako su se i na5i Sto je tomu krivo? - Re6i 6u godina), to su nezgodnije;i rekao bi
u Istri, u Bosni?^ Ne bi Ii se prisfo- djedovi doselili ovamo na iud iz vam tri riedi, pa 6ete moida razu' Eoviek, bez smisla' Nama niedto-zna-
jalo norodnof stranci, da vodi brigu Biele Hrvatske (koia ie bila u da- mieti; Danas nema apo\fold. Danas menuie, kad vidirno diete s krilima'
za cielL narod? Ne treba zato vi- na5njoj Galiciii), a vodilo ih je pe- nema liudi, koii bi i5li od miesta u a starim ie Egip6anom nje5to ,,2!a:
kati ni buditi, nego raditi. . . A Sto tero bra6e i dvie sestre, - kako mjesto, skupili oko sebe narod i dilo to, kad su*si napravili vola (bika)
ie ,.nurodna stranka" uradila za znale, alro niste z&oravili To ig udili ga. Ne, toga danas ne'ma! A s krilima. Drugo je bPet Grcima zna-
hrvatski narod' izvan ,banske Hr, bila ona {lasovita seoba naroda, kad za5to nema? Motda zato, Sto se ne menovao koni s krilima.
vatske...? | ': , l bi na5lo liudi, koii bi htieli narod Kad gleda5 ova,hovu Priliku, s-ve
sq-se"i dfliEi narodi s-elili (pred 1500
i vi5e godina). ,A bilo' je toSa i viSe uditi? Saduvai BoZel Niie to, ne{o ti se di;i, kao da le sama Pitat
- ne smiie se! To bi bilo Pogi- Reci, Eto sam! Pa i zbilia su stari
 190 ,,DOM.., Godrina, 3. ,'DOM," 191
God,fu:a3.
Grci pridali za jednr takovu prilihu, ie touieh. I kad ie to neman dula, - Osobito je i Stajerskoj, ili na medji nmediu
da ie negda bila zbilia na svietu i sama se strovalila u ponor, Niie li Giur{ievcana Klo5tar,
iii.[i" spomenuti' kako je skupstinar Dalmacije i Hrvatske. - To se ie
davala ljudem pitanja i zafonetke, se upla5ila uma dovieEiega, koii se dogodilo stoSa, Sto se bedlca vlada i
To je bila sfinga, a napravljena
dr. StriZie za$ovarao.bez-
ne -dade dug_o varati? Niie li'spo- pedenierakiie, koieSape5tan-
"Jurct"it pe5tanska vlada nistr,moSle pogoditi,
ovako: Lav s doviediorn glavom {a znala, da pred urnom dovfedjim tron"
gdjegdje i sa Zenskim prsima) leZi sko ministarstvo nikak o te 6e da do-
"i"t"o MadZari su o torn davno sanjali,' pa
vi5e obstanha ovakim nakazama, ko- bi to bilo, kai'e minigta.r' 6e sad vafda biti zadovoljni, jer
na zadnjim nogama, a prve izpruZio i"t
iima se samo varaju i pla5e dieca? ""tti.
;;-il"il spiritusu! Vjeruiemo' Ali ie roba iz Beda i drugih gradova izvan
preda se; nepomidno gleda i pita Glasovite su sfinge eSipatske. da u las nema Ugarske ne ,6e modi tako lako u
dolaznika (priiahu Grci):,,1J jutro dobro rekio Strizi6,
Ima ih, hoie su duge do 50-metara, (neSo u U$arskol'' Ugarsku, Za nas Hrvate bit 6e vrlo
hoda na detiri no6le,o podne na dvie, fabrika Spiritusa
a visoke do N, - ciela grdosija. ono! neprilidno, jer na5 sviet mno,go tr-
u veder na tri, Sto je to?" Tko ne To
-- ie'u-i.i"tskom
\rre ke su stinge mno$o, mnoElomanie. saboru, koii ie ovih Suie s Kranjskom i Stajerskom, Ali se
bi pogodio, morao ie shoiiti niza str- r o ie posve naravski, ier ie Sriki je predsjednik i Eed {rozi Madi,aroin: Kud 6e Ma-
minu u ponor, - dok se niie na5ao dana otvoren, $ovorio
um bi,o mnogloveti, , , tfuiilu" Kampiteli) samo taliianski, dZari sa svojim Zitom, ako {a bedka
mudrac, koji joj ie odgovorio: To u Istri ve6ina hrvatska' vlada ne pusti k sebi? -'O tom 6emo
ie
jer se to tide i
1-amienik'predsjednikov- Stan$er Ei-9- se io5 razliovarati,
"t"*au
Stoje novadomai po svietu? vorio ie ttilptvo hrvatski, onda lali- naSe koZe.

ier to je, kaiu, madZarska na vrbi ianski.'Talijini su proti tomu vikali'

Po hrvatskoj zemlji. svirala, Dobro zato odgovara nietho
I Hrvati u Americi osietit 6e iaku Po slovjenskomsvietu.
Bedu (u rieikom ,,Novl Listu")i Ne nr,adZarskuruku. euie se na im'e, da
Za Dalmaoiiu podeli su se najed- BuSarska 6e se proSlasiti kralie-
starajte se za nas, mi 6emo se sami u{arska vlada sPrema zakon, koii bi
norn starati sa svih strana, po5to su ,rii"dio za sve zemlie,,sv, krune Stie- vinom i posve slobodnom drZavom,
ju stotine godina samo gulili i slu- postarati! Kasno ste se sietili! - (Danas se zove samo ,,1<neievina't,
6ranove" (t. i. i za Hrvatsku), a taj a niezin vladar
-bi
2ili se njezinim morem i k?epkim na- Dne %. o, mi, otvoren ie dalma- zakon imao urediti ono' na rlto ,,knez", pa stoii ioS
rodom. Bedka vlada, pod koiu sad tinski sabor u Zadru. Novi namiestnik
'i sam ja mislio, kad sam u ,,Domu" malo pod turskim $osPodstvom.) U
joS proti p_ra_vu spada Dalmacija, dr- Handel govorio ie hrvatski tali- pisao, da bi trebalo osnovati ,,Hr- tom je poslu sada bugarski knez tt
ze,laje u Dalmaciji samo svoiu' po- janski, Kad ie podeo taliianski, iza5li Ruskoi, pa da je ruski car na to
vatsku naselnidku i prekomorsku za-
motsku vojsku, a za drugo se niie su prava5i i ni,eki narodniaci iz sa- pristao. Ako je to istina, -o'nda- 6e
drugu". To sad ho6e ugarska vlada,
starala. Da joj ie bilo do naroda, bornice. Podpredsjednik dalm. Dri,ava bi se starala za prevuz Budari skoro mo6i klicati: Zivio b:u-
r:roSla je otvoriti narodu put u sviet. sabora zove se Kuli5i6, pa i on glo- (Samo mislim, da- Bu-
izseli,enirki preko mora (naravski Sar-skikralj.
Sto je udinila Pruska na moru i po vori talijanski, i kaie, da ie vieran preko Rieke). U Americi bi se ure- lari ne znaiu za ried kralj, ne$o kaZu
svietu u kratko doba! Ali se ie BLf ,,s-rbskojstranci"! Svud su'ti Srblii dili drZavni uredi, koii bi izselie- , r c a r t t , )
bojao pomagati dalmatinskomu na- od nas na strani. nikom pribavljali posao, urediivali
rodu u sviet, ier su to Hrvatil Da
s,u Niemci na moru, zacielo bi im
U skup5tini bielovarsko-krilevadke im Skole, crkve i druZtva, - iednom Po tudjem svietu.
ilapanile ipak se, kako se dini, njeki rjedju: izseljenici bi bili pod paz-
drZavn_obrodovlje krdilo put u tudii skup5tinari staraiu za narod. Ta se kom, Kakva bi to pazka bila, vidi MadZari se ipak ne bi viSe
sviet do sre6e! A ni doma niie Bed je skupStina ve6 prvo bila obratila se ve6 po tom, 5to ie ugarski mini- smieli Saliti s drugim narodima u
Altri-o-za Dalmaciju, U cieloj Dalma- na vladu s molbom: neka bi dri,ava star od lkole rpisao jednom u6iar- Uoarskoi: sa Srbliima, Slovacirna'
yiji bilo ie do nedavna samo iedan uredila rieku Dravu, koia silno dere skom biskupu: neka ne pu5ta u Ame- Rimunima i Niemcima. Tako Ma'
komadi6 Zeljeznice (od Splita do na hrvatskoi strani (za pol Sodine riku sve5tenikA,,,koii ne misle dobro" dlare potrdavaiu ve6' za$rebatke cai'
nntnaJ; a onaj ko{r_adi6,Sto se je ne- odnesla je preko 100 tili o^uibolie a ako je koji ve6 oti5ao, neka ga tun€e" (t, i, ,,Agramer Zeilang"),
F"to saSradio iz Herce{ovine prema zemliel). Vlada je odgovorila: da dr- natrag pozove. - Nadaimo se, da se koj6 su inaEi u debelom prijatelistvu
r.rruzu r .l\ovomu, niie na hasnu na_ Treba
i,ava ne moie i ne 6,e se tako skoro ne mora ba5 sve onako izvr5iti, Sto s madZarskim Zidovima.
rodu, nego voisci, primiti toga posla, ,,Dajte sami!" (A MadZari snuju, pa da 6e sviet u znati. da su MadZari malo ne istjerali
S?d, kad 6e se ipak napokon na ugarskoj se strani Drava urediuie, Americi proZivieti jo5 koiu godinu uz uiarsko6la sabora Srbljina Pavlo-
morati graditi prave Zeljeznicepre*a i to na driavni tro5ak.) Skup5tina se i bez madZarske pomo6i, za5tite i vi6a, i to-radi laliz da ie tukao
ltg:"i. i baqskoj Hrvatskoj, htjeli bi nije tim zadovoliila, neSo ie odludila slobode! srbslu djecu, Sto su pieval-a madLar
i -MadZari Dalmaciiu, a do sad im laz'
poslati velikoga iapana s deputacijom TrgovaEko iedinstvo mediu Ugar- sku piesmu, A sve ie btla
LLl: b-ilo drago, kad su Hrvati tra- pred bana, i to poslie liovora iupnika skom i drugim zemliama pod Bedom U Ugarskoi ima svih naroda
z:t\ d_qse Dalmacija siedini s ban- eavlidara. - U isto; skup5tini-pod- prekinuto ie, lako da 6e od nove So- osim MadZari, cigana i Zldova Preko
sLom_Hrvatskom,A' i, it;i;.agr";- p'isala je iupanija 150.000 Kru,na za dine 1903. financi straZiti na medii 1O milijuna, a lMadzard s ciganima i
raju Madiarom: neka se ne na"daiu, gradnju Zeljeznice od Virja preko n, pr. iz Samobora prema Kraniskof Zidovima, kal:u, do osam miliiuna'
 192 ,,,DOM,,,
..: Godioa 3,
List hrvatslromuseliakuza or i nauk.
Naipogibeljniii su MadZarom svakako
Niemci (Sasi) i Rumuni. ig pop Krmp-otid i druSih neprilika.
Narod ga je ljubio i Stovao.
. . Liqt proti raku proua5ao ie

''{ffi D@nfi,Tfs"iii*t
Predsiednik Kriiger javio je
'miren-
llezkoj vladi, da pristaie na i jedan liednik u Dansko;.'1Du"sf.aiti
predaju. D.anemark- to je malaina t iJru_
En{l9zki kralj Eduard najedan- vina na moru od Njemadkena siever.l
put je obolio: njeSto mu se dogodilo Liedi ga tako, da njedim itrca u ranuj Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
u crievima, ptr su ga morali reiati, I rako cta se rana smrzava, i to stra5no
srce mu je njekako pretusto. Sve je smrzava (do 60 stupanja izpod ni5- gF Cienaje ,,D0MU"naznadena
na omotu.
bilo ve6 priredjeno za veliku slavu. tice.)
MadZari u Zagteba, ponajviie
da se okruni kao kralj, i ve6 su bili
lelieznilki dinovnici, ve6 su ."'"itu Broj 13.
strani giosti u Londonu (medju njima
i bedki princ, pa poslanik' abesin- puta potukli hrvatskim djacima vi-
-s_
sokih Skola. Novine pi5u, da policiL
skoga k-ralja Meneliha, koji je dove-
zao medju ostalim i pet iivih lavova nije htjela zatvoriti MadZard, t*<jii 0o{eie, koji PIadaS,
na dar), - kad najedanput od sve su navaljivali, nego je zatvorila Hi- spomeni se svaki dan,
parade niSta, vate. - MadZari bi se svakako mo- Sto je bilo u 12.broju ,,Doma":
rali dru{adije vladati u Hrvatskoj, ier
-Turska vlada, dini s€, Livi u bi moglo birti velikoga zlat.
strahu.. Policija ima stra5no mnoilo
posla, ler se na sve pazi, kuda tko Vuci u Sriemu prave kod blaoa Od svaheforinte, ito ia platin porezq ili ito kupin duhana,
ide, i od kuda tko dolazi. Ho6e li veliku Stetu. Oblast sDremahaiku.- ili kupim bitjege(Stemple), ili marhu za pismo, ili hnrtu na Zelie-
'ie
t\o1z grada na selo, treba mu pro,ci Stra5an vihar izkorienio u znici, - od svakeforinte ide 56 noviiia u Peitu (u Ugarshu),
utorak, 24, o. mi., do 30 topola uz
od Poncija do Pilata, Sto no ie'fiel,
cestu medju Siskom i Petrinjom. A a 44 noviica ostanu u Hrvahkni, i to - aho to peitanski sabor
pa liudi najvole ostati doma.'Mno€o
je ljudi zalvoreno, - eini se. f" koliko ie
.tek prave Stete na'poliu i
dopusti.
sav strah dolazi iz Arbanaske, ddie na stanju!
ima . svoje orste Italija i Bog ln'o, Poiar u Kazaniu [u Ruskoil na-
tko joS. dinio ie Stete vi5e m.ilijuna. I. Je li pravo, da banska Hrvatskaplada za pestansku
I rPoplave
vPla,vv u Ugarskoi
ugarst{ol napravile
napravrle susu vladu baS toliko, koliko je jaka? - N ije!
Razne viesti. .it"".ul:11._l-azlilala.se
rijeka..S"T9s. Il. Je li Hrvatska zbilja tako jaka, da na svakustotinu
| S je{1om ciSaretomuzeo dovjeku
Grolu Tolstoiu je bolje. I zivot i 30.000 tirb"liu niekaki pro- tro5kaza zaiednidku vladumozeplatiti 7 for.93 novd?- Nijet
. Saski krali
Saski krali Albert je
Albert ie umro.
umro. Novi kletnrk u, Var5-avi
Novi Ilt<J9t1ik.u. VarSavi (u Poljskoi).
Poliikoi). Vidio
Viaio III. Vrada ti pe5tanskisabor banskoj Hrv'atskojzbilia
kralj, brat pokojnoga,zove se Geord. I obje5enjak, kako su u jednoj banci
i u istinu od svake forinte ona M novdida' kako je po-
[Saska je kraljevina
fSaska fe kraljevin"au
,r niemad,koi di- | dali
tri"-"e,koi ji- dali poslttZniku
poslrrZnikunovaca;
novaca; da
da ih odnese
ih'odnese
iavi, a'mediasi sa eeskom;-;i"il | kamo treba. Bezboi,acdodekaslugu g o d j e n o ?- N e v r a 6 a !
1e vefa od Dalmacije,
ie veda Dalmaciie, ali ima
ali
'Sasi e"- | nl
ima do de- ulici .i,t upita
ultci uprita €-a, gdie je
€a, gdje ie ta i Ia
ta
tiri miliiuna du5a. "*
ulica' mu kaie,
su Niemci.) | _Sluga a vraZji sin

"ffj}:*
,"",1,?l' ^_"Ik"l
posveie obnovliera,i ;r_i;i Ii;ff"i':a#fxl."Jxi,,o
p?_ie.dne 5. lltkr:;*;;;, i "Tff: l,j:fl::
i-i*k1;-;ilx"";;
ilF Preko osamnaest miliiuna ptada banska,!lr'
posve6ena.'
::Ttarliti
aoei, a"".,i;;;;;,*.
s.l.av1
r\d sravu cc I zemliu, a otrovnik
f3 zemtju, a
.& | otrovnik -i"i -;"-"&,
oritede
pritede i izvadi
izvarli v-atskasvake godine samo za odplatu dugova, Sto ih je
Stadrer) i i" ti,L"-g0.600;ij,;,
stadrerr it ti tt.il;; ,^lll::1'Xi"^
r,'.;.r...:: r.;'""kt"i4;",- I :'"J"iff.i?H"#"ifi,i":tuf naCinio peStanskisabor, - a od tih dugovapotro5enoje na
jyn | -' iH1:
lill";. biskup
posve6eni il,t^T
-""::,::..P
iz Djakova t ::lllf ,' | : 0i; ui.*; judi
;;1'"",."
r u osie-
,nosU, kre_,r,'l;?r#,ii:ryJi:;
Hrvatskuvrlo malo, gotovo niSta! Za te dugove pladamo
.,_, Pgp.KrmpoticDavorinJors.af). lt,r.
(senjske p.oi"ti, ;";;;# K;;;;;"r"';;;;: viSe, nego za sve doma6.epotrebe !
brskupiie). . I
preselio se u Ameriku. I zila "ii onimbrasnom,
iitlr srasak
irjil"i;l"i"t;':?':"* iir,,1,r^fr;jik. I or"t"[-;i;';rainom. koiim-
koiim ieie
."r,c zro samo sellaku. (Jsim
osimzla - u ni'em
bilosi-
"ii"',iJ'.ii';;ilil. zlaimeo
imeoI| dana
!:'#li,f::3:i'o'ie
(arzenika).
 -% God,im,a3.
orar*" s. "l)oM" -----_195_
Prepokorni
smoi preponizni. do aSe,do beSa, do kadiie, pa i do samoga pa5e: da razloli, Sto
Pripoviedase, a i sdm znadem,da na5i ,,turci,,u Bosni i
Herceliovinimnogovi5e mrze n,risiane",negokatolike, Istom u - i kako j., pu da se malo i pomoli za svoi narod,
ie
Eto, tako vam ie niekako bilo, i zalo ,,turci" i danas drugdiie
nasedanepodeli:u.:g niekako-visedruziti i-dogovarutii s ,,ris- gledaiu,,ri56ane",drugdijekatolike,
6an-ima",t, i,Ja Srbljima,- ali to ie ,,politika"",Ja sam Za6to sam vam ovo kazivao?
malo bio po_Bosni.i Hercegovili, pa Jim i sim vidio t- drroi; ";SL Evo, za6to? Ne znam, tko je rekao, ali' je rekao jedan naS
git9o,7a!to.ie-totako.Razloiit iu vam najprvo to, a onda eerfio doviek - dini mi se, d,aie to bio pok, crnogorski vladika i, knez
dalje,dok dodiemona ono pravo, Pelar Petrovid Niego5 - rekao; da nikad ne 6,epostati iunak od
KaZu,-a i istina.ierd,ai" jq na5 narod ,,srbske,,viere bez onoga dieteta, koje je drhtalo u Skoli pred uditelievom Sibom,
prestankabunioprotiv Turaka-osmanliiai domaeihp"#;i;tj A opet drugi na6 Hrvat - pok. Fran Kurelac, ako se ne varam -
bunio se i klao bez milosrdjaia katolici, ,,latini,iI o"l-"1.", on negdie kalet da se dobar junak _imatere boji,
oni su.bili _pokornj,. norslq5ni, ponizni,pivo ;"g" ito ie d;ai; Ovo obadvoje - to ie istina, Jestnistina ie: dobar ie strah;
,,Austrija".(t.j,.".oryL3bedkogi cesara)u Bosnu;-zadali Jh;i: ali je razlika strah i strah, Kad se iunalc boji matere, a ne boii
duci ',turcima"trista iad.a,i to ie bila ona glasovita,,eskiia,,[t, i, se u gori vuka ni haidukd, - to je pravi, boilil strah, jer se
hajduci)' - a to su najvecomve6ino* Sili - Sriiil.-t ;;ii boii5 ono$a,za koga znaS,da bi zate Livol dao, i tko ti ie mi-
,,trJtclL" i danas pamte, liji od svega na svietu, ier opet znal, da ti svako dobro ilell a
.-{"4,,s1T ia to duo, pitao sam: A za5tosu se bunili samo kad se boji5 njekoga samo zato, Sto ima Sibu, t, i. silu, a niie
,,riSiani"?Zalto se nisu-bunilii ,,kr5iani,,,katoiici? Nl"Si" ," ti ni rod, ni pomoz BoS; kad se boji5 njekoga,koga ne po5tuie5,
mi drugi kazivali, a nje5t_o slm sdm vidi,o,Al t" Bo;;;; nego la moZda mrz13,- to ie Zivinski strah, ier se i Zivinaboii
5to, - to se lako razumiie,kad! doviek promisli"ii" ovo: batina, , ,
Naii tako zvani ,,risiani" - i orii r.r't is?.ri, ,.*o sto
hovi popovi ne spadiju pod papu titi t"t r-;;;;d k;;;i;i;; nii- Ali vratimo se na ono, Sto ie onaj relcao za 5kolu,
Zaito ne moi,e postati iunak od dieteta, koie ie drhtalo u
,,ne vierujuu pap.u")..Akatotici spadajupod papu_ i to
lika razlika,R-aziikaie u tom, sto katoiid[i;JpJ;, koii ie ve_ Skoli pred uditeljevom Sibom?
pod papu,- oni_imaduposvedrugeskolei a;;i';;l'pffi spadaiu Naiprvo da se pravo razumiiemo:Ne treba misliti, da ba5 ni-
p:,T, #: iedno diiete, koje je bilo u 5ko1i,ne 6,epostati junah, ne$o da 6,e
TTX p9,g",k-oii ne bi svr5io woiih ,,dvanae"st S[otu';,-_l u biti kukavica, rdia i rob, Nento ne treba misliti, Onai, tho ie ono
"rrsianskih"ili ,,srbsko-pravoslavnih"'pofova ima i t.Lo"itr, t oil rekao, po svoi prilici ie vidio i duo, Sto se i kako se dieca ude
ll,:i:"1iilj.,"i t"dq"..Skole, qegg.u purii*."".i-irrf." k""",' iii- u Skoli, osobito u ono vrieme, pred 40 ili 50 godina, Tu se niSta
crtr za dugih zinnskihvederi od kofegabradata
nie5to ,,azbtke",.t, i, ditati (slabopisati), pa *orr"hu ip.iirl drugo i ne udi, neSo malo ne samo to: budi miran, budi strpljiv,
I'akvih, koii ;"-;;J; ;"p;;tlt: budi posluSan,budi pokoran, budi ponizan, - i to dan na dan,
i"t .i". ima- jo5 i danaspomalo, godinu na godinu! Razumije se, da to ba5 niie nauk za iunake,
a prvo su bili.susvi takvi, "sk;i;r{;r5ili,
G{ie-ste_vi-.vidiititJliif,oga p'opu,d. kad bi se tai nauk srca primao, kako Zele oni",koji to naudaiu,
l";ltl
- !.ao riisvakiq?gi,rovari i t, d,zn rom.r,;;dr1<r*'fopol,i to rade, ,,Pa to ie posve u redu, da dieca budu i mirna, i strpliiva, i
komsiia Panteliia,Tanasiiaili Iliia! Sad vi ,.iiiii poslu5na,i pokorna, i ponizna. Sto tomu prigovara5?"
Je li.to.dudo,sto .u (ut"rilr.iJlitr (iE uiaci,
drugihkatolidkih.popova.niie kako ih tamo zovtt, N", ne prigovaram ia tomu tako, kao da to niie dobro, Dobro
prvo ; b;;;;i-[ii.l'- .
druga ie ri dudo, ie to za diecu, ier dieca joS nemaiu svoga razvma, niti dieca svo-
.oni diie.
:1"_:: opet drug .paziti"C JJ.i-"
lr*ii'Lrs e"". Lu, ^,, srbski,, jtm zubima kruh iedu! Dieca treba da slu5aiuone, koji ih hrane,
fgnovi, aliie,.t.i, ni-kako?Nije to d;e;;;A o tjopo.rr" pa i onoga, koga im hraniteliikalu slu5ati, 'Io mora biti, premda
naravski.Kad se ie ,,ris6anski"ili pravosrav"i;;;;-J;.airr'Jri. ie
ili zuluma znaoditina rurslce;";,;'e*p;e;;;;;;o!o se koji put i tu previ5e Sovori o poniznosti i pokornosti, Mno-
p9n bjo snarodom,.klao,giJi;l pario,rraoi svi ostari; i" puta sam $oga dieteta, koie ie mek5egasrca, - sve se to tako primi, ta
bi se lratolidkitr"rod.r"bldi;.;;, ti medju a kad vieina prodika o pokornosti i poniznosti, da zbilia od njeSa ne
t' i' fuaftafranievca,d" r"r"i or."ii i .t*lri, niih niiho va ,,iaka,,, ie-biti ne samo iunak, nego ni pravi dovjelc:uviek 6e ostati nie-
6ndu'mord,askokne kako stra5ljivo i sramelliivo, - a sve je to dobilo u Skoli, A kako
"
 %,,h___Js?_
i.l" b.t,F"|ir bilo i takvih ulltelia, koii su diecu silili, da ljube Sto niie samo neuki narod na5 straSliiv, previ5e pokoran_i pred
5ibu,koja ih ie tukla! svakim ponizan, - nego su takova ve6,i Skolana $ospoda' Sve
. Ali pustimo.Skolu, Mi govoriTo.o ljudima, koii znadu,Sto ie u strahu, po nitko nema kurale, d,a traZi,ono, Sto €a po Bo$u
Livot,_I_hoiisvoiim zubimakruh iedu, ie i pravici ide, nego odmah pita: ,,A Sto 6e na to oni?"
-
_,,No,pa-Stoniie dobro, 4^ i odrasririudi budu mirni, strpliivi, Ali za Sospodukako-tako, ier gospodaod svoie stra5ljivosti
posluSni,.pokorni i -ponizni?Nesgl ie li,-""k" ."uir."'*ai,'liJ i kukav5tine toliko ne stradaju, koliko neuki narod: on od svoie
hote! Neka misli, da mu nitko niie'ni do Efeziia,,r"t ;;'prdi straSliivosti.i poniznosti tlpravo strada, ier $a svatko derc, Zlvi
i. koli, . ." nam je primjer katolidki na5 narod u Bosni, a- Sto sam rr po-
r ,- zrrd,rrsve, Sto biste io5 mogli re6i, pa vam zato 6etku spomenuo,Tamo se midu Srblii i ,,tlurci";i sviet zaniih zna,
_, ?ogtu
ooman I octgovaram, a za kitolike se i ne Euie,da ih ima, A ni drugdie niie mnogo
Niie ni ovako,ni onako,ni sam.o. bolje. Ne pitaimo sad, tko ie kriv, i ne krivimo niko$a, ne$o pro-
opojeta-sv-es razlogom, jgbjtli9dno,ni samodrugo, nego sudimo,pl recimo: Ipak ie to previ5e,ipak treba dru$adijepodeti,
lobro tritl"-i-rtrprtlv, samose
pita: kada? Dobro iii posrusati,'Dobro
i; G"k;;ti se, samose Dobro je, kako rekosmo, biti strpliiv, i pokoran, ponizan, - ali
pita: ko_mui zaito? Do6ro se je i poniziii, u svem treba miera, sve u svoje vrieme, Sad su druSi zemani,
je potrebnamjerai.razlo!,pa iako i u tom, "f ;;;e kim? U ;;; sad vei zuluma nema, TraLimo svoie! A Sto ie $lavno: Svaka
ima svagdarazlog" - piEei sveti apoitol'p;;;;;p"i-;;rst vasaneka
pokornost mora imati svoi razlog, t'i,_treba promisliti: komu se i
A dva'u 'yl1gl *di koiiht .E^-pi),1fi.;1n.tus-as,_komu za5to se pohorava5, ier samo to ie dostoino razumna dovieka,
se pokoravasi pred kim si ponizan,Jedno je ovo: il;filli,;;it A pomislimo napokon i ovo: Sve oko nas vuci, - a mi
aivu od tudie oosrusnosti,pokornostii ponizn_osti,
t.iJir:;;:J: ianjci, A znale onu ried: Tko se udini ovca' iziest (,e {a vuci!
sljivostii bedaltoe",To;ti;;b;; "I liudi obidno
i rcztapatr,ovakvi
s$g'vore:
ebe.
,,Slu5aime, to ie za tvoie a.Ur?;l-I'JLi.t" samona TudiincimedjuHrvatima.
Prvi razgovor,
Ali hrvatski nas narod ima jos posebni
kojega treba da -vrlo i vrro aorio ied,anrazrop,radi
iazi, r."g'; .hsa, komu se Nedavno sam u iednom raz$ovoru spomenuo,kako su se Hr-
pokorava j pr"l vati pred 800 i vi5e godina bili pogodili s u$arskim hraliem: da se
nemamoslobode, \i- i" ponizin,-A tai iizl"ii" oio, Mi Hrvati
Nasi.gospedarii p*i - to nisu niiedan Ugrin ne smiie nastaniti u hrvatskoi zemlji, A danas ima
nasiljudi,ne(osunegdfe ue"d",l; ""sli io'gl."uri
E;?;;bai",-in"iii samo u banskoi Hrvatshoi preko devetdeset tisuda (90,000)Ma-
'-_!1?i r- r" l"*;"s i .rlgi,,
nasi.pogran.ri iiiii,' ^flfu'*oru;u slusati dilar6",a preko sto i trideset tisu6a Niemaca! Jednih i drugih za-
pa i narod naud,aiuz Lua" pot or", i poslu- jedno ima preko dviesta tisuia, a to ie blizu desetina ditavo$a
:l:,:__.t*iie.,
san ovomu i onomu, ""[" zahvalai, naselienogasvieta u banskoi Hrvatskoj. U to nisu ubroieni Tali-
T"\u p-adg bude i", ." oni tamo
za nas staraiui o8inskinas riube; it:,'i:i","'i" jani, pa Slovieni (eesi, Slovaci, Ru5niaci),
"odinski
go.vorilostotinei.r"tir"-g;iirru, tako
da se narodu mno€ih "* Sto iemo na to rc6i? Je li to dobro, Sto u na5u zemLiu dolazi
kIodl,
raievi
hbojii pandu-ra
! Istina ;;il;;;
ir, ilrir,l i* it#ffii;: i u nfoi ostaje toliko tudiinaca? - Aho je lo zlo, moZemo li mi
varstvatrebase.pokoravqti,'- -ar?'i" mali ljudin mi seliaci, - motemo li Sto proti tomu zlu?
bezdusnoi smiesno u to se ;i," di;;if
"; Hoiemo li pravo, moramo re6i ovako: Istina je, niiedan !a-
bavi,pa o zahvalnostr.ggvoritj'o "igh"r..".i-;;ii^i."o i,, brizi i riu-
i poniznos ii,,k^g se zna,da namie stotine rod ne trpi u svojoi zemlji tudjinaca,To ie tako od vajkada, Ne
SodinapisalaizBe-Ei lpi ga seljak, ne trpi la zanatnik, a naimanje ga trpi tr$ovac,
svalcab;;",iefr.U a"striia,,;a i od drugudasunas Eto vidite, da su i stariHrvali, priznali dodu5e ugarskoga ktalia
Pi,._:b.i"eali.
t{rivo "lelr.t"l"L;,'puiJ i ;d;,
-"iiho..ri
kad su nam
udinili.oisali su nam, da smo.riri ip"t za svoga; - ali Ugrina nisu pustili k sebi ni za Boga!
sinovi",i da su tt"* Iri,r"-uJitiii iz ,,riubrieni Ali uza sve to treba promisliti i ovo: Nema prosviedenosti
smosve to vierov"lil sami;t"'.i;; brige! I mi
ie bas kao i ono, kJ-; di""; bez svieta, Tko je cieli svoj Zivot u svom zapelku te niti ide on
Sibu,^lcoiom Tg
.,r ih tukli! ffiii; lcomu, niti koga pu5ta k sebi, - sve mu ie zaludu: tai 6,eostati
sve to niie dostoino pravoga dovieka. zacopan, zalupan, nespretan i nez$odanl tai ne zna i ne 6,eznati,
To ie timsramotniie,
 God,ina 3, r9
sto ie to borba u zivotu i svietu, nego 6,e znati samo
za domaiu
svadju,a ne z.abgTF"r. tai nemi."i bgi*.;l;;, Stomoguza_ svatko mudi i Zivi, gdje misli, da 6e mu biti bolie. I onako nitko
rnislitii udinitioni liudi, koli ;ie;i d;i;L, radunaiu. od dobra ne ostavlja svoga doma. A napokon: eemu ta viedna
cialcresterno, akosesvier6efi i.mils", ;ii;1dffi#,;ili: Niie
"daleko
' i"i
'-- vika i mrLnia na tudjince i strance,- ta svi smo braia. , ,
pa se tako iedanod drugo€audi, ,,Po svem tom ti sudiS,da ie to posve pravo i dobro, Sto
Ali ima i:.. l.druga-stvar,a to ova: eovieku se i ho6e mediu Hrvatima ima toliko tudiinaca. A sve na5e novine vidu na
svieta, liudi i Livota, tiko, da se *gri iereei,.di Svabe i Madiare, ,,"
i stvorenza sviet i za liude.Ono,Stonarodn",irpi ie doviek upravo Nikako ja toSa ne mislim, nikako i podnipo5to!Sve ono, Sto
6iril;;;'"
to ie istina,Ali.to,i-e
91mo zato,.Stose b",t;il uz tudiincane sam vam razla{ao do sada, - to je, mislim ia, prava Ziva istina,
bi tako lako zivio. 'iudiinci
., Ja sam vam to razloiio zato, da dobro promislite_,pa da io5 bolie
spretniaciostaiu rado dom^, "ti!*-.pr"t*ii[ye, bedacii ne-
spoznate,koliko je to zLo,i nepravo, Sto medju Hrvatima ima to-
osobitoliendinii nespretnpLi. " 14?9;q;i,l"',.u.,ruto pogibelini liko tudjinaca, Razlagao sam vam i zato, da ovu stvar prosudite
+tiilird;;;;rrcr
diinca,- ipak r"- '.rtiot"e;;;i;a; ne trpi tu_ pametnoi dovjedanski,a ne ludo i divliadki, Treba vamlnati, Sto
doiaos kakvom,,ko*Ld-ifii, _ q"e9aorri6k k il*", pa makar bas
,i a vidi,,.,,Haide ie i kakav je doviek, Sto ga u sviet vude i po svietu goni.
ba. davidimtogl vlaga""r Eree"J"iiv"I"i"iJ'irpi Jest, treba znali, da ie zemljabolia, i da smo svi braia, Ali
svepo malonagledavaiuii tudiinca,-ari ako ie sve to istina, istina je i tot da dovjekunije sve slobodilo,na
se k nFqr.y;1il; i'uei od njesai
dobro,i zto,i to' tim ;iJ; il ,y i-,la,r"[i 5to ga srce vude; ako ie zemljaboija, - ima na toi bolioj zemlii i
osob*ogospoda sle&,r;"'a"eJi;;;;;*",, ;rtlt'i;i i zSodniii. nieka bolja pravica; ako smo bra6,anonda smo svi bra6,azonda
3{o
jesta,- samodabi imiri odniesako_ sino i mi Hrvati bra6,a,pa treba da se i s nama postupa bratskit
sto;;iuil
"i"slo, tamo qred
si lcakvosana.ega zupaia'iIil-i"" ii;;eil*a, pomislite
A sve ovo, Sto se oko nas i s nama radi, radi se tako, kao da
tina godina:dosi.oeoviek sestili sedamsto- niekim
d;"lik.* p_ort., ie ljudem sve slobodno,kao da nema pravice, i kao da mi
tumo
Iijansku,ili u svabrk" lion'o-*;;r',k:".,:i"'zriir, niekamou Ta- Hrvati spadamomedju one, koji nisu nikomu bra6a, Sve se dini:
mentenu, - sves.e rrr u medviediem
znoiii pu.e, ? f?rtr#;;'#iS;;t;tffi:
Ako _ovako potraie, mi se Hrvati moramo raztoditi i raztepsti!
vidi on,da sesmiju krj"b, MoZemo li mi Sto protiv toga?
u gladkomsuknu,.u "i.g"il ffi;i;;,": a oni obudeni (Dolazi dru$i raz$ovor.)
ir"ioi *ttt. Z;;;il=il_;r"h, a to miesto
drvenezdielicei zirii"-'-- ii"uti'rron
svietlai gladka B9g;;; cal mozd,aod ,r"br" , zdiera Stocemos djecom
?
: d"ga ie!'-pioidJ*.t"r.rene dase,
- ios nikadatoganiiE;idt;aJ" iiduar,-afi"'i'r"1 iupan, iri
Sama banslcaHrvatska ima preko detirista i osamdeset ti-
aanzaZelioimati sve to, u orobito suia (ba5ravno 482,8141dieceod 6 do detrnaest€odina; barem
pripoviedao? ,,&;;;;iiu, Lra ie to
Ali.n"*.u ,o"ud
ie? Lako za to: Nu.Jt-e" iriii""" t" ii![rq", Tiro ie,ioi i kalco
polovic_u toliko moZemo radunati diece u Dalmiciji, Herceg-
" zanatnike u svoioi zemrii, Qgs-ni,Istri i Medjumuriu i drugim kraievima, gdje ima Hrvat6,
josie im dati t""::lt-6i;;':" i (Nab-rojilobi se na5e djece i pieko mililuna, liad bismo brojili
Stoznadu.- Tako su vam eto samo-neba lieporadesveto.
mnogikralievi i verikasisami svu diecu na5egaiezikai ali mi na Zalost ovai das radunamo samo
zvalitudiincei nasefav;ulf;rvoioi flrvate rimske crkve, ier drugi ,,Doma" ne Eitaiu,) Svakako se
naselieni Za{reb,p"'Viiiiiin] zemrii.-Tako ie ve.inom ntozekazati, da rimokatolidhe hrvatske diece ima-oko rest sto-
su se svesamisva6enaserili. u.pf:len;" i dffi gradovi,i ro tina tisuda (600,000),a od toga preko 300,d00muLke diece,kako
maii Fr;q'gd;i+doJJEir" bili su do_
zagrebadti
graffi *iir.'ir"hi;1;;si"[".-"iv'ii*"i, smo rekli: od iest do detrnaesfgodina,
a u va- Trista tisuia! Ne znam, Etoaiste vi rehli, da vas tko upita:
:"'Sin[iT'r:?,'.?'lix*';;;;i;tu"i;;;Ll;;:i;i,'i'tJsriJi .
A Sto ie biti za !5 do 20 godina od ovih trista hiliada? Ali'kad
' A ima ios i gyo tre6'eteoviek i1_""- to pomislim, meni s6 muti pred odima, ier t'idi* i io5 se
7ezemrjaboiia.Ako tko;"d;G'.u ie mudenikna svie ru,a ciera vi5e.boiimzZlo nama, a niima io8 i gore! A pribroiim li opet i
zemlii, - zaStolt Livotul;;iJi":" u drugoi zensku
qr_!"_i" lr*if, i kratilo, pa Dro ne znam 9!9"r, pa onda i one qvite izpod Sestgodina,,- eto mi
tto;egaiezika i naroda?j lfizu miliiun glava toga sitnisa nase krvi, Sto il eeka u Livotu i
z"^iJi;-#;;;#;#o,
ou neka se 31oim se sprema? Ho6e li i zbilia ovalco patiti, kako mi patimo,
ili ios i, Eo;e?
 ,00 ,,DOM,, G"di^ 3. ,,DOM," 201
Goilinra 3,

Ty nijg dosta redi; ,,Ja ne znaml",nili bto hasni iaukati, da

ie im biti i gore,negoSto ie nama.Tu treba skupiti riu*E. Mudio, ne mudio, dru$o vam ne mo$u redi, ne$o 5to sam
tati se: ,,A StoigT: s diecom?",po ondadobroirro*i.ti"Si ""il ;[- vam rekaot Za nas stariie - sve ie propalo; ostaie nam iedino
Stoi udiniti,uraortr, to, da sebi osiguramo kakve takve stare dane, i to samo tako,
A evo,Stoi kako treba promisliti: - ako nam djeca budu za Sto,
Niig prgTla rie_6,Sto sekale,-d"-ig svaki dan sve to gore, ,,Nu, pa to je ono! Dai reci, Sto 6emo s diecom!"
To ie Ziva istina, ari ne zato,sto bi bilo cielomu svietu .r7" to Prvo svega treba misliti na otlo trista tisuda muLke djece od
gore,- le€o zalo,slc ig cielomuhrvatskomunarodu,cielomu Sestdo detrnaestgodina, To se jo5 ima kad nauditi i uputiti na
nasemuplemenusvaki dan sve to gore! Nas se tt.roi ;;rtpii; drugi put, A ho6ete li da znate, Sto vam je tu uraditi, Sledajte
bjeze1iu Ameriku; nas se narod raz{ale, jer {a raztale t"d,-d;; samb oko sebe: Sledaite tr$ovce i gospodu,u op6e'sve ,,kapu-
niie.jos posvuda tako zlo; ali potrajeli ovak6, ve6,za p"i,-'j"."i ta5e", Stono ie rie6, Svim ie nilma i svakomu ipah bolje nego
sodina bit 6e zlo svakomu tre6emu,komu ;e iol d'',-u; d;a;;; nama. To je stalno, Ne promiSliaite mnogo: Daite muZko diete u
I pamtite, Stovam kazemzMi, koii smo brizu a"ira"."t"i trgovinu, u zanat, u Skolu. Neka se tude svietomn- lak5e 6e se
- mi se neka slobodnostanemosad okretati kao zvrk'iilrllti d&"t;
protuii, neSovi, to mi vjeruite, Samo na dvoie dobro pazile, i to
kao zmiial?_lrqu, - sebe ve6ne mozemo fodiei, ni izbaviti,-iz 1, Nemoite se zaduZiti 5kolaiu6isina, 2, Ostavite barem iednoga,
9yo€azla, Nikako! sve, sto mozemoudiniti, "i iit ei i""us" di"lu_- i to naizdravije{a, na zemlii, na gruntu.
svojoj molemo pokazati puj, sebi osiluraii .u*o 6; d; Nije ovo moi prvi ni iedini saviet, Ali do ovoga ie do6i prvo,
?i","istare dane
pocr -a
ne budemomorali biti tudjinci na svoiemi bez ili poslie, - to ie stalno, I naibolje bi bilo, da se ved sutra uz-
obrazapred svietom, ier ne ie biti ni6ta ee Li$, mogne sve iz5kolati i drugadije pogospoditi,pa da vidimo: Tko
Leno,Dieca_nasa-mg6u ios i za sebe,a nie6tb-i
"iJ",-."" Lu nu, udiniti,
""iAi- ie onda od koga Livjetil ,,,
Ne recite mi, dJvas strasim,kad ste i ;;i .trahu,-i. Malo sam ovo u iadu napisao, - ali moid,a nije ni to zlo,
pi5em-napamet,ili u tutani.-Stoiete vi5e, " k"d
?l: l: na5e€anaroda l;";;
1:,.:ti1" u Americi?! Nem_oite
drugoganarodaima ios i vise u Americi,Ima,-
mi spominjaii,d; i Mali razgovori.
p^"it";'iii Uzeli nam, a mi onda; udri iedan na
tg. i" izselilo pet,.Ses.t "ii
miliiuna.Niemaca,, A*"iik;;l; ;-; Ziuot. drugoSa! Zato nije dudo ovo: Kad
Niemadkuuselilotudiih pet'miliiuna,kao st" fi;; rodnehrvat- koji Hrvat StoSod st'ede,ili postigne,
,nHrvatski ialn', Mi ,Hrvati sami 'Io
:.f"::''rlie uselilobastoiiko tudiinaca,t * sebe dosta psujemo, rnoZda i viSe, drugi, kojri nema, odmah misli:
tilo i iz doma pobieSlo! "til-" ie?omaeihizse- nego drugi, jer nas druSi tako dobro bi meni trebalo. I to ie istina, da bi
Ne pitait-emel ,,?3.stoje.to i kalco ie to?" Mogu vam reii ne poznadu. Tako nleki nadi ljudi mu trebalo. Gdjekoii tomu onda do-
govore, da su Hrvati stra5no ialni dade: To sam ja i bolje zasluLio,
samo ovo: GledaiteJrliiemce!sav su sviet -r." .
gotovo]rpi""iti, (ill zauidni, nenauidni). Za ,,hruatshi Nije ni iudo, jer svatko sebe naiviSe
g.oni
vlada..
fljl_'"fprisvoiili! poliake_ i i aiii. ; Lilrj ial" znade se dalje po svietu, neSo i mjeri. Eto, i tomu onda kaZt, da ie
Niemci ", ilada "jir;";;
li; vlada, goni! vlada goni,
i*'.i
",- ii"1- za same Hrvate. lo hruatshi jal, A niie nikakav ial, nego
.e.uiete
zel' sam niemadlcikaizer (car) govori je to na5a potreba, sirot,iniai nevolja.
treba! iav-nopred svietom: Tako _ Ali ne boite, se nije ta stvar bai
tako stra5na, nego ie vi5e naravskrr, U ostalom ia o tom ,,hrvatskom"
nego stra5na,
!a Sto 6ete, da vam vi5e kai,em?l ialu nisam nikada ni5ta duo u naro-
jll?^bih vam.kaza-o,-Sto, treba da uradite sa svoiom diecom. . eovjek je u mnogih stvarih kao du, nego samo medju gospodom na-
o,, zar
r+n mrslite. da ie to lako kazati?-Do sad se govorilot radi, Zivina, E, sto demo, kid ;e tako! Dok Som: oni se u toj stvari mediu sobom
ie I
Stedi, duvai.ne trosi, pazi-rru slusai- i tako-d;lr". T;l; ;u lasle pune, jedu krave i volovi, fuZe. Ali i u narodu ima iala, oho!
Irepo u miru, tako da se sv€ dave; kolikol Ali to je posve obidni liudshi
dobro.Ali-ho6em"ri ;;-d"li, "", i radi, i stedi,i pazi, ali kad ie u iaslah sve to manje, - ial, a nikakav ,,hrvatski", A tai--liq4:
,pa_sv3iedno mbra u ""s -rviet
Ameriku! Ja b ;; znam.Zlo ie odmah imadu ro$ovi posla! A recite ski jal io5 je €ori od ,,hrvatskofa". Ali
i":ln da se tu svaki sdm vi meni: Kada su bile hrvatske jasle ni niega ne 6e nestati, dokleSod bude
l9l1*o' po sebi ne moze obraniti. zaluduii Pune? MoZda nikadal ,Mi smo sve nevoli- i siroma5tva, Kad dovjek mo-
Drro o tom Eovoriti, koliko si ie svaki i s6m kriv, kad
za vratom ie zlo sama sirotinja. A hako ne bi bili, kad Ee .i- sebi reti: ,,Ziui i dai dru'
su se toliki iz na5ih iasala nahranili! 'gomu iiuieti," - to ie smrt ialu,
 202 ,,DOM" God,ina 3, ,,DOM" 2O3
God,ina 3.

Ali dok ne moZe5 ni sim livjeti, kako pa dajmo za te zaiednidke posle. ie na5ao na banskom stolcu doviek, bodna, t. j, dotle, dok svi Hrvati ne
deS dati drugiomu da livil , , . koliko smo po pravici d:uZni,- ali il1i"-n ba5 niie bilo toliko do banske budu pod iednom vladom, u koioi
radune hodemo da vodimo somi!
ilu6., ier mu niie bila krvovo Po- vladi ire ie biti nijednofa tudjinca,
Dom i rod. Ima li Sto pravednije na svietu od
ir"bnu, ne$o mu je bilo viSe do dasli, nikakve tudjinske gospode.
Hrvatski novci i madZarski ra- tofa?l I tukun ie sjede6i na banskom stol- Dobro, Yi znate, koji ,,Dom" di-
iuni, U 12, broju ,,Doma" razloZeno To vam je ono: Hotemo suoje oti"tio, gdfe sjedi, i Sto je on sada! tate, koliko je ,,Dom" pisao za je-
je, da pe5tanski (madZarski)sabor ne samostalne financiie, ili, kako sam "u
Takva su bila ve6 i Pod novim-za- dinstvo i slobodu hrvatsko{a naroda.
vrata banskoj Hrvatskoj od svake [o- drufi put napisao: Daite nam naiu konom dva Bana: barun Rauh i Lac- Nema broia, u kojem se ne bi barem
rinte 44 novdi6a, kako je pogodieno. muhu u naiu ruhu! iio Prof PeiaEevil. I to su bili ,,ma- spomenuli svi kraievi rastrgane hr-
Ali ni to niie sve. JoS vi5e bride nefo Hrvatski Bani - to su od sta- -izaioni", ali iuite, kako su radili: vbt.ke zemlie, Ta briga za rastepeni
to zadaje svakomu Hrvatu orno: Fit- rine bili prvi hrvatski velikaSi, ne Pripovieda se, da je Ban Rauh na5 narod, koji nema joS jedne misli,
vati sami ne znaju niti ne mopu znati, samo od glasovitoga roda i plemena, ftamo ne€die Pred 30 Sodina) do5ao koji je u mnogih kiaievih io5 taho
koliko ,,Hrvatska i Slavonij"a" ima nello su obidno bili i bogati. Katr<vi u Pe5tu, pa Posietio PrvoSa Yg?r' sliep i neprosvie6en, da ni ne zna
dohodka,_ ier r_aduneo tom vodi ugar- $ _Bani bili negda Subiei, Zrinjski, skoga minfutri. Kad je dosao, javi5-g za kakvu svoiu bra6u, - to i jest
ska vlada! Istina je, od ugaiske Bakadi! To su bili kao vladari. kao orvo*u ministru, a ministar Porudi vjedna bolest svakoga pravo$a Hr-
strane dobiva hrvatsk'i sabor svake kralji, - tako su bili silni, ugledni burrt, neka prideka. Na to se Rauh vata, s koiom 6e mno$i i u grob
godine ,,obrAdun", ali ie tai obradun i po5tovani! okrene i siedne u svoiu kodiiu' a leti. . .
nadinjen u Ugarskoi! A kad se pita Ali niie samo to bilo, Sto su onomu ministrovu dovieku dovihne: Ali. , , dajte mi odgovorite: Ho6e
za moie i tvoje, e, onda - 6udi Bani bili po rodu i plemenu slavni Recite vi tamo, da ltuatshi Ban ne li sto bolie biti, kad budemo svi pod
svakomu bez zamjere kazano- svaki i mogu6i, nello su i po narodnom teha ularshoAa ministra-predsied' jednom vladom i na5om gospodom,
n_asima pravo svoje radune sloZiti. zakonu i po pravicah imali veliku niha!" l- d, i" Bana grofa Lacka ako ta gospoda - ne budu ni malo
Ne 6emo refi, da bi oni u Udarskoi vlast, ,kakve po dana5niem zakonu PeiaEevila pripovieda se ovo: Do5ao bolja, nego Sto su tudia $ospoda?
hotimice zataiili na5e dohotkJ i sebi hrvatski Ban nema, pa bio on baS k niemu u ZaPreb u$arski ministar Sto 6e nam biti bolie, ako nam pod
ih prisvoiili, ali ipak ie ve6a sigur- ne znam kakav velika5. Po dana5- Luka6, pa ie niekako na Pol zaZelio, iednom vladcm bude svima iednaho
nost, i doviek ie mirniii, kad zna, da niem zakonu - po na{odbi - ne da bi gi Ban vodio po kancelariiah zlo? HoEe li onda biti druga pravica
je sAm radunao, U nagodbi se do- zna se pravo, komu ie Ban iednak: u Zagrebu, koje spadaiu pod u$ar- za sirotu i za svako$a slabije$a i
du5e kaZe, da radune o porezu i Je li on kao drugdie prvi ministar, ili skoga ministra, A na5 Lacko, kako neukoga? Pa ako nam bude iednako
drugih da6ah ,ima voditi za cielu ie samo toliko, koliko i svalci drufi ie bio fini i uljudni gospodin, a k zlo i krivo ne 6e li nas to ioS iade
,,Hrvatsku i Slavoniju" financiialno ministar, ili ie pade jo5 manje? Ban tomu veliki prijateli MadZarom, niie boljeti i peli, had 6e suoi suoga
ravnateljstvo u Zagrebu (a ima io5 ima dodu5e u Hrvatskoi toliku vlast, mu drugo udinio, nelio mu ie Po- dniesti i kiivicu mu diniti? - Jednom
takvo ravnatelistvo u VaraZdinrr i k-oliku ima prvi ministar u Ugarskoi; nudio jednoga posluZnika (,,amcdi- Tidttio'' Niie sveiedno, ie li domo'
Vukovaru), ali prvo; tomu ravnateli- ali ipak po dana5njem zal<.ona n'e nera"), neka fa vodi, , . Htio mq ie uina slobodna, i ie li narod slobodan.
stvu ne moZe po zakonu zapoviedati moZe biti nitko Ban, koga kraliu nc tim dati na zianie, da hrvatski Ban To treba razlikovati. - A kad tko
hrvatska vlada u Zagrebu (nefo preporudi prvi ugarski ministar! Eto, nije posluZnik ugarskoSa rninistra. hoie, da bude ne samo domovina slo'
ugarski ministar linancija); drugb, po tom se moZe suditi, da ie prvi Ali pok. grof Lacko Pejadevi6 niie bodna, nego da bude slobodan- i
pig-u novine, da ona druga ra'otta- ministar viSe od Bana! - A imJ ioS bio samo fini velikaS, ili, kako se narod, - I"i ho6e sociialnu Poli
telistva u Hrvatskoj ne Saiju svoiih ovo: Po nagodbi ne pi5e Ban ravno kaZe, aristokrat, nego je bio i boga- tiku. A tko misli na to, da bude
raduna taS, nikomu ni novdila dluZ,an Sto samo domovina slobodna, tai klo
lagrebadkoi financiji, ne{o k_raliu,ako Sto treba, nego mora svoia
ravno u Pe5tu! sluZbena pisma predati- onomu ,,rni- bi se on trebao lclaniati jednomu ho6e. da budu ssmo gosqoda
Kad dovjek sve to vidi i duie, nistru bez torbe", to iest iednomu Lukadu, da i nije Ban, a kamo li, slobodna. Gledaite susiednu Srbiiu:
posve je naravski. da si misli: A ugarskomu ministru, koji se zove kad ie Ban! Tamo su {ospoda slobodna i rade,
zoEto mi ne bismo uodili sami suoiih Sto hoie:-danas si tamo ministar i
,,hrvatsko-slavonski",i tai onda pre-
,:i."f?t To. bi ipak bilo naizgodnii". daie ta pisma kraliu, Po'tom bi'eo- Politika. radiS kao ministar; ali sutra dodie
Dlr blsmo_liepo sigiurni i u miru, kad viek sudio, da ie Ban manie i od sva- Sto ie to ,,sociialna" politika? druSi ministar, koi,i mole tebe baciti
blsmo znali; toliko smo ubrali, toli!<o koAa ugarskoga ministra. Pa i zbilia U 12, broiu spomenuo sam na koncu u timnicu, moZe le dati strieliati' ili
potro5-ili,_ A mi imamo na to i svoie ovu ried:- ,,iociialna politika". Vi obiesiti. Zar ie iedan srbski ministar
prauo! Ne moramo se mi zato ras- ie bilo ugarskih ministara, koii su
mislili, da je Ban pod njima. mislite moZda, da ie to Bog zna Sto, bi6 okovan u tamnici, i to ni kriv'
kr.stiti s Ugarskom, trrad smo ve6 Ali sve badava! Ugarshi su mi- a nije. Odmah 6ete razamieti. ni duZan ni5ta osim to$a, Sto niie
tolrko stotina Sodina u zaiedniei nistri postali od iuEer (t, i. od god, PiSe se i Aovori kod nas ve6 htio onako plesati, kako ie novi-mj-
Neka ostalu zaiednidki posli, doh 1848.), a za hrvatske Bane znade nistar svirabt A gdie moZe ni kriv
je to potrebno (tako kaZe i na€odba), $tgo i dugo: NL 6e biti nista, dok
sviet ved tisudu godina! Pa kad se Hrvatska ne bude siediniena i slo- ni duZan dopasti tamnice jedan mr-
 204 ,,DOM" God,ioa 3. 205
Godina 3, "DoM"
nistar, Sto se moZe dogofiti drug,ima" turskom vladom, i to ve€ preko 50O io5 ,,umietenjaci", a ,najobidnije im
dLarA"bilo viSe, neSo svih dru$ih na'
koji nisu ni panduri! 6!odina. Pred 100 godina po prilici se po sviett kaZe ,,vegetarijanci" (Sto
JoS samo ovo ; Tko ie za slc- podeli su se dizati Srblji i Grci, -oteta
poslie roda zaiedno. Ali u ,istinu stoji stvar
ovako: U Ugarskoi ima bi ie hrvatski reklo ,,biliojedi", ,,zeljo-
bodu naroda, tai je i za slobodu dc- i Blgar,i, a tek nedavno je Rumuna 4,200.000 iedi"). Uza to, St"o ne jedu nikada
movine i ier tko ie proti tomu, da Herceg"Bosna,Pod Turdinom je ostao Slovaki 3,ooo'ooomesa, ne pu5e i ne piju vina, niti
iovlek dovjeka davi i krivo mu dini, komad od Crnofa do na5egiai Jon- Niemaci 2,500.000 druSoga ZestokoSa pi6a, Ali [lavno
kako bi tomu moSlo pravo biti, ako skoga mora, Hrvatd s bra6om 1'010,000 im je to jesti mesa, I ne samo,
-foSa cieli narod stenje u jarmu dru-
iedan Danas evrop,ska politika ima Ru5niaki 500'000 da sami ne iedu mesa, nego drZe
naroda?l mnoEio posla s n,balkanskim naro- Bulgari 80.000 skup5tine, izdaiu kniige i novine !
dima", A ima posla zato, Sto su se svih 11,290.000 prodidu i naui.aju: Ne iedite mesat
Sviet. ovi narodi nedavno oslobodili, pa se
ne znadu vladati, i za to se druge Po tom bi bilo Madlard, Zidova Ovo ovi ljudi ne rade samo tako,
Balkamski narodi, ,,Balkan" se -i i cioana nie5to Preko Pet i PoI (a neSo imadu i razloSe,z_aono, Sto So-
turski zove visoka gora dolje na de- driave- u niihove posle mie5aju - Kako- voie, naudaiu i dine. Oni kaZu prvo
pletu. Sve su balkanike drZave (Grd- n 6to^ i'pol!) miliiuna'
snoj strani Dunava do CrnoSa mora. dod bilo, vidi se, jasno, a to i Ma' svegla,da meso u nieku ruku dovieku
Bugari ju zova ba5 ,,Stara ,Planina", ka, Eu{arska i Srbija) u velikoj ne-
prilici za novcet neprestano mole od Ezari sami priznavaia, da madZarskih Skodi (to niie istina, ier se i Zivo-
S jedne i druge strane visokoj toj seli nestaie. U deset posliedniih {o- tinie mesom hrane, - a to ie Bog
gori (visoka je preko dvie tisude me- evropskih novEara novaca, ministri
uviek putuiu i ,,sklapaju zajmove", dina propalo je preko 500 madZarskih odiedio); dalie kalu, da ie to krvo-
taral - i,ivu Bugar,i, rPo toi gori sela:-naivi5e ih se Porumunilo i Po- lodtvo - klati i ubi'jati Livofinie: to
zove se i cieli komad zemhe od pa ako ne dobije novaca, - odmah
slovadilo, a nieSto i poniemdilo' Oso- dovieka nieka,ko poZivinduie,
na5e6ia sinjega rnora do CrnoSa dolazi drugi ministar, To daie mnogo
prilike evropskim politidarom, da se bito ih Autaiu Rumuni, ili bolje Ru- Kad biste htiell znati, Sto treba o
i od Dunava dolje na Ju€ do munke: kad se Rumunka udaje u tome misliti, ia bih vam rekao ovo:
JonskoSa(grekoga)i Egejskogamora mie5afu u balkanske stvari,
diiu bilo kuiu, - ta je ku6a rr7' trma nas svakahvih, Ima nas i takvih,
- sve se to zove Balkan, ili ,,bal- Ali ,i'ma joS nje5to. Od glavna
munska! koii ne moZemo $ledati, da se kolie
kanski poluotok". To je ve| tal<o tri kr66anska naroda na Balkanu -
svaki hoie da bude prvi i da dobiie Jedan Eoviek, pa Sto moZe svietu! pile. Ali danas, $die se u ratu Pro-
obidaj, da zemljopisci zovtr evrop-
ono, Sto 6e se s vremenom Turd,inu To se ie vidjelo pro5lih dana, kad ii"u. tolika liudsha krv, - Zallli
ske poluotoke po Slavnoj gori. Tako
se ,,pirenejskipoluotok" (to ie onaina joS oteti, Osobito vrebaju sva tri, je
ie obolio
obolio enslezki krali. a sve ie
enolezki krali, ve6 prolievanie Zivoti{ske krvi svakako
kako bi do5li do znamenilola primor- bilo pr,iredjeno za slavu, kako 6e se je prerano,
zapadu, pdje Ziva Spa;njolci) zove po
gori ,,,Pirineji"; Taliianska se zove io5 skoSa grada Soluna (saloniki). Zato kruniti. Koliki su se ljudi pripravili
i ,,apeninski poluotok", jer se Slavna se mrze Srblji s iBugarima, Bu$ari s i koliko potro5ili u nadi, da 6e io5 Daie se na zrlanle.
gora u Talijanskoj zove ,,Apenin". Grcima. A joS vi5e smeta to. Sto su viSe zashtlitil Pripravio i narudio'
Jedan rt ili ro$ balkanskoga polrr- llr56anshi popovi u Turskoj veCinom recimo, Sostionidar silno meso, vo6e ,,Vrhbosnitt; da se ,,Donx"nikako,
s ni-
otoka protele se tik do Aziie,itu stoji Grci, a i patriiarka u Caripradu ie 'Ult"-iJraifi i na nikakav nadin
i druge stvari, koje se dugo ne drZe; oodnipo5to
a katr<oi ne bi, kad 6e toliki sviet na- ne te. U onoj smutnii
Carigrad (Konstantinopol, ili kra6e Grk. I,,inteligencija" ie vedinom€rdki.
grnuti u London! Naiedanput krali sr rt, Jeronimom dolazile su dovieku
turski; Stanpol, Stambol ili Stambul), Trela ie stvar - ,,arbanasko
pitanie", t, i. ho6e se i Arbanasi oboli, ne 6e biti parade, ne 6e biti na pamet svakakve misli, Pa ie to$a
Na cielom tom Balkanu, koii je niti silne one svietine. Koliki su radi do5io i na papir' (Lako ie bllo onima,
za tretinu manii od drZave bedkoga osloboditi, kaho su se oslobodili
toga zakukali! Silne su trgovine, So- koii su mudto Strtjeli,) Ali we to
cesara, Zivi preko 15 miliiuna ljudi, i Grci, Srbi i Blgari? Eto opet posla
sti'one, a i banhe propale, A kako je nije tako stra5no, Pa se zalo. ne
to preko pet milijuna u Turskoi, oko za polilidarcl u Englezkoj silni novac, osjetit 6e se moramo svadiati i psovati, netlo-tlepo
detiri miliju,na u Bufarskoi, po dva I Madiari propadaiu, kako pi5u to malo i po cielom svietu. razla{ahi, pa 6e se moZda $diekomu
miljiuna i ne5to vi5e u Srbiji i u niihove novi,ne. Istina ie, oni su go-
Grdkoj, preho poldrug miliiuna u otvoriti odi, a moida i ,,Uomovu
*
flerce$-Llosni. A ako Balkanu prira-
spodari u Ugarskoj, pa su i narod Sva5tice. uredniku. Samo liePo - s rdzlogom'
popisivali, kako su htielir tkogod je ako ih imamo . . ' Psovke, izra$ivanie'
iunamo i,o5 sve do Save. motamo znao i rieE madZarski, ubrajali su ,,Protumrsci," - Tako bismo mogli
- pa bilo i za Salu - nazvati ljude, podmetanje,bies i t' d. to ve6 Poka-
mu prib_roiiti jo5 i Dalmacilu i dio ga mediu Madtare; Zidovi su se sami
banske Hrvatske. Izuzmemo li Turke, koji ne 6e ni da okuse mesa, i baS zuie nemo6,
nudili MadZarom, a drugi neuki sviet su se kao zavielovali I zakleli na to, A tko ho6e neka se svadi i
Grke i Arbanase, na cielom Balkanu nije protiv toga moglao niSta. Na tai
iivll Hrvati i bra6a im Srblji i Blgari, Takvih ljudi ima dosta po svietu, .pr"*" ,r" rat. ,,Dom" ima io5 i
nadin nabroiilo se ,,Madlard" preko
i njih. ima daleko preko poio.'ic"-rrud osam i pol milijuna, a sve$a na- Pa imadu i svoia drtZtva. Zovt se drugoga posla,
lurcima, Grcima i Arbanasima, roda ima u Ugarskoi 16,838.000
Cieli Balkan bio ie do juder pod (blizu 17 miliiumJ, dakle bi Ma'
 246 ,,DOM,' Go'd,in,a3. Gocl,ina3' "DOM"

Stoie novadomai po svietu? nade im taliiana5i ne dadu ni do

hrvatski
je r Za{rebu. mnogo Hrvata i tako
$o-vore' ostalo bez kruha
- u svom domu, a
svuda po domovini drlati skup5tine ii"tti, ako ho6e-ia
MadZari ie ostalo namje$tenih sva
Po hrvatskoj zemlji. za tu stvar, iii[ii iu pae" ukinuti tri nasa izbora' i novine, pa su
I'Taliianasem Pomaze ciela Tali- sila, Zato su doznale
Pi5ite ,,Domu", tazumiete li, da mi svojim ustale na obranu zakona, ier po za-
Narod,, , mora mirno i strpliivo
to velika stvar, i razSovarateli ianska,'_- Pomozimo i moZe MadZar sluZiti u Hrvatskoi
6ekati, - pi5u osjedke madZaronske ie u istri: sietimo ih selojim konu
se o tom, i Sto liudi kala, Znam, fi;;;l;t" onda, ako nema Hrvata,
novine ,,Dart" - da vidi, kako r3e pa Posaljimo . na samo
da vam ie telko primiti se pisania, ;;;;;; "Dom"' Odpu5teni liudi bili su i kod
,,narodna" (1, i' mad'iaronska) ,,stran- osobito sada, ili na koie druSe. novlne za nasu Bana, pa im je rekao, pi5u novine,
ka i,zvriili svoj poziv", ,,Narodna Sdje su ruke telke od. i Metoda"'
posla, - dajte ipak! Dajtel si"i;k",,DruZbu-Cirila
"---O
stranka, ne treba, da ju narod ali da on ne zapovieda Lelieznici' Ban
ovaj das
U Splitu (u Dalm,) dri,ala se dne Hrvatima u Argerici pi5e nietko (nagodba)
poti6,e.Mi se u nju pouzdaiemo, , ," Amertct; ie kazao tako, ali zak"on
6, srpnia, 'na blagdan sv. slovjenskih iz Niu-Jorka (New-.Yorkau l<aZe ovako;
Daklel narod mora mirno i str- stvari, i to;- da ih ima
pljivo dekati,d,a uidi.., Ali 6e onda
apo5tola Cirila i Metoda, velika skup- "".fo'lul".tne Pismenih; da ne znadu ,,S 45, Sredisnja vlada nastoiati
Stina, koja ie odludila: da se k sv, i;;;" ;;t;'ica 6e, da u obse$u kralievina Dalma'
biti kasno gledati i ziiati, kad bude ocu papi po5alie it-if..f.t"gu ,unifa, -pa da zato moraju
- poslanstvo, koje 4,e cije, Hrvatske i Slavonije sporazumns
sve gotovo, dragi moj mudrijaSu ga
umoliti, neka odredi, da se po di- ;iti nZit.z. poslove, koiih niiedan postupa sa autonomnom vladom istih
osjedki! Zato, ljudi, kako sam vam
tavom hrvatskom narodu sveta sluZba drudi narod (a kamo li Ameridanin!J kralievina".
ve6 rekao u 12. broju: Dogovarajte at obavlia' DaliekaZe, da mediu
se i spremaite onako, kako sam vam
boZja r svih katolidkih crkvah obav- "L-e%
Hrvatima ima preko polovice piianica ,,SrediSnjavlada" - to ie ona u
lia u staro-hrvatskom ieziku, a u zapovieda Zelieznicii u Hr-
pisao, i pozovite k sebi svoga za- glagolskom
pismu. - i zlodinaca,a svaki peti da se raspita Pe5ti, koia - afi kad ho6e ,,postupati",
Popa na toi hrvatske diece vatskoj;
stupnika, bio on madiaron, ili kakav sa Zenom,Tri detvrtine
skup5tini nije bilo nijednoga, i"r Hrvatskoi, iml
drugi; a kad obavite poljske poslove,
su im biskupi zabranili, Ali su u Americi - ne znadu ve6 ni riedi t. i. Stogod odrediti u
se' sporizumieti s autonomnom,- t. i,
neka dodje k vama i neka vam kalct
zato bili malo ne svi nadelnici, a na hrvatski. Napokon p,iSe,da Ameridirni
Sto misli i Sto kani kakav 6e glas a$enti bezdu5no va- domidom vladom, ima iu uPitati' ito
Hrvate mrzet a
delu im splitski nadelnik Mi1i6. - O Na delu doma6oi vladi stoli
dati za na5e novce. Od toga ,nikako
toj stvari re|i 6a vam druSi put viSe, raiu i gule, Medju tim bezdu5nirn misli i t, d,
- dakle sredi5niavlada ima-upi-
ne popustite, ier 6ete biti sami krivi aCentimi ima, kaZe i mnogio samih Ban,
a za danas ovo: Nikakve nade nema, bilieZnik u tati Bana. Pa kako miesto bana obav-
svomu zlu. H"rvata, kao nieki biv5i
da bi Rim tako skoro dopustio suim ljaju njeke poslove tri njeSovaodjelna
Premda madlaroni traZe, od katolidkim Hrvatom sv, sluZbu boZju Hrvatskoj i nieki novinar.
tako ie veC davno tre-
Ugarske samo mrvice i u njeku ruku u starohrvatskom Je li sve ovo istina. to bi narn predstojnika,
ieziku. Kad bi to mo[iao javiti koii na5 Eitalac iz Ame- Lalo osnovati detvrti o'dio za one
milost, a ne naSe pravo i krvavu Rim dopustio, - u niem bi se mo-
posle, u koiih se sredi5nja pe5tanska
na5u muku, - ipak ih treba pohva- ralo sve preokrenuti, rikJ. Svakako ie vet zadnii das, da
sporazumieti s doma6orn
liti, Sto su u bedke i pe5tanske no- U dalmatinskom sabota u Zadru se osnuie nHrvatstrra Prekomorska ilada ima
ako iro6e kod nas postupati'
vine dali od sebe Slas: do ne te postavio zadruga.., o kojoi je ,Domo davno vladom,
popustiti: Ne 6emo, kaZe, popustiti, ie novi prava5ki zastupnik ve6 pisao, a za njim i io5 iedan list, Kad bi tako bilo, istina ie, ni Ban
don Ivo Prodan dva zahtjeva: 1) da bi ,,zapoviedali"
p_a neka se i ne pogodimo s Ugar- se svetkovna sv, na5ih apostola Ci- Ne 6i li ameridki ,,Branilc" ili ,,Na- ni doma6a vlada ne
i,elieznici, ali bi svakako znali, ito
skom! Molit 6emo kralja, kalu, neka rila i Metoda proSlasi narodnim blaf- predak" kazao koiu o svem tom?
nam on sudi, jer ni on za stalno ne danom (kako se tamo radi, i bez niihove volie ne
Grad Zemun, u dolnjoi Hrvatsk'lj,
ie sada na pr, blagdan se tamo moSlo PostuPati. - ako
de mo6i vi5e trpjeti, da nam se dini Stiepan kraliu); 2) da zastupnici medji srbiiansko-ugarskoi,bio i" o4 bi -
htielo raditi Po zakow't'
takva krivica. - Ako u istinu tako u"sv. dalm, saboru ne prisiZu vi5e vier- davnine na glasu kao trgovadki grad' bi se 6e se u Zagrebu
O toi stvari dtiat
misle svi madtaronT, onda to vi5e i nosti cescru (bedkomu), ne{o hraliu Danas od nieSa nema niSta, - a
nisu madZaroni, ne{o narodni liudi, hrvatskomu. - dne 13. o, -i, iavna Pudka skuP5tina'
Obadvoie posve u moglo bi biti, ali madZarskatrSovadka -
pa 6emo im viknuti: ,,Zivielit", - politika sve navra6a na Pe5tu. Zato ako iu oblast doPusti.
redu. ,Austriianski cesar<(, ako niie
kud posao u redu obave.' Ali za ugarski i hrvatski krali, - nema ni
5o€a --nemoimo ,,mirno i strpljivo u banskoi Hrvatskoj, ni
se je zemunskozastupstvoobratilo na
hrvatski sabor s molbom, u kojoi sve
Po slovienskomsvietu.
u Dalmaciii
dekati", nego oniko, kako smo s" lo razlaZe, ,,Dom" 6e drugi .put izva- | Ruski car Posve se ie sPriiateliio
nikakvoga prava.
dogovorili: Zovimo ih k sebi. neka JoS se javlia iz Zadra veseia diti njeSto iz toea razlaganja, a danas I s bu€arskim littetom Ferdinandom'
i narodu i pred licem naroda kalu viiest, da su se svi prava5i (Biianki- moZe kazati samo to; da u zemun- | koii Je nedavno bio kod cara na
i_obe6aiu bar"ttt onoliko, koliko su novi i Prodanovi) sloZili, skom zastupstvu mora da ima barem I Dok nije knez Ferdinlnd
dali u novine. glava, po5tena du5a i ""iif,i"i*.. oliko godina svo$a sina Bo'
U istarskom saboru, koii ie ove iedna mudia I ii"a "i"t
U Zagrebu su mladji na5i poli- {odine sazvan u Kopar miesto u nieSto kuraZruje srce, - kad tako I iisa dao iz rimske crkve prekrstrtr
pravoslavnu, - niie mu 9a! vle.',
tidari drZali ve| iednu skup5tinu i Pored, ima od 33 zastupnika 9 Hr- znade razla{ali, Iu
pristali takodier uz misao, di treba vata. Hrvati dakako ne mo{u tu niSta, Od ZeliezniEke sluZbe odPu5teno I tovao. Sto sve ne mora doviek raor
 ,,DOM." Go,alina 3.

oolitike! (Tako se ie k6i crno$orsko$a

Ln ru, Jelena, iz Pravoslavne crkve
koja niie upre6inuta nikakova Livina,
a ipak idu: tiera ih oSani,ili elektrika. .. sfir 6l'!kt/t,*f;6,1',pi*.6
i,r"niffi
=:==-
prekrstila na rimsku, kad se ie uda-
iala za taliiansko$a pr'inca' Da se
Ima ih ve6 i u Zagrebu, a iedan vozi
putnike od Ogulina do Plitvidkih ie-
takovih samovoza: tko de prvo do6i
UVa\b
niie, ne bi sad bila talijanska kralji-
Za rzvral do6i de car Nikola o do iPariza do Beda, Putem se dogo- Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
"u!l
BoZlln u Rirn. dilo mnogo nesre6e: nieki se preva-
U Ruskoi ima sveudili nezado' lili, drugima os pukla, tre6i se su-
voljstva, nem,ira i bune' Zato ie cat dari5e s kolima i t. d. ViSe ie liud,i
ostalo na miestu mrtvih. NajbrZi
odludio pozvalL na v:iete baS onakve
samovoz prevalio ie 90 (devedeset)
Broi 14.
liude, koji, su ,,sumnjivi" (ier su ih
oblasti ocrnile), pa neka otvoreno kilometara za iednu uru. Dobri konii
katuz gdje ie zlu korien. Ministri su, trebali bi za tai put najmanje pet velevlast.
Sedma
do Sest ura,
naravski, proti tomu, Ali ako ie to
Iz Ugarske se sele i i,ene u Ame- Priu1ile se na to, da osim nadpisa nad kqiim razgovofom
zbilia car odludio, dut 6e bome, Sto -7 a onda
jo5 niie duo o svoioj Sospodi! Dao riku, i lo za polovicu toliko, ko'liko u ,,D-;;;; proditat" igs deset do petnaest redak\
Bog, da bi samo Sto hasnilo! rrruLkarcL One se i ne vra6aiu nikada, ori."lt", akb vam se bas ne dopada; a nemojte proditati samo
ier se poudadu. ;;6ir. pa odmah dalie, ako ne razumiiete, Znate, da naivi5e
Po tudjem svietu. Jedan burski generalr starac, ro- ;;# i*i pod tvrdom korom bas zdravo drvo, a pod tvrdom
dom Poljak, bio je ovih dana u ZaPre-
Taliianski krali Viktor Emanuel
bu i pripoviedao jednomu novinaru fi;k-,, iez1ra ili iedrka, Dru$i pul za to ne 6u ovako
krenut 6e sutra ,na put u Petrograd, "drurru
obilazitl i maziti vas, ne$o 6u odmah na pravi razgovor'
svoje doZivljaje i muke. Ako ne bude
ruskornu caru u posiete. O tome
morao prise6i vjernosti englezkomu Znate, da se je ,,Dom" vise puta tuai,o,d.- t9 smiie to i to
6emo drugi put io5 kofu kazall
kraliu, vratit 6e se u Afriku; ako bude, pisati; moida se ie i varao,-ali svakaLoj" i9poia.o, ier.tko se
Arbanasi su poslali svomu go-
spodaru, sultanu u Carigrad, molbu:
prodat 6e, Sto tamo ,ima, - a ima ia vrude opede, tai i na mrzlo pu5e, A ,,Dom" i9 vi5e puta znao
mno$o, a niko$a nemar kad su mu osvanuti u-bjelini, kao da nije ni5ta ni kriv ni dui'an ' ' '
neka im dade za glavara njekoSa Englezi ubili Zenu i poubiiali djecu,
Kastriotu (tai da je potomak slavnogla U Ruskoi nema vferske slobode, A zasto to? - zatoz Ne dadu pisati sve, Sto bi se dovieku
Skender-bega bana Kastrioti6a). Sve pi5e saraievski list ,,Vrhbosna"; a htielo. -'A-zasto ne dadu? Zat9, kako da vam kaaem " ' Ne, ne
se to snuje u Talijanskoj, Adie nai- da se dale sloboda, polovica prostoga *og., na6i prav e fieli" , , , Moid.a iete se sami dosietiti, kad vam
vi6e Zivi udenih Arbanasa, Da smo puka prie6i 6e k ruskim staroviercem,
mi ,Hrvati svoji, Arbanasi bi davno vi\e razlolim,
a rpolovica gospode u rimsku crkvu. -
bili rra5i, kako ih ie KaEi6 i brojio - Dao BoS, ier bi onda bilo katolid- Napisaosam gore debelo:,,sedmavelevlast"'-A sto i9 t9?
k irama. kih Rusa vi5e nego Talijana, pa bi To'vam ie o-vo: Danas ima Sest dty',avau Evropi, hoig t:
Razne viesti. jedanput i koji Rus mo,Elaopostati zovlr velevlasti ili velike vlasti, ier su velike i ier vele t' i.
parpa(do sad su malo ne svi pape bili mnoso mogu. To vam iez tl Ruska, 2l En$lezka, 3) Ftancezka,
Englezki krali pi5u novine, ne Talijani), a bilo bi i ruskih kard,inala. a) NiZmadt<a,S; Astro-Ugarska lli dr'ava bedkoga cesara i 6)'L'a'
6e nikako ozdraviti, Od iste bolesti (Danas imade 30 milijuna Taliiana, a
umrla je i njegova sestra. DruSe opet 230 miliiuna, t. i. osam puta vi5e
tilanst<a,Bez'oilhvelevlisti nemo1enikomu ni vlas s $lave.pasti,
novine piSu, da mu ie bolje, pa da drugih katolidkih naroda, po svietu'
-,"t ti Sovjek,Mi Hrvati n, pr, mo1emose, kako ono Niemac
6e se kruniti oko 15. kolovoza, pa ipak svi ovi narodi zaiednonemairr kaZ., ii glavu'postaviti za svoiu slobodu, - ni5ta ne 6e biti,
"o
Ruski ministar od novaca (finan- toli[o kardinala, koliko Taliiani.) Ra- ako nam ielevlasti budu protivne, A ako se ove velevlasti sutra
clia), Vitte, ljetovat 6e ljetos u na5oi zumije se, da u rimskoj crkvi vladaiu sloZe,- Turdin 6e morati seliti iz Cari$rada, kako je. m.orao.se-
Opa_tlji (pri moru u Istrrij. i zapoviedaiu kardinali s papom. llti iz na5e Bosnena nedavno s otoka Krete, PaEe io! i vi5e: Ako
Utrka na ,,samoyozun',,,Samovoz" Vrudina je u Zagebu dose{la do
ili ,,automobil" - 1e su kola, pod 46 stupnieva C, se ve6ina tih velevlasti sloZi, one bi mo$le sutfa podieliti Austro:
Ug"i.k", i" e"t" a.tl poattiemca,MidZarepodRusai t, d.,,1ll
[.-il-a;;d;ii.. tz"Hr'Lte nepitaiie;-jer seoni nebi dali nikuda:
HS Predplatnici ! PolovicagodineI A oni bi ostili To bi niSta bilo,
eudho i"T g" tako ve6do-
- Svi brojevi od poietka mogu se dobiti. - grdll", t"asti onopted stoi nieStovi5e$odlnatri velevlastipo-
"ieritl,i ""
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu.
 2to God,ioa 3. Godifum3. ,,DOM" 2tl

dielile Polisku. (Jedan dio dobio ie Prus, drugi dio Bed, treli Ali ne treba misliti, da kniige i novine pozivaiu liude na
dio Rus,) orulie, pa da se zbilia diZe kakva vojska. Ja ne znamt ie li se
To ie tih Sest velevlasti, JoS samo malo, pa 6emo dalie, to ikada gdie dogodilo, pa se toga ba5 i ne boie oni, koii na
Niie svagda bilo Sest velevlasti. JoS pred 30 godina bilo ih ie tisak paze, Ali puSka i sablia - to nije jedino orulie, Ima io5
samo pet, ier ie Taliianska bila Sto pod Bedom, Sto pod papom, iedno oruZje,- a to ie misao u dovieku, Knjiga, ili novine do-
A io5 prvo niie se za Rusku u Evropi pravo ni znalo, nego ie nesu dovjeku misao, zabijumu ju u glavu, i ona onda dalje kopa,
niekakb miesto nie bila Svedska velika vlast, dok je nije ruski ruie, nema mira, Jedan doviek raz$ovara s dru$im, kaZe mu
car Petar Veliki (pred 200 godina) potjerao sa suha na more, JoS svoiu misao, - i mediu ljudima nastaie drugi Livot i misao se
prvo
- bila je ptva velevlast Spaniolska,a sad je niSta, Siri'i sve vi5e i vi5e dozrieva, dok napokon ne dozriie tako,
Stalno ste vel neuztrpljivi, da vam kaZemzkoja ie to sedma da od misli postane din, djelo, Od kada na svietu ima kniigd i
velevlast, - To su vam knjige i novine i u ob6e sve, Sto se pi5e novinA, od onda ie sviet naglo drugadiji postav, i to u mnoSim
i tiska: tisak ili 5tampa - to ie sedma velevlast, ier tisak, ti- stvarima, Jednom fieEjw Kao 5to dri,avna velevlast kre(,e i mide
skana rieE, t, i. kniige i novine mogu toliko i tako su ialce, kao svoju vojsku, tako i ,,sedmavelevlast" od papira kre6,e,mide i
i svaka druga drZava, koia ima veliku vojsku i veliku vlast, To vodi svoju voisku,
je vet, dosta davno njetko izrekao, pa danas ved svaki ikoliko Ali osobito je vriedno spomenuti iednu stvar, po koioi ie
prosvie6eni doviek zna, kada tko kaie ,,sedmavelevlast", da to . ta ,,sedmavelevlast" vrlo pogibelina svakoi drugoi vlasti, A to
znali tisak, tiskane knjige i novine, ie ovo: Pred knjigom i pred novinama - nema taine. Od lcad
Ja znam,vi ne vierujete, da bi knjige i novine ikoliko moSle, ima kniiSA i novind, - nema te stvari, koia se ne bi prvo ili
a kamo li, da bi mogle toliko, koliko moZe ciela voiska velike poslie d,oznala,ili barem naslutila,
koje drilave, Ne vierujete, naravski, ier ne samo Sto ne znale, A to je velika stvar, Vi i sami znate, d,a ie najlakse Sospo-
nego si toga ne moi,ete ni pomisliti, A ipak, vidite, kazat 6u vam dariti i zapoviedati onomu i za vrat drlati onoga, koii ni5ta ne
ovo: Kakogod iedna driava drugoi strielia i drugadiie ubiia voi- zna, kojemu ie sve taina, Kolilco su liudi drugirn gospodarili i
nike, - tako, od kada je na svietu postala ona sedma vlast (t, i. zapoviedali i jo5 im Sospodarei zapoviedaiusamo tako, Sto su ih
kniiSe i novine), od onda sve vlasti na svietu strieljaiu niezine varali, 5to su im istinu tajili! A dim se istina d,oznala,- bio ie
vojnike! Vi se moida dudite, a ia vam i opet kailem, da je to honac i krai vladi i gospodstvu!
istina, U prvo vriemenkad su Ljudi izmislili tiskanje knjiga, nitko Na koncu bi vam morao kazati samo joSjednu rie1, i to ovu:
niie smio bez dopustenja tiskati nikakve knjige; a tko bi se Danas seliak uza sve to, Sto on hrani i uzdrlava sav ostali sviet,
usudio, - smrt €a ie dekala! Smrt! i uza sve to, Sto ima iake Sake, - seliak danas malo vriedi,
,,Pa za5to se tako boie kniigA i novind?l Po 6em bi kniige vrlo malo, Govori se dodu5e,da su seljaci uz pLemi6,e, sve6enike
i novine bile tako jake, kao vojska?!" i gradiane postali detvrti stalel,,kako je ono i tisak postao ,,sedma
Promislite malo: Knjiga i novine - toga se moZe tiskati velevlast", Ali daleko smo ioS od toga, da bi seliaci toliko vrie-
tisuie i tisude komada, Sad bi prosudite: Jedna misao moZe se dili, koliko vriede drugi staleZi,Daleko smo, -- ier seliak nema
dati na znanjetisu6amai tisu6amaljudi! Je li to mala stvar?! Gdie znanja, A da ima jo5 i znania,- kako je svoj na svome i kako
1e taj general i voivoda, koji bi mogao na iedan put zapoviedati on iedini, ho6emo li pravo, llvi od svoie muke, - seliak bi bio
tisuiama vojnika, i to tako, da ga svi duiu i razumiiu?l To{a ne - sedma,ne6!oprva velevlast!
nema, A onaj, Sto pi5e i tiska knjige, - tai moio I razumiiu To 6e jednom i biti, Kad ia u to ne bi vierovao, ne bi
$a ne samo tisu6e i tisu6e ljudi, koji bi bili gdjegod na okupu, ovoga ni pisao.
ne$o niegovu ried i misao jednako razumiiu i oni, koji su stotine
i tisuie lrilometara iedni od drugih daleko! Pa nije samo to, nego TudiincimedjuHrvatima.
io5 i ovo: Razumiiu ga danas, razumiet 6,eSa sutra, i za godinu Nastavimo razgovor, Stosmo ga u posljedniembroju zapoEell
dana, i za stotinu'go-dina- tako, kako gaiazumiiu danai! Sad Prestali smo na pitaniu: MoZemo li mi mali Sto proti tomu,
ako svi ti ljudi hoie i da posluhnu ono,lto eita;u, - lcolika se da nas tudiinci ne railod,e i ne ogule?
to voiska mole diii, i to sa svih strana! Pitao sam: MoZemo li Sto proti tomu mi mali, t, i, mi se-
 212 ,,DOM,' Godio,s 3. God,ioa 3. ,,D't)M"

ljaci teilaci, pa zanatnici-i trgovci? Pitao sam tako zato, ier se da nas tudjinci ne raztole i ne obladaju? - MoZemo redom ovo:
mi ne molemo nadati, da bi nam u toi stvari pomogla vlada, 1, Budimo bolii od tudjinaca. - Radimo, a osobito ditaimo
Natuknuo sam vam, da pruska niemadka vlada goni Poljake iz ito vi5e i Sirimo hrvatske kniige i novine, - Ovo drugo treba da
rodiene niihove zemlje,- da ne raztole Niemaca, koii su polisku dinimo zato, ier -katem po stoti put - na neznalici svatko ia5e
diedovinu prisvoi',li, euie se, da i Ugarsk_a-vlada radi dosta, da i zapovieda mu, Znate onu: Tko niie vidio crkve, tai se i pe6i
Madlare oduva od raztod,enia,A svaka vlada i moZe u toi stvari klanja, To vam je neuk dovjek: ni5ta ne zna, pa previ5e drZi,do
mnogo pomo6i, Promislite samo, koliko vlada mohe u toi stvari svakoga tudjinca, skida pred niim kapu i s6m mu se podlaile i
udiniti samo tim, ako namie5tau sluZbe samo prave korenite do- pokorava. To ie sramotno! Ali nije samo to, nego jo5 i ovo: Iz
ma6,eliude, a ne hoiekakve, kako se kale, ,,dotepence", Prosu- hrvatskih knjiga i novina saznat 6emo i to, koliko ima nas Hrvata
dite, kako bi bilo, kad bi svi Einovnici i odvietnici bili pravi do- i na5egaplemena; to daie dovieku vi6e kurai,e, kad zna, da niie
mali Hrvati, koji su ba6 vierni sinovi domovini i narodu svomu, sdm, da nas ima viSe, i to udenih i bo$atih, - kako nas i ima
koji baS onako iz srca liube svoi dom i narod, ier su se mediu nas Hrvala, Zato
narodom rodili i odgoiili, pa im ie drag svaki trn i grm, a mila 2, Ne bojmo se! - Samo se sloZno drllmol Ako nismo prvi,
im svaka ried narodna. A onda io6, kad bi i sve male sluZbe nismo bome ni zadnjil.To mora znati svaho na5e diete, pa kad
imali pravi starinski domorodci, - koliko bi se svieta zadrl,alo mu se stane nametavati i naturavati kakav tudjinski dotepenac,
u domovini, a ne bi bieZ,alou tudii sviet! Koliko ie potrebno. hoteii nam pamet soliti, ili pade rukom posezati za na5im, ili
podvornihd i sluga kod raznih oblasti i kod suda, koliko ima stra- se prditi i koditi, ili samo i zaprdavati, 6tono ie fied,,- pokaZimo
i,ar6., Zand"ar6.,i t. d, i t, d, A onda priradunaite io5 miesta kod mu odmah, tko smo i Sto smo, to iest: ni prvi, ni zadnji, ali na
poSte, ielieznice, i io5 koiekuda, €die vlada i oblasti mogu dati svome domu svakako smo prvi! To treba da osieti od nas svaki
mjestan kruha i Zivota! tudiinac: da je tudjinac i stranac,a mi da smo doma, Tako treba,
Ali, kako rekoh, mi se nikalco ne moZemo nadati, da bi lrako rekoh, ve6,i diecu uditi: U svoioj zemlji mi smo Sospoda
nama Hrvatima u toi stvari ikoia vlada htjela pomodi, Glavne i gospodari! Posebice treba i ovo spomenuti, Sto se tide na5e
vlade, koie gospodare nad Hrvatima, to su one u Bedu i u Pe5ti, gospode:U naiem domu i u na5oi domovini treba da vlada samo
hrvatski iezlk, Mnoga na5a gospoda na to nikalco ne paze, pa
tamo nema niiednoga na5egadovieka, nego su tu prvi Niemci i govore i u kudi i na ulici dosta niemadki i talijanski, osobito
MadZari, A da Niemac voli Niemcu i niem5kutaru, nego Hrvatu,
-- to ie naravski, A Sto se tide MadLar6.,nedavno ste ditali, kako s tudiincima i doselienicima,A i mnogi seliadki momak, ili bolie
je iz ielieznllke sluZbe odpu5teno vi5e Hrvatd u Zafrebu, a Ban tolcmak, kad nau6i u soldatima koiu tudiu ried, odmah se tim
ie rekao, da on tu ne zapovieda,A Sto bi nam moSla pomoii ona diei, To je glupo i sramotno,
vladica u Zadru (u Dalmaciii), ili pak ona u Saraievu? Ni5ta, 3, PomaZimonaiprvo svomu dovieku, Hrvatu, - ImaS li Sto
One same ne mogu niSta, pa ni tu na prvima miestima ne siede na prodaiu, ponudi naiprvo Hrvatu; treba li Sto lcupiti, opet idi
Hrvati, Jednom rieEiut sve ovo, Sto iam vam.rekao, znaii u lc Hrvatu; treba li povezti, ponesti, uputiti, - Hrvat ti mora biti
kratko ovo: Nema na svietu nijednevlade, kojoibi bita prva briga vazda prvi. Osobito treba paziti na to, kod koSa kupuiemo,
starati se ba5 zato, da hrvatshi narod ne propadne, neSoda se io5 O tom je ,,Dom" posebice i pisao: ,,Svoi k svomu!" Jeste li
podigne i ra6iri; niiedna vlada, koia nad Hrvatirna vlada, i ne zaboravili?
spominje hrvatskoga naroda, nego spominie ,,pudanstvo zemlie" 4.Prezfuali|'rebai zametavati odmetnike i izdaiice,- A od-
i to pudanstvo ,,bez razlike viere i narodnosti"; vlade se moraiu nretnik od naroda i izdaiica ie svaki onai, hoii voli tudiinu i
za sve ,,Zitelje" iednako starati, ane paziti samo na Hrvate, A io5 strancu, nego svomu narodu; svatkon tho se tudiincu liLe i ula-
Suie i njemu za voliu svoj narod i sve sve svoie zapu5ta i grdi,
!.t?69 moglo bi se to re6i ovako: Hrvati nemaiu nad sobom vlade,. - to ie odmetnik i rdia.
koia bi vodila narodnu hrvatsku politiku, t,'j. koia bi se starala
baS,za cielo hrvatsko pleme, pi i n" bllo'b"S'pod njezinom 5, Budi doviek i prema tudiincu i neprijateliu. - Kad ie u
vladom. Madi,arii Niemci - ottii*uiu takvu vladu, koia se stara nrrZdi i nevolii, - pomozi i niemu; kad te uvriedi, - oprosti i
za Niemce i Madlarc. niemu; kad zaboravi, da je Eoviek,- pokaili mu, da si ti doviek,
Dalcle pitam io5 jedan put: Sto moZemomi mali protiv toga, Budi, Stono je rieE, veledu5an.'Tko mote takav biti, tai naiviSe
 2r4 ,,DOM" Godrina 3. God,ioa 3. ,,DOM" 215

liudi predobiva, ier ima veliko srce i veliku du5u,hoia moZe obu- Hrvati nisu divliaci, to ie istina, Oni su ve6 davno kr56eni,
hvatiti ne samo svoga, nego i tudjega, Budimo takvi, i po tom znadu Livjeti liudski: muZ sa lenom, dieca s roditeliima, rod
ie nas naivi5e po5tovati i Sovoriti: east Hrvatima, to su liudi! s rodom i t, d. Imadu i svoie oblasti i poglavare, svoi red i
Ni na pamet im ne ie doii, da nam zapoviedaiu,da nam se na- zakon, - ali ipak ima ioSu niekim kraievima traga divliadhomu
me6u, a kamo li, da u na5em domu zavladaiu! Zivotu, Ja tu vam to dokazatl,
Eto, to vam ie pet narodnih zapoviedi! Ne 6e biti na Stetu, Tko ie vidio, kako Zivi primorski Hrvat na onom golom ka-
ako ih u kratko i opet napi5emoliepo redom: menu, pa onda vidi Hrvata tamo od. donje Save i Dunava, -
Prvat Gledaj, da budeSbolji od tudjinca i stranca! taimorarctlBoi,eprosti, ti liudi Ziuukao divliaci! Jedan doviek
Druga: Ne boj se tudiinca ni stranca! Z.no^i dvoie, troie diece ima toliko zemlie,da bi na nioi moglo
Tretat Pomozi najprvo svomu dovjeku, Hrvatu! "iiivieti pet, Sest,pade i do deset obitelii, - a on ni sdm ne hIvi,
eetvrta: Prezftai i zametavai odmetnlke i izdajicel n"io - koiekako kuburi!
Petat Budi doviek i prema tudjincu i strancu! A kako. ne bi doviek tako rekao! Primorac na5 i otodanin
Dr_ugom! mali ne moZemo,ne6!ovr5iti ove zapoviedi, Ali - nosi na ledjima zemliu Sore u kamen i tu sadi, - duiete li: u
i to je dosta, Nikakva vlada, nikakva politika ne moZeto udiniti, ko5u na ledjima nosi zemliu, i Livi! A ovomu ovdje leZi pusto
Sto bi narod udinio, kad bi se ovako vladao, Zato podnimo je- ditavo polie! Kolika mu trava sagniije bez ikakve koristi! Nikad
danput, odmah danas, - pa se ne boimol ne 6u zaboraviti, kako ie iedan mali primorac, lcad ie do5ao u
Za{reb, pa vidio uz cestu i po mediama liepu travu, kako ie,
.
rT l. rekoh, bez prestanka uzdisao:Ei, da su tu sada moji muli! Jest,
u znofullcfl . . . oni muli (mazge,mule), koii se po kamenu pasu, pa ipak se na-
Dalie znadete, ali-tuipal!ponoviti: u znoiulica svoga obdie- pasu! A ovdje trava raste, vene i trune, bez ikakve koristi, osim
vat ieS zemliu, - rel,"ao_ieBog Adamu. To ie ona pokora, sto Sto malo zaSnoji zemliu, koliko ki5a ne opere toga gnoia, kad
ju
.dovjek Eini na zem-lii,I od kad ima liudi na svietu, dovjek se niie pod zemljom. A koliko io5 ima Livice, trnia, Srmlja, Sikard,
boii ove pokore_i ugiblje ioi s9, - i to'ie, meni se dini, najvele iamd i t, d,! Nema toliko, lcolilco je toga bilo, ali ipak jo5 ima,
zlo na svietu: Ne 6e se dovieku raditi!. vei onai stari Molsila, Eto, tako se Zivi, dokle ima dosta, I onai divljak u Africi,
koji ie napisao one riedi, - ve6 se ie on boiao znoia i proglasio, kad popali sve drve6e, pa kad ne bude imao dosta ni za sebe;
da s9 doviek znoii samo za pokoru, A poslie niega se-sviEt sve - i on ie se podeti desati za Siiom, Sto ie toliko toga bez po-
to vi5e uklania toi pokori. trebe popalio, Onda ne 6,evi5e paliti, nego 6e podeti tresti i pe-
Ali rekao tko, Sto mu drago, ipak se moZe rc61i to, da te- niati se, Tako 6e i Hrvat u ravnici podeti - ve6 je mnogi podeo
Ladki posao niie samo boilia pokora, koju doviek obaviia pod - drugadiie gospodariti, Nema druge: Zemlia ne daie dosta, ali
moraS.iod nevolie, nego ie_tomalo prosviedeniiemueoviekrrios treba se uznojiti, pa 6e dati viSe.
i,.tg:".li9,.Prosvieiendovjek s veseljLm radi, ore i kopa, a samo
divliak bjeZi od posla. eujtg n. pr, ovo: Ima u Africi , D", ali to poiako ide. eoviek se naudio onaho Zivieti, dok
ildno drvo, ie bilo dosta zemlie, jer ie bilo manie svieta, i jer ie manje trebalo
na,koiem raste tahav rod, koii se kod nas u Evropi skupo pro- za,porez, pa za du6an: za duhan, Spiru, vino, predjicu, vrpce,
oaj9,.pa-se za njim svjetski trgovci - enplezlci,niemadhi, fian- rubceit,dit,d.
cezki i.druSi - upravo iaSme kupuiudi tai plod od naroda, Sto Ali iedanput se podeti mora, Ne podne li se, ne 6e biti druge,
tlmg Zivi, A Zivu tamo crnci, crni, goli ljudi, i oni dona5aju tai nego ili poginuti, ili seliti preko mora u Ameriku, A onda 6e se
plodtrgovcimai mieniajuzakoieka^rvnus"i"uri- Atia"rll st.i tek vidjeti, Sto ie to rabotalYe6, su mnogi pisali iz Amerike: Da
crnac radi: Ne ie se njemu na drvo, da obere plod; ne 6,emu smo se mi i polovicu toliko mudili doma na svojoi zemlii, kako
te ni tresti drveta, d_astrese plod i da ga pobere, - nego on se mudimo ovdie, kao u paklenskoi iami, - bolie bi nam bilo,
liepo upali cielo stablo, pa kad pregori li.ai;;;zemfiu-srraii vi5e bismo imali!
r sruSi,- onda on liepo siededhegrabi! Ja znam,da vi mnoSikimate glavom, a znami za5to klimate,
- To ie, vidite, divtlaeki'posao.Dt.,robi moglo jo5 vi5e godina Dvie su vam stvari tta piutu. PrvJje o.ro: Dok se zemlja obradi,
roditi,- divliak'gaod ti"";;ai;nisri, kako treba, - hode se vremena,trebadekati, dok urodi i ponese,
 2r6 ,,DOM" Goddrra 3. Godioa 3, ,,DOM" 217

A vama ie mnoSomu noi, pod grlom, pa volite ostaviti dom, da Malirazgovori.

slulite gotov novac, Jest, istina ie, Dru$o ie, kad danas radiS,pa Naravski, meni nije na pameti.
danas i pla6u dobiie5, -- a drugo, kad danas radiS, a pladu do- Zivot. da se sad o tom dalje razgoiaramo,
biiel za tri, Eetfuimieseca, za p6 $odine, za Sodinu, a moild,ani jer bi se jo5 moglo do{oditi, da svi
za Aodinu,- ie, moi,e do6i suSa,mraz' tuda! Pa $dje si onda!? .,NiAdar ne bu' dobro!" Tako ustanete na me vidu6i: ,,Bome ie zlo
Eesti ziadu reti. nasi liudi' I+t- i
Siiel djetelinu,hrani5blago,- dodie crkanciia, pa kud si prispio! ',,NePoPievka,u koioj iedni
jJna saliivl
i teiko, da 6e kada biti bolje", - ier
-- To ie iedno, Sto na5e ljude tjen u sviet, premda bi mogli ia znam, da je vama ve6inom zlo, Ali
r4ivuju, -bu' ni$dar -do.bto",- a jedno 6u vam ipak reliz Ne hasni
i doma Zivjetl ne dade im se dekati na plod od svoSa posla, a i'rugi'op"t odgovaraju:,,Bu',bu' vikatil ,,Zlo je", i: ,,Ne 6e biti niktd
ako ho6emo pravo, ni ne moLe 6ekati, kada-tada' dobro", - nego, doviede, dai malo
A drugo je ovo: Ne znate, kako da se primite posla, ,,Pa Yet, ova Saliiva PoPievka, Poka- pnipazi na se, pak gfedaj, da ne dini5
Sto 6u joi ia, toi prokletoj - BoLe prosti - zemlil! Mogu li iu zuie, da na5 narod ne vjeruje u fc, zlo, ne{o dobro. Ku5ai samo iedan
da'nikad ne 6e biti dobro, i ako se dan, i vidjet 6e5, da 6eS u jednom
ja prisiliti, da mi dade vi5e, kad ne da! Ta sve sam izorao i mnodomu izmakne takva ried, danu mo6i sto puta dobro udiniti i
izkopao, sve izkrdio, p& Sto 6eSvi5e! Ho6eSli, da iu jo3 suzama Afi ima ljudi, i to udenih, koii
koga-toSa razvesel{ti i livot mu olak-
zalievam, kako sam iu krvavim znojem natopio!" ne samo kaLt, ne{o i dokan$t, da
Sati, a moZda ,i zasladiti. I taj iedan,
Priznaiem, da ie ovo iedno i drugo telka stvar, Ali se i ie na svietu sve zlo i da 6e uvieh komu udini5 dobro, ne 6e vikati, da
biti zlo, jer dobro biti ne moi,e, Takvi
tu dade pomo6i, su liudi dobili i posebno ime: zovlr
je sve zlo na svietu, i ve6 6e biti
Za ono prvo, t, i, kad ie dovjehu sila, kad ne moZe dekati, jedan pesimist manie, - Bo€ sAm
se -pesimisti,' a takvo mi5lienie zove
dok mu zemlja vi5e donese, doh mu blago podraste i t, d,, - tu znat ne bi li na taj na6in sve po
se pesimizam (,,pesimo" znali la-
malo nastao na zemlli rai, Bog sve
moi,e pomo6i zaiam,kredit, Zato su tu seliadke zadruge, zakoie tinski ,,naigori"),
moi,e, Ako nam ie obe6ao rai, -
ste vei 6uli, A da je na svietu sve zlo, i da
ne 6e i biti dobro, dokazuiu ovako; za5to raj ne bi mogao biti ba5 na
A ono druSo - to ie malo te1e. Mi, lcoji smo naudeni na Jed,ni haZu; da doviek nema niSta ovoj tuZnoi zemlii? . . ,
starinsko Sospodarstvo,mi ni ne znamo, Sto jo5 moZe na zemlji dobra na tom svietu, Neka le dovjeku
roditi, a Sto se moZe dobro prodavati, Mi prosto ne znamo,A Sto ne znam kako dobro, ipak, aks se
Dom i rod.
dovjek ne zna, posve ie naravski, mora se nauditi, ,,Dom" vas prosudi i zlo i dobro, - zla i svake Dinko Yilezi6, prvah i dobrodi-
to ne 6e nauditi, to je istina, a niti niiedna druSa knfiga ne mole muke ima viSe, - Drugi haZu: Nema nitelj HrvatA u Istri, navr5io je ba3
dobroga dovjeka na sv,ietu: nema danas osamdeset Sodina, A svaki
vas u tom podpuno nauditi, To treba vidieti na svoie odi, pa lcad ljubavi, nema prijateljstva, nema po- Hrvat, osobito svaki hrvatski seliak
doviek ve6 mnogo toga znade,- onda mu kniige i novine mogu 't
Stenja; tko kaZe, da svega toga ima, treba da znade, tko je to; doktor
pomoii, da ga dalje napu6uiu, taj se vara, jer dovjek za ni5ta drugo Dinko Yitezi6. Rodio se ie u Vrbniku
Ali Sto vam i ,,Dom" moile, to ie ono, da vam glasno do- ne mari, nego samo za sebe. eini li na otoku Krku, koji otok spada k
zove u pamet: Ne, liudi, stara su vremena pro5la! Pro5[a su ti se, da te njetko ljubi, to ie varka, Istri. Vi si, hvala Bogu, ne moZete
jer se tai stalno nada, da 6e od tebe ni pomisliti, kako ie bilo hrvatskornu
vremena, kad ie media bila tako Siroka, da su po nioi mogla nie5to dobiti. To se mole reli i za narodu u Istri tamo pred 50 $ofina,
kola; pro5la su vremena, kad je na svakoi livadi i oranici na prijateljstvo, za poStenie i t. d, -- Stoliine Sodina vladali su nad Istrom
svakom kraiu bila iedna livica, a u sredini po tri do detiri vrbe, Tre6i kaZu: Na svletu je sve to 6iore. tudiinci, i to u iednom dielu, koii ie
ili drugo drvo, pod kojim nije niStarodilo; proSlasu vremenankad Badava Skole, badava kniige, "pro- bliZe ostaloi hrvatskof zemlii, vladao
se je gnoj veselio kiSi, da ga liepo razmoEi,i odplavi u Crno svjeta i t. d,, - liudi su sve to Sori. A ie Niemac iz Bed,a,a u onom drugom
svi ,skupa zavr5uju: ,,Zlo je i ne bu' dielu Taliian iz Bnelaka (ili M'letaka,
more, - i tako dalie i tako d,alje. Do5lo ie novo vrieme, kad nigdardobro".,,' Venecije), Hrvati nisu imali Skole, a
polje treba da bude kao vrt, kao ba56at bez grma, bez drad,a, JoS se mora dodati i ovo detvrto: kako je sve gospodsko bilo taliiansko,
_
bez iame, sve razdroblieno i razmrvlieno kao pod prstima, sve I kr56anski nauk nauda prvor da Hrvat'niie moglo biti nikakay slq?-
za$noieno,- po da vidite! Razumiie se, sve se to mole udiniti dovjek ho6e vi5e zlo, nego dobro, i benik, nikahav Sospodin, - ako niie
to s to€a, Sto ie dovieku narav zla i postao odmetnik i rzdaiica sv9€-a-r1a'
_sanlo- u znoju lica, Ali ia se volim i znoiiti, neSo kukati, - razum potamnio; a drugo nauda i roda, Jedino popovi - to su bili Hr-
kad smo ve6 stvoreninda se mudimo, Pa ako treba muke, dao ie kr56anski nauh; da doviek na ovom vati, jer pop-u-Istri
'kid ba5 mora znati
Bog i snage, sv,ietu ne moZe na6i prave sre6e, - hrvatshi, se sv. sluZba bolia i
ne€o tek na drugiom svietu, kod oltara obavlia u starom hrvat-
 2tB ,,DOM" Godina 3, God,ioa 3, ,,DOM" 2lg
:
skom ieziku u krdkoi biskupiii. U ,,DruZbe sv. Cirila i Metoda", za koiu Ali nije tako. Prosudite n. pr. se zapovieda, ona samo slu5a i sluZi.
takvoi zemli| medju takvim narodom ste ve6 duli.
ovo: Glavni ,,obzora5i" ve6 su starriji I to ie naravski, Davno se ve6 zna. da
rodio se i odrasao Dinko Yitezi6, a Po svem tom zasluZuje starina
liudi, Da su mnogi mislili: Sve 6e nema tako lo5e vlade, koja ne bi naSla
iz5kolao ga brat Ivan, koii ie poslie Dinko Yitezi6, da ga svaki Hrvat po-
dobro biti, kad ovi poumiru, jer 6e joS lo5iiih ljudi, koji ju drZe i brane.
postao biskup na Krku. Stuie, i da mu zaZeli io5 dugi sr"dni
- ,,obzoraike" stranhe nestati. A kad Gdie ima vi5e od tri stranke.
To je brla sre6a, Sto mu je brat Livot, Stariii nie$ov brat star ie vei
lumo, - do5li su njehi mladi ljudi, tu mole biti dvoje, i to: ili tai narcd
bio biskup, i to hrvatski biskup, koii 93 oodine, a starcu Dinku dao Bof koii su tek Skole ostavili, i bili su nlje dozrio, nije zrio (ili zrel), pa ni
dita misu hrvatski. Dinko se izSkolao, doiivjeti i stotu godinu livota, a bal proti svemu i vikali na ,,prava5e"i na sAm ne zna, Sto ho6e i kako bi iz
postao u Dalmaciji dinovnik (ier je i rem prvu Sodinu podpune slobode
,,obzorase"' Ali malo po malo po- svoga zla izi(aoi il,i - tomu narodu
Dalmacija spadala pod Bei, kao i istarskih Flrvata!
ieli se i oni mediu sobom svadiati, sjedi za vratom vi5e nepriiatelid,
Istra), - ali nije postao odmetnik, Jedne misli ne mo6iu premudati,
a za kralko ih ie sviet poEeo dobro koji gledaju, da sebi stvore stranku.
nego se uhvatio u ,narodno kolo s Yitezil je rekao, da ie Istra nai-
nzlikovati govore6i: ,,Gle, bome su koia bi za njih radila.
dalmatinskim Hrvatima onoEa vre- mladja sestra medju hrvatskim zem' ovo mladi ,,obzora5i", a ono su Za nas Hrvate ne mole se re6i,
mena, s Pavlinovidem i Klai6em, koji ljama, Jest, ona je najmladja u kolu,
,,stekliii"! eovjek bi po tome mislio, da nismo zreli, pa da ne znamo ni
su se ba5 u ono doba digli proti Ali ima io5 iedna, koje jo5 nema u da nikada ne 6e nestatri tih ,,obzo- sami, Sto ho6emo i kako bi se izba-
Bedu i Taliianu i podeli traiiti, da !olu, To vam je tuZno Medjumurje, ra5a" i ,,prava5a", ne6!o 6e uvieh vili iz svoga zla. Mi nismo narod od
se Dalmaciia siedini s Hrvatskom. Tamo Zivi sdm Hrvat, - a ne duie ostati te dvie stranke proti treloi
Rade6i tako za narod dodje i nr se od onuda nikakav glas, nitko se ne iuder, Mi imamo svoiu politiku ri
,,madiaronskoj", lvoje politidare vet tisu6u godina.
glas, talro da ie god. 1873. bio iza- mide, kao da ie sve poumiralo. Izpod To ne bi bilo ni5ta dudno i ne- Svi puti i nadini, kako bismo mi
bran za zastupnika u bedki sabor. Taliiana i izpod Niernca mogli imo obidno, Englezi su prvi pol,itidari, pa izaili iz svoga zla, - to ie ve6 pro-
Tu je on prvi podeo braniti na5e se izkopati sve po malo, podeli smo oni ve6 preko dviesta godina imadu re5etano, to se sve znade, pa se samo
istarske Hrvate proti taliianskoi i se barem dizati, - al,i u Mediumuriu, iste stranke, i to samo dvie: iedni pita: Reci, na koiu 6eS stranu! -
njemadkoi nepravdi, Dok Vitezi6 nijc Sdje MadZar vlada, - tu se Hrvat su ,,tori", drugi ,,vi6ii"(tories iwhigs), A Sto kod nas imadu viSe nego 1r'i
do5ao u Bed, - miie se glotovo ni ne moZe za svoiu narodnost ni mak- i ove dvie stranke drZe vladu - sad
znalo, da u Istri ima HrvatA i da bi stranke (vladina, obzora5i, pravaSi i
nuti. . .
i oni htjeli iivieti. Yitezil ie prvi iedna, sada druga, a da bi kakva nova disti), mora tomu biti kriv onaj drugi
Kad 6e se Medjumurju roditi jaka stranka nastala, toga nema, razlo{, t. i, da nas mame i zovu na
doveo u hrvatsko kolo ,,najmladju niegov Yitezi6?1, ... Vi moZda pitate; Kako je to? vi5e strana. KaZu, da tako i iest. NaSi
hrvatsku sestru", - t, j. Istru, .
Politika. A to vam je posve naravski. Ako je nezadovoljnici, t. i, opozioija - uviek
Razumiie se, da talijanska i nie-
koji narod slobodan, t. j. ako nad su, kaZu, bili od dvie farbe: iedna
madka gospoda nisu ba3 liepo Sle-
dala Yitezila, kad je znao grmjeti
PolitiEke stranke, Ve6 godine i. niim.ne vlada druSi ,narod, onda je ,,ctno-ZrJta", koiu je mamio Bed, i
Sodine govori se kod nas i pi5e: Ho6e posve naravski, ako ima samo dvie jedne ,,zelena",koja se je proti Bedu
proti niim, - ali ipak su Sa pustili
li se na5e stranke sloZiti, Kad koii stranke: jednu zadovoljnu, a drugu oslaniala i zaklanjala za Pe3tu. To su
u miru, i nisu mu sluZbe oteli sve prosvie6e,nij'i Hrvat dodje iz koiega nezadovoljnu. Oni, koiima ie dobro, ove opozioije iedna drugoj sto puta i
do god. 1884,,kad je u bedkom sa- kraia u Za{reb, - prvo mu ie pi- koji su mirnije naravi, pak su uza pod nos bacile i radi to$a se i svadjale.
boru Zestoko udario na Talijane i tanjet Hoee li Sto biti? Narod ia- to ioS njekako finiii i prosvie6eniii
Niemce, koii Taliiane brane,' samo Po svem ovom vidite, da su sva-
htieua, da se sloiite! te znadu, Sto moi,e biti, a Sto ne gdje prave stranke samo duie, zado-
da nas priduSe. moZe,- to su zadovolinici, to ie ,,kon-
Hm! Narod zahtieva, narod hode, volina i nezadovoljna. Ovakve se
Kad je Yitezl,6 probio led, bilo - kao da je to samo taho, kao da servativna" ili,,starovierska" stranka; stranke nikako ne slaZu. a i ne mofu
ie lakSe mladiim istirskim Hrvatom, se za6lrebadki vodie ne moSu sloZiti oni pak, koi'ima je zlo, a uz to su se sloZiti po onojr Sit giadnu ne vie-
koji su po5li niegovim tra6iom, kao samo od prkosa. Mnogi zbilia tako i nagile naravi, a moZda i manie pro- ruie, Zato, kad stranke podnu jau-
5to su: Spindi6, Laginja, Trinaistiii misle, A niie tako, Redi 6u vam o sviedeni, to su nezadovolinici, ,,libe- kati: ,,SloZimose!", to je znakz da
i t.. d. Trinajstiii su pade njegovi tom samo niekoliko riedi. ralci" ili ,,slobodniaci", Ako slobod- to nisu prave stranke, ne6io da su
rodjaci, koje je on i iz5kolao. KaZe se, da sloge memazato, Sto niaci
-nadvladaju,onda su starovierci nesloZne ili samo od prkosa i ne-
. Osim toga Vitezit je odredio po. toga ne 6e ovai ili onai vodia, recimo: nezado_voljninovotariiama, pak'gle- znania, ili zato, dto ih drugii mami;
sebne novce - do 80.000 Kruna - ne ,6e Mazura, ne 6e Franh, ili ne oa-]u, da sruSe liberalnu vladu, - i a to ie znakt ili da narod i niegovi
za Skolanje svojih rodiaka. Zna oa, znamt tko ioS. I mnoSi m,isle: eim bi tako se liepo mieniaju, vodje postaiu parnetnriji i zdu5niji,
da narodu treba udenih ljudi, koii se ovaj ili onaj uklonio, - odmah bi je u En[lezkoj, gdje vlada
, . T-ako ili da trai,e nove pute i priiatelie
6e se boriti za narodno prano, A u slob.oda.
s"9T9 gradu Vrbniku sagradio
do5lo do sloSe.MnoSi su to traZili sad _Ali kod onih naroda, koji (miesto starih, koii su ih varal'i),
ie od Franka, sad od obzora5i: Neka lmaiy nad sobom tudie$a gospodara, Obidno ie ovo i jedno i drugo. A
najvi5e na svoi tro5ak ,Hrvatski se ,,povude", neka se povuku, - da tu obidno ima jo5 ,i tieEa frr"r,k", to tako ie, dini se, sada kod nas, Hr-
dom". .O" i" bio i prvi predsjednik ne smetaiu lest uladino, koja ho6e ono, Sto ioi vatri postaju pametniji, pa vi5e ne pr:
 220 ,,DOM,, Goddrla 3.
God,ioa3. ,,DOM" 22t
kose jedni drugima, a traZe i druge 85 milijuna stanovniika,-a s otohom
nije dopustila, neElo se sada blago,
pute i priialelje, da se izbave iz zla, Kubom i s filipinskimi otoci preko kaiem, da ie J. Petrovid izuEen mai'
oo miliiuna. Francezka republiki im.a stor, dapade on ie seljak i samouk koje dolazi iz Srbije, Bugarske i Ru-
Ako ie zbilja tako, moZemo biti za-
Eoviek, ali su razboji ipak dobro bili munjske, vozi dak u Pe5tu, i tamo
dovoljrai, u Francezkoi 40 m,ilijunJ Francezi.
nap,ravljeni, kao Sto gdiekoii seliaci se pregleda, mjesto da to bude u
a po ostalom svietu 55 miliiuna
i dbbra kolica ri dru$e stvari za diecu Zemuna na gra,nicri, kako ie u redu
Sviet. svojih podanika. Niemadki kaizet
i kako je po zakonu, Isto tako nisu
vlada nad 48 mililuna Niemaca, nad na1rave, pa donesu u Za1reb na
Kako si veliki narod,i razdieli5e otod^iu. To sam dodu5e u naSem u Pe5ti dorpustili, da Zemun dade
3 milrijuna Poliaka i nad 12 mi1ilijuna
zemlja, Medju velike narode spadaiu LasluZnom ,,Domu" Eitao, na kakvi sagraditi veliku klaonicu za svakakvo
druSoga naroda, ve6inom afri
Rusi, sjeverni Ameridani (govore en- nadin i od kuda treba da seliak krai- blago, od kuda bri se Sotovo meso
crnaca.
llezki), dalje: Englezi, Niemci, Fran- Ameridani, EnElezi i Niemci -- carl ,izbiie, i to me ie uPravo nu- vozilo u sviet, Sto bi opet bilo na
cezi, Japanci, Kitajoi, a turaju se kalo, da ovo Pismo naPiSem: kalco veliku hasnu Sradu i cieloi oko,lici,
to _su_prvitrglovci; Kitaici i Japanci'
medju velike i Taliiani, Kitajci istom seliak treba da se lati svakog mo- JoS se tui,e Zemunci,' da se samo iz
najbolji su radnici i nainapredniii
protiru odi, da vide, Sto se to oko A:uiep rada, da ne trdi odmah u Zemuna ne moZe preko glranice u
poliodjelci;_Rusi i Francezi naibolii
nj,ih do{adja; Japanci se samo spre- f,amb1r, da za svaku malenkost ne Bio$rad bez velike putovnice ili pa-
maju na vrat na nos za veliki rat, su ljudi, Tqdji se narodi naivisi
prodaje odmah svoj litak, kukuruz Su5a, a drugdje se i iz Hrvatske i
bune proti Engl ezima i Nierncima,
i tako su si sviet podielili Englezi, i t. a. Mi obrtnici, radnici i seliaci, iz ciele carevine slobodno prelazi a
Rusi, Francezii, Ameridani ri Niemci, naimanje proti R.usima i Francezima.
rni smo ve6im dielom siroma5ni liudi sviet, Liuto se gradiani tuZe i na to,
Englezi zahvati5e najvi5e, i to skoro Ruska i ameridka zemlja sva ie i nama vali.a paziti na svaku krajcaru, Sto im jo5 niie dana od5teta za Sume,
jednu detvrtinu cieloga svieta, Onda na okupu, a ri Francezima ie njihova €dje da ju zasluiimo, i kamo da iu koje su im oduzete, pa Sto ie iz Ze-
dolaze Rusi, koji imadu iednu Se- zemlia izvan Francezke dosta blizu. potro5imo; nu imade i takovih ljudi, muna malctrut sudbeni stol i Sto se
stinu, o,nda Ameridani i Francezi. Ono, Sto ugrabi5e Niemci i Englezi,
-pak - koji rnisle, da krajcare nisu fori,nte i leljeznilki,sluZbenici, kad idu da Sto
od kojih svahi ima po jednu dva- po cielom ie svietu rastepena, krune, ali uzmimo na pr, sarno to: kupe u Novi Sad, voze badava' a
najstinu cielo$a svieta, a Niemci se vrlo te5ko duva i brani. Sada5nie doznadnice i Leueleze Lap kad ho6e da Sto kupe u Zeman'q
iednu detrdesetinu, poskupili su samo za iedan filir, ali pla6aiu kao i drugi putnici,
Da je Hrvatska ostala samostalna
EnSlezki krali imade pod sobom ti 6e filiri donieti s vremenom hiliade Nitko u zemunskom Sradskom
dri,ava, pa da se na5i djedovi nisu i hiljade kruna, a napohon i milijune".
oko 50 miliiuna Engleza ri oko 300 svezali s Madjarima, koji su zatvoreni zasttr,pstvunije u siednici bio_proti
milifuna svakoiakih drugih naroda, u svojoj ravnici, - danas bi stalno ,,Zene, Zenel,, , Jesu li va5i stani tomu pismu i proti toi kao tuZbi' p,a
koji govore vi5e od sto jezika. Ruski tako nosili svaki krvavo zaslaieni je to podpisao i zemunski nadelnik
i.mala toliko zemlje u svietu preko
car vlada nad sto miliiuna Rusa, novdi6 tudjinu u du6an, kao Sto vi?l Kosovic, ,koii ie ujedno zastupnik i
mora, koliko ie rima mala Holandiia ili
nad viSe od deset rnilijuna Poliaka Budete li tako dalje radile, ttd Joca na peStanskom i na hrvatskom sa-
zozemska, kola je tri puta manja od
i nad 20 miliiuna drugih naroda. Petrovi6- ne 6e vi5e donijeti
' razboja boru. Steta samo, Sto nadelnik Ko-
Hrvatske, pak ima danas lamo za
Sjevero-ameridka republika [Sjedi- na mitrovadki va5ar, . ," sovac tako u saboru ne fovori, iet
Indijom sto put vi5e zemlje, nello u ,Ne samo, da ne 6e, - to velim on spada k ve6ini, pak bi Aa njeSovi
niene DrZave u ,Americi, dma oko Evropi sa 26 milijuna stanovnika,
ia - neglo 6e d sam pobiedi u Ame- ljudi- makar u 6em posluSali, da se
riku, a na njegovu diedovinu do6i ljudski na noSe postavi za hasnu
6e tudjin... svo€a Arada, kojemu ie na delu.
gospodarstvo
Narodno i zdravstyo. TrSovina i promet u 7-emwru,
nikako ne moZe napried, ,,Dom" je
OnJa bimu bio i na diku,

ve6 spomenuo, da ie zemunsko grad- Zdravstvo.

Trgovina. sam, koja niie preiurila 70 godiina.Sve sko zastupstvo poslalo u tom poslu
su te Zenske razpledale Jocine razboie pismo na hrvatski sabor. Hodemo li euvaimo ,,drvo Zivol4", Jedan
Hrvatski doma6i obrt - propada, i svaka ie po ne5to rekla, ali ponajvi5e pravo, to ie pismo prava taLba na mudri fuancezki liednik kazao je, da
Pi5e. nam- priiatelj: ,,Dana fi. tZiil.i dulo se, Sdje Sovore: ,,Eh, dobro bi p-e5tanskuvladu, Zemunsko je frad- su plu6a drvo, komu je koren a 2e-
bio ie u Mitrovici saiam, i tom prili- bilo, samo da ja znam tkati!" Nu me- sko zastupstvo dokazalo, da pes- ludcu, i zalo da se ne treba boiati
kom do5ao ie na va5ar neki Joca Pe- diu niima bilo
ie i takovih, kole re. tanska vlada ba5 ne dade Zemltna za iivot, dok je to drvo zdravo, Koren
trovi6 iz Bosuta i dontio 3 razboja [ili ko5e: ,,Ta mani se razboja ri takovih napried. Tu se potanko pripovieda, toga drveta kvari se najvi5e Zestokip
stana
.za tkanie) na prodaju. .\li za nakarada u sobi! Eno kod Eivuta u kako ie Zemun htio velikim tro5kom pi6em, osobito Spirom ili Spiritusocn'
sY.a,trtdana sajma, ni jednoSaprodao du6anu dobit 6eS mnogo jef0iniii i od dva miliiuna sagraditi vetriko spre-
ntle!. A za5to? Evo za5to, po sajmu ljep5i bez (platno), ne6io Sto bi ga od koie Eovjek rzgorr, kad ie mno$o
mi5te za preSledanie bla€a, koje se izpiie, a kad pomalo piie, s€uno_se
SeJalo se dosta ratarskih djevoiaka, ti na razboju otkala," od-vaZau tudiinu, i to bi bilo gradu na
,,Eto vidite, su5i. Plu6a se naiviSe kvare tim, ako
mladih ilena, pa i gdjekoju batu i'iaio dragi veliku hasnu. - Ali pe5tans[a vlada
Sospodine, tako iel" ,,Ja ne se u€riian doviek nedesa hladna na'
 222 __. ,,DAM,, GodfuE3. 223
--. God,ina 3, ,'DOM"

pije, ili na hladno mjesto leSne. Vi sve ledeni. A kad tako mladost na- koi, da nrarodvi5e ne trpi velike Stete
stupa kao s pandurima, i Sto se ka-
mnogi to i sami zrrate, ali za to ne strada, kaZu liudi, d,a ie i samom zne :uj;itelii, koji su otvoreni Hrvati' od poplave. Za taj su posao ve6 go-
marite, pak bolje pazite na svoje BoSu Zao. Ali najljep5e ie u dalmatinskom tovi mnogi planovi i bedke ie vlada
konie, neSo li na svoju diecu i na KupaliSte u Selcih, u hrvatskom saboru to, Sto su tamo svi Hrvati dopustila, da se na to potroSi 35 rnili-
se, eitali ste ve6, da se nama Hrva- primorju, otvoreno ie dne 13, srpnja, sloZni, makar se i tamo diele na tri juna kruna, (ee5ki novci idu u Be6,
tima rodi mnogo vi5e diece, nego pa - nam priiateli pi5e: ,,S toga se .truttke. Da su tako sloZni i odludni kao i hrvatski u Pe5tu, pa Bed ipak
Svabama, ali nam to ni5ta ne koristi, ja_v1ja_svimHrvatom, koii si traZe zastupnici u zaSrebadkom sabo.u, i tro5i na ee5ku, a nama Hrvatirna
ier od nikakve pazke dieca nam vi5e zdravlja u kupali5tima, neka dodiu a.rrrgiitii. bi se drZali i MadZari. ne vradaiu iz Peite ni ona 44 nov-
puta padaju mrtva, kao muhe u ie- u Selce. U goJtioni kod ,,ZriniskoE;,, di6a od svake forinte za domade po-
sen. Koliko samo nastrada mladih dobit 6e ieftino svu obskrbu. Ita- Po slovjenskom svietu. trebe, kako ie poSodieno,)
djevoiakan koie lete iz kola ravno na dlara ne trpimo", JoS se u zlatnom Pragu Sradi
bunar, pa lievai u sebe vodu, da te Ruska se sad najvi5e brini, da luka za brodove na rieci Vltavi, po
ostane u priiateljstvu s Kinom ili kojoj 6e doskora ladie iz zlalnofa
s Kitaiem, Vidi se to iz to$a, Sto PraSa ploviti dah u more do Ham-
Stoje novadomai po svietu? ruski car nije htio podp'isati poseb- burga.
nofa ugovora, koji mu ie Ponudio
Revoluciia u Hrvatskoj - ipak O toi stvari mo{la bi se napi- cai iapanskl Za rasko priiateljstvo Po tudjem svietu.
nije nastala, kako su se bojali ,,ma- sati ciela kniiga, - Sve novine bd s Kitaiem radi, kalu, naivi5e, neki
d.laroni". A evo, za5to su se boiali opozicije hvale Frankov glas, a kude knez Uhtomski, Tai ie knez s dana- Protiv Englezi diiu se Crnci u
,,revolucije?"t Znate, da se Hrvati madiarone, Snjim ruskim carem Nikolom IL pro- Africi, EnSlezi su dali kod sebe dorna
i Ugri pogadiaju za na5e novce, putovao cielu Aziia, dakle i Kitai' Skolati vi5e mladi6a crnadkoga ple-
Ivledju petnaest Hrvata, koji se s U- _ lz Zaiha dolaze dobri glasi, dok jo5 Nikola niie bio car. Tu ie mena iz Afrike. Dali su ih naudati i
Sad je ba5 tamo sabor. (Dalm-aciia
grima po$adjaiu, samo su dva za- vidio, kako u Kitaju poljodjelca sva- kr56ansku vjeru po englezkom tra-
spada po zakonu k Hrvatskoi, ali
stupnika od opozicijet Vrbani6 i tko po5tuje kao kod nas oficira, a dinu. I ti su se liudi vratili u svoiu
sada ioS Salje za velike stvari ,".t,rp-
Frank, Ova se dvojica ne slaZu s ve- do mudraca ili filozola drZi se to- domovinu, Sad, kad su se izkrvarili
6inom (a niti sami medju sobom!), 1ik9 u Bed, a za manie poslove'u liko, kao da ie kakav kralj. Taj Uh- Buri i EnSlezi, koji su i iedni i drufi
Z_adar,a trebalo bi, da'Sal-ie samo u tomski govori i piSe, da 6e na koncu Crncima bili krvni du5mani, - sad
pa je zato svaki od niih poslao [J- Zagreb.) Hrvatski zastupnici iz Dal-
grima i svoj posebni {las (votum), ipak Kitaici biti najjaEi, jer su naj- je do5lo vrieme, misle ovi Skolani
maciie E:ovore ponaiviSe pametno i pametniji i ier ih ima najvi5e. (Ima Crnci, da se osvete: nakupovali pu-
a_ svi_,,,madZaroni" zaiedno jedan bez straha i tamo u Bedu iuZadrui
glas, Kad je Frank proditao madla- ih do detiri stotine miliiuna, t. l. malo Saka i drugoSa oruZia i spremaiu se
ali ovako_kao lietos, ve6 dugio nisu ne deset puta toliko, koliko svih na- na boi. Vidjet 6emo, ho6e li Sto biti,
ronom svoj glas, rekli su madZaroni:
- to se ne smije dati na Sovorili. Prava ie radost ditati Sto o roda pod beiki.rn cesarom.) On kaZe, Burski vodie, Bota, Deve! i De-
?a Bo{a, t-om pi5u velike novine. Najbolje ie da su englezki topovi i Svabske pu- larey spremaju se na put u EvroPu,
iJrvu! A za5to, za Bopa? pita Frank. do sada govorio mladi zastupnik dr,
La -pet ran' boZiih Ske kinezshoSa {orostasa probudile, U GrEkoi ima io5 mnogo taz'
odgovaraiu Smodlaka, Tai ie liepo i' istinito pa kad si taj protare odinda 6e koga
madZaroni_l to je tako stra5no pi- kazao, da smo mi Hrviti Drava ro- bojnika i nikako ih ne mogu u red
toga u Evropi zasvrbjeti ledja. spraviti. To je na Stetu i narodu, a
sano proti MadZarom, da 6e se narbd
na MadZare pobuniti! - | zbilja - {igna braea sa Srbljima, ali aa Sr- Poliaci pod bedkim cesarom u i na sramoiu dri,avi pred tudiim
balil nema u Dalmaciii ni iedna Galiciii) niiu vi5e za prijateljstvo svietom. SAm krali grEki stara se
{ugo_ se nije znalo, kakav ie tai Sestina, pa da zato oni ne smiiu biti s Niemcem, t, j, nisu za ,,troini sa- i napuiuje, kako bi se tomu krai
f rankov glas, doh ovih dana nije
proti tomu, Sto se kniige za svu uez", jer ih je daii-kajzer llfio uvrie- uEinio,
tiskan u iednih madZarskih novinair.
diecu zovu z Hruatsha dit"anka. Ali
--hrrr"t- dio i pokazao se, da im 'd.a
je duSmanin,
a. onda i u hrvatskih. Tiskan Za Lrmence (to su kr56ani Pod
ie od S.rblii vole_nikakvo i-" ,r"go Sad je ve6 stalna stvar, 6,ebedka turskom vladom a Lziiil stala se je
riedi do rieEi, sviet ga je ditao'i ra,
lko, - tako su proti imeriu i m:rii vlada imati s njima sto neprilika, i liudski starati Francezka. Bog zna,
1,Fi",-_- i narod se nije pobunio. hrvatskoj! Niie onda dudo, Sto se i da 6e se oni io5 bolie sloZiti s eesima.
Ali kad se nisu Hrvati pobunili, po- li ioi pravo vjerovati, kad doma
Do,alt se madZaroni, da 6e se pobu-
s hrvatske strane duie koia oroti A tako i treba. da se slaZu svi Slo- ie svoie'kr56ane onako bez obzira foni.
srbskomu imenu. - Naivi5e'oii"di, vieni pod Be6om, jer nas Slovjend
niti MadZari, iet ih Frank woiim Sto ie tai odludni zastupnik Smod- U Francezkoi vlada zatvata sa-
tma pod bedkim cesarom ve6ina, pa (klo5tirske) katolidke Sko-
Ellasom - vriiediat Pa da se Ma- laka 6lovorio proti bedkoi Svabskoi qa se sloZimo. mostanske
diari ne bi Niemci i MadZari le i svakako pravi neprilika redovni'
1bilja ne pobune, dali su ma- politici, koja ho6e u Sholama za|rti radili, kako rade.
ozaroni- u novine izpridnicu, u koioj svaku pravu hrvatsku narodnu mi- cama, Kad se uzme na um, da fran-
ee5ki sabor stvorio je ovih dana cezki redovnici na svoi tro5ak Sko'
!^?\, da oni (t. i. madZaroni) s-ao, pa od Hrvati Sradi niekahve t_akav zakon, po koiem se imadu ure- laiu toliko diece, koliko i erela dr'
krivi, niti da hrvatski tt.toi "isuniie Austriiance. JoS Smodlaki ustaie
lcriv, Sto Frank MadZare v;eJia.--'- proti tomu, Sto se s uiiteljima p;- diti sve rieke, potoci i bujice u eeS- Zava, - onda ie zbilia dudno, Sto su
 .,DOM'I God,ina 3.
: IJst hnratskomuseljaltuza razgovori nauk.
Erancezi toliki protivnici katolidkim je Kaizer Vilim pobje{ao iz ludnice.
Skolam, Je li to sliepa mri,rya na p1 neka_ga__straZariuhvate, ako gq
rirnsku crkvu (jet i toSa ima po €die vide. Niemci se na to stra5i'o
svietu), ili imaju kakve druge raz- liute i zahtievaja, da se strogo kazai:,
loge, ia to ne mo1iu razpoznati po onai dinovnik, koji se ie tako debelq
onom, Sto novine piSu. Dvoje je ipak naSal'io,
stalno i to prvo: da ie takva ne- U Mlecih (u Veneciji, u Talii V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
sloga i mrinia velika nesre6a za fla- janskoi) sruSio se nedavno glasoviti
rod, a dru$o je dudno, Sto sve6enstvo toranj (kula) ili zvonik sv. Marlca, gF Cienaje ,,DOMU"naznaOenana omotu.
rimske crkve, koje ve6 stotina {o- koii ie sagradien pred tisu6u godina.
dina naudava ,i odgaia toliko fran- Steta je velika, ali nastradao niie
cezke diece, - nrje svojim udenikom Broj 16. U Zagrebu,u detvilak,14.kolovoza1902.
gitko, jer se ie za vremena opazilq
uzSojilo ljubavi ni po5tovanja za rim- da toranj puca, KaZu, da su sagniili :
sku vjeru i nlezine po$lavare, stupovi, na koiima ie toranj saSra. :
dien-,jer treba znati.,da 1e ditav tai
koii sebojei pandura.
Onima,
Razneviesti. 9_t1d sa$radien u morskom muliu Nedavno smo se razgovarali,kako smo mi Hrvati prepokorni
(blatu), u koji su pozabijani golemi
Kardinal Ledohovskri, rodjeni grof stupovi, i to ponajvise iz naSe Dal. i preponizni, Ali nisam svega rekao, pade niti polovice, Zalo
i Poliak, umro je ovih dana u Rimu. macije, koia
maciie, jest za
koia i jest za to gola. Dok 6emo danas dalie,
Bio je nadbiskup u poliskoj zemlji pod Aola. Dok
su stupovi u vodi bili, bilo ie dobro. Pandur - to je najmanii ob6inski sluZbenik,Svako selo ima
njemadkim kaizerom, U to ie vrieme ali kad se ie poloi (naplavi) osu5ioj
podeo boj izmedia lutoranslce nje- svo$a pandura, i to ie svagda doma6i doviek, seliak. Posao mu
iztrunuli su,
ma6ke vlade i izmediu rimske crkve, ie, da nosi po selu pozivnice i druge obdinske zapoviedi, Ne
U tom boiu dopao je Ledohovski Za Btte su udinili nie5to i za- znam,kako io5 na5 sviet kale tim liudima, ali sveiedno,sad znate,
tamnice, ier niie htio slu5ati njema- Srebaiki fiiakeri (kodija5i)i to ovaho! Sto je to,
ike vlade, pa ie dvie godine odsiedio Za nikakve novce niiedan zagrebadki
u tamnici, - jedan nadbiskup! Kad ie kodija5 niie htio voziti engleikiih ea. I takvoga, vidite, dovieka boie se mnogi na5i liudi. I ne boie
odsjedio tamnicu, papa Sa je imeno- stnika, koii su u Za$rebu bili i ori- se samo niega, nello i drugih malih sluZbenika(o velikima i.ne
vao kardinalom i uzeo k sebi u Rim. mali kupliene konie ia Afriku. eastt govorim), kao n, pr. SereZana,straZara, Zand,aratpaEei financa,
Postradalo ie preko 200 radnika BaS za financa znadem jedan primjer, koji mi je u pameti
,rKaizer Vilftn" - ve6 ie svietu u jednom rudniku u DZonstauiru
za Spot i Salu, pa je bilo ovih dana io5 od dietinstva, Jedno popodne skupilo se u dvori5tu iednoga
stra5ne buke po novinah i po kan- fJohnstown u ameridkoi driavi pen- seoskogamaistoravi5e liudi, pa se razgovarali.Tajmaistornmlad
sylvaniii). _Fostradalo ie maivi5e na-
_celarijah.A _"Jo, Sto se je dogodilo: sih liudi! Jadnici! doviek, bio vrlo naSlenaravi, auza to ie mnopo dri,aodo svoga
lma mnogo Niemaca. koii se -tako,prezi- majstorstva,tako da nitko prema niemu niie bio ni5ta, - on ie
menom zovu ,,Kalzert', upravo einovniEke pla6e snizit 6e se u
Srbiji, a i onako su nizke. Drugdie bio prvi u svem, I sad u tom razSovoru bila ie nieSova prva i
kako,ima HrvatA, koii se irezimenom
zovu Car. A i krsno ime Vilim nosi se povisuiu, nitko qiie mogao nad niega.Ja sari ga samo gledao,-kakoon -
mnogo Niernaca, Dakle ie lako vje- Englezkomu kraliu Eduardu niie sve zabavlien svoiim poslom - dobici onomu ovo, onomu ono,
.se
rovatir_ da ima dosta liudi, koii ved tako dobro, pa se opet ne zna, i svakoSave6 svojom riediu potude i poklopi. ,,Ala, tai se ba5 ne
zovu .Kajzer Vilim, a nije te5ho'vie- kad 6e se kruniti. boji nikogd, pd ni starih liudi, koii tu siede", - mislim ia mali
rovati ni to, da koii Kajzer Vilim Mnogi Eekaiu, dok u ,,Domu" na sjededi tu medju liudima. U to se produie, da su susiedu do5li
m9Ze. upravo tako poludieti i do- zadnjem mjestu nadju onakvu opo- rjnanci nie5to radi rakijinskoga kotla (kazana),i u das se sve ovo
spieti _u ludnicu, i ii nie pobjeOi, menu kao za Salu, Ali iedanput- se
' druZtvo skupi kod toga susiedapod suSom,€die su financi pre-
$gq i bgkav drugi Huber Mihl, ili ipak mora redi: Salu na siran!
Majer Hans, I zuiiliaz Na poglavar- $ledavali kotao, Nagrnuli ljudi pod su5u,iz daleka poskidali kupg,
stvo grada PraSa dodje pdsmo; rla 15. i t6. izaci ee zaiedno utihnuli, - nitko aa U pistt,ro. A onaj maistor itqii iz^ drugih,
28, kTi$"l:oi
drZi Se5iru ruci nad glavom i sve se nadiZe,da vidi i duie, Sto
se_tamoradi, ali ni5ta ne govori. Financi su tamo nje5to vikali i
Tiskara Mile ,Maravi6a u Zagrebu. valjda svoi posao obavili.-A t"d su izaSli - bila su dvoiica -
stane pred niih onai maistor i sve jol drleli Se5ir u rukama,
 zzo "DM" c"a*" r Cra^" 3. . "DOM"
sav se zacrvenio kao malo diete, kad ga uhvate u kvaru, - stoii nekih kraievih robski vlada Zivufli u strahu pred obla56u, - ier
tako i pokorno sve ried po ried pita nieSto financa, A taj financ oblast - to ie ona, koja Salie iandare, finance i t, d,
- mlad lidki momak, iedva su ga brci po5ihnuli, Ja gledam i Oblast! A 5to ie to oblast? - Kad vam to razlolim,,odmah
dudim se: kako taj, hoii se nikoga ne boji, - stoji eto sav crven tete znati, treba Ii se bojati Zandarai drugih takvih liudi,
sa Se5irom u ruci, pa niti liudski govori, nego muca i penta, Zapamtite,ovo: Nema oblasti. koia niie od Bo€a, t, j. samo
niti se liudski yla{a, a pred golobradim financom! U iedan das ie ona prava oblast, koja ie od BoSa, Evo n, pr,: Otac-i mati
- sav se promienio! imadu oblast nad diecom svojom, - to ie od Bo€a; €die vla-
Dugo ia toga nisam mogao zaboraviti, Vidio sam poslie vi5e daiu dobri obidaii i po5tenje, stariii ima oblast nad mlidiim, -
puta takvu zg:{l - i svagda sam se sietio-onoja majstora,-kako i to ie oblast od Bo$a,
sav crven sa Se5iromu ruci stoii pred golobradim zelenim finan- ,,Aha! Ti misli5 ono, kako su se lcralii i cesari pisali: ,,po
com i sve se de5e za Siiom , , , Yazda sam na to mislio i dugo milosti boi,ioj cesar . , .""
toga nisam razumio, Jest, i to mislim. ITu hralieva i 9are1ra,koii su zbilia kralii
i eari samo po milosti ili po uolilboiljoj: 89€ ie dao imeiak i ia-
Danas razumiem, - Znate li onu pripoviest, kako se je
kost niiho_vimdjedovtl"u i njima, i 9qi su bili iaki i moSu6i, pa
medvied, koji io5 nikada nije vidio dovieka, - kako se ie hvalio su i nad_drugima vladali i zapoviedali. Drugo je pitanle, lesu Ii
vuku, da se nikoSa ne boii? A vuk mu rekao; ,,Ja se - veli - zapoviedali po volji bolioi, - ali, za to se sad nL pita, Sad se
bojim eno onog4" - i povede ga na cestu, pa mu pokaZe do- pita samo za ovo, pazitez
vjeka, a medvied odmah navali na dovieka, Ali za das vrati se Pravu oblast ima samo onai, koii nije nikomu drugomu
medvied k vuku - krvave glave i stane vuku pridati: kako ie odgovoran, nego samo Bogu, t i. svoioi-du5i i saviesti, Takiomu
onaj tamo, t, i, doviek, izplazio dugi bieli jezik izpod, rebara i dovjeku moZe5se i namoliti, ako si kriv: ako ti ho6e, on ie ti
,,stao me - kale medvied - lizati, ali tako, gledai, da me je se smilovati i oprostiti, a ako ne 6et - Bog mu i du5a mu! -
svega krv oblila! Jedva sam ti Zivu glavu iznio! Sto mi nisi rekao, A Zandar ti se ne moi,e i ne smije smilovati; ne smiie ti se smi-
da ima onakav stra5ni iezlk?" - ,,Nije to jezik - kai.e vuk - lovati ni predstojnik, pade ni sudac; iedan i drugi mora postu-
nego sablia!" Od onda se i medvjed po malo boii dovieka. pati po zakonu i po pravici, - pa makar i sviet propao! Oni
Tako vam ie od prilike bilo i s naSim narodom, Bilo ie ne mogu ni5ta preko zakona, oni nemaju svoie oblasti, - i zato
vrieme, kad se ni on niie bojao pandura, ni financa, ni Zandara, im se ne moZeSni namoliti, niti se oni mogu smilovati, - ali
a io3 manie dru$oga lcoga, tko ne nosi oruZia, Danas se boii, a zato ih se ne mora5 ni bojati, Kako bi ih se bolao, lcad su oni
niie telko kazati, za5to se boii, To 6u vam u kratko kazali, a i sami sluge, i to slu$e zakona i naroda,
onda razloilit| kako,se ne treba nikoga talcvoga boiati, A[i lo je ono, Sto na5 sviet jo5 ne zna; NaS sviet io5 vedi-
nom misli, da dana5njagospodaimadu svoiu oblast kao niekada,
Rekoh: Bilo ie vrieme, kad se ni nab narod nije boiao Zan-
Ta znate, da jo5 ima ivGta, koii Sospodin'osimito! Misli, da mu
dard i t. d. Bilo ie Zandard,koil, su talco i stradali, ier je narod
se moZe smilovati! Naravski, da se onda i boii, ier koga ti ie
dizao na njih ruku, Ali had su poslije jednih Landara doSli drugi,
moliti, toga nije srditi, nego mu ponizan biti! aii'oiet tr&a pii-
a moZda i voiska, pa kad ie onda stradao narod danas ovdie,
znati i to, da ima jos po svietu iakovih sluZbenika, koli narodu
sutra ondje, - onda ie narod vidio, da ti Zand,arine dolazesamo
vladaju, kao da imaiu lvoiu oblast, I to narod kvari,
po svoioi volji, nego da ih nietko Salje, tko ih moile i viSe po-
slati, tko moZe poslati i cielu vojslcu. Narod ie vidio, da pred r r Ne bojte-se dalcle ni i,and,ara,ni financa, ni pandura, ni ni-
kakvoga sluZbenika: sve su to, pa bili i na naiviSem miestu, -
pandurom i financom ne hasni nikakva molba, nikakav pla6: on
to su sluge zakona i naroda i nemaiu nikakve svoie obtastl, A sto
ni5ta ne vidi i ne Euie, on samo dini, - 5to mu se zapovieda, nlo€ur.--mogu po zahonu, Zakone pak kroie zastupnici, a za-
Kad ie to narod vidio, podeo se za Siiom desati i - bojati . , , stupnike bira narod,
Niie to nastalo na jedanput, nego sve malo po malo, ali sve to
vi5e i sve to iade, A niie talco samo kod nas, nego i drugdje po Jeste li rczumieli?
svietu, ali osobito ondie, gdie tudiinac zapovieda nad narodom i-
Salie mu Zand.are,Upravo je Zalostno gledati, kako se narod u
 228 ,,DOM" Godina 3,
Godina 3, ',DOM"

padaiu po njem! Tako i mi Hrvati dugo i dugo videmo: Mi smo

Jest, i gnoinica,da prostite, Vi svi ne5to malo znadete,Sto svoii, mi smo slobodni, mi imamo svoie pravo, - a sve nam
ie to hrvatsko drZavno pravo, a Sto je ono druSon- to znate nale uzimaiu, slobode nemamo i drugi nam pravo kroie onako,
po.n" dobro, pa znate i to, da to dvoie nikako ne ide zaiednol kako ie niima draSo,
i ako tko ovo dvoje zaiednospominie, nikako se to samo po sebi Mnogomu se i mnogomu dini ovo ne samo bez koristi, neSo
ne razrrmije, nepo to treba rczlol|tl ios smie5no,a i Stetno,,,Dok mi Hrvati $ovorimo i videmo: Mi
i
Ali prije nego Sto vam razlolim, kako ie njekomu palo na imo slobodni,mi imamo pravo, - na5i nam se protivnici smiiu,
pamel, da zaiedno strpa ovo dvoie: ,,hrvalskg lriavgo pt?rrg" 5to ni5ta ne molemo i svuda smo i sva$da zadnil A miesto da
i - gnojnicu, ponoviti 6u vam u dvie riedi, tri li rieli, Sto ie to videmo i svoiim se pravicama di6imo, mo$li bi se primiti drugoga
,,hrvatsko drZavno pravo", posla. Ta i onako nam sve to ni5ta ne koristi, niti tko pazi ni tb,
,,Hrvatsko dtLavno pravo" - to vam jedna misao, jedna 3to .*o mi niegda bili, nego se gleda na ono, Sto smo danas,A
i,elja, i to ovakva misao i ieljat Svi Hrvati treba da se sloZe i danas nismo niSta,Radimo, da budemo nieSto,"
sjedine pod jednom svoiom vladom, i neka Hrvatu ne bude go- I tako d.alie,i tako dalie - govore i pi5u nieki Hrvati, oso-
spodar ni iedan drugi narod, A ier smo mi Hrvati ve6 niegda bili bito mladi, i naimladii.
velikim dielom pod svojom vladom, tako da nam nije gospodario Sto 6emo mi na to? - Mi iemo re6i ovo: Niie dudo, Sto se
niiedan drugi narod, i jer se mi nismo nikomu dobre volie predali i tako govori i piSe,Istina je, da su na5a gospodamnogo Sodina
ni prodali, imamo mi pravo, da se sami vladamo, da sami budemo govorila u saboru i pisala u novinah onako, kao ono i nali die-
imali svoju drLavu, hrvatsku drlavu, i zato se ona misao i i,elia dovi pred 200 godind, - ali, bez hasne: nama ie Hrvatima sve
zovet,,hrvatskodrZavnopravo", to gore, I da sve to duiete, Sto su njeka na5a gospodagovorila,
Ovo je velika misao, i jo5 vi5e: ovo nije samo misao ovo je i da ditate, Sto su pisala, i to godine i godine sve isto te isto, a
rjera, Promislite i prosudite n, pr. ovo: Ima dovjelcsiromah,koji sve bez hasne,- dodijalo bi i vama io5 i viSe,i vi biste se okosili
je njegda bio svoj €ospodar; nie5to je lcriv i sam, nie5to i ne- na na5u gospodu ioS i viSe,
priiatelji i protivnici - i on je malo ne sve svoie izgubio, Oni, Sve je to tako i istina, Ali da tko upita one mlade prigo-
koji su ga upropastili, prde se i kode oko niega i rugaju mu se, varad,e:,,Padaite recite, Sto da radimo, kad nam ne dadete go-
ho6e da ga sramote, ponize i sasvim poniSte, Ali ovai se dovjek voriti?", - da ih tko upita, ne bi znali pravo od{ovoriti, nego
malo zamisli, a onda pridigne glavu vele6i u sebi: Dobronja sam b_iStogod bubnuli, Tako ie jedan i ovih dana lupio u novinah:
propao, Pa neka sam i sAm kriv, ali ia znam, tko sam i Sto Kanite se drZavnoga prava, pa idite i uredite, kalen svoju
sam! Ne iete od mene dodekati, da vam se klaniam i pete vam gnoinicu!
liZemt,Ne 6u se pred vama poni5titi," - Je li, da je to d,oviek? . - Ni to nije dudo, premda je i odvi5e nepromi5ljeno,To vam
Taj se moZe jo5 i pridi6i, moi,e svoiu diecu u dasti na noge ie, kao i ono: Goni dovjek konie, a niti on znade goniti, niti konii
podiii, znadu dobro vozitl,. Pa Sto vidimo? Vidimo ovo:ledan koni ide
Tako vam ie to s hrvatskim ndrodom,Davno ie ve6,,Stosmo polako, a k-odiia5odmah naglo iznenada uZgi bidem, koni skodi
mi Hrvati do5li pod tudju vladu, ali se na5i djedi nisu poniStili i _. pgtl€a ham! - Ba5 tako i naSiliudi, - a svoki, i. a ne samo
pred tudfinom, na5i su diedi ved pred dviesta godina pisali bed- na5i, G_diegod se podne prigovarati,'s podetka se previ5e prigo-
ko_mucesaru, ocu Marije Tercziie: ,,Mi smo slobodni, a nismo vara, Umjesto da se ka{et .l malo-udinio",kale se: ,,Ti nisi
robovi! Mi smo imali svoie kralie, a ne uSarske, pa smo se do- ni5ta udinio", Umiesto da "tl se prigovori: ,,Niie dosta govoriti o
brovolino podvrgli ugarskomukraliu, ali se nismo podvrgli ugar- drZavnom pra,vu", odmah sekaZet",,Pustimoto drZavnopravo, pa
skoi kralievini". lchmoda uredimo gnojnicu",
Ovako su govorili na5i pradiedovi i na5i ocina ovako govore Na ovu gnojnicu , koja ie njekima milija od.driavnoga prava,
i pi5u io5 danas mnogi Hrvati. Vi to dobro znate, ier ie i ,,Dom" ;-- la niu 6emo se joSpovratiti (ne bojte s€,- ne 6emo se zaSaziti.,
o tome pisao. - Ali sve uzalud! Nama se ie Hrvatima dogodilo, ler ie to samo Sospodskagnoinica - na papiru!) A dotle Euite
kao i onomu Kranicu, zakojeSa se pripovieda, da su ga batinali, los ovo:
a on sve vide: ,,Ja se pak lie ne dam!" On se ne da, a batine Krivo se priSovara na5im politidarom: da su samo govorili i
 ,,DOM,, God'tuu3. God,iab 3. ,,DOMt' 23r
pisali. Ta za Boga: - ako ne 6e govoriti fi5kal i politidar, - I tko nije nilcad ni5ta vjerovao, niti se demu nadao, neka dodie
tko 6e onda govoriti?! Govoriti i opet govoriti, pa pisati i opet na selo, da v_idi,kako se umire, - du5a 6e mu se potresti i on
pisati, - to i iest naiveli dio politike, Neka na3i madZaroni samo te priznati: Jest, niie dudo, Sto taj sviet vieruie barern onda, kad
dobro govore i pi5u MadZarom, - l6ms 6emo mi dobiti svoie umirei niie dudo, Sto mu ie niegov sve6enik sve , , ,
miliiune! Il zat bi trebalo s MadZarima na Salce?!- Ne, Kad Ali nisam nakanio, da s vama sad iadikuiem nad seoskim
politidar pametno govori i piSe, - on tadl to ie niegov rad i urniraniemte da vambez koristi srce samodiram, da se sietite
posao, a ne - $nojnicu urediivati, ovoga ili onoSapokojnoga svogapatnika, pa da vam na srce dodie
Ne, i opet ne: nije zlo, Sto su na5i politidari govorili i pisali, tuga, Ne to, nego mi ie na pameti to, da zbilia ve6 iednom treba
pa ako ba5 ho6ete: i vikali o drZavnom pravu, - nego ie ilo to, podeti i na to barem misliti, da ovakvo liedenie, kakvo ie sada
sto i narod nije s niima govorio i uz njih vikao, Oni su bili sami, - selima,- da to mora prestati,
po
- i zato nam se dini, da_su uzalud vikali, - Druga ie stvar, Glavna je i naive(a neprilika u toi stvari ovo: Skolanomu
za3,lonarod nije s niima vikaon i traZio ,,stare pravice-", ili o tom liedniku, t, j, doktoru - ne 6,ese na selo! Gradovi su puni lied-
sad n_e69 €ovoriti,_negoidemo, da prostite, ia gnoinicu. nik6,, tako da nemaiu oda Sta liv1eti, - a na selu sviet pati i
- Gnoinica ie dobra stvar, I oni, koji o gnoinici govore, misle stradava, pa ni za skupe svoie novce ne moZe dobiti lieenika!
ovako: Neka narod radi i skrbi, pa te nie5to-imati; a kad bude To vam ie Ziva istina. Pa i oni liednici, koii primu sluZbu ob6in-
nie5to imao, lak5e 6e se boriti proti tudjincu i protivniku. ,,Po- skoga liednika, ne ie mnogo puta da stanuju u onome mjestu,
dignimo narod materiialns'r - rekla bi gospoda, pdje ie obiina, qego stanuiu u oblilniem gradidu,Iz{ovataiu se,
Ne 6u vam dugo dodiiavati, nego iu vam re6i samo ovo: da ne moSu dobiti stana ni hrane i t, d, I to moZe biti istina.
Poznam mnogo ba5 bogatih setiika, krdmara, mesara, pa i Alj ie glavno to: To su gospoda, Njima se ne 6,e Livjeti mediu
gospode,- pa znate li, Sto 6u vam reii! Re6i du vam ovo: seljacima,A ako liednik stanuie malo podalie od miesta, seliak
bi se morao gotovo uni5titi, kad bi €a htio pet Sestputa dovesti
F!.o-r." bo.€atiii, Sto viSe,imaiu, - to manie rnare za svakoga
blilnie-{a bra_ta,za narod i za domovinu! To vam ie Liva istini. u kuiu: tako ie to skupo! Pa se onda gospoda tul,e, da seliak
A kad ie tg,ko, - onda io5 nietko napuiuje: Pustite dri,avno ne mari za liednika! Ta kako bi mario, kad ne moile maritil?
pfavo, pa idite i uredite svoju gnojnicu! Jest, pustite svemu mfuai N-eka ie liednik samo dva sata udaljen, - bez deset forinti ne
idite_n_a s_voiugnojnicu i kalite se u nioi, ito val briga zanarod! . . . ldg " kudu, ako ide i za toliko! A vi5e puta i ne hasni, da dodie
MadZaronske ,,NarodneNovine"-dobro znadi, da se po ova- iedan putn nego treba i pet, Sestputa, A od kuda seljahu tolii<i
kv.oi€noinici !.i, po nebrigi k niima dolazi,,i zalo su odmah pre- novcinpa onda io5 liekariie!
tiskale iz onih novina onai nauk, koii udi, da treba pustiti mira Ovako ne smiie za uviek ostati, ier narod strada, Meni ie
hrvatskomu drlavnomu pravu, nego da se treba .no* du5om poglavito na pameti ovo: Umire dosta 2en6.u porodu i iza po-
baciti na Snoinicu, roda, - a ne bi morale umrieti; umire previ5e male diece, -
Ali io6 nije dosta raz{ovora o toi stvari, toliko previ5e,da ie strahota,- a liednlk bi im pomogao;strada
mno$o svieta od toga, 5to se u poslu rani, ili drugadiie u svome
Liecnicinaselu. po:!g strada,
malih i nepogibelinih bolesti, a narod od njih ipak previ5e pati i
. .. -Po?\ulo ie, da gospodaslabo znadu,kako se na selu Zivi. st_rada,a to opet samo za to, Sto nema liednika,
Ali kad bi..sospodaznala,_kakose na selu umire, - mislim, da
ot t nJima Zivot omrznuo! Kako se na selu umire, to od gospode - Pa Sto iemo? Ho6emo li dekati, dok liednici postanu tahvi,
zna samo seoski pop: on ie iedini, bez koie{a seliak nelmire i da 6e rado na selu Zivjeti i od srca svietu pomajati? - Na to
ne 6e da umre, Pop zna,_-'ali pomo6i ne"moZe, bi se moralo dugo eekiti, lJzalud ie sve: gospodi su gospoda i
ier ne u
niie to ni niegov pbsao, Stalno Znam, da mu se'srce sto"iu,
i sto liima ie telko Zivieti mediu prostim svietom, Da im stanemo
puta na komade ciepa vide6i toliko stradanie i patnie, - ali, drl,ati prodiku, - to bi bil-o izalud. Nego Euite, Sto mi ie palo
pomoii'ne mol,e.Ni"*., ne preost";"-drirgo, na pamet,
t.k:,rekoh:
da iadnoga patnika tie5i obe6aniem, da 6,eAa muke minuti Gledaite naSepopove: I oni su izudili ,,dvanaestSkola" k?o
"";;na
drugom svietu te da mu patnidku dusu preporudi milosti bozioi. i liednici - doktori-, pa ipak, gledaite: vedina ih rado ilivi mediu
 232 ,,DOM,, God,ioa 3, Godina 3. 233

svoiim narodom, - nisu se tako stra5no pogospodili,Istina ie, Stanite, pazitel Ne vidite li, da ste smie5nije, kad znadu pisati, kakve
to ie i zato,Sto _suZupe i crkve rasijane i po selimo, p& Sdie ie eno jednoga prevalili i poSazili? Gle- stra5ne bolesti dobivaju tamo naSi
crkva, tu mora biti i pop; istina je i to, da je drugo hr5iansha daite ono€a, Sto se sam prevalio i liudi, - kao da u Americi ne bi
viera i njezi\ nauk, a drugo ie liednidtvo, jer kr56anska viera ba5 udario Slavom o kup kamenia! Sta- smj'elo biti ni bolestil Sve se kuda.
nite, osvi,estite se, - ta to teie krv! samo da neukoga siro'maha zadri,e
zapovieda,da treba naudati neuke i proste liude, a to su ponaj- Sutra, ili za d,asmoi,e poteli va5a! . . .
{oma, _Sdig mu ie zlo, a stra5e €a,
vi5e seljaci; istina ie i to, -dase ie svaki svedenik,pa i isti onaj Stanite! . , da ie drugdie i gore,
najgorl, dobrovolino odrekao svega drugoga i svakoga drugoga Ne duju."' Ne duje nitko, sve leti Smie5no je i ono, kad na5e no-
dalie. - To vam je dana5nii Zivttt vine piSu narodu: Ne idi u Ameriku,
Sospodstvai dao se_na to, da sluZi Bogu; on si je tai posao u €radu: Sve se vrti na hipu. Je li narod 6e nam propasti! Ali o tom
odabrao, da i.ivi mediu neukim prostacima, Ali ima i jo$ nje5to,
to dobro, niie li, - Bog znal Meai 6ete nati vi5e na drugome miestu u
a to ie ovo: Sve6enici su veiino seljadka djeca, To su oni se samo dini ovo; Tielo, krv i meso ,,Domu",
sirotani, koii su se iz milosti iz5kolali, to su oni gladni bogci, od - leti i vrti se, a du5a puzl, miraje, AIi za to kako-tako, Sto je smie-
koiih se mnolomu cieli Zivot na licu vidi, da ie patio vei u utrobi spava i stenie. A nioj bi se htielo u Sno, - ali ovo ie ba5 stra5no, kad se
materinoi i da ie malo dobra u Zivotu izkulao, To su on| zakoie visine, gore do neba, do vedre one dobro promislil Ne dadu dovjeku Zi-
su.majke.njihove,4-obl. na5e-, modrirne;kao onai orao, Sto se svake vjeti, a ne dadu mu ni oda zla pobietil
-po5tene,poboZnei mile seljanke sedme godine digne do neba i desnim Razlolit 6u vam to u njekoliko riedi.
ruke i odi k nebu dizale i molile: da im Bog dade dodekati dan,
krilom zapara po nebu i od tofa do- MnoSo na5ega naroda do5lo ie
kad budu vidiele diete svoie_,,kodoltara". Jednom fieliut to su bije snage opet za sedam Sodina te na prosjadku palicu poradi pravde ili
oni, koii su se kao seljaci rodili, pa ie kao seljaci i umrieti, Nista tako i Zivi trista godina, tako bi se procesa, Ja znam, koliko je narod i
zato, Sto su nauvkli crnu haliu i sto su izudili mudre diiadke htlelo i duSi, da se digne, da pogleda sam kriv, Sto se pravda po sudovih,
kniige: dusa je njihova ostala vazdg,ista; srce ie niihovo ostalo u daliinu i kaie: ,,Stani, Zurba i ali je ipak Ziva istina ovo: Gdie su
u,yiek .zatuvi ek priv ezanouz.narod, iz koiesa ni su nik ada pi""o hitnja ne pomale, ie, na5 put - zakoni, sudci, fi5kali i sve oblasti
-i nema kraja! Ne Zivimo dasom. drugadiie, nego Sto su kod nas, -
ni izasli, ier su iz Skole odmah poslani na selo, medju svoi sviet. Ziviet 6emo viekom" , , . ovakve pravde nisu mogu6e, kakvih
Jest, to-su oni,-- i.zato su takvi, zato nebieli,eu grado"J,;;E; ima kod nas.
-- Dom i rod.
zad'ovoling r9de,- zivu i umiru me{iu svojim svieTom; zaio, A io5 vi5e svieta tjera iz doma
5to su seliadka dieca. I da vam dalje bez' poftebe ne Narod se sve to vi5e seli - jadi- voda, koja davi polie i narod, Za sve
6lovorim,
Razarcu vam samo ovondemu se ve6 i sami domisljate: Dok ne kuju njekoje naSernovine,Ali sad je, ima novaca, ali za to, da se od po-
bude.seliadkedjece iz5kolano zalieEnike, - seliaci ne ie imati dini se, ve6 kasno, O tome nema ni- plave obrani narod, koii porez pla6a,
liednika! kakve sumnje, da 6e se iz hrvatskih -za lo nema novaca, a osobito ih
zemalja izseliti sve, Sto ne moZe 2i- za to memau banskoi Hrvatskoi,
. a Ali ovo ie tako velika i krasna stvar, da za nju niie dosta vjeti, a na mjesto tih odseljenika do- Ali glavno ie ovo: Niie naroda
lecan raz{ovor, selit ie se oni, koiima je doma jo5 upropastilo siroma5tvo, ne{o su €1
Eore, nego Sto 6e im biti u Hrvatsh,ri. upropastili - novci! Novci su narod
Mali razgovori. Do nedavna su sve na5e novirre razljerali po svietu! A do novaca ie
qisale p-roti izseljivanju, samo su ma- bilo lako do6i, od kad imamo tolike
Zivot. bito one na kotadu; poriva, Sazi,muli dZaronskeponaivi5e Sutiele. Ati kad banke, Stedionicete od kad i seliaci
se, znoji se - i leti, leti trraostriela. vei u njekim krajevima niie bilo
fo- imadu posla s mienicom, Nemoite
,,Na hipu se Zivot vrti" - oie_ ,,A Boie mgi - mislim ia gledaiudi
vao je stari jedan hrvatski pjesnik. 1o.,voryomla za soldate, pa kad niie re6i, da je narodu trebalo novaca!
sve to - a kamci vam je sila? Kamo lilo qi radnikA - izdala- je vlada u Narod bi bio upravo tako, i io'Sbolie,
- to vam je dasak, Zagrebu naredbu, da treba'malo bolie proZivio bez svih onih novaca, -
"nlp, tren, tre- se Zurite i paS6ite? Kamo vas tako
nutak ili trenu6e oka. ,,Na hipu se na6ilo zovu, da se tako boiite, da ne paziti na- a6!ente,koji liude mame i samo da ih niie dobio u ruke! Ali
iivot vrti" - to znalii danas'iesi, zakasnite? Ta to sve leti, kao da ie v9_deu Ameriku, a novine
sutranisi.,, io5 viie od de{a bi onda livjeli on| koii Zivu
pamet izgubilo! Nisu li vam dosia pi5u izseljivanju od kamata! Nemojte ni to Piovoriti:
T.o mi ie palo na pamet njeki _proti
,
qan,
noge? Kamo se iurite? . . . Vi svi . ViSe puta le i smie5no, Sto no- ,,Da narodu nife trebalo, ne bi i5ao
kad sam vidio u Zaerebu ne skrlp,a nemate kada da skupite pamet vrne o tom pisu, Smiesno je n. pr. u dug," Nemojte! To su u du$ i5la
samo__ to, kako se ljadt Zire i trde
po
i da po$ledate oko sebe,- kamo ro 9no, kad tiskiiu pisma, Sto dolaze'iz djeca, duiete li: djeca su pravila du-
.ulicah pje5ke, nego i na onih ko- juritel Ne 6ete li se najedanput svi Amerike od onili ljudi, kojima je u
6iove! Kad je zakon prepustio vlast
taelh, na ,,hiciklu", pade na onom skupa na6i u iami, i ne 6e li vam se Americi zlo, - kao da bi svakomu u zadruzi dieci, lienEinama i svad-
samovozu ili automobilu. Gledam oso_ 'otrda
svi ti kotadi zaplesti i smotati? , , . u Americi moralo biti dobro! JoS je ljivcima, - su djeca Postala
 234 ,,DOM," Godi.na 3.
Godina i. ,,DOM," 235
gospodari! A toj djeci bila ie prva tudjinstvom pokvareni mozak moZe
briga, da na ovai imetak, Sto su ga to i pomisliti, da hrvatski seliak ne da jo5 jedna nova pu5ka niie boia Dobro je proditati iu. Steta, Sto je
diedovi priskrbili - uzaime novaci! 6uti, Sto je to tudiinsko gospodstvo ri vidiela, vet se voinicima daie prevelika i preskupa (stoii 2 K 40 f),
A mogli su dobiti, jer su djedovi i jaram tudji. Ta ne zna{e li, da su drugal A sve se to radi, kaZa, tla A dosta bi bilo, da je manja, a bila
neSto stekli, A znate onu: Kad diaca se ve6 diulii narodi do zadnie kapi se rzdri,i mir! Dakako: Kad su svi bi jeftinija, pa bi je vi5e svieta di-
i bedaci imadu novaca, onda kramari krvi borili proti tudiincu?l A ne Li tako stra5no naoruZani, svatks se boji talo, Ja vam u kratko kaZem; Pazite
pazarel, se hrvatstrri seljaci?l podeti svadju i boj' i zato je mir. 'fo kod pu5enja. Ne mora se lula napu-
Tako ie to bilo. - A Sto bi narn Pa za5to se ne bore? - Ali takav ie mir stra5niii od rata. rriti ba5 svaki put, had vam na pamet
Zato. pane i od navade. Zapalite ! razgo-
trebalo sada udiniti, za to ie moja Sto ih u borbu za narodnu slobodu se ve6 ne dade izkazatil koliko to
pamet preslaba, da vam kalem. zovu i vode takvi ljudi, koji su na- stoji, koliki liudi i konji dangube, voru iedanput, pa o'nda s njom za
rodu isto, Sto i tudjinci, pade moZda koliko vojska dere odiela i obuie, pojasl euvajte se osobito onoga gada
Politika. joS_i gore, ier tudjinca ne vidi, a. koliko stoje puSke, topovi, brodovi - baguSa, On ie smrad i otrov, ko-
- njih vidi, - premda to mogu biti it.d.it.d. ie1a Eovjek za plalu ne bi u usta
,rDri,avno prayo i gnoinica",
Ali to nije sve. Kad bi narodi metnuo. Slu5ajte u toi stvari svoje
Da ne budem morao p:isati jo5 jed- najpo5teniji, pade na mnoEu Lrtva
barem znali, proli komu bi trebalo lene,
noga velikoSa razpovora o toj stvari, za. narod spremni ljudi, pak vedinom
1 lesu, u boj i tko ie nepriiatelj, - hajde Rat Hrvati s Madiarima - na
kazat 6u vam jo5 ovo u kratko:
de! Ali danas se ni to ne zna, Go- papiru - i to vam ie ciela velika
Znate onu: Slo Eouieh tini, sebi . . To je prava glnoinica, koiu bi
vorilo se i pisalo, da Rus i Francez kniiga (stoji po5tom 3 K 80 f, a do-
tini. - Na to nije mislio onai, koji trebalo urediti, - ali to ne ide'tako -
je napisao ono; Pustimo mira dri,atr- lako. Tesko mi ie bilo ovol ;;;1: skupa dri,e proti Niemcu, Bedu i Ta- biva se kod ,,Dionidke tiskare" lt Za-
lijanu. Ali eto nedavno talijanskoga grebu). Tkogod prodita, ili samo za'
nomu pravu, pa idimo i uredimo sati, l"e: 9" mnogi viknuti: GIe, iai
bunr dobri na5 narod na na5e didn;' kralfa u Ruskoj, a ovih dana dof,r- duie Stofod za taj rat, ne 6e se mo6i
_r"+i svoju Snojnicu. Istina ie; kad varao se ruski car s niemadkim kaf- oteti ovoi misli: MhdZari su se onda
bi bile sve hrvatske gnojnice bolie domoljube, koji su ditav Zivot spio-
zerom. Sto su ugovorili? Tko je s kirn digli oruZjem proti svomu i na5emu
uredjene, bilo bi to bolje, - premda veli u borbi za narod, a on eto liaie,
i proti komu? Narod daie za voisku kralju, bedkomu cesaru, a mi smo
n-ije stalno, ne bi li i onda tko da su narodu takvi neprijatelii, pade
novac i krv, a ne zna, zaSto, Hrvati ostali vierni; do danas su Ma-
drugi gospodario hrvatskomu narodu. i gori, n9g9 tudiinci. (Ovoi da su
Ali recimo, da bi onda i cielomu na- ,,nepr,iiatelji", to 6e drugi dodati.) Ali Sve ie to naopako, sve to do- dZari postifli malne sve, Sto su htieli,
rodu i domovini bilo bolje, - to ie la jo5 jednom pitam: Sio 6e ; kazuie, da ie narod danas svuda po a Hrviti ostado5e, Sdie su i bili.
mo6!uie, No nikako niie mo{u6e, da biti bolie, ako sutra budemo imali ""'rrJu svietu roblie, a da mu zapovieda i
hr-
bi tko gledajudi svoju tteiredjenu vatske ministre mjesto madZarslcih,- za nos ga vodi Saha iz5kolanih mu- Sva5tice.
gnojnicu ovako mislio: ,,E, zlo je na- a sve 6e ostati pri starom? Ili mislite. drija5a, koiima nije do tudieSa Zivota
ni do tudje smrti, nego samo do sebe. Liudoideri - to su ljudi, koir
rodu, zlo ie domovini, krivo' nam - da 6e narod biti ve6 tim zadovoljan, druSe liude iedu. Udeno se zovu ka-
A nrije ni teZko za4roviedati tomu us-
dine Madlafi, idem ja urediti kad- bude Euo ,,potouo!" mjesl1 ,,7ne- tra5enomu i neprosvie6enomu mnoZ- nibali, Dugo se je vremena mislilo,
svoju gnoinicu; bit 6e s tim narodu i het" na Zeljeznici?. . . A mislite li, da da pravi liudi ne iedu ljudskoga mesa,
tvu, koie ie tako dietinjaste pameti,
domovini bolie," Ne, lfudi tako ne ra- je naro.du-svejed_no i to, vide li se tai nego da su to nekakve nakaze, veliki
dunaiu, nello pomaZu narodu i domo- ,,mehet" ili ne? Varate se. . . da zaboravi na sve. dim samo vidi
soldate u ,,glidi" i duje soldadku mu- divovi s jednim okom usred dela, s
vini za to, da i niemu suohomu bude U ostalom meni bi naidraZe bilo, dugim repom i pasjim nosom i t, d.
bolie. I ba5 zato, Sto na5 narod ne kad bi narod bio toliko prosvieien, ziku: sve 6e izletjeli na cestu, zijali
i trdati za muzlkom. Danas se ve6 stalno zna, da takvih
zna. jo5 prosuditi, koliko bi i njemu bi se vi5e starao za svoju gnoinicu, nakaza nigdje na svietu ni nema i
suahomu poiedinomu bilo bolie, kad nego za ovakvo hrvatsko drZavno Pa neka! Svietu ie valida sudjeno,
da ne moZe do6i k pameti, dokle ga da su svi ljudi od iednoSa jedinoga
bi domovini bilo bolie, - zato su pra_vo, Za l<.akvose bore naSa gios- dvrsto ne lupiS po glavi. Tako 6e biti plemena, da su svi jednakoSa izgleda,
na5i izbori tako kukavni. pitaite poda. Kad na izbore ne bi dotao da su svi po Bogu bra6a. Kad se ie
samo, ili sami prosuditel zaSfo .su niiedan seljak, i ova stvar: sviet 6e Sledati i zijati
to bi bio znak, na tG sve parade dotle, dok ne bude to ustanovilo, bilo je tei:ko vierovati,
na5i seliaci glasovali za ono$a, a ne d a i e n a r o d p r o { l e d a o . , . da bi takvi pravi ljufi pi zdravoi pa-
imao ga6a, da izadie na cestu. Onda
za onoqa,,, meti mogli ubiti dovieka samo zato, da
Sviet. ie mu se otvoriti oli i ,,bezga6nici"
, .Ne, ne, gospodo, nije na5emu 6e podeti klanje, - kao ono pred ga iz,pel<uili skuhaiu i o'nda poiedu.
zlu krivo to, Sto se nasi politidari Oruiani mir, Naivi5 e zla, Sto ga
previ5e toboZe bore za sto godina u Francezkoi, I mnoSi se udeniaci primi5e Po-
qrzavto pravo", ,,hrvatsko danas ima po cielom svietu, dolizi sla, da tu stvar proude, Izprva su
a ne mare za gnoi_ od toSa, Sto se silni narodni novci Nauka, umieCei knjiga. na51i,da ljadoZderd ima samo kod po-
nrcu! Niie to
_krivo, Niie krivo ,i to, tro5e na_voisku, Sve drZave pove6a- svema divliih naroda, koii nisu jo5 ni
sro narod toboZe ne raatmije, Sto vafu
svake godine vojsku, nabavljaju Kniigu o duhanu i pu5enju na- dobri lovci, a kamo li bi bili polio-
ie to narodna samostalnost,' Samo nove pu5lce, topove i brodove, tako pisao ie liednik'Qundlrr'n-Qriovdanin. dielci, zarlalnici i trgovci. JoS su u6e-
 Godina 3, Godtna 3, ,,DOM." 237
"DOM,,,
njaci opazili, da'irti divliaci jedu samo piSu, da kod nekih plemena starci ne po5tuje u na5oj zemlji hrvatskoSa se kralju daje samo ma znaniez da
svoje neprijatelje, koie u boju ubiiu iezlka. Kod nas n, pr, mno$i $ost,io- narod ieli, da se sve hrvatske zemlje
lami mole djecu, da ih pofedu, ,.*o sjedine. Ttri oni kralja niti Sto moie,
ili zarobe, Ali poslie se dokazalo, da da im ne budu na teret, nilar i ne zna hrvatski, a zna nie-
ljudsko meso iedu i takva plemena, Sigurno je dakle, da je doviek rnadki i madZarski, Pa kad to MadZar niti traLe, niti kaia, kako bi to
koia si ve6 svakojako znadu hrane dovjeha podeo jesti u velikoj nevolii: i Niemac vidi i duje, vlada se, kao tla trebalo poieti i urediti, - niSta. Ne
pribaviti, pa joS i to, da najvole jesti ali i to je i stalno, da danas liud,i iediri ie
'svoidoma, kao gospoddt, - kad duje kaLu, ni to, koie su to hrvatske
meso svojih prijatelja i rodjaka. Tako druSe Zderu samo iz straSno6iai'veli- iez'ik. Drugdje tako niie, Ali doei zemlje.
no otoku Nova Britanija domaii liudi ko6ia neznanja, i to za lo, Sto ti ia- 6emo i mi k pameti i sviesti, Ali kako bilo, - ipak je dobro,
iedu svoje mrtve rodjake. Na otoku dnici misle, da 6e od iovjedie kivi Sabor a Zadra (u Dalm.), prije da kralj sazna baS od sabora te rla
vojvode Yorkskoga kod plemena po do;bitiii svu jakost onoga dovjeka Sto ne{o Sto se je razi5ao,Slasovaoje, da i drugi sviet sazna, Sto je Zelja hr-
imenu Duk-duk snriie muZ svoiu Zenu Sa pojedu. se kralju po5alie adresa, t. i. Zelie i vatskoga naroda. Od te Zelje, pa dok
ubiti, dim opazi, da ioj se ne 6e kod I kod na5ega naroda ima io5 potrebe naroda, Poslie mnogo vre- to bude gotova stvar, - io5 je da-
njega rad,iti. Mrtvu Zenu skuhaiu i ljudi, koii vjeruju, da vje5tice diecu mena pi5u u toi adresi dalmatinsiri leko. Ali da 6e to ipak biti, to se
onda sved.anopoiedu, ubiiaju i mjesto sebe daju smrti, da Hrvati kraliu: da je lelia cieloga hr- vidi po tom, Sto se MadZari stra5rro
Naigori su liudoZderi Kanaci na onda same dulje poZivu, A ima i vatskoSa naroda, da se sve hrvatske liute na tu adresu, a madiaroni iin
Novoj Kaledoniii, pak stanovnici takvogia svieta, koii vjeruje, da mr- zemlie sjedine pod iednom vladom, pomaZu, Kako su madZaronske no-
otoka Salomonskih i FidZskih, [Svi su tvaoi postaju vukodlaci, pa da dovie- vine o tom kukavno pisale, o tom 6u
Yi znate, da Dalmacija spada
ti otoc,i oko Australije.) I u samoi ku piiu krv. -,Sve to za vje5tice (co- vam kojom zSodom io5 kazati koju,
po pravu i po zakonu k banskoi I{r-
Austr4iii (koia ie neSto manja od prnice) i vukodlake Kotorani - to su skono naiiaz-
su to samo vatskoi, - ili ako hoiete: banska
ciele Evrope, d preko dviesto p,uta pripoviesti, koie dokazuiu samo to, Hrvatska spada k Dalmaci'ji. To je niii Hrvatli, kao Sto su Sriemci nai-
veda od banske Hrvatske) Zivi mnofo da se ie jo5 po cielom prosvieienom istodniji, Kotoru je za ple1ima Crna
lelja aielofa naroda, ili barem svih
ljudoZderskihplemena,Tako nekakvi svietu saduvao spomen na ono stra5no prosvie6enih i po5tenih Hrvata, AIi Gora, kao Sto je Sriemu pred licem
Julongundi na iztoku u srednjoj Arr- divliadko vrierne, kad ie dovielc do- Srbiia. Ali Sto se ne mole reti za
kako su se MadZari osilili, oni kaZu
straliji imadu taj obidai, da muZ poie-
fieku doista pio krv, trgao i jeo meso. i piSu, da ni Hrvatska nrije svoj,a,nego Sriemce, mora se priznalt Kotora-
de nekoje dielove tiela mrtvoj i,eni ili Samo ne treba misliti. da su to radili da spada k ,Ugarskoj, tako i Dalma- nima, a to ie da su vatreni Hrvati,
djevojci, koju ie volio, il,i mu je bila u sui ljudi, onako, kako svi vuci deru kao Sto i Dubrovdani. Spominjem
cija spada k Ugarskoi. BaS u na5e
velikom rodu. U ,,Kraljevoj zemlji" (u ovce, To je teiko vjerovati, ier Zivo- dane mnogo su MadZari o tom pisali, to danas radi toSa, Sto je nedavno
Quenslandu) u sjevernoj i iuZnof Au- tinje od_ristoSaroda jedne druSe ne da bi Dalmaciiu trebalo siediniti ra' prel<o 5@ Kotorana pohodilo hrvat-
stralifi roditelii desto pojedu novo- ideruz Madka idere mi5e, lisica-zecei vno s Ugarskom, a ne s Hrvatskom. sku svoju bra6u u Dubrovnihu, a
rodjenu diecu, a lo zato, Sto misle, da i t. d., ali madka madki daje mira. A Razunliie se, da je to proti zakonu, vofio ih je zastuprrik Radimir, Bilo
6e tako oiadati i dule hivjeti. S istoSa znate i, onu; Vrana vrani oka izko- t, i. proti nagodbi. Sad su dalmatinski je tu pjesme, mttzike i slave. Dobro
razloga stariii brat jede mladjega, a pati ne 6e. Ili zar Eovlek niije samo Hrvati bili u neprilici: Ako ho6e, da ie to, da se bra6a sastanui dogovore
roditelji mu upravo trpaju britovo Livina, nego i najgora Zivina?l Jest, za svako na5e dobro. Split, Dubrov-
zazovtl u pomo6lakon (t. i, na$odbu),
meso u usta, samo da dobije Sto vi5e ali samo onda, kad ho6e da bude, - zlo, ier s tim zakonom nisu zado- nih pa Kotor - to su ponajglavnija
nje6iove sna!!e. Nekakvi Daiaci na kad je opak. Dobri liudi, pa bili zad- voljni mnogi Hrvati. To ie iedno; a tri {rada na dugoi na5oj i kr5noi ali
velikom otoku Borneu poiedu obidno nii divlfaci, stalno nisu nikad bili drugo: Dalmatinski Hrvati vide, kako krasnoj morshoj obali dalrnatinskoi.
svoje bolestne rodiake, ili samo cnda, ljudolderi, Uz hrvatsku rniisao treba da dobro
kad su stra5no gladni. Mno$i putnici ie u banskol Hrvatskoi, i oni nikai<o
ne Zele, da i niima bude tako, Ne ie stoje osobito Dubr'ovnik i Kotor, ier
im se dakle nikako traZiti od kralia, su najdalje i pornieiani s naSom
da Dalmaciju sjedini s banskom Hr- nebra6om Srbljima, koji ruiu proti
Stoje novadomai po svietu? vatskom, Ali eto nove neprilike, jer hrvatskoj misli, pa vole i Talijanu i
narod ho6e, da se sloZi i sjedini pod svakomu nego Hrvatu, Ali budimo i
i svake zabave, Blago onima, koiima iednom vladom. To Zele,i giovore oso- mi ljudi i stoirno dvrsto za na5e naro-
Po hrvatskoj zemlji. t o m o Z eb i t i ! , . . bito oni zastupnici od strarrke prava, dno dobro, pa 6e i oni do6i k sviesti.
. U ZaSrebu ie ovih dana velika MadZari u Hrvatskoi nikako ne a onri nemaiu vedine u zadarskom U llol, Jltiholicu bilo je niekakve
tJ.Y.1, Sto_ju slavi hrvatsko pjevadko 6e da se vladaiu, kako treba da se saboru, nego vedinu ima ,,hrvatska bune, jer liudi nisu htieli da- plete
dnr5tvo ,,Kolo" radi toga, Sfo se lje- stranac vlada u susjedstvu, Tkogod ih narodna stranha". (I tamo ima stran- tro5ka'za re$ulactrin riedice Vuke i
tos navr5uje 40 godina, od kada se'ie vidi po na5im kupatri5tima, tuZi se na ka, koia se zove ,,narodna", kao i KaraSice, Ja mlislim, da bi se naiia
to druZtvo sloZilo. Na tu slavu do6i njih. Tako se tuZe n. pr. iz Lipika. ,,madZaronsha"u banskoj Hrvatskoi,) gospoda morala u to zamisliti' Sto.u
6e pjevadka druZtva iz svih hrvatskih Krivi su tomu i naSi liufi, koii tbe ,i Nije bilo kud kamo, neSo je narodna 6.".ko1 Hrvatskoi ima toliko ,,barrte":
krajeva. Bit ee tu pjevania, pomaZu i takvomu gostionidaru, koji stranka sloZila takvu adresu, u koioi ttt.sttt'i Zalostna nesre6a u Sieni-
6iovorenia
 ,,DOM," Godina 3, Godina 3, ,,DOM,', 239
daku, Cdje su pred niekoliko godina opet -zgode, da se uzde prite$uru, Tq milijuna kruna, t, i. vi5e ne$o Sto bi
ubita tri dinovnika, onda strieljanje vine pi5u, da su se dogovaratri,kako
ie u kratko vrieme ve6 tie6e ubistvo. zagrebadka vlada potro5ila za 150 go-
u Bo5njacih, a ima toga i viSe. - bi dobro i potrebno bilo, da svi vla-
dari svoiu voisku razorui,ait i puste dina na dinovnidke pla6e i drufe
Tomu bi se morao udiniti kraj, jer Po tudjem svietu potrebe.
6e nam sviet re6i, da smo u Turskoj, ks61, a da samo nje5to zadrie, Sto ie
- DraSo bi nam bilo, da nam koji - Taliian_ski krali, bio je pred trr potrebno, da se uzdri.i doma red i Proti Portugalcem bune se nii-
nedelje kod ruskoga cara. O- tom su ^ft. T"Zko je to vlerovati, hovi crnci. U 14.broiu pisao je ,,Dom"
na5 ditalac odanle nap'iSe, 5to je to mnogo pisale talijanske i francezke Pametniii MadZari piSu, da ie sve o tom, kako su si veliki narodi raz-
bilo, - ali sve liepo po istini. novine, navie5tajudL da ie i to opet
I u DuSoi Resi ie bilo ,,bune". to :uzal:ud,Sto 'MadZari i niihova vla- dielili sviet, Dugo vremena imali su
dokaz, kako se Slovieni i Romi:ri da na sve nadine rade, da Pomad.Zare i Portu$alci mnogo zemlie po svietu,
Tamo ima nieka tvornica (fabrika). slaZu proti Germanom, t, i. Niemcem,
a kod nje niel<i lidov, koji je kazao,
Hrvate, Srblje, Slovake, Rumune i lgt i" pqd njih spadala aiela Brazilija
I nieki na5i ljudi o tom pi5u i liovore, Sase u Ugarshoj. ,,Sto 6ete pomadZa- Ti su Portugalci primorski narod,
da voli ubiti 35 Hrvata, ne{o jedno{a Ja u to pravo ne vierujem, Jer ako dtna ih nesto vi5e od Hrvata, a i ze-
psa. Toga radi dodekalo ie to{a Zi- rivali, kad ni sami niste pravi Ma'
dova njekoliko radnika na cesti, pa
se moE:ubratimiti Hrvati, Rusi, Srblii di,ari, nefo je na vama i u vama sve mlia im ie neSto manja od svih hr-
su 6!analemali, Sto li, - i eto odmih
i t. d. s Francezima i Taliianima, zafito tudie! Tudjim iezikom glovorite, tu- vatskih zemalia. Spaniolci su niihova
se ne bi mogao cieli sviet u ljubavi diinska vam je i misao!" Tako pi5u bra6a i susjedi. Od sve{a ne$da5njeSa
,,bune". Najlak5e ie stvoriti ,,bunu" zagrlili? Sve su to petljanije i do€o- pos,podstvaostala je Portugalcima u
u banskoi Hrvatskoj, kad su niekoii iedne novine, Ali uze sve to duie se i
vori za otimadimu. Taliianski hrili u Hrvatskoj ,,mehet", a svuda piSe Africi zemlia Angola, koia je tri puta
ljudi tako stra5liivi, jer im ie nemirna
ima za i,enu kter crno{orsko{a kneza ,,Kimenet", pa,,n6k-n6k-vrak-nak", ve6a od ciele drZave bedkoga cesara,
saviest. MoZda bi nam i ovo htio Nikole, a Nikola je bio ,,iediiri priia- a debele madZaretinevidu: ,,edperc", i u koioi itivi tri puta vi5e crnaca,
koii naS priiatelj odanle potanko ra:u- '
telj" pok. rusko{a cara Aleksandra. MoZda ih niste ni motrili: Svi su do neSo Sto ima Portu$alaca u Portu-
loi,iti. galskoi, Bielih ljudi ima u Angoli
Po tom rodbinstvu podelo se ie ne5ti iednoSadebeli kao mesari. Dobro im
Po slovjenskom
svietu. qlesti, i to nie5to nepo5teno, eini se, ie - u tudioi zemlji, a ti moi Hrvate samo oko deset hiliada. Ti su svi tr-
da se snuje ovo, kako sam vam ved kupuj kartu za Ameriku! Sovcii v jerov jestnici (misijonari), a na
eesi se opet pogadiaiu s Niem- rekaoz Crnogorci su susjedi Arba- U Turskoi - na sve strane buna: Zalost, svi su glotovo i muditelji doma-
cima u svoioi dom,ovini. Naivi5e se naskoi, a Taliiani bi htieli Arbanasku bune se Arapi u Arabij:i, Jermeni 6efa naroda. Dokazano ie, da je
tu pita za jezikz koriim 6e se jezikorn predobiti od Turshe, pa bi im tu (kr56ani) u Aziji, pa Arbanasi, a nai' mnoSi bieli doviek svoglacrno$a brata
sluZiti dinovnici u sluZbi (kod suda moSli pomoii Crnoglorci; a Taliiani ' vi5e Bugari u Macedoniji. Turska sve od Sale ubio, ili obies'io,a u srdo-
i t, d,). Niemci su traZili. da se ee5ka bi opet-pomogli crnogorskomu knezu, vlada kao da ie iz$trbila plavu, pa sti da fa ie stra5no mudio, Crncima
podieli na kotare, pa €die ima viSe da dobije one turske zemlie, u izdaje svakakve naredbe, kako treba je to napokon dodijalo, te se sada
Ceha, tu neka vlada deSki jezik, a kojih stanuju ljudi na5ega plemena i u strahu dri,ati narod. Sve to ne po- listom digo5e na svoie tla6itelje, Du-
Sdje su u ve6ini Niemci, tu niemadki, iezika, a grdkoSa zakona, f, ;, Srltli, maZe. Turska 6e opet nje5to izgabiti, 6ane ,im popali5e, a niih poubija5e.
eesi na to nisu htjeli plistati, ier to A moZda crno6iorskomu knezu ne bi valjda najprvo Arbanasku. Nekoie novine piSu, da ih i izpeko5e i
znadi razdieliti domovinu. bilo krivo, kad bi dobio Kotor u U Siedinieni- DrZavama ameriE- poiedo5e, ali tomu niie lako vierc-
U Galiciii se cielo ovo ljeto bune Dalmaciiri i koii komad HerceSovine. kim mno€e novine pi5u o5tro proti vati, ier je danas ve6 malo liudoZdera
seljaci: ne 6e radriti velika5ima (vele- Razumiie se, da bi svi Srblii bili za onim ameridkim generalima, koii u i mediu crarsima.
posjednicima) za onakvu pla6u, ha- crnogorske i taliianske i,elje, pa ne ratu na dalekim liliprinskim otocima,
kvu su do sada dobivali. Posjednici bi prigovorili nriEemuonomu,-Stb Ia- okrutno ubijaju doma6e ljude. Ta*o Razneviesti.
zemlji5ta ponaivi5e su tamo polisiri lijani rade u Dalmaciii, a osobito u je neki general Smith u mjestu Sa-
plemi6i i Zidovl Englezki krali ipak ie ozdravio
Istri proti nama Hrvatima. maru dao poubijati sve doma6e sta- toliko, da su mu mo$li Postaviti- la
. ,Ovako, kao u Galiciji, rade ve6 Sve je ovo zlo za nas Hrvate, novnike, stariie od 10 godina. glavu kralievsku krunu,- Tu j-e bilo
i seliaci u Ugarshoj, a moglo bi to Mi sebi nigdie ne znamo nadi priia- pobteni Ameridanri
do6ii knama u onim kraievima, telja, Crnogorci su ,,raskolnici", t, i.
stide se za tu farade, -'uh! A da ,ie krali - bio
gdje seliaoi rade na tudioi zemlii za le,vinu krv, ali se izpridavaiu tim, Sto Ldrav, bilo bi i viSe, Krali ie otru:
ne priznavaju pape, pa im je papa toboZe Filipinci, a oiobito
pla6u, Samo se treba pojtarati, da se iedan kr5- njen, ali on ie ipak - bolestntik i
i5ao na ruku i popustio im u onoi narod medju nj,imi, po imenu nitrrakva kruna ne moZe mu dati
ta stvar u nas mirno,'Jpametno i bez stvari sv. Jeronima u Rimu, A rni :*ffi
r agalr, nikako ne ie da budu pod zdravlia,
ht-"i. i latvora svr5i, ier je u Ga- Hrvati - kao svagda - praznih ru- Amerikom, Tih Tagala nema ni to- Skupo6a a Zagreba nastala ie
liciji bilo i mrtvih {lava.' tr<ava! liko, koliko Hrvata, pa ipak se ved ovih dana radi toga, Sto ie mnogo
.U- Ruskoi ie opet nietko pu"uo I Ruski car bio se ovih dana sa- sedmu godinu junadki brane proti sje- svieta do5lo na slavu pjevadko$a
na. tedrroEjr ruskoga Zapana (guber- stao s niemadkim kaizerom u ruskom vernim Ameridanima, kojih ima 40
| dnfitva ,,Kola", ,Suho rneso ie n. 9!'
natorar, Car ie ba5 nedavno pustio primorskom gradu Revalu. Sto su se puta vi5e, Ameridani su potro5ili do
-
rz tamnice zalvorene djake, a eto I
I skuplie za lO novE. po kilo$raqu. 1-o
dogovarali, to se ne zna, Jedne ro- sada na rat s TaSalima preko 3000 ba5 ne bi smielo biti. Za gostione ie
 240 ,,DOM.,, God,ina 3, List hrvatskomuseliaku za razgovori nauk,
poglavarstvo izdalo nalo6i,da se ciene tisu6a) Hrvata-bunievaca, protepla su
gradska gospoda preko pet miliiurur ,,DoM" *r,1^n lfi sveseBarjen*
lelu i pi6u ne smiju povisiti, ier 4e iztazi2 putana \I \t tI \I 0redni[tvo
i upravu
,,llom"
inade biti Slobe. Kruna! Dva milijuna ba5 je nestalo, )ftrf)f
Sveslovjenska izloilba priredit 6e a nitko ne zna, kuda! Sest miliiuna \t'+V+ o z"crei.=.
se za dvie Sodine u Petrogradu u je razdavano, a da za to nitko niie r?.ii iervri\ar.+'
Ruskol, To de dobro biti, da se Slo- znao osim onrih, koi,i su tako liepo
V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
vieni mediu sobom upoznadu te da gospodarili. ,U radu,nskekniige pisalo
se vidi, Sto znadu i imadu i bez se i ono Sto jest, i ono, Sto niie -
lagalo se, varalo se, i kako se veC flF Cienaje ,,DOMU"naznadenana omotu.
Niemaca, i,idova i drugih svojih ne-
priiatelia' rade takvi posli. Sad ie tamo iztraBia
U Francezkoi se sve dalie za- od nainListarstva,pa 6emo vidrjetri,Sto Broi 16. 28. kolovoza
u delvrtak, 1902.
tvaraju katolidke samostarnskeSkole, 6e se dogoditi toj gospodi, - ali no-
ali to ne ide mdrno, nego tu ima i vaca svojih svejedno ne 6,e narod
vojska posla, jer duvne (opatice ili vidjeti, pa neka slobodno svoi toi moe.
0dkudBecuniegova
,,sestre") i IraLri imadu i prijateljA d gospodi ogule koZu!
to medju gospodom i narodo,m,pa se Narna je i,ao, Sto se to dogodilo ,,Dom" destospominiebedku i pe5ta-nshu vladu-n?u9, broiu
dri,e 6 skup5tine proti toj vladinoi baS u Subotici, za koiu moZemo redi, ood naslovom ,,Sto6e biti od malih naroda'tbio ie cieli raz$ovor
odredbi, - Po svem se vidLi, da se da ie na5a. Atri tako ve6 iest u Ugar-
skojl Reci samo, da sri MadZar, i da i to*, kako su pod Bed dosli i po4 niim ostali ditavi narodi, u
Irancezka vlada boji, kad tako radi,
Glavno 6e biti u toi stvari ovo: Ne MadZari sve dobro rade, - smijed iom ie razgovori i to spome_nut;,da su se nekoii od tih naroda
samo katolici, nego ni oni mnogi i ti raditi, Sto ti drago! - Bog zna, naim,eBelfiianci, Taliiani i MadZati od Beda oslobodili,
Francezi, koji ne vjeruiu ni u Boga ho6e li se na5riljudi tamo sloZiti, da Sad 6J ,,Dom" razloirti ovo dvoie: Prvo, odkuda Bedu tolika
ni u duSu, - nisu zadovolini s re- grad dobije po5tenu gospodul moi, a drugo, da li 6e u budude ta bedka mo6 nama Hrvatom i
publ,ikom, t, j, bilo bi im m(liie, ked U Mlecima (u Veneoiji), gdje se ostaiim Slavenom koristiti ili Skoditi.
bi i Francezi imali kralia, a ne pred- ie nedavno sruSio onaj toranj, io5 se Najpriie 6uimo odkuda Bedu ne$da5nianje$ova vlast, s ko-
siednika, kojega biraiu zastupnici. sveudilj tlalie ruSe i druge zflrade, i
Toga se naravski bojri sada5njavlada, ,nTo niie pametno i dan danas se
jom
' je tolike narode pod sebe spravio,
'Bed
a ima se i za Sto bojati, jer ako se tako ne radi", A kako? - eujte: U se niemadkl)ove Vin (Nie-mci-sami pi:,lYl"-"-l a u knii-
sve pravo prosudi, republikanske Bavarskoi odpustila je vlada iedno{a gama se pise jos i dugim imenom vindobona, vindi_bllo.ie.Lme,
vlade-imadu previ5e grieha na sebi, drinovnika zato, Sto ima previ5e - loiim su dugo .1rr"-"iu Niemci zvali nas Slavene, Bed je dakle
Ali nemojte mi na ried vjerovati, dok djece. ,nTo nije - pri5e mu vlada - nekada nastlo u nasoi slavenskoi zemLil
vam ne razloZim tu stvar, - ako pametno, danas se tako ne radi!"
bude potrebno. Ludo svakatr<oradi Gotovo doviek nebi vjerovao, Ali ia Ali ni u ona davna vremena niie nas narod u toi zemlii bio
Lrancezka vlada, Sto si ie sama p'ri- znam, da ve6 i na selu ima Zen0^ dosta sloZan,pak ie za to vet pfiie hiliadu $odina dosao pod
redila toliko nepnilika u svoiem do- koje se rugaiu trudnoj (nose6oj)Zenit vlast Karla V"iikofu, onoga istoga,'po
'Karlokom se i danas iaki vla-
- A drugi iedan Niem,ac izgabio dari zovui pisut aiti ili kialii. Tii Veliki v!ad-19
mu, a proti svoloj djeci.
je sluZbu zato, Sto se oZenriood ni-
i.l.r?T:
Dva uEenadoktora (t. i, liednika), cuzom i Niemcem, koii su se uviek iako boiali divliih aziiskih
i to iedan Niemac po imenu Koh zko1a roda! A takve su misli i kod
(Koch), a drug'i Francez po imenu nas ra5irili,
naroda Avara, Tafr.ara,a kasniie osmanskih Turaka, p-a s-voie
Garn6 (Garnault ) pravdaju se radi Proti ,,Domu" radi se i ovo: Niemce i Francuzenrie5i toga siraha, nadinio ie Karlo Yellki iz
ove stvari: IMoZe li se doviek okaZ'lti Glavar iedne Zeljeznilke postaie, kad sve zemlie oko Beea voinidfu $ranicu, koioi ie d,aoime Istotna
(natepsti) od bla5deta fvola, krave), s drugorm po5tom dobije i ,,Dom", [raiina iii njemadlciOstmarke, Lojom ..t pirtii" zavladaLi,$rofovi
ako blaSde ima suhu bo,lest (su5icu). ne Salje fa dalje, kamo treba, nego Ilabsburgi r'iaziaLi iu Istodnim Carstvom ili Esteraihom, Latin-
Koh kaZe; ne moilet a Garn6 ka'Ze: ga baci kamogod, da sviet po njem ski zove se Esteraih Austria, a tako i mi Hrvati velimo, da ie
rmole. Da to i dokaZe, ranio se ie Qazi.To ie vidio jedan ,,Domov" pri- Bed u Austriii,
Garn6 na mci i na ranu metnuo jatelj i dao to u novine te sam tako i
mesa od bolestne su5idave krave, i ia za to doznao, Hvala na5emu pri- Ta stara austriiska kraiina duvala ie dakle naipriieFrancttze
zbilja se tu pokazala bolest, Ali Koh iateliu, samo {a molim, neka mi iavi i Niemce a kad se ti podieli5e,branila je naivi5e ,,svetorimsl{o
joS ne vjeruie. u pi,smu, €die se ie to do$odrilo. carstvo njemadkoSa iezlka",
U ugarskom gradu Subotfci, u MoZda niekirn liudem ipak niie sve To carstvo ii[o' se sveto, ier ie madem i ogniem Sirilo Isu-
koiem Zivi pre,ho- 40.0O0 (detrdeset I oroti Hrva.tom!
slobodno proti Hrvatom!
Tiskara Mile Maravida u zagrebu.
 ,* .rtt,. ""Orytt- Godind 3. ,,DOM," 243

sovu vieru i ier ie u tom ,,svetom" posfu unistllo- m-iliiune nase U"O
;i;"Jk;brieeil*o oko sjevernog-ablata ili Baltidko$a mora, sobom sve eehe, sve Slovence, 7 miliiuna Poliaka i Rusa i Eo-
fiilkil se zvalo to carstvo za Lo, ier ie papa njemadke careve tovo polovicu svih Hrvata, da drugih ne spominiem,
orodlasio
----T" za prave nasliednike ne$da5njihrimskih careva' Ali tu se ne treba prenagliti, Bedki politidari potraZi5enaime
svete rimske careve biralo ie oko deset niemadkih veli- drugi izvor modi prlje, nego stara tri presahnu5e,Tai novi izvor
kada, koii su se zvali carski izbornicil Godine 1272 izabra$e ti bioje strah pred Rusiiom. eujte samo i sudite.
izhottrici za rimskoSa cara grofa Rudolfa od Habsbur,Sa, Sva borba s Turcima na Kupi i Uni, na Savi, Dunavu i Tisi
"urrfu
t o'"*tr su potomci postali lcasniie v_eliki voivode g.lgs.triis[oi ne bi bila sultanu dodiiala, da strika Rujo sa sjevera nije Tur-
voinidkoi Aranici s glavnim Sradom Bedom, Ti austriiski veliki dina potraZioba5 u njegovoirodjenoipostelii.Rus ie naime po5ao
voivode bili .u kroi pune 400 godina uiedno i niemaiki carevi, za Turdinom u potjeru u sam Turkestan ili Turski stan, pa kad
'pakiepo
'Ri*rkiniima i Bed pbstao carski €1ad,poznatna daleko i Siroko. mu ie oteo sve one daleke zemlje u Azii| podsiekao mu ie srdiku,
carevi iiBeeaosim jedno$a iedinoga Josipa II, uvieh te vi5e niie imao od kuda dovoditi stra5nih i krvolodnih svoiih
su mnogo drhali do papina priiatelis-tva' pak ie Tylo gapa yllo Tatara, eerkeza i drugih Aziiata.
r"sto p6zivao sav kisianski sviet ,'da ide braniti Bed i Austriju Kad ie Rusiia maknula Turdina iz nie{ove kolievke, podne
od navala turskih. raditi oko toga, da ga protjera i iz Evrope, osobito iz CafiQrada,
Sad ponovimo i dobro pazimozBed ie vet 1000$-odila $lavni Ali u to nastade u Rimu, Parizu i u Londonu veliki strah, da
Erad talrove zemlie, koiu u Niemaekoi i u Francuzkoj io5 pr-ed (,e tobole Ruslca poslie Carigrada osvojiti svu zemliu do Beda i
irato Sodina fulaha za niema|ku krajinu i za Livi zid kr56anske tobole zatamaniti krS6ansku prosvietu i slobodu,
vjere i rimske prosviete,.u Bedu je nelcolikostotina.$odinasto- To u Bedu iedva dodeka5ei od toga vremena bedhim poli-
lovao ,,niemadkii rimski" car, prvi vladar kr5iansko$a i pro- tidarima koristi strah pred Rusiiom viSe, nego im ie nekada
svietljenoSasvieta, Napokon nad Be6om izlievala se ditava sto- pomogao strah pred Turskom,
lje6a iTlitort papina, koja mu je u pomo6 dovodila tolike i tolike - Osim toSa straha pred Rusijom koristila -ie Bedu najvi5e
narode, fu ancuzka i enplezka b edast o6a. F r ancuzi naim e i En$lezi. misli li
Eto dakle stara bedka mo6,izvire iz ovih triiu vrela; Prvo: su, da se pod bedkom vladom govori samo iedan iezi[. niemadki,
iz straha zapadneEvrope: (to su Njemadka, Francuzka, Holan- a kad zaEale za drupe iezike i narode, povjerova5e Niemcem,
dija, EnSlezka i Spanjolslca)pred aziiskimi divliaci, proti koiim d-asu svi ti na pol dfuliaci, za koie 6,e toboZe biti prava sre6a,
ie-Bed imao biti nepredobitna kula; onda: iz velilanstva carske ako postanu Niemci,
dasti, koja se samo u Bedu vezala s dostoianstvom praviL ca- Sad k tomu strahu i k toi bedastoii do5lo ie jo5 neznaniei
reva rimikih; i na koncu t iz zaltite rimskih PaPd,koii su k Bedu nas Ftrrvatai ostale na5e slavenslcebrale, Hrvatski naime vodie i
zvali,i kupili sve susiedne narode, osobito male, politi6ari slabo su znali i marili za eehe, Polfake, Slovake i Ruse,
Kad io znamo, onda se ne 6emo duditi, Sto Bed niie nibada dapade vi5e puta nisu marili ni za Slovence i Srbe,
pao u Saketurskim Osmanliiama,kao Sto pqdo5g pqigad' Beo-
grad, Sarajevo i Budim, Bed su naime branili i daleki Francuzi , O toj ie stvari ,,Dom" ve6 napisao iedan razfovor u 6, broiu
pod naslovom ,,Hrvati, vratimo se na pravi pot,,, a sad treba
Jusiedni Niemci, a najvi5e smo za ni krvi svoje prolili mi Hrvati
sa svoiom bra6om Srbima i Slovencima, eesima i Poliacima. !^?qji io5 samo ovo: U zadnievrieme na5ahrvatska politika tako
ie bila nerazumna, da r*o ii mi Hrvati mirne du5e dali svezati
Tako sL i u Slcolsftojditanki pripovieda, kako ie $od. 1683,-poliski od.i,.1.i, dali smo si zatvoriti pravo svoje hrvatsko more, Ta pro-
krali Ivan Sobieski s iunadkim svoiim_lconianicimaoslobodio-Bed, mtslmo samo, Mi, lcoii Livimo uz more od Trsta do Kotora, ne-
pod'kojim se utaborio veliki vezir Kara Mustafa s tako silnom
voiskom, da su pred njom drhtali u Rimu, Parizu i Londonu, *1*o na njem niiedne hrvatslce lulce: na Rieci zapovtedaiu iz
reste,_ostaloHrvatsko Primorje mrtvo, a dalmatinskoi Hrvat-
Ali sad bi mogao retikoii Eitateli: danas se turskih Osman- ie
skoi i Istri vladaiu izBeEa.
liia neboji nijedna carevina ni lcralievina; dalie: bedki cesar ne
zove se viSe niemadki ni rimski, nego austriiski i napokon,-papu , I i"t nam tako sveza3eodi, mi nekako obnevidosmo pa se
ntmalo
danas ne pitaiu ni vladari ni narodi za svoiu politiku, presahnu5e \e razpledasmooho sebe ni u ovai das, kad ie sila Bedu
opet oslabila.
 ,,DOM." Godiura 3, Godina 3, ,;D.OM,rl

Rusa se naime boji danas samo Niemac, dok se Francuz s sluZbenika - Lalostna im maika - koji samo kod oltara Boga
niim debelo spriiateliio, a rado bi i En$le? lnjime u druZtvo. slule i samo s propovjedaonice o vieri 6!ovore,a inade Zivu ta[o
I Sto ie manje straha pred Rusijom, to manie Bedu pomaZu stari sramotno i rade tako sebidno, kao da nisu nikada ni Euli za
nieAovi wiiatelii,. Dapade Bedu izPafiza otvoreno poruduju: Boj Isusov nauk: ,,budite sol zemlii i svietlo svietu,"
r" PturJ a ne boj se Rusa,Budi sretan, da su oko Tebe vedinom Treba nam se dakle i o toi stvari ozbilino porazgovoriti.
sami Slaveni, koii 6e uviek biti s Tobom i zaTeben ako ti bude5 KadEod duiemo za koie{a narodniaka, bio on gospodin ili
s njima i za nilh, seliak, pitaimo naipriie za to, kako se vlada k onima, koii od
Odkad je taj novi vjetar dunuo iz Pariza i odkad se bedki nie{a manje imaiu ili manje znaiu. Ako ie prema niima odvi5e
cesar priiateljski dogovorio s ruskim carem za nekoie-velike po- ponosit ili dak ghol, onda spada medju one, za koje ameridki
litidke poslove,pode5enjemadki politidari ovaho mudrovati: ,,Branik" piSe, da ljube do_movinu., ali ne liube naroda, Ako ie
Sada ili nikada treba Bed pritegnuti k Berlinu i predobiti za opet s niima previ5e sladak i gladak i ako rado laska narodu,
Niemadku barem polovinu austriiske carevine, kad ie u ve6oj mnolin| onda ie to sinja kukavica, a i molda i
'
'Tui plan, po koiem bi sva de5ka zemlia sa Tlatnim Pra$om sasvim pokvareno deliade,koje laskaniem ho6e narod za svoju
pak nile dolie, ditavo na5eprimorje s Trstom do5lo pod niemadku korist predobiti, jer konil se Zvale uzdom a ljudi - krst i duEu
vladu, zove se velika niemadkamisao, Uz tu misao pristaje ve6 izlaL,em- sladkim i neiskrenim riedima,
i nekoliko miliiuna Niemaca u na5oj carevini i, zato u Bedu uzi- Kad to znamol pitajmo i gledajmo, kako se na5 narodniak
mlju nam Slavenom i ono malo pravice, 5to su qam ved bili dali, vlada s onima, koji od njega vi5e znaju ili imaiu ili su nad njim
da-samojoSvi5e na5ih Niemaca ne pristane uz Prusa, Ali tu sad u kakvoi vlasti, Ako ih samo hvali i ako im se preponizno i du-
treba znati, da pod Bedom ima na5egaslavensko$a plemena 16 boko klanja, onda je to siroma5ak i kukavican alio niie veliki'
miliiuna a Niemaca samo 8 miliiuna, dakle za polovicu m,anie, prefriganac,koii bi za svoiu korist postao iizdailca. Ako ih opet
I sad jaka ta slavenska ve6ina podinje po malo dolaz|tl k sebi, te rado rul| osobito pred narodom, i onda ga se treba Euvati,-ier
se ve6 stotine naSih tjudi pitaju ovako: A zat smo mi za BeE ie ih zla srca, ili kratke pameti,
prolili toliku krv zato, da nas sad sve skupa kao suZnievedovede Eto sad vidimo: Pravi narodniak mora najpriie biti pravi
pod prusku sablju? dovjek t, i, ne smiie manjih od sebe prezfuati niti im laskati, a
ve6ih od sebe ne smiie se bojati, niti ih grditi, Ali to ie samo
A mnogi se pitaiu joi i ovako: A ho6emoli mi Slaveni i opet
poiadati bedku mo6, makar priie i ne dobiiemo svih svoii pra- temeli i prvo a niie iedino, Ta moZda svatko od vas pozna ta-
vica, Ali o tom 6e pitanju i biti dru$i raz$ovor, kvoga ,,prErvogo"dovieka koji ipak niie narodniak,
I zato treba io5 paziti na to, je li se kakav dovjek, ako ie
Kakavje pravinarodniak. seliak, skrbi, da ima iaki dom, a ako ie gospodin,da ima pravu
hrvatsku familiiu; pa onda bio gospodin ili seliak, brine li se za
Ima vei ne samo medju gospodom,nego i medju seliadkim narodnu Skolu i za narodna dru5tva: i na koncu da li kod izbora
na5im svietom talcih liudi, za koje se duje i govori, da su veliki i- obdinskih, i Zupanijskih i saborskih glasuie otvoreno po svojoi
narodnjaci, Takvi ljudi vole, kako se ono kaLe, kolo osobito kod du5i i po svom uvjercniu,
saborskih izbora a i u mno$im drugim stvarimg mnogo se pazi
na njihovu ried i na niihov primjer, I kad se dogodi, da koii - Treba naime znati, da ie u ialcom seliadlcomdomu i u hrvat-
skoi gospodskoi familiii, pa ottda u brigf za narodnu Skolu i za
takav doviek okrene kapu t, j, da radi svoje koristi podme na narodna dru5tva i u sviesti za svaku izbornu slobodu, da ie u
iedanput druSadije govoriti i raditi, podie za njim obidno i cielo svem tom prava na5a narodna sna$anbez koje ne6emo nikada
selo, pa i ditava obdina, Takvih sludajevabilo ie na Zalost ve6 ni5ta postiei,
dosta po svoi Hrvatskoi, i iz toga se vidi, da nije svaki pravi
narodnjakntko vide ,,L7vilaHrvatska", ,,Zivio narod"n kako niie . , Ako dakle koji seliak rado viEe ,,Zivila Hrvatska" osobito
pravi kr56anin, tko se samo ustima moli, Dapade ima i toga, \udq se nakiti a dom niegov na odigled propada, niie to naro-
da i mnogi Sospodin,koii bi htio biti vodia cielomu naroduni {+iaL nego propalica, ^koji 6,emoZdiu nenolii postati i izdajica,
A.ko opet kakav gospodinkod svake z{ode pi5e i govori ,,dra€ii
koji se iz vani gradi njegovim braniteljem, taj u du5i taj isti mili moj hrvatski narode" a sa svojom Zenom i diecom govori
narod prezirei u Eetiri okarul|ba5 kao Stove6 ima takvihboliih
 ,,DOM," Godina 3. ';DoM"' 'za?
-jagU' "
sad njemadki, sad talijanski, sad madZarski,onda ie to licemietac, iednoj zadruzi bilo petdeset i vi5e du5a, a mediu niima kakvih
koii te u narodnoi nevolji odmah i javno pristati uz tudiinca. oetnaest, dvadeset odraslih muLkaraca,
Ali da se netko hode sav razderati za narod i zaHrvatshu a '
U takvom druZtvu niie bilo ba5 teZko na6i barem iednoAa
psuie hrvatsku Skolu govore6i, da nie ba5 ne treba za seljaka, bistroga i prometljivoga dovjeka, i toga bi niegovi zadruSari obi-
onda ie to divljak a nije narodniak, Ali moZe se i to dogoditi, dno izabrali za $osPodara,
da netko dom svoi brani i diecu svoju hrvatski hrani i da iu rado Evo sad sam odmah kazao, kakav mora biti, a kalcav je u
u hrvatsku Skolu Salie, no da ne mari baS za nikakvo narodno istinu i bio dobar na5 seljadki gospodar, Bio je bistar i prometan.
dru5tvo i za nikakvu narodnu slogu, onda je to nekakav dudalr Sto te dvie riedi znale, vi svi la.ko znate,
a nije narodniak, Kad je gospodar bistre glave, pozna naipriie dobro svoiu
A da pravo kailem, ima i toga i to kod nas u Hrvatskoi na drulinu, svoie susiede, svoju zemliu, svoie blaSo i svaku drugu
ZalostbaSi previSe,da ie netko pravi i iskreni narodnjak u svemu, svoiu i tudju stvar. Znate uviek svakomu druZindetu na6i pos-la
ali kad dodie do izbora, onda vam podne govoriti, da on ne smiie i to takvoga, koji ie za nie, a znade i na to pripaziti, da se tai
glasovati po svojoj du5i, ier da bi mogao izgubiti ovo ili ono,
-da u istinu i ovr5i, Znadepravedno prosuditi svadiju pogre5kui
posao
zamjeriti se ovomu ili onomu, Takvomu treba ovako odrezatl,; uzmognedobro pohvaliti a zlo pokuditi. To je sve znao na5
Nesretni sine, a Sta bi ti radio, kad bi trebalo za narod izgubiti sviet, pak se zatofiedko de5avalo,da bi u na5em narodu prazne
giavu, kad ti je te5ko izfubill jednu mu5teriiu, iednoga zagovor- tikve gospodarile, NaS ie sviet u tom bio tako pametan i mudar,
nika, ili nadu na bolje mjesto, na boliu sluZbu? da je volio imati za gospodaricubistru Zena,ne$o tolcmasta mui,-
Ni takvimane vjeruimo, da su pravi narodnjaci nego znajmo, karca za $ospodara,
da su to suZnieviili svoie Lene,ili svoSagospodskogaZivota ili Znao ie na5 sviet i to, da prometna pamet isto toliko vriedi
kakve druge strasti, da su iednom riediu nesretnici, kao i bistra misao. Zato se od dobra gospodara niie |'ralilo samo
Skupimo sad sve i ponovimo: Pravi je narodniak naipnie i to, da liepo umiie ravnati svoiim druZtvom, dobro razdielitiposao,
pravi doviek, koii maniega udi, a ve6,egapo5tuie a nikad nikomu pravedno pohvaliti i pokuditi, nego i to, da se umiie na sve strane
ne laska nit' ga se ne bojil Zatim ie pravi narodnjak u svom okrenutin da zna dobro prodati i kupiti, svoi prirod i svaku svoiu
domu dobar gospodar, svojoj dieci hrvatski otac, svoioi Z,eni,hr- stvar zgodno i dobro prometnuti"
vatski ms| u selu i u obiini braniteli i prljateli narodne Skole O tom ia ovdie ni ne govorim, da ie pravi gospodar morao
i u svakom zboru i doSovoru zagovornik sloZnogarada a ako ie biti, pa da ie i bio po5ten doviek, ier po5tenia fueba ne samo
samo mogude i dlan pa i osnivad kojega narodnoga dru5tva, Na $ospod.aru,nego svakomu dovieku, abez po5tenia nema pravo$a
koncu za pravo{a narodniaka izborni ie dan pravi mejdan po-' zrv\enla,
Stenia naive6i narodni blagdan, Na taj dan ne obladi se samo SloZili smo se dakle u tom, da ie niekada kod nas moglo
liep5i kaput, nego se i sva pamet skupi i srdce prodisti od svakoga biti i da je u istinu i bilo dosta dobrih seljadlcih gospodara t, i.
straha, i od svake mrilnie, ier samo onda moSu usta glasno i dosta_po5tenih,bistrih i prometnih seliadkih ratara,
iasno izreti, ono, Sto ho6e du5a i Sto ie pravo, Ele, da sad zavr- Nietko 6.e moZd,au Sudu rc6i,t Po:tvojemu dobar gospodar
Sim: Neka nitho ne misli, da ie liepo paziti i ispitivati, ie li drugi treba da ie samo po5ten,bistar i prometan dovjek, a ne treba da
narodnjak, dok nisi sam takav, A kad ie tlco sam takav, onda ie radin i Stedliiv,
nieSov primier iasno svietli na daleko, pe ie u tom svietlu i E, dekajte malo, nisam ia to rekao, Ali odmah ptiznaiem i
neukomu na5emu dovieku malo lak5e razpoznati pravi put,
Io, du nisam ba6 iako naglasio, da dobar Sospodar mora biti
isto tako radin i Stedliiv,-kao Sto mora biti po5ten, bistar i
prometan.
Kakoto, da svemanjeimamo,& svevi5eradimo.
._..Gdje ie naime malo ve6e drultvo, i gdje na tebe mnoSo
. Niie tomu tako davno Sto ie u svahom na5em selu bila geiiu gleda, tu se ne da tako lako razsipati, lako u ludo
barem po jedna zadruga, u kojoi je bilo naimanie petnaest, dva- troSiti.
deset du5a a od toga pet, Sest pa i vi5e muZkih glava, A naSi
starci dobro pamte, pa ima toga gdjeSdie io5 i danas, da je u . !(ad ie dr:ui,tvovelikon ne mole se, ne smije se Sizdavonositi
i prefino hraniti, ier to svahomu zdrava pamet kaZe, da bi to bila
 ,,DOM," God,ina 3. Godi,na 3. ,,DOM," 249

zadruina propast, kad bi kak_vihdeset, dvadeset Lena metnulo volie i da pravokatemo. obidno ni ne zna dobro smisliti, kako
r"b" svilu lli t ad bi se dvadesetntrideset ili vile Zeludacama- bi mu posao sretno izPao'
"u
kut ru*o svake nedelie napunilo koiekakvim finim koladima i . A ne treba se tomu ni duditi. Danas vrlo desto moraiu $o-
-- -Eto,oblizcima,
drudim spodariti i mladi momcj i da,paEeneiaka diec.1,$ od kuda 6e
nekad ie samo drubtvo ibez iedne riedi sililo, svo$a$o- tiiuale sa osamnaestgodina ili dak dvanaest$odi5niidiedak, znati.
soodara,
-r da duva i Stedi, ,*l.tlti i skroiiti, kud bi Sto nailiep5eprispielo u nie$ov-ogospo-
A o radinosti ili marliivosti ne$dabnieSa $ospodarane treba darstvo, kad'se toliko puta u ditavoi zadruzi_mediudesetak -i
za to mnogo govoritin ier u zadruzi se nije bas nitko pr_evise Jnad"s"tuk odraslih mulkaracaniie mo$aonai_ipravi $ospodar?
mudio, dakle najmanje $ospodar. A na5 je sviet i znao dobro I sad treba nadi samo put i nadin, kojim bismo mladim se-
prornditi, da Sospodarne mbra ba5 naivise rukama raditi. To se ljadkim gospodarima samcima najprije kako la\P z.amjjenilines-
Lna, daje moiao-prvi ustati a zadnii,le6i,skoditi sad ovam-o,pri- da5nje zidrufine gospodare,a s vremenom udinili od njih razumne
giediatisad onamo, p" zato niie molao mahati motikom ili kosom izkusne a po tom i iake {azde, Ali to ie tako velika stv_ar,dv 6:e
od zore do mraka, iu danas r.rttt morati uzeti u ruke pfava hrvatska narodna vlada
A danas ie ba3 sasvim drugdije i po cieloi hrvatskoi zemlii i du e.,,Dom" o nioj morati donieti io6 mno$i raz$ovot,
i dalie kod naie bra(,e po $ovoru,
Seljadki se sviet svuda porazdielioni to takon-dase nisu samo Kakoi,ivuHrvatiu Americi.
velike zadru1e razteple, ne$o ie ve6 te5ho na6,i,da bi bila i bra6a
zaiedno,
- ako im nije otac iliv, Jednevelike pe5tanskenovine doneslesu iz Niu-Jorka pismo,
I tako ie danas u hrvatskoi seljadkoj lcu6i objdno 9o pett u kom ima o amlridkim Hrvatima vrlo Zalostnih stvari, Te ie
Sest,naivi5e po deset du5a, medju koiima su riedko i dva, tri stvari spomenuo ,,Dom" u 13. broiu, r, zaryoli,ona koncu -dvoie
odrasla mnlkarca, Nego ie tu obidno samac dovjek sa Zenom s ameridtrre novine (,,Branik" i nnNapred"k"),dakaiu,,ie li to istina,
vi5e ili manje djece, Stope5tanskenovine pi5u o Hrvatima, Ameridke radnidlcenovine
Gol doviek u trniu i samac ralar na selu, igdno je te-isto. ,,Brbnik" od 1, kolovoza odgovaraiu ,,Domu" t$o liepo i pa-
Na sve se strane okre6e5,a odasvud te bode, Ako na iednorn rnetno, da ono, Sto ie Slavno u tom odgovoru, ,,DoT" eto-pre-
kraiu primi5, na drugom li izpane. Ako ovdie iedno otmeS,-tamo Stampavane samo za pouku seliadkom svietu, ne$o i,za.pfimiet.
ti moida dvoje propadne, Aho si u polju , niie ti- u redu bl-a$o, drugim hrvatskim ,rorrirr"to*, da.vide, kako se o svakoi velikoi
ako si kod stoke-,zapustio si niivu; alio posluie5oko kt6,e, s1-ab9 stvari mora mirno i nzborito pisati,
ti se vani pornu; alio izvan kute sluZi5 novac, moile ti se kad ,,Branik" dakle odgovara Domu ovako:
se vrati5 i krov nad glavom sru5iti, i tako redom, na Sto Sod 9e Na pitanie, da li iria ovdie polovica nase$anarodankoji pi-
dade5,deSagod se 1iti5, nema5 viSe od dvie ruhe, a trebalo bi sati ne znadu,odgovaramo, da ima.
ti ih deset, Po Statisiici,"koiu sabira na izkrcalistih doselienidka oblasl,
dolazl Hrvata iz'Hrvatske i Slavoniie 40 postotaka nepismenih,
Tu bi se i naibistrija pamet pomela, tu bi i naiiala volia
sustala, a onih iz Dalmaciie io5 i viSe.
Pa tako i iest ve6 svuda po na5im selima, Radi se u zabuni, Na drugo pitanie, dali ie istina, da _ovda5niiHrvati nisu izu-
rnudi se vi5e od nevolje, nego od koristi, d'eni zanatliie, pak iu. to moraiu raditi naiteie-poslove.,koie
Radi se dva i tri puta viSe, ne$o se radilo pfiie, kt6,e se Zi- nijedan druSi narod obavlfati ne6,e,imademo- od$ovoriti ovo:
vice i gu5tare,vi5e se polja ore i vrta kopa, vi5e se motikorn Isiina iest, di ovdie neima niti fedan postotak od 200,000Hrvata,
udara i kosom maSe,ali se ipak slabiie $ospodari, koii bi bili. Oo nedarrnobiii su skoro svi hrv, doselie-
vo- nici kod kuee seliaci, nu u zadnie dvlie $odine podeli su se u
"^nitlii.
Na mnogim se mjestima slabiie i ore, iet nema dobro-$-a
znoga blaSaLao nielcada,Ali o tom ne 6u sada $ovoriti, Glavno veiem broiu dosJi;*i6 zanatliliski radniciiz Hrvitskih zematia,
je to, Sto Eoviek samac,kad radi, toliko rad| i tako se mu!i, {a a u zadniih niekoliko mjeseci'tai broi vrlo raste, Mi. znamo, 4t,
vrlo malo snuie i promi$lia,Nema kad snovati iktoiiti, kako bi tako rekui, danomice dolazeorru-o zanatlliesvih strukl, Naivi5e
ima zid"aiai k;*;;;klesara gotovo ..r" ,u*i Primorci i Istriianci,
mu se niegov trud bolje izplatio, a ako ima hada' nema za to
 ,,DOM',, Godina 3. G"d-" 3. ,,DOM.',
,

Ti su radnici ovdie vrlo dobro org?nizovani, pak zato ie i pla6a crkue,..k9ie.6,ediecu odgojiti u hrvatslcom ieziku i kad odrastu,
iedna od naiboliih sto je ovdje radnici dobivaiu, jer zidafiiluZe pred,ati ie hrvatskim druZtvima i novinama, Hrvatskih crkvih
na dan do 4 dolara (dvadeset kruna), kad ie radnja prostiia 2% imamo.niekoliko, ali lrvatske skole uz crkvu jos ne imamo ni-
do 3 dolara, U gradu St, I,ouisu, imade toliko hrv. kamenoklesara, i9d\",ier ovdie gospodasve6enici ne imaju vremena bti"uii *1"
da imadu svoju,posebnuhrvatsku Uniiu (strukovno druZtvo) koja Skolu, po5to tieraiu",,hrvatsku politiku" pravdania, klevet""dl
-
kao hrvatski odsiek pripada velikoi, zaiednici kamenoklesara. razdrahlvania naroda,
Svi Slaveni (osim eeha), onda Taliiani i Magiari obavliaiu Da li Ameridani mrze Hrvate? Na to pitanie velimo ovo:
ovdie naiteZe,a po tome i naislabiie plaiene radnie, Dok ovih Rodieni drili iedino sebe za podpunoga dovjeka,
"Amerikanac
Njemu slidan je samo ios Englez. Ali sve ovo nile niti izdaleka
naroda ovdje niie bilo, radili su Niemci i Skandinavci, Ali dim
su se ovi ovdie udomili, upoznali se sa zemliom, ovim narodom nalidno on_oinarodnostnoj,mrznii, kakova je u Europi, narodiio
i usisali nje5to okretnosti ovoga naroda, te se.dado5epolaSano, u Austro-Ugarskoi monarhiji.
ali sigurno, u trgovinu i u razna poduzeta, a lcod toga su radunali sv$9i je narodnosti ovdie slobodno govoriti svoj jezik, po-
na onu ,,Svoj k svomu", radunali su da 6e niihovi zemliaci kod dizati Skole u svom ieziku, razviiati i nositi iavno si'oi fariat ,
njih kupovati, Taho se i dogodilo, Hrvatska narodnost ima ovdje tisu6u puta ve6u slobodu i i,'lsl
Ali ie na tai na6in vlastnicima talionica i drugih naiopasnijih, prava rczviia[ se, ako ho6e Hrvati, nego u , , , Aknerikanci uviek
naiteljih i najslabiie pladenih poduzela radnja pomanikalo rad- 6e postupati dostoiniig i doviedniie sa Hrvatom kao s doviekom
nika, pa su onda kapitalisti poslali u Evropu svoie agentei to u legg g niiry.u-domovinini postupaju ona hrvatska gospodadomo-
Polisku, u Madiarsku i mediu iulne Slavene.Tako su do5li ovamo ljubi koji ljube domovinu ali ne liube naroda.
ovi narodi a mediu njima i Hrvati i ovdie se latili radnie, koiu su Eto sad smo duli svu gorku i Zalostnu istinu, koja nas to
jad,eped,e,Sto manje moZemopomo6i braii odovudaiz domovine,
dobiti mogli, ataie radnia najtelia i najslabiie plaiena, a [<tomu
desto i vrlo opasna. Ali za 20 do 30 Sodina bit 6,eHrvati u Ame- Tr:" opgt-vidi, da nama Hrvatima nema druge pomoii, nego da
rici sasvim drugi narod, nego su danas, ako i nebude na5 narod Skolovani liudi _podmuneuki i zapusteni narod uditi svemi, sto
joS onda ono Sto su danas Niemci, eesi i Skandinavci, koji do- dobro znadu, i braniti barem od onalcve neprilike, proti kakvoj
se moZe pomo6i sa znaniem i sa zakonom. Ali da to ve6 iednom
dio5e u Ameriku bolie podkovani od nas,
bude, morat iemo se svi skupa priliubiti k svomu seliaekomu
Tre6,epitanie jest ovo: da li ie istinanda su preko polovice
svietu, bez kojega ne bismo imali liepe na5e domovine, nego
ameridkih Hrvata pijarttce i zlolinci,, da se svaki peti razpita sa
tuZnu pusto5 ili tudjinsku zemliu,
Zenom,Na ovo imamo odgovoriti ovo: To niie istina,
Za piianicu mi drZimo takovog dovieka, koji zanernari sebe
i svoiu obitelj i dok novaca ima, pije i ni5ta ne radi, Ovakovih Malirazgovori.
ne ima mnogo medju ameridkimi Hrvati,
Kad bi u Hrvatskoj tako malo bilo takovih piia.nica,ko5to ih zavladaa, da ie mnoSom ocu, pa i
ovdie ima, onda bi to za na5u domovinu bila velika sreia, No iz- Ziuot. mnogoi materi djeteta manie dao,
neglo da oprostite krm6eta.
lika je to, da mnogi, talibole premnogi, radie dadu zapi6,e,nego , Naivede blago, Po naSim selima Znam, da 6e netko doviknuti,
o se mnoSo pnida i sanja ,i
li za novinu ili knjigu, Da se de56enzpitaiu Hrvati, koii su dugo Plagu
mato..im-ana5ih ljudi, koii ne bi vie- da ie i tomu knivo sve vede siroma-
lf.ovgi zemlii, a za ilenu imadu Amerikanicu, kojoi ie razpit to- rovali, da se na iai i' na iaj dan hko Stvo. Ali ia velim, da nriie, ier Sle-
liko, koliho Hrvatu promieniti cipele, to mi vjeruiemo, r. tako mole izkopati dabar Skuda ili dajte kako i niema stvar svoijemlade
Na detvrto pitanie, da li tri detvrtine hrvatslce diecene znadu dukata, Ima dodu5e i tahvih, koii se pnigrinia, a ia toliko puta dujem i
ve6 ni riedi hrvatski, odgovaramo ovo: Od one hrvatske djece, znadu na5aliti i re6i; jest, da, moZe vidim, gdje kr5teni stvor svoj porcd
se,.izkopati blago, ali motikom na odhraniuie naivi5e kletvom i batinom,
koia, su se ovdje rodila, istina ie da tri detvrtine hrvatski ne Potlu i lopatom na vrtu, Ali nekako
znadu. -Osobito ie to kod onih, dija majk a nije Hrvatica, Ona
11t,..""d,ini, da nestaie takvoga svieta,
Dom i rod.
$ie.9a,koia hrvatski znadu govore hrvatski samo sa roditeliem, 1ol1 Oi za najve6e blago drlao -
svoju rodienu djecu. Ne-bilo nikomu broiu
Opet stari iadi, U posljedniem
Ioji enSlezki ne zna,Kad odrastu ne te nikada hrvatski govoriti, zamiera, ali baS ie to ruian obidaj grebu,,Dom"
je iavio, da ,ie se u Za-
Lla se to zaprieli bar donekle, treba hrvatske Skole i hrvatske sastati pjevadka drultva iz svih
 252 ,,DOM.,. God,ina 3, Godina 3. ,,DOM." 253

lttualskrih krajeva. I sasta5ese. Doilo u Austr.iji. Jer evo Sta je istina i Sta
sko-ugarshi. Jer one tri glave, od ieltiniji, jer i svaki trhono5a ho6e da
ie tu preko hiljadu pjevada i ti su ie zakom, koiih se dolnjoj vidi samo polovica, zasluZibarem pet, Sest kruna na dan,
ostali na okupu puna detiri dana, I Austrija se zovu sam,odvie mal,e pak one ko'cke u desnom kutu i cna A gle u Japanu, u K,ini i u Indiii ima
kroz cielo to vrieme samo se pjevalo, zemljice na Dunavu i to jedna ie
Ava poteza na lievoj strani s kunom sva sila radnika, koji su zadovolini
svakojako zabavlialo, ielo, pilo i na- gornja Austrija, a druga Doljna, i
i sa zviezdom iznad prvoga nroteza, na dan sa Sakom r:ti,e za deset filira.
zdravlialo. I to Pievalo se naiviSe obadvie su manie od dana5nie banske to ie driavni pedat kraljevi'ne Dalma- Za lo se niie nitko brinuo, doh Ja-
domovini Hrvatskoi; zabavlials se Hrvatske, ako i imaju vi5e stanov- ciie, Hrvalske, Slavonije, a ona ietiri panci nisu za ovih 30 Sofi'na nauiili
preko polnodi, ielo i pilo baS $ospod- nika. Isto ie tako proti zakonu p,i- poleza s dvostrukim pravoslavnim svu ameridku, englezku i Svabsku
it"i, a- nazdravlialo se i dana5niem sati, da ie Hrvatska u Ugarskoj, a kriZem, to je pedat stare moravske rnudriju. Tih Japanaca ima preko
banu i danaSnjoi vlad'i. Pa ipak su nezakonilo ie i ludo kazali, da je u drLave, a danas dri,avni znak Ugar' 40,000,000(detrdeset milijuna), a Zivu
niekoii mudrijaSi govorili i pisali, da MadZarskoi, Po zakonu ie ovako: ske, Eto i po samom pedatu na novcu na tri velika i na mno$o maniih
te ta pjevadka zabava neizmjerno Ugarska i Hrvatska dvie su pose- ba5 se jasno vidi, da su Hrvatska i otoka, koii su svi skupa deset puta
pornodi na5oi hrvatskoj misli, da ce strime kraljevine 'ili dvie drZave dru- Ugarska dvie iednake driave pod veii od dana5nie banske Hrvatske,
pomo6i'ujediniti i osloboditi sve Hr- Zice, koie se io5 zovu zemlie krune zaiednidkom krunom, Sad Japanci imaju ve6 ialcu vojsku s
vate, A ipak svi znamo i vidimo, da sv. Stjepana, Svaka ta zemlia i dr- Ako isto tako dobro pregledamo naiboljim pu5kama i topovima., velike
od pjesme ne nide nijedan tr<las i,ava ima svoj posebni Slavni grad i ,,njemadku" stranu, vidjet 6emo do- ratne brodove, i Sto ie glavno, na stc-
pSenice.
- svoju posebnu vladu. Shupnogaglou- du5e na nioj jedan jedini pedat: tine tvorraica svakoiake robe, Ta ie
O, i pjesma je krasna i pleme- noga gradd nemoiu, neSo ie u Pe5ti naime dvoSlavo$a orla s krunom, ali roba vrlo jeftina, jer su jeftini i rad-
nita, ali kad se pjeva s motikom samo za nekoje poslove skupna vlada to nije pedat austrijski, nego rimsiri nici, pak je sad podela dolaziti i u
ili srpom u rucri, ili kad se niom u i skurp,ni sabor, s jednom glavom na istok k Cari- Evropu, a iz Aziie sve pomalo goni
veder hladi krupni znoi poslije teZ- Sve ostale zemlie pod bedkim gradu, a s dru6gomna zapad lc Rimrr. svu tudiinsku robu.
koga rada cieli dan. A pjevati de- cesarom zovu se kraljevine i. zemlie Osim toga nije samo tu niemadki
tiri dana, pa joS .k tomu kazati, da je zastupane na carevinskom viedu, napis, nego i de5ki, polishi, maloruski, Japanske novine piSu, da se i
to velitrri rad za narodnu pro,svjetu,to To se vie6e ili tai sabor sastaiu u Kinezi moraju dobro oboruZati i da
talijanski, slovenski, hrvatski (srbski)
je odritadanguba narodni radun, Bedu, Ni Bed niie dakle glavni grad latinicom i iirrilicom i rumunjski, se sva Aziia mora podi6i na noSe i
JoS treba spomenutri,da u ditava ni dalmatinskim Hrvatima nri Sloven- Jasno se dakle vidi, da osim Niemaca protjerati ,,biele vragove", kako tarno
detiri dana nije nitko ni za punim cinra, ni e,esima, ni galidlcim Polla- ima pod Bedom ioS Sest drugih na- zovu biele trjude. A kad to bude, da
stolom spomenuo seljaka rnudenika, cima ni gatridkimRtrsima. Pazite sad roda (Hrvate, Slovence i Srbe treba valja ieftinom azijskom roobm popla-
ali se zat,o nazdravlialo lijepim Sospo- dobro: Carevina bedkoga cesara ne- radunati zajedno). viti cieli sviet, i s vremenom postiii,
djama, od koiih mnoSa hrvatski samo ma niti dvaiu imena niti dvaiu glavnih Dualizam nadinri5eNiemci i Ma- da svi bieli ljudri budu azijski nadni-
pjeva, doh njemadki govori, a madi,a- 6iradova,kako bi toboie morala imati dlari prije 35 godina, a kad opet dari.
ronski radi. po dual'izmu, A nema zalo, ier u nioi dodie do toga, da se po zakonu pro- Jedan japanski list napisao je to
Zivi vi5e naroda, od kojih svaki ima rnieni vlada u cielom carstvu, dobit
Politika. svoi glavni grad: mi Hrvati Zafreb, 6e i svi ostali narodi svoie pravo, Ali
ovako: Svietom mete zavladati onaj
narod, koji bude imao najbolie puSke,
Dualizam Da dobno razumLete, Slovenci Ljubljanu, eesi, Zlalru Pra{ krivo nalpisah: ne 6e narodi prava i topove i najvi5e vojske, nego onai,
prvi veliki raz{ovor pod naslovom i t. d. Dakle ni ona dioba ili dualizam svoga dobiti, neSo 6e si ga predobiti koii ie imati i najokretnije prste i
,,Odkuda Bedu njegova rno6", dujte medju Niemcirna i MadZarima niie narodnom slogom, Jer po onomu, Sto najskromniil, leludac,
i dobro zapam\ile, Sto ie to duali- mogla ditavih naroda uni5titi i preto- se samo dobiie, hrdjavo ss Zrivi,
zam, Tako vam se z,ove dioba na5e piti u Niemce ili u MadZare, Dodu5e Tako se eto podinje velika Aziia
obieno se Sovori i pi6e Austro- prozili Evropi, od koie se ve,i i Ame-
carevine na dva diela - a ,,duo" i Sviet. rika sasvim odtudjila. Te grolnje nai-
znadi dva - na jedan dio, u kom za ugarska carevina, kao da bi tu bila
sada gospodare Niemci i na drugi, samo Austrija i samo, Ugarska, a _ Tko 6,e na koncu zavladati trgo- viSe se boji Niemac i Englez, koii
vinom cieloga svieta, To pitanje mirdi ne mogu Zivieti od svogia roda, ni od
u kom dosada vladaiu MadZari, JeC- mnogi zakoni vriede samo za iednu
velrke trgovce ameridke, en{lezke, i svoga poljodjelskoga rada. I videci
nomu ie toboZe Slavni Srad Bed, ili samo za dntfu polovicu carstva,
njemadke.A evo za5to ih mudi: Ame- obojica, da su Amerikanci od njih
Dru{i dio radi bi MadZari pritegnuti Ali uzmite na pr, deset ili dvadeset
ridki radnik lraLi za dan i pet dolara mudriji, a Azrlali okretniji i promct-
k Pe5ti. Pred svietom MadZari go- kruna u papiru i vidiet 6ele na iednoi to _jest dvadeset kruna, i englezki nii,i, baci5e se obadva na Afriku, Ja
vore i piSu, da ie ova druga polo- strani madZarski, a na drugoi nie- radnik ni ne gleda na p1a6u, kola |e tamo ujarme sto milijuna naizap"t'
vica disto madZarska zemlja. Ali to madki napis, Ali gledaite dobro, pa manja od deset kruna na dan, Fran- Stenijih ljudi na zemlji, sto miliiuna
liie istina i to se protivi zakonu. 6ete na ,,madZarskoj" strani vidjeti cezki pa i niemadki radnici malo su kukavnih crnaca,
Protivi se zakonu ,i io, kad se Sc- drZavni pedat ili grb s krunom, i gle,
vori i piSe, da ie Dalmacija i[ eeska tai pedat niie madiarski ne$o hrvat-
 Godioa 3. ,,DOM," 255
214 ,,DOM," Godina 3'
f3. ,,Croatia" i ta ,,Slavia". dvie su spodari, koii ne izSore.lztofa se vidi,
vam banke za osiguranie rproti vatri a d-aie banka sve iada Sto se viSe ljudi
i zdravstvo.
Narodnogospodarstvo kod Slavie se moZe- osi$urati
jo-i i osi€ura,
-,,Croatia"
i ,,Slavia" danas su
oroti drugoi nesre6i. To vam je ovako:
bra6a svuda su ga, pa i kod nas, liepo 'frocieniie ve| tako jake, da mo€u i naivedu
ku6a ili koia dru$a z€rarla
Obrt i trgovina. primila i obe6ala mu, da 6e se pobri- .,"k se onda od hiliade Pla6a 8 Kruna Stetu lahko nadoknaditi,,,Croatia"
nuti, kako bi se za dvie Sodine u Ivak" Sodinei ako stanje,ne dai BoZe, ie hrvatsha banka, (Croatia znaEi
Prva sveslavenska izloiba u Fe- Petrogradu izlolilo i pokazalo sve izlori, nadoknadi banka svu Stetu. ,,Hrvatska") a Slavia de5ka,(,,Slavia"
trofradu, MoZda se koii. ditateli-,,Du' ono, Sto imadu naibolfega, i naivre- " znadi slavenska zemlia.)
A odkuda banci novci? Od ono'
mov" sie6a na hrvatsl(u lzlozDa ! dniie€a eesi, Poliaci, Slovaci, Slo-
Ziat.bu' prije iedanaest $odina, Ta ga, Sto svake Sodine Pla6aiu oni go-
venci] Hrvati, Srbi i Bu$ari. Na toi
ie Llozbi bila vrlo liepo urediena i 6e izloLbi Rusi dakako voditi kolo, a
i^ nioi se Pokazalo, Sto hrvatski ruske i druSe slavenske novine ve6
narod' zna i Sto ima i Sto bi mo$ao se sada raduju tomu, kako 6e se bra6a
imati, kad b'i se sve o-n-oporpravilo,
Sto ." propraviti mora. Na toi izlolbi
liepo mo6i upoznati i sloZiti. ,,Dom" Stoie novadomai po svietu?
6e o toi stvari ioS i vi5e nisati a
bilo ie naivi5e stvari iz fospodarstva, molda 6e smisliti i to, kako bi i on
pak onda svakoiakih narodnih noSnia,
'koiima crveno-biela.plava hrvatska zastava
pomo6iao, da se kod te zSode i mi Po hrvatskoi zemlii. i samo tu hrvatski uredi moraia iz-
se doma6a i tudja - -$ospoda
Hrvati Sto bolie PokaZemo.
nisu moSla dosta naduditi. Na ta'rz- vie5avati a zajedniEki uredi ne mo-
loZbu doSlo ie na tisu6e i tisu6e hr- MadZarska zastava u Hrvatskoi. raju izvje5avati nikakve, A aho ho6e
vatskoga svrietai SospodskoSai se- Poljodjelstvo. Neki zajednidki uredi, na primier fi- kakvu zastavu izvjesiti, onda to mora
liadko€a, a kad su u Zagreb do5la na Dosta'ie kod nas zemlie, ali ie nancija, izvjesi5e dne 18. ovoga mj,e- biti dakako hrvatska zastava, Poie'
lu izlolbr i hrvatska bra6a iz Dal- malo ruku, koie bi iu znale obradii- seca kao na kraliev rodjendan i ma- dini liudi ili privatnici moSu izviesiti
macije, bilo fe to takvo veselie, da vati, NaS je sviet podeo upravo iau- dZarske zaslave. Hrvati opozicionalci zastavu kakvu ho6e, ali oblasti imadu
su od radosti plakali i tahovi liudi' kati, da j'e previ5e naroda, a premalo na nekim mjestima tomu prigovori5e pravo, odstraniti takvu tudiu zastavu,
za koie se ve6 mislilo, da nemaiu srca zemlie. Ali to nije istina. Pripazite kao na primjer u Gospi6u u Lici a radi koje bi mogao nastati nemir i
za narod ni za domovinu' Tu ie iz' samo, tko se najvi5e taii da nema u Nikincima u Sriemu netko ie po nered, ili koja im s'e dini sumniivom,
loZbu onda priredilo SosPodarsko zemlje. Obidno takvi negospodari, no6i madZarsku zastavu skinuo, raz- JoS treba znali, daie drLavni peiat il,i
druZtvo uZafrebu a pomogla ie neSto koiima drad raste i u vrtu, a onda io5 derao i spalio. Bilo ie radi madZarske €rb vaZniji neEo zastava, Pak ie
i vlada. prosudite ovo: U Zagor,iu,pak u gor' zastave nenaira i u Daruvaru i u Li- valida za to u nagodbi i odredjen za
Takve izlolbe prirediuju osobito njoj rPosavini i Podravini mnoSo ie piku. Sad o tom dosta pi5u madiar- zajednilke urede zajedniEki pedat a
Cesi svake fodine u mnogiim $rado- vi5e naroda neglo u slavonskoi Hr' ske novine, i zahtievaiu od naSe vla- na zajednidku hrvatsko-ugarsku za-
vima, pak Se i tim mno$o pomaZe 'i vatskoj i u neSda5nioibanskoi kraj'ini' de, da najstroZe kazni svakofa, tko stavu se nije mislilo.
deSkof trgovini i de5koi narodnoi Pa irpak u ovo zadnie vrieme narod bi dirnuo madZarsku zastavu.
misli. Tu sad treba znali, Sto o toi
se u Sornioi Hrvatskoi podeo nekako
I sad evo radostnoSa Slasa: U otimati, dok u dolinoi Hrvatskoi pro-
stvari kai,e zakon. Po zakonu i to Po slovienskomsvietu.
Petrofradu sloZila su se dva velika po 62. paragrafu zajednidki poslovi
pada i bieZi pred tudiinom, makar da
druZtva, da za dvie Sodine prirede u imade dosta-ba5 plodne zemlie. Niie
noznaju se po tom, Sto za nje slabi Prvi bugarski ministar Danev po-
Petrogradu prvu sveslavensku t"-- zajednidki hrvatsko-uSarski drlavni hodio je srbskoga ministra Vuii6a, da
dakle u Hrvatskol zlo ba5 od toSa' pedat ili Srb, o kom se fovori u se s njim dogovori o tom, kako bi
loZbu. Pri tom 6e im io5 poma€ati i Sto je toboZe previ5e naroda, ne{o od
rusko ministarstvo od novacA. malom razgovorupod naslovom,,Dua- bugarska i srbska vlada sloZno bra'
to6ia, Sto se narod rastep,ao i sv<li lizam". d zastavi nema u zahonu nila na5 narod u Macedonii,i od ar'
Ovih je dana bio u tom poslu u svo;im zavadio, Sto se svuda mude I
Zagrebu iedan mladi ruski kniiZevnik, nisfa, ne€o iedino paragraf 63. odre- nautske sile i turske osmanske lne'
pate Sospodari samci, kako ,,Dom" ctlule, da se na peStanskom saboru vjere, To 6e i6i tetko, jer pi5u i b-u-
kofa su ona dva petrogradska drui,- iazlaze u velikom raz$ovoru pod na-
tva poslala u sve slavenske Sradove, ima vijati ,i hrvatika zastava, kad se garske i srbske novine protiv bratske
slovom ,,Kako to, da sve manie ima- tamo razpravliaju zaiednilki poslovi, sloge i ljubavi i pozivliu narod, da- ne
da se svuda doSovori, Sto bi se i mo. a sve vi5e radimo",
katr<o bi se dalo izl:oZit'i i rpokazati Ho6e li dakle MadZari. da se sLu5avlade. A kamo sre6e,kad bi bu-
svemu svietu, da se i slovienski na- madZarska zastava po zahonu mota garska i srbska vlada bile za pr-avu i
rodi bude i da napreduju. Tai je Rus
Novdarstvo. u Hrvatskoi viiati, treba dekati, dok iskrenu slogu. Da se tamo dole bra6a
u Zagreb do5ao iz Krahova, Lavova, Banke za osisuranie, Sigurno ste nrvati na takav zakon pristanu. Do- izmire, bil;bi i nama Hrvatima malo
Sofije i Beograda, a oti5ao dalje u ve6 na kojoj ku6i vidieli limenu plo' sada ie u Hrvatskoi zikonita samo lakse,
Ljubljanu i u Zlatni Prag. Slavenska d,icus nadpisom,,Croatia"ili ,,Slavia".
 ,,DOM'" Go'dina 3'
256
List hrvat.Lqqu seljaku za yaz3ovori nauk.
eefirt ieike izlolbe, Lletos su koie bi se bojala i Rusiia, I Ameri-
eesi priredili bez ikakve vladine 9c- kancima godi, kad ih Svaba tako k
velike i krasne izloLbe sebi snubi, i ta bi slo$a bila ved "D0u"

DOn6'Hil'.xi,l'#
iJei'e.tti inl*t'i 2 putt na
piii i. gospodarskau gradu Tabortr, davna 6iotova, da to doPuste ameri'
njeeec
t oit le iako dobra $osPdarska kanski, englezki i niemadki tr$ovci'
Ti su si trgovci krvni du5mani, ier 12. i 4. oetrrtka).
"Jf."f", na koiu dolazimno$o Bugara
i'ibiilt Dru$a ie rudarska u $radu ddie trAuie-Svaba, teiko tu EnSlezu,
u kamo dodie Amerikanac, tei,ko i V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
kiudttt ,".gdie su naivele lalionice Ze'
ii;;;-1;Afti rudnici,Tre6a ie u. {o- Englezu i Svabi'
SF Cienaje ,,DOMU,,naznacenana omotu.
liu.Loi u mjestuV'iskovui tu ie iz- Razne viesti.
kieno'osobito narodno vezivo i na- Broj 17.
rodne no5nie. eetvrta ie- u- samom Turski ratni ministar dao ie za'
Zlatnom PraSu i to ie izloZba r-ad- tvoriti tri oficira, ier si dodio5e po
nidka, .Tu je izloi,ena i radnidka ku- pla6u, koie ne dobi5e ve6 osam mie-
ai"u, oo koioi 6e se Praviti Plani za seci, Za sada5nie6iasultana ukinuta "Novci rade!.,
radniSke stanove. Ilanie izloi,be pri- ie naime i vojsci i dinovnicima nai- u kratko javio,,da je
,iai"i" u ee5koj $otovo svaki kotar priie pla6a za dva mjeseca,,onda ea
. ,,Dom" i9 u Galiciji bilo velikoga ne_
mira, i to radi toga, sto su seliaci-poljodielci trai,Ili
rrrukih pet Sest Sodina, a vi5e -Puta Eetiri,-po tom za Sest,a sad -ve6 i za za svojposao; a,kad im posje-dniciili_gruntasi{vlastela, ""Ju-pt"""
i e"se". Po tom se moZe sucliti, kako osam mjeseci na godinu. Ali zato ,pitii"i
su eesi napredni lbez ikakve vladine sultan dobro pla6a dvadeset hiliada
nisu.dali ve6,e,pla6e,nisu teZaci htjef raditi. Nii" tu bilo' sarir6
-oomo6i
- snaZnii iaki. sluga, koji mu po cielom carstvu traZe nemira, qegg i z.atvora, a i lcrvavitr grava, - kako se to desto
U Rusiii su io5 uviek veliki nemiri' polzbor hranu i nailiep5e djevoike., dogadja, kad radnici najedanpurtpresianu radit( l, tud
Naivi5e se bune Malorusi t irtlnci
l,
Srbski krali Aleksander traLi, ,,Strajk", ";ai;;
Rusiii, oko gradova Kijeva i Harkova, -
Sr: ie ,,Strajlc't, to znate,Radnik nema ni5ta, nego svoie
ali i to od glada, Pak se narod Po-
pi5u Lrancazke novine, bistro{a i'. ,
di€ao, ali u najve6em redu i miru' da zdravoga seljadko$a mladi6a, kof,a rukez.to.mu ie sve, on Livi od onoga, sto rukama zaslizi, Ak;
oi svoiih spahija dobiie hrane da kani ii5kolati i onda za kralievi6a je zaslulba p.remalena,pa ako gospodar ne ie vise da plati, -
proplasiti, ier da su i onako Obreno- s,lo;ese r-adnici,pa naiedanputsvi zajednoostave posaoi ne iade
barem preZivi'.
vi6i potierali lozu iz seljadko$ako-
JoS se bune i radnici i diaci na d.g.tlg:$ok se s gospodarom ne pogode, ili dok ih nurda ne ori-
je netko od njih liena, pa neka se, kai,e, iz nje$a i Po'
velikim Skolama, Pa stlt,NajviSetako rade radnici u velikih tvornicah ili fabrikah, gdie
poslao veliko samomu mlade. B:ilo u dobar das, ako ie istina.
mudro Pismo irna na tisuie i tisgde.radnika-u jednoj t"ot"i"i, Mulo ;;
caru, gii" ga moli i zaklinie, a na i; ilf;
koncu *,t t"l Srozi, neka ve6 iednom Za dobar svrSehk. do sad.a,da.bi i poljodjelskiradniii ,,stiaikorr.lili,AU oa nedavna
stane na put Einovnidkoj samo-volji' ctogadjase i to u onim-zemljama,g dje
iedni,imadui previse zemlie,
Car se, kizu, pisma silno PrePlaSio, Kako iivi iamiliia $rola Tolstoia, d'Igl*iT"l9l tako.da
pof1oal"i3t
itezacimoraju
;;iti ;Ji;ii;i
pa ve6 novine PiSu, da 6e se i zahva' Tolsto'ievetoievek6eri seliadku diecu
ude seliadku
k6eri ude di tt . 1
zem\t uodati treba
liti i da iedino deka, ne6e li mt Lena Skoli, i. ioirr njed
hvale. Sinovi niedovi
koiu svi hvale. iosi ovo:Radnicicielosasvfetadanas.,, o ioi
stvari v.edslo_Zni, ili,'kako se vei obidnoi;t;r ,-,iriunirovani,,su
od petoga p,oroda dobiti sina, upuduiu nanod u $osPodarstvo, Saln
s[arac i,li pi5e svoje kniige, ili pomale lil :t:d,?"i, Ne s.qmo to, Stooni imaduu svakom,rtlikom gradu,
Po tudiem svietu. sirotinji tu popravliati krov, ttl ma-
-o$radjivati :r:.-1.""koi zemlji svojg_ vodje i svoie novine, nego oni jedni za
zati pee, tu vrt i tak'r znadu,,pau nuidi iedni drugima po^ahu, Siallu
NiernaEki kaizet bio i" .1 E"-
U takvom naSao $a 1c
:,Tq" lelni dru:
Elezkoi i tu se jai<o ulagivao - Engle- dalie. Poslu
fiii: lot::, d1 :" prghlan-e, kad niSta ne sluZe, jer' ,,i&aikuiu,',
zima, koiima se to vrlo doPalo, 5"9 ve6 mnoSi Englez,-Francez i Ameri- tY nadinmisle radnicidoii do pravice,t. i. prisiliii bofutus",
Englezke novine piSu,
-i da su Niemci kanac, [ofi desto Putuiu u Rustitl l"t poveiaju.pla6u,-te,
i Englezi po iezikt rodjaci, samo za to, da vide Tolstoia, ll,l"d*i+u da rldniku bude i u svemd"ruSom
"da po krvi NaSi hrvatski tolstoii to iest tustr ?9119: I ako se ni oni poliodielski teZaciu Galiciii nisu ba5simi
pak bi morali svuda sloZno raditi t.,9gg,"vorili,
i za tu slogu dobiti io5 i Arneriku' za punim i obilnim stolorn nazdrav- :1911 nego sr{i tu imali poslavodje,koii su i pisalii
To bi onda] piSu, bila takva sila, liaju liepol dornovini i milom narodu'
govorilii tako vi5e narodasloZilizi
i"dnu misao.
S1gro po sebi razumile o"o: Ct . ."ti;;Ji, hj ne mozei
_ . .le
1:.e" ,,Strajkovati". t. i.biti bez posla, ,,Straikuie,,se .u*o cindie,
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu'
8ct,ernnogoradnika radi iednomugospodaiu; a to ie ondje,gdie
 Godina 3' God,ina 3, ,,DOM,"
)4s ,,DOM,"

ili pak na dan i na sto nadina, Ali se pita: Kako 6e se i na koji nadin
iedandovjek ima mnoso.ngvagai moze&zatr tvornicu,- rlinitl, da- ne budu novci rudili? Kalco ie se unistiti .tt'us"i i4
i*J*""g o-zemlie(gruitaJ,Po hrvatskimzemliarnanemaio5tako zmai, tai kapitalizam?
-""8, ini vefikihposiednika, Velikih posiednik".iTq Ljudi, koji se bore proti siromastvu i nevolii, izmislili su
"itrrornica,
ffi;";G.ii"iii i u'Ugarskoi,pi zato se tamo poliodjelski.radnici
pa.bi moglo vei stotinu nadina, kako bi se udinilo, da ne bude kapitalisia
i;;";,-Aii .! i toa"nu. .ni"i sve to vi5e zaduLuie,
ili bogata5a,Ali_i3 vam ne 6,utim dodijavati, Spomenut 3u..*o
a.ji"tt"*L, t .a 6emalokoii seliakbiti Sospodarna svoioiz7o4iil to, da ni ,,Strajk" niig ni5ta drugo, nego iedan nadin, kako bi
il;i i .a*i'vidite, Zalo se ig dgbro-o-toi stvari poraz{ovoritiio5 moglo nestati kapitalista, a to ovako: ,,Straik" siti bopata5el
;;: l"Eo t" zlo ik nama'dodi".A lako bi mo$16dodi'
'" '-V;;T; koji-imadu.veiike tvornice, ili veliha zemliilla, straih ltt .iti,
'.rle dosta duli i dita[i, kako je danassvudapo svietu
da dadu radniku ve6u plaiu za manii posao, Lako se razumiie.
zlo, i io l"rk"o zloz Jednl rade'i mude s9r a nemajubas ni5ta, da bi tih velikih bogatasa koii se obogaiuiu tudio* *uLom.
;;g" g"f" ti"b, i ovih ima vrlo mnogo,velilca.vetina;a dru$-i-ne tudiim radom, - tih bi s vremenom nestalo,kad bi radnici svuda
'..i" iiSta i ne mude se, a imadu wega dosta,-- Pazite:.Niie i sloZno traZili pravedniiu pla6u,
i" a.rtu iazat?,,Ne mo$usvi jednakoimati". Istina ie: niti.su Ali ima i drugih kapitalista,koji se ne obogaiuiu tudiim ra-
l;il .;t tpai imati iednJko,niil,ee imati, Ali za to_sei.ne pita, dom, a to su n, pr, tr$ovci i novdari, Oni se oboga6uiuiudiom
r" pit" ," iioi Danasna svoje odi vidimo, kako cielo selo nuidom, tudiim ,nemarom i tudiim neznaniem. Tiko'su i na5i
""g; [r.rhu, a ios pred 15 do iO $odina!ii9." tom selu bilo hrvatski seliaci dosli u dug i u nevolju ponajvise takon sto su se
""ir-r-"1
rii"*"ii"lNi;" dakle osiromasio lieni PetaLili pijaniPavao,le€o drugi znali okoristiti nuzdom, nemarom i nieznaniem nasih se-
;;-t ,"e;, t il a^i" doslaku€?ili koleralTako-ieredomu deset ljaka, Ta znale, da na5 seljak u nuZdi kupuie u nuildi prodaie:
;"i; i -S"rt-U"aiI sv" to, Stoie orrihd"."t selaizgubilo,-toie it"gil kupuje-*rpo, prqdqig jevtino, A ima ih d-osta,koii ne'mari'za
o"i iU "ia", airtnof Pet ili Sestliudi pote$nuloie k sebi je i koliko dobro, A koliko ie na5 sviet protepao i
9ebe,dok mu
imetalc i muku ditavih sela! jo5 proteplie svoi imetak u neznaniu,to se u kratko ne moZe ni
To je ono'za Stose pita: A kako ie to.i zalto.ie to? izre(i, kao 5to ni ono_dvoje prv9, Poznato ie, d.a se kakav god
Ati'priie nego sto vim na 1o odgovorim,reti 6u vam ovo: dotepenacnajlakse obogaii mediu bedastim i neukim sviet6m,
Bilo to k"ko mu-drago, lo ie zlo, DJse razumiemo., 5to ie zlot koji niie vidio niSta,ne misli niita i ne zna ni5ta,
Zi" ii, ["d i"d"" eov'iekima mnogo, a_ stotine-uz niega n2maia Naravski, druga ie stvar i drugo pitanie ovo: A ie li to po-
nisti, To ie-zlo,i od toga ne moaenilcakobiti dobro. A ne mo?e Stenoi pravidno guliti kosa - samo iato, sto dade {uliti? J; li
biai;"b;" zalo',lto eo""iek,koii nista nema,T to niti.niie pt?vi po5teno i pravidno dati bedaku da propadne, - samo zato, Sto
eov;eh,to ie rob: rob ie on-omu, tko ima, Kako ne bi bio rob i on, sam ne zna-judiide u propast? Je li n, pr, po5teno, kupiti od
kad ttema ba5'nikakve slobode?t, Ho6,eli, ziviell,jnora neko_gau nuZdi ievtino, a prodati tomu istomu skupo, kad bude
-od
"uZLi1,'
tuaiii,'i to mora raditi kao privezanimoraraditi-onda,kad ,,go- u nuidi?,Je li po5teno n, pr, uzeti velike lcamate koga, tko
.pod"t;' hoe"imoraraditi onoliko,koliko.,,$ospodar" hoie; mof,a 1eu. nuZdj, pa makar ti on sam nudja velilce kamate? Je li n, pr,
;Jiti;";[;;k"k;,,gotpoa.t" hoce.!o-je!ob- i mora ostati rob' po5tenodati p_itikakvomu nemarnjaku, hoii piie, dok se ne opiie,
-:-;k; i" e. a" polt""e lupey',i haiduk, I Sto dalie,to de.biti a zena-mu i dieca gladuiu? Je li poSteno, ,.
tuhniii rob, jer ,,Sospodar"postaie od.dana ry gttl sve to tacl' ,+Ji t. do sutrJ ne bi bio gotbv, Nije zdu5no, niie po5teno,
sve- t'o bog.atiiltNeh; nista ne radi, ali zato nie$ovi novci rad'e' - all ie dopu5teno,to se smiie, A Sto se smiie, to se i radi, Danas
,;N.;A t'ta";'l ,it ie onanesre6a,koia ie kriva svemuda- 1eu.tom-sloboda,Komu ie po volji, niie mu krivo, Ako ti sutra
"ie,,
"s";
f *" a": i; i." ii"i r*^i 1ko!ery.u' a imrska,ti
tt e'6
se
.gll*'i-mitt-
milijuni
T." dodie golobradac, koji je svoi gospodai, pa ftali od tebe novaca
t,ne pitaiu6i, kolike su lcamate,- samo mu dai! Sto te briga,
kapitalizam" |',,Pr oli tomu ka_pitalizml bore
il;i;ili..] ,;t-t"istimokapitalizam,t. i,z uEinimotako, 41 n" PIo 9"- te no_vceu vodu baci! Kad ie niemu po volii, za5to nebi
ffia;;;eiii negolludi, - i odmah6e sirotir-rjibiti lak-ie; bilo tebi?! Niemu je slobodro .noi" ti-o5iti i ,, .rod,r baciti, a
"r""i,
padebit ee lakSecielomesvietu, ier ie danas.cielisviet iedna l"9i
j" slobodno, da se tim posluZis na svoiu korist, Ili alco ti
iltoii"l.
--- - - u ruLtma niekoliko bogatisa, kaP-italista"' koii neuki radnik ho6e u nuidl da radi za tri puta maniu plala,
i;ko ,J g"""ii u JkupStinah,iako s" pi5e u novinah dan ne$o Sto zbilia zasluZuie,- neka ti radi, ne Sitti5 mu krivo,
 ,,DOM,., Godina 3. Godina 3, ,,DOM," 261
Sve je to slobodno, JoS jedno samo 6u vam kazati, Sto ie Tako mold,amislikoii od vas, A ia mu odmahodgorr"r.*,
slobodno, Niegda ie dovjek morao izuliti zanat, ako se ie htio Jest tako i niie tako,
baviti llm zanatom: tko je htio biti n, pr, postolar, morao ie izu- Naiprvo da vam kai,em, za5to nije tako, RazloZit 6u vam
diti postolarski zanat, Danas toga ne treba, Danas moZe5otvoriti posve Prosto,
cielu tvornicu postold (cipela), ako samo ima5 - novaca: na- Uzmimo n, pr, Isusovu vieru, t, i, kr5iansku vient,Isus ie
miesti samo liude, .izulene postolare, liudi rad,e,a ti bere5 dobi- naudavaoi"49" vjeru, - a liudi su .iu tazdvoiili, raztroiili i-i6l
tak, a ni5ta ne radiS, ier mjesto tebe - rade novci, dalie raztrgali,tako da danasima rimskih krleana, imi g"e[ih
To ie sloboda, To ie onai liberalizam, na koii sirotinia rad-
krs6ana,ima lutoranskihili protestantskihkrs6ana,a imi ios i
nidka toliko vide, I,samo uz ovakvu sl,obodumoSli su se obogatiti dru{ih, ali .dos? i ovo. zalto su liudi jednu vieru i iedan tiu"t
i takvi liudi, koii nikad i ne pomi5liaju na to, Sto ie po du5i i
po5tenju slobodno, a Sto nije, Pad,ese moZe reli, da su se ba5
Isusov razdvojili,.raz.troiili -i raztrgali, -.- to bih vam ia uz^lid
razla{ao,jey iednik?zy ovako,drugi onako;Svakakoieistina to
takvi naivi5e obogatili, da se u dobru i s dobra niie.to rizdvaialo i trgalo, ;"E; j; il
,,Trebalo bi dakle uzeti takvu slobodu, - trebalo bi priteg- bilo-Srdnesvadje,h9Tb",proklinjania, paEei kivavbgati;. I
nuti uzde, pa bi odmah bilo bolie". svadjali su se.,.borilii'prokliniali nil"isl vierslcipoglivari, tJ
Ne 6u vam danas ni5ta reti, da ne bude razgovor predug. su se razdvojill.Uz vjerske poglavaie prijtajali s^uiveienici, a
Razmislite ndie sami sve ovo, pa onda to, kako ste i sami pali uz svedenikeie pristaiao narod, A ako-se svadiaiu,bot" i pio-
u siroma5tvo i u nevoliu, A o toj slobodi i kapitalizmu kazal 6,e kliniu.vjerski.poglavari.iedog i dry$e vjere,- irl,i.'li posrre-na-
ve6, i ,,Dom" svoiu, ravski, da 6,ei_narod" jedne viere nje--kakb poprielcogledati
drugevierc? Ja mislim,da j-eto naravski. ";;A
Tri hrvatske
vjere. -, ,,Ali nemoi Stogod govoriti! Tho ti kaZe,da se vierski po_
Mnogi se udeni Hrvati dude: Kako ie to, da mi Hrvqti ni- glavari svadjaju,ho.r",padei prgkliniaiu?Zai ne zna5,a;;;;;;_
kako ne moZemopravo napried te da budemo jedanput svo\i go- slavnivladika (epislcop)znad.e doii upohodekatolidko*"'Li.k;-
spodari?! Ima nas, hvala Bogu, prilidno; nismo glupi nlkrlliavi,, pr'pu du.l" liepoklanjaiui rukuiu i gospodskizai.iii;tdj;i"?
neSo je na5 sviet ve6inom bistar i zdrav; zemlja ie na5a takva, t"t_eznasli padei to, da turski sultan znadepapi u Rim'posfati
da ne treba bolje: imamo ravnice, imamo planine; imamo blata,
glava*'upi
tnf1" 9"", 1- alp?k ie.sultanne samodiuge vierc,nego
islamske
imamo i kamena; imamo fieke i more; imamo zraka toploga i vierc? Nemojonda Stogodgovorili,,,'
o5troSan- iednom fiediut u na5oj zemlji ima mnogo toga, dega ' ]Vi:*ry ia Stogod rekao, ni Stogodtrapis"o,Da se vladika
nema u mnogoj drugoj zemljil Pa ipak - ne molemo napried! bisku,pu, ili biskup vlad-ici,- to je istina; istina je i, to,
51"111,
qa sultanSaljepapi darove,Ali ie istina-i to, da svaki ide svo-
Sto ie tomu krivo?
Jedan kaZe ovo, drugi ono, ali svi se slaZu u tom, da mi ;tmputem,svaki
Hrvati nismo sloZni, I onda, kad tako kalu na5i liudi, onda udri misli.-PrvirimskilT* :t" pametisvoie,svalciieianod drugog,rroj"
biskui i prvi p*"b.ru""i sastalisu se
u jauk, udri u prodiku i nauk: Liudi, bra6o, Hrvati, - sloZite se! i rczduoiiliu svadji,u mrziii.$a;i;;r-dr "iuallr r*"iiU;; ;;r,;
-,,i"1
Jest, sloZite se! Lalco ie to reti: ,,SloZitese!" Ali se to ne
moile nikomu zapoviedati,Svaka neslogaima svoj uzrok,- pam- l?#l_{:tnasIj e se inadene bi bili ni zavadili,ni razdvofili, Ako
T ::I1 pameti dnici ho6e i. dalie-daostanu r azdvoieni,morijuuvi ek
tite_to, ierto vi i sami dobro znate,I dok se ne uniSti taiuzrok, one svoie razlo{e,za5tosu se razdvoiili;8to vi5e,
dotle ne ie biti sloge, - to ivi znate,A tako ima svoi'uzroki :Tlt:il
lLt-*ot"iu te razlo$eponavliati i svoje vierne naudati: zato i
hrvatska nesloSa,- ne bilo ie! zaro smose razdvoilli',jer su
.oni_takvii talcvi,A tih razlogapune
- a'svagd.it *ogu naii,I tulo aot]ZeJa,"
,,Ti stalno misli5, da su Hrvati zato neslolni, Sto nisu svi ::_liihg"".knjige,
moraiu
igdne vjere. Zato si i napisao debelo: Tri hrvatske vjere, a mi- ;"11?1,9"i,. na pameti drZati,ono,rad Stasu se razdvoiili.
slio si na tri hrvatske nesrede,Kani se 6orava posla! Sto bi rr-o.sobitoto na R?metidrze i na pamet znadumladi sveienici,
vjere bile krive! Neka vieruje, tko Sto ho6,et,Sto koga briga ler th to ude u njihovim skolama,-Gdjekojiznadeo tom kazati
za to! A mi se zato moi,emo sloZiti, ako treba na protivnika, a StoSodi narodu.'$."" io, i.ii;',;, nije dana. ,rrrdiu, ,i U"i, ;r
ne morar4o zato pred jednim popom lcape skidati", proklinianje, - ati niie'd;i ,l;'biii ri"U"",_"X:ir;tu i';os
 Godin'a3. I tDOM," 263
Godina 3, --
262 "DoM"' ja-
|ele, da se drugu, i to na svoiu v.ieru obra6:ati,9di" niie imao vlasti ni
nie5to spomenuti,Sto se tide vierskih.po$lavaraz oni korTi, tu se nie$ova vteta nl,e il mo$la Siriti'
udvrsri, a i ra5i.ri, moSu6e' Znate' kako se
;iil;;;-;era +Fo i." Ako ovo malonsto smo duli, vriedi, zaktS(,ans1ce_vladar_e,,a
eo"iuk radi i,enitbe, ili s.koiega drugoSa razlo{a.-
4il;dil,.ia +., oo {otono vriedi za turske vladare: Gdie$od su oni zavladali,
i.TJr"l svoiu vieru i od-eu drugu, A to nije bas dra$o pastiru,
ti'i" Zavladala i niihova vieta Muhamedova'
k;Jmu koia'ovca utede k dru$omu pastiru'
_- U kratko redeno sve ovo $lasi: eiia vlada, nie$ova i vieta,
Ali sve ovo, 5to sam do sada s-pome-nuo' sv9 i" tg .t"4p I gdigggd ie.drugadiie, ldiesog .po-diednj.l vladarom ima vise
i d"t;;; JoS su dvie velike, dvie-$lavne stvarinradi koiih a vlera,-- nlieto nistalo bez vellko$a i krvavo$a boia,
nego'- leon
;fr;:;","d" i, i. Ll,narod iedne viere, ili ie pak razdvoien't raz-
"iSt",
A sto se iz to{a sve$a vidi? Vidi se t9, 4. ie vier.abila,-a
troien u vjeri, i",Sie i danas dvrst6 spletena i svezana s politikom, To ie |6aialo
Isusovi udenicinapostolin- oni su lovili duse za kraliev.stvo" li"di"" i tisu6e godina, tako da mno$i liudi idu u starinu tra$om,
bozii, to il,.istlna. b"-i nisu'imali.qoTo:l,ni,podpore od niied- *"ogo puta i ne znaiu, zasto idu tra$om svadie, mtLnie i
;;;;'v\ad,ara zemaliskoga,Ali poslie ig bilg drugadiie,a i danas "nepovierenia,
'
ie arudadiie.Poslie su vladari, cesari i kralii, posiljali svote uucte Narod za sve to male znade, to je istina. Ali i narod ko-
IrJ;"'i" pa gu ti liudi lovili dusen-esamoza \,aliev'
ii"i"lii, 'i-z,a ne znafirc.i,
k'::Jievstvo- svo$a$ospodara'I stalno 'iiiio, duie od gospode i od svojih sve6eniba,Pd ,i
ieita
,ino' bo1ie',neSo puse u i-stu tikvu, Ali imi kod naroda io5.-jednor? to ie
;; [ ?;e;h,"i; or,tko, eiy i: vladar dao pokrstiti nevjernike' Jt"g" velika stvar, koia opet bkazuie, da niie sveiedno, ie
odmahsir ti'novi krsdanidosii pod niesovuvlast:.posta-li qu 1ie.; "",
da-je koii li narod razdvoien u viefi, ili niie, To ie ovo:
Eorripodunicii podloZnici,Padese ietogadialo i.to, - Yien ie velika i sveta stvar, -U vieri ie -sYesveto-:i viero-
it"d", dao krstiii liudemadem,t, i. Sirioie vierusilom, ie' Tu vanje,'i moiitva, i crkva, i sveienik, i svedenidkoodiele - svs,
bit;, da-druginlTgq.spravipod svo.iuvlast, Tako
t"Ail;Lrlg" "krstili
Sloviene'.-.A-t dan danaSnii sve'ie sveto, i to onomu, razumlie se, tko-vieruie, O narod vje-
su n, pr, ntemackivladari ruje', A ako doviek pravo i u dusi vier.uie, onda ie samo .ono
,;';;i;
i"g;ai.'"i"to"i".t"itne isto: I danasimade svaka krscanskadrLava .rrlto, Sto on vieruie, - to ie naravskii a sve dru$o ie ni6ta'
."3i" e (misijonare)..medju nevjernicima;ima ih,
I tako, htio takav dovjek. ili ne htio, niemu se dini,.da ie dru$1
arii-itr,'iaie'im po*oi, fto]slza njih silne Totc,",_braniih, riediu vjera manie vriedna, i da ie sve u nioi manie vriedno, Pa kad
i oru1jem. Tako n, pr, imade svaka_evropska_dr2ava svote "ml- se sastanu'dvadovi"k^ r^"iidne viere',niihov tazSovormora biti
rli";, i, i. vieroviestnieke postaie,-u Kitaiu {g fi#)ii onairat, Sto
vodile enrbpskediLavepJg.tiY
dudan, nepovjerlilvi'j" iedan i dru$i u dusi misli: ,,BoLemoj, sto
;;; !{ltaiaca, ,\?i.i' tai vieruj"Z Sto i niegovoi duSi, kad. 01 ne. v.ieruie,.5toia
"Ja"'""o
mtT".t"" porrdl to$a,5to su Kitaici poubi;alikr56anskeSiritelie vier$em? On stilno tti"Sto dirugo vierui,e i, misl.i' - niie. mu
il;;i ;-f"t.koj iiadu -drZavesvoie vjerovjestnike,Tako je.n. A onda se nadie liudi, koji malo dr1e do svoie vi1e,
vjerovati!,, -ioS
p'r,rr""" ezkazaltitnicakr56anau Turskoj,.i ima zalo nieku tieE a' do t"ai" manie, pa se.svemu'u tudioi vieti tu{aiu' 9o:
;-i;ilt 1oiiit.iilu." i koliko
je htieloi daie-kiizeruY.ir1mu, daite k tJmi it., a; r" i;udi iednake viere sastaiu u,svojoi crkvi
." f" *.relo, pa i-sa-mglt"tt,r p_utovao i Siedlo izposlovati,d? kao bra6a, pa biii i najveti du5mani; prosudite, koliko se puta
."riuo"j"gapriznade zazastitnika krsdana u Turskoi!Bed opet tako nadju ired crkrrom, na pro5teniul t. d,, -,Pq onda prosu-
i*" ."oi" Ii".i", fratre i Isusovce(ieluite) u Arbanaskoi,a poma'e dite: Je li sveiedno,kad je naiod iedne viere, ili kad ie razdvoien
i Isusovcimau Bosni, i razlroien u vieri?
Sve ie ovo u kratko redeno,.alise t-qtF,p?tom iasnovidi Recimo dakte u kratko prvo, Druga viera - d1u$apolitika'
o-ro, PJd'J"d"i* n-ailak5ese siri i"4tlt yiee:?'To- ie i,to za Sospodu;drugo: Druga viera- druAi nat9lt i to po mi-
po.t "iJtto*
t oii vlqdal niie bio t-afo ia|' da b; qoga.o Slienju i Ziiotu t arodtto*, Hrvate i hrvatsku politiku taztroiile
" "ati"ski,-bof. s"oig liude.,d.1la.udaiuj da mi bude si-
il"i"iii'""i;e;",tttti su tri politike, pa imamo i lri vierc: rimsku, $rdku i tursku' U
guran Zivot,- a"if" i^i it"it^i i +lt" bio viadar tomu narodu; staro vrieme .rr.1L.oie €rdki CariArad na svoiu stranu, Rim na
*9d!Y
Li;; o"a",r.uat" Gtal t"iio iuk, diiemo$ao-tyoj"ljud-e svoiu stranu - i rczdvofi5" H"outelposlie propade €r6ko carstvo,
nevjernidkim narodom braniti, - I na
istom onda ih ie mo$ao
 264 ,,DOM." Godina 3. Godina 3. .DOM." 265

dodjoSeTurci i povukoSe lrei;i dio na svoiu stranu, I tako nam dim, Sto ih u grad mami i u gradu dfiL Trka za novcemt za
narod raztroiiie i stvori5e od jednoga naroda fti , , , zabavom,za gospodskim druZtvom, - mnogomuje ve6 presiela,
Pa sad neka tko kai,ez Yiera ie drugo, a politika ie drugo! jer vidil 5to vi5e novaca sluZi, to vi5e tro5j; vidi, da su te sve za-
Do sada niie blla, a ni sad jo5 nije, ier-i danas jo5 iedna drugof b^u" mnogo puta puste i prazne komedijei uvierava se, da u
slui,i, eesto pade viera nije niekim ljudem drugo, nego preobu- tom gospodskomdrultvu ima dosta laLi, malo viere i priiatelistva:
dena politika, , . svaki leti samo za tilm, da vi5e uSrabi i da drugoga prestigne.
Sve to mnogomu dodija, pa bieZi iz {rada. Znam ved i za lieE-
Lie0nici
naselu. nike, koii su voljeli otiii na selo, nego ostati u gradu, - bas
Nastavit 6emo u kratho onai raz$ovor, Sto smo ga podeli u radi sve$a to$a, 5to sam spomenuo,
MoZemo se dakle nadati, da 6e na selo d,olaziti sve to vi5e
15, broiu,
Rekao sam, da su gradovi puni liednihA, talco da nemaiu i liednikd, koji 6e biti i s manjim zadovolini, i koii 6,e,jer su se
posla te ne mogu Zivieti, pa ipak im se ne (,e na selo; zato su nasitili gradskoga drullva, rado Livieti mediu seoskim svietom,
na selu liednici skupi, preskupi i narodu dosta tudii, Pravih lied- Ali takvi liudi bit 6e io5 dugo i dugo samo izuzetak.
Zato nema druge, neSo da se seliaci sami postaraiu,da Sto
nika ne 6e biti dotfe na seluf dok se selia6ka dieca ne izu(e za
priie dobiiu pravoga liednika, Velim ,,Stoprije", ali ne mislim, da
liednike.
Istina je, i seliadka se djeca u Skolah previSepo€ospode,a bi to moglo biti sutra, ili prekosutra.
i pokvare; ali ipak se, mislim, ne pokvare do kraia, ipak nie5to I to ide polako, A moglo bi to iii ovako: Jedno ve6e selo,
ostane, Ali Sto ie glavno, to ie ovo dvoie: 1) Gospodsko diete, ili dva, tri mania sela neka se sloZe,pa neka nadiu jednoga,ili
koje se ie u gradu rodilo i u gradu odraslo, ono nikad ne 6e dva seliadkabistra momdiia, pa neka ga sami Skolaiu,Naiprvo
ga neka poialiu u Simnaziiu,a onda u sveu6ili5te, da se uEi,za
i ne mole pravo upoznati cieloga teLko$a seliadkoga Zivota,
liednika: to 6,ebiti niihov liednik, Dok se on Skoluje, neka mu
Seljadki Livot ima stotinu i stotinu malih stvari, koje mora5 sam
izku5ati i izprobati, ako hoieS znati,,Sto ie to. A diete, koie ie urede malo bolie nieSovu rodnu [<udu,ili neka mu pribave kuiu
i zemliu u koiem blilem selu, pa- kad izudi Skole, neka se tu
na selu odhranieno;sve ie to vidielo, i ne 6e toga nikad posve
nastani i neka liedi, A ne 6e liediti samo za novce, neSo i ,,za
zaboravili; osobito,ako se poslie povrati u selo, --21Gospodsko
telake": on 6e bolestne liediti, a zdravi 6e mu izorati nieSovu
diete ne mole nikad imati pravoga srca i pravoga smilovaniaza
zemliu, pokositi sjenolco5ui t, d,
seliaka, A seliadho diete, ako se i popospodi,uviek 6e rnu bilo
Sto vi velite na to? - Kimate glavom, dini mi se, A da
u koiem kuti6u srca nje5to Saptati: ,,To su tvoii; i tvoi otac, i vam po du5i kaZem, kimam i ia. Ali sveiedno mislim, da bi to
mati tvoja, ibra6,a tvoia, i rod tvoi -----i to su bili seliaci."
moSlo biti, i da bi liepo i dobro bilo, A da bi to joS lakse i51o,
U kratko: Gospodsko diete ne pozna seljadkoSaLivola i jo5 bi se nje5tomoglo zasnovati,pa tu vam odmah i re6l Tre-
nema pravoga srca za seliaka, A ako to ikomu treba, treba to balo bi u Zagrebuzisnovati pose6ni ,,Seljadkistan", u kojem bi
popu i liedniku. stanovala samo seliadka djeca, koia se Skoiaju, , , Ali o tom
_ Istina ie dalje i to, da i gospoda dosta o tom piSu, kako ,,Seliadkomstanu" drugi put,
liednik mora biti pravi doviekoljub,kako nema ni na Sto drugo
$ledati - ni na bogatstvo, ni na siroma5tvo,- nego samo na
to, kako 6e pomo6i jadnomu dovieku, koii stradaipatlI ia rado MalirazgoYori.
vjerujem, da se tai nauk mnogogaprirna, osobito takvoga mla-
Zivot. obidno po vjetru; a kad su dosta bli-
diia, kojl, je od naravi dobra srca i zdrave pameti, Zalo ima i zu, naskode kao striela iednim sho-
danas liednikA,koii su ne samo liednicinnego i prava milostiva i ^,, .Vi",li_ovako samo Zivotinie? -- kom na svoju Zrtvu, zabodu joj stradne
milosrdna brala, Ali su riedki. vrlo riedki, urta;te: ,,Polako, tihim korakom pandLe u vrat, ili u utnobu, obor,e ju
Istina ie napokon i ovo: I gospoda moraju do6i k pameti, 1I3o"_ se veoma pazliivo 1ro svom lo- na tle, pograbe malo zubima i za$riza
v_rstute vreb_ajuf priiluskulu
pa ved po malo i d.olaze,Sve vi5e i vi5e se vidi, Sto su gospoda o5tro na brzo i dvrsto niekolitrro puta. Onda
sve strane. I najmanji
Su5anj o6ute i otvore malo usta, ali ipak ne pu5taiu
razumnija, to im sve vi5e dodijava sve ono z1o, Sto se u Sradu da vide, Sto je to; sa6lnuse i
lt9o..":
pritule k zemlji uSrabljene Zivine, nego ju o5tro Sle-
radia; i gospoda sve vi5e spoznavaiu, da ie mno€o to$a laZ i ie se'Suljaj" oi,r"r"n, daju, pa opet grizu, i to sve dotle, dok
 ,,DOM," God.i.a 3. ,,DOM," 267
Godina 3.

u nioi ima joS iskra Zivota, Mnoge, mark? Ne znam sad pravo, ali mi se bili samo stari azijatski carevi, oni
dok io rade, ridu, ili mrde, i to od dini, da je samo jedan pravo odgo- Politika. toboinii ,,sinovi neba", ili ,,sinovi
ui,iIka, a i od lakomosti, ili biesa, a vorio: da je to bio ministar. T za ve- sunca", - kako su se zvali i jo5
uza to ma5u vr5kom tePa' Yetina like pjesnike njemadke, za Sillera i Prvo pravilo nepo5tene Politike danas zova. A u Aziji nije bilo nikada
ih ima gadnu navadu, te svoiu irrtvu Geteja (,,Goethe" se pi5e ovaj, a ona.i alasi: Naipruo razdieli, onda oladci! prave dovjedje slobode, odanle se je
ios duAo mude Pu5taju6i ioi toboZe ,,Schiller") - i za njih su malo zn,rli. io znalit Ako ho6e5 nad kim zavl'a' uviek duo zveket lanaca; ondje se le
ti"Sto tlobod", pa ia zbilja puste, da Kad sam ditao i vidio, kako go- dati i dvrsto $a u jarmu dtlati, a ti {a
na kolac nabijalo, ondje su se i trbusi
io5 malo trdi, ali ju sva$dau pravi das
-pograbe, spoda lomadu i gotovo dupaju vlasi iavadi s kim.b.ilo: s bratom, sa su- parali, , . Odanle su i do5le o-nepri-
na novo bace o tle, jo5 ju s glave, Sto seljaci ne znaju za Bii,- siedom, s rodjakom; samo liePo tzz- poviesti.
p.tit", da bieZi, dok mudenicu na' marka (tako je toga stra5noga poli- ivoil razlroii, razdrobi, i mirno spa- U Evropi toga nije bilo, I kod
pokon rane ne savladaju, , ' Premda tidko$a lupeia zvao pok. Stardevii), vai,'dokle god se ovi koliu, Tko iko- Rimljana vladali su u prvo vrieme
i'u" dobro trde, ne Progone svoie ni za velike piesnike, - od kojih ne iiio ie sviet i Liv'ct,pa ako
kraljevi (koji su takodjer doSli valida
Zrtve, ako je na prvi skok nisu uhva- raztmijt ni r,iedi, jer su samo za Eo- i ne "nud.,Sto
zna ni5ta o Politici, odmah vidi,
iz Azije). Ali ve6 pred 2400 godina
tile, Samo na skrovitim mjestima spodu pisali, - rnislio sam na to: Sto ia ie ovo istina kao sunce na nebu' -{ bili su Rimliani prognali svoga kralja
id.eru svoju Zrtvu odmah na mjestu; bi zbilja bilo potr,ebno znali svakomu tko i malo znade,kako su radili Rim- i cielu njegiovufarniliju, pak su se 500
inade obidno vuku uhva6enu Livot.i' Hrvatu. I smislio sam nje5to, pa evo: liani (to i iest njihovo pravilo i glasi
godina dalje vladali bez kralja i ee-
nju, po5to su ju ubile, ili oslabile,vuku u niihovom iezikat ,,Diuide et im' sara. Tek poslije, kad su osvojili cielu
ju na tiho, sakriveno mjesto, a onda Najpruo: Bez po5tenia nema Ziv- pera"). pa Sto je radio i Sto io5 radi
Aziju, prohtjelo se nekim Rimljanima
ju ideru polaho i ugodno u mirtr. lienja, - A, onda: Bed, - tomu ne treba ni5ta ni razla' vladati onako, kako se u Aziji vlada,
Ako u njihovu krait ima mnofo Pruo; Ne pita se, koliko ima nas piati, nego mu re6i samo Prvu ried:
pa su i opet nastali cesari, koii su se
pliena, neobidno znadu biti oblizaste, Hrvata, nego kakvi smo; niti se'pita, Diuide, - i on zna sve'
A ima stotinu nadina, kako se dali nositi svoiim sluZbenikom, a nisu
pa ve6L dio Zivolinia, Sto ulove, koliko imamo zemlje, ili koliko bismo htfeli hodati po boZjoi zemlii, - kao
ostavljaju drufim Zivinama, dankoli- narod moZe sam u sebi 'i sa svojirn
ie moSli imati, nego: kako se pravi' azijati. To su oni isti, hoi,i su
z.ima i prosiacima oko svoga stola. susjedima zavadili i na nole poklati;
znamo tom zemljom sluZiti, svoje podloZnike bacali pred lavove i
Ali i najve6i medju niima boie se a i Sto je narod viSe neuk i nepro-
DruSo: Ako tko pita: Koliho svie6en, to se lakde dade zavesti ma tigre. Poslie ovih mralo ie i u Evropi
onih Zivotinji., hoje bi se mo$le biti ovakvih careva i kraljeva. I
ima Hruata?, treba mu odgovorili bez klanie.
protiv niih uspieSno braniti. Isti lrrSianska Sera, koja je iz Aztle do-
straha ovo: Pravo6ia naroda hrvat- ,,Bio nie$da iedan caf' .,, Tako
lav, tigar i jaguar boie se s podetka nesena u Evropu, vrlo je zagovarala
iouieha i uklaniaiu mu se s puta; sko6ia,koji 6e do zadnjegadaha ostati se rrbidno podinju mno6lepripoviesti,
Hrvat po imenu, po misli, po srcF i carsko vladanie, samo Sto je i cesare
ali kad se naude, kako ie dovieka Sto ih narod pripovieda, i nema nas
poStenju - toSa iema ni c{eli iedan naudala, da ,imaju vladati po zakonrr
lako savladati, postaju mu njekoji nijednoga,kofemu ne bi bila poznata
milijun. boZiemi ri samo nauku Isusovu ima
najstra5niji,neprijatelii".- barem jedna takva pripoviest. Ali tih
je pripoviesti sve to manje, a do6i se zahvaliti, Sto evropski carevi i
Tako pi5e Niemac BrOm (Brehm) Trete: Ako tko na to reEe; ,,2a kralievi nisu vladali kao aziiati. Ista
- o najstra5nijemzverskom rodu, ko- Bo€a, to ie malo!", pa dalie uPital 6e vrieme, kad ih sviet ne 6e vi5e ni
razumjeti. Zaito? - Zalo, ier sviet kr56anska viera naudila ie liude
ie€a ima po cielom svietu, a u koji ,,A" tn*u se onda ui Hruati nadale?" takvoi slobodi, o koioi se priie ni sa-
- treba mu odgovoriti: Ante Star' ne 6e vi5e ni znati, sto ie to cari zafo,
rod spada veliki lav, koii livi negdie nialo nije; ona ie naudila liude, da
devi6 ie rekao, da se samo lude na' ier onakvih careva, za'kakve se pri-
daleko od nas, a,i naSa mala domada poviesti pripoviedaju, - takvih ca- fedni druge ciene i po5tuiu, a ne da
ku6na madka! Je li, da nismo pravo daiu, Mi s'e nidemu ne nadamo, ne{o jedni druSe nose na nosilikama, ili
znamo, da smo se kao Hrvati rodili' reva ne 6e vi5e biti. . .
ni mislili, kakva ie ta na5a doma6a pade jedni drugima za zabavt paraiu
madkica? . , , Dobro li je BrOm po- i da moramo ne samo ostati Hrvati, - A danas,., danasio5 i na5 narod trbuhe; ona ie udinila, da ve6 odavna,
vieruje u te pripoviesli; i na5 narod
znavao mnoge madke, koje se onda nego i nastojati i raditi, da onaj nar-od a osobito od sto $odina natra$ u
vlerule u one suemo$ute careve, u
jo5 ne biiahu ni rodile! , . . Svaka mu oko nas, koji drugamo ne smiie, ako Evropi ne moZe ni biti onakvih azi-
tako svemogu6e,da
rieE zlata vri,edi, ima pameti, neSo k nama, - da i lai ;*" r"*o io5 Bog
iatskih careva. Steta samo, Sto ni to
tako svemoEiu6;jo5 narod vjeruje u
narod bude s nama sre6niii, prosvte' careve, koji sue smiju, ako ba5 sve i niie i5lo bez krvi, nefo su i tu padale
Dom i rod leniii i slavni'ii. To nastoianje i tai naf ne mogu, 6ilave, pa i kralievske.
rad - to ie pravidno nastoianie i
Sto bi svaki Hrvat morao znali, Ovo niie dobro. Ovo ie znak,
ViSe puta se dita u novinah, kako
po5ten rad, i zalo mi znamot da t'e qa,
na5 narod ne zna io5 ni5ta, kako Slovjenskisviet.
nam to poti za rukom, samo ako Bo$ se danas u svietu vlada i zapovjeda,
$ospoda gro svietu izpiluju vojnidke dA, i ako On ve6 cieloSa svieta niie DruSo su Slovieni, a dru€o-Slo-
novake frekrute). Sto znadu. Tako su t'115 narod
prepustio vragu na vladanie. io5 uviek misli,- da su venci, Ziate, da Hrvati, Bugari, Rusi,
Niemci pitali svoje novake, i to svr carevi onakvi, kakvi su oni u Poljaci i t. d, spada|uk slouiensh,omu
momke sa sela: Tko je to bio Bis- Za damasdosta ovo troie, prtpoviestih. A nije taho, O,nakvi su ili slauenshomu plemenu: svi ovi na-
 - 269
268 Godina 3, Godina3'
"DoM"' "DoM'"
od sto clo sutra morate poletieti u sviet. MoZete
rodi Aovore slidno slooo, Pa se zato I zbilia i dan dana5nji kaZu i Slovaci svorn kraiu ne.-vifi vi5e
Slovjeni, Sloveni, Slovini ili Slovenci, da 6iovore slouenshi. Pa- .i"i"tt" tisu6a liudi, a da na c.ielorn ostati i doma, ali ipak sve to znali i
I ;;";
-Stun"tti. Bit 6e vam to lakSe. kad
Niegda se moZda niie znalo zite: Slovaci ne kaLu da ilovore ,,slo- l'"i"t" i-" tisu6u i petstotina miliiuna na to misliti,
vadki", neSobaS slouenshi. liudi, - i oPet se ima ,,Dom" stane dona5ati - ako Bog di
za Ruse, Poliake, eehe i t. d', ne$o ii'soo,ooo.ooo) - i slike iz svieta,
g ." tni zvali samo Slovjeni; ali kad Po tom vid,ite, da ie dru$o, kad u sto zamisliti'
su poiedini dielovi veliko$a ovoga se kale ,,slouienshi", a dru$o oPet Ali premda ie sviet tako velik
osnoval'i posebne svoje dr- ,,slouenshi".,,Slovjenski" govore svi i tiuistvo tako mnoSobroino,ipak ne Nauka, umieCei knjiga.
se je tai dio naro.dapodeo r
".roai
Lave. onda Slovl'eni (Hrvati, Rusi, eesi i t, d,), lreba mislili, da ie sviet neizmleran Krila nose sieme, Znate, da rra
nazivafi Posebnim imenom, i to premda ne govore iednako, ne$o' i",iir"i"i ne treba misliti, da ie sviet
maSla ili stra5na Suma' vrhu crkve raste traval posijao iu
obidno se ie zvao Po imenu PrvoSa lamo slidno; a ,,slovenski" liovore iuo niekakva
'S""
samo Slovenci i Slovaci, ali opet rte je 'izmiereno i veiinom vjetar, pa niie dudo. Ali znade na
voivode ili vladara. Tako ie iedan i.fJi". to
pa je li
krovu izrasli treSnja,
dio sloviensko$a toga velikoSa na- govore jednako. Po gotovo je pah izLraZeno'DrLite - se samo broteva' i njezino sjeme donio vietar?
roda do5ao ovamo bline iadran- drugo, kad se kale ,,Slovjeni", a i-i" tu* vam.rekao: Za Pel do Sest
pje5ige Nije, nego ptica: poiela tre5nju, malo
skoga mora' a vodilo ih ,ie sedmero drugo ,,,Slovenci"l nitko ne kaZe: ,,Ja oodina mo$ao bi dovjek obi6i
braee, medju kojima ie bio vojvocl3 sanr-Slovien", ne$o: ,,Ja sam Hrvat, ii"ri--t"int \tz&tl poprieko;, p.a bilo poletjela, dok se tre5nja u Zeludcu
'Hruat: -i
Do imenu Po tom voivodi Rus" i t, d,, a svi zajedno smo Slo- to i za deset $odina'
-.le l1 to Dez prokuhala; a onda podfurulana krovu,
- pa
pro"uuo se i ditav narod Hruati, To vjeni, A ,,Slovenac" (ili ,,Slovenec") llraia? A kad znate, koliki ie to Pro.- atri ju ko5tica u crievu ti5tila,
ju, naravski izllrrila i posijala.
i*o - hvala Bogu - mi' Tako- je - to ie doviek iz Kranjske, ili iz .ioi. t ut o moLete i sami proradunati,
bio drugi voivoda po imenu aesfisluu Stajerske, ili iz Koru5ke, ili iz pla- toliko ioS od Prilike ima ljudi na To vi svi znate. Ali moZda ne
{ili Aeslau ili Aaslao) skradeno Ceft ninskoga .Primoria, Do nedavna narod svietu, znate, da se u ribnjaku znadu zako'
- same od sebe! Nadini
iAesho: i mi Hrvati imamo liudi' koii tamo niie svuda pravo ni znao ni A kakve ima zemltie,kakvih li titi ribe
se zovu Aeihouiti; a niie to moZda mario za ovo ime ,,Slovenec", ne$o naroda pc svietu! Kolike rieke, ko- tko libniak, metne u njeSa male kra-
od luka de5nia, nego od Pradjeda su ga po malo naudila gosPoda, Obi. like planine, koliko silno more! I Sto pove, ili samo sjeme od krapova, -
eestislava, eeha ili ee5ka), - i Po dno su ljudi govorili; ,,Ja sam Kra- ,rr" iu zemlia rodi, Sto sve Po njoi nek rastu, Ali naiedanput eto mediu
tom eehu prozvao se i cieli narod, njac, ili Stajerac". hodi! Golemo drve6e, dudno ra56e, krapovima 5tuke, te th bez milosrdia
eesi,koji se los i danasdi6etim svoiim jo5 dudniie Zivottnie' A i,derel Odkuda, kako? Ovako: Divlja
O Slovencih smo se ve6 razgo' doleme i
imenom. Dalie: U onu veliku ravnicu, varali, pa 6emo i joS, Oni se vrlo lako kakvih tek liudi ima! Ima liePih patka {raca) plivala ne€die, a na
gdje tede velika rieka Volga, - tamg pniudaju hrvatskorn iz$_o_voru. (ier €9- bielih, ima crnih kao uSljen, ima ba- noge i krila uhvatilo ioi s^e-- riblje
su' doSli tudjinci po imenu ,,Rosi" iore isti jezik, kao i Hrvati) i rado krenastih, Kako Zivu, kako se odie- siJme, Sto pliva po vodi, Odletjela
ili,,Rusi"1 oni su tamo zavladali vaiu! odatle i doletiela u ribniak, - i eto
Eiovorehrvatski, a lza to dtZe dvrsto '
slovjenskomu narodu i po niima-ie J tt.*a, Imadu snaZne giorske Sake, A za5to vam sve to spominiem? posiiala Stuke' A mo$la ie sjeme i
narod tamo dobio ime Rus, a zemlia - Zato, Sto se je na5 sviet previie poiesti i izbacili - i io5 ie sieme
pa ako mi Hrvati budemo za 5to'
Rosilc ili Rus. Na Dunav dolje mogle bi nam te Sake dobro posluZiti' ved (da prostite) usmrdio u svom livol To se ie dokazalo, kad su race
do5li su iz Aziie medju slovienski a rado 6e nam posluZiti - t' i, nama zapetkui mi mislimo, da smo mi parali i riblie sieme iz Zelud'ca met-
narod turshi ,,Bolgari" ili ,,Bugari"; i. sebi, sviet i da osim nas nema svieta. Ne truli u vodu, Pa se izle{le tibe' -'-
i oni su narod obladali i narod ie mislimo mi ni na Sto, nefo na svoje Dok se sve to niie znalo, pripoviedali
primio njihovo ime, pa sg i danas doma6e ,,velike" stvari, rafi kojih se su liudi dudesao tome: Kako se ribe
zova Blgari ili Bu{arL- A Poliaci su Sviet. svadjamo i gnizemo,- a Spekulanti mofu same od sebe zakotili.
dobili svoie ime valjda po tom, Sto nam se srtriiu! Koliko se je vikalo Nepo5tena znanost, Za onogllie-
Velik li ie svi,et, Boie moi! Kad na to, Sto se na5i liudi sele u Ame- dnika'Niernca,po imenu Koha (Koch,
stanuju u Sirokih polianah,
dovjek saznade,da fe put oko cielo$a riku! A ne 6e da pomisle, da su iu koji je ono rekao, da se su5ica.-ne
Samo su od ditavoSa slovjen- svieta (oko ciele zemliel duS po ii- Englezi naselili - i ttiom zavladali, ioL. pr.n"sti s $ovedeta na dovieka)
skoga naroda ostala dva diela, koji rini preko detrdeset tisu6a (40,000) Koliko se je svieta izselilo lz drl{ih - za nieflapi5u novine, da ie to samo
nieito
-Slouenci. imena; to su kilometara, a po duliini io5
nisu dobili posebnoga evropskih zemalia. - pa se nijedna zalo rekio, da bi se bolie Prodavala
Slouqci i A Zaito oni i dulii te da bi Po tom trebalo Prodi evropska zemlja niie io5 razselila,
nisu dobili posebnoga lmena? Zato, preko 80,000 km, kad bi htio obi6i njemadka goveda' Iste novine naime
Sto oni nisu imali svoie vlade i dr- cieli sviet uzdaZ i poPrieko, - t. -i' - N", ne valia to. Kad dovjek pc- au .t" tnu niemadke Sovedabo-
gleda po svietu, - odmah mu- !e "isn. iestna od su5ice.Sad ako se ta bolest
Zave, ili ako su $to i imali, nije lo pet do iest godina Pie5adkoSahoda
gu5a vedriia i srce kwainiiei je, mlze primiti i doviekar tlrg 6e tya-b',-
bilo dugo. A kad nisu imali posebne (radunaju6i na dan 8 ura hada, a za
dok gleda oko sebe svoju nevoliu i povati niemadka $oveda! Zato ie Kolr
svoje drZave, nije se toliko na niih iednu uru 5 km puta), -. o-nd1.s3
no€diiu,mora biti mrk i smrknut, ilto cielo-musvietu naviestio:
ni pazilo, kako bi ih nazvali, ne{o je iovjek ima u Sto zlmisliti' A kad- jo5
Zato nemoite misliti, da odmah Ne boite se! A udenjaku se mora vle'
"a""iuk
bilo dosta re6i: to ie slouenshi narod' pomisliS, da obifnri doviek seliak u
 270 ,'DOM." Godina 3. Godina 3 ,'DOM"' 271

rovati, ne $ovori samo tako' njaci nisu smleli kazati istine, jer se
je u jedan grad bilo zbjelalo toliho
neAo on Siri istinu! Ali se je na5ao
{r),,ln liednik, onaj Garn6 (Gar-
"rki koii se je ciepio mesom suSi-
svieta, da se je bilo bojati bolestii
osim toga trebalo je za silni taj na-
Stoie noYadomai po svietu?
neault),
dava giovedetai dobio su5icu! rod mnogo hrane i t. d. na vladin
tro5ak, a vlada se je htjela to$a rie- Livnjaci moSli do6i iz tolike daliine
A to ." ie ve6 i drugdje dogodilo,
da koii udenjak vladi za volju kaZe siti. I tako su udenjaci morali kazaii Po hrvatskoi zemlii. u Zagreb, mogli bi i za$rebadki ro-
svietu, da nema po$ibelii i natierali
doljubi onamo.
nie5to, Sto nie$ova znanost ba5 ne l) Za$reba je -!il9 na Podetku I u Splitu ie bilo ,,bune", proti
zapovieda' Tako je i Bed na5ao je- ga tako u smrt, - Ako ie istina. tc
ovoga mieseca velikih nemira - Po popu Maroevi6u, Zupniku u Ludcu
je liepa vlada!
dnbga udeniaka, koji ie u dele$aciii iii"itt, pite ie bila kao nlekakva kod Splita, jer taj dovjek ba5.prkosi
u Bedu dokazivao, da Posve Pravo .lCunu",- lupali se prozo{, razbiiali
'diiani, hrvatskoi misli, Porazbiiali mu pr')-
radi vlada u Bosni i Hercegovini, kad Sva5tice. pade se i pucalo, Zaito., proti zore, Zatvoreno ie mno6ioi odliEnih
kaZe i pi5e i diecu u Skolamaudi: da tornu, -1 ne znamt smije li se -kazati, ljudi,
se u Bbsni i HerceSovini $ovori bo- Ne ubii! Vei tisu6e godina iuie ier su sve novine zatobliene, koie su
sanshi jezik. A meni su i dieca ,,tur- sviet boZju zabranat Ne ubii! - L-tornpisale'Napokon ie do5lavoiska, Po tudjem svietu.
ska" u Bosni rekla, da mi ,,zborimo pa ubija. Ubiiaiu paie oni, koii druge iti imala posl!, Pa ie za nieko-
'dunu
hruatshi", a rekao mi ie to i iedan LaStiSuju, Sto su ubili: ubiia zakon, iiu.r"ii6 i odvedena. - Kad ie BeE i Pe5ta io6 se uviek po-
stariji hodi,a. Ali vladi treba, da od ve6 preotela mah, gadjaju o carini na robu, Mi Hrvati
t, i.lakon zapoviedaz Ubii, ubii - ,,t""u" -pro$lasila
jednoga iezika i naroda nadini dva, ie vlada za krivce t Zagtebu,,Prieki nemamo tu riedi; a da i imamo, ne
krivca. To ie smrtnakazna (pedipsa).
tri i detiri, jer se tako lakSe vlada, Bilo je ljudi, i to udenih, koii su sud", t. i,: tko podini zlodinstvo bune, znamot Sto bismo rekli, ier Hrvat$
U Francezkoi viEu na znanostr i proti tomu, da zakon ubiia, Pa i-zb-llia ili udini. silu (razbiie, upali, ubiie)' ima i pod Bedom, i pod Pe5tom, pa
to radi ove stvari: Kad je ono ne- imadu tri drZave, u koiima se nikakav ima se za dva sata kazniti smrdu, koia god strana Stetuje, Stetuiu i Hr-
davno na hrancezkom otoku Martiniki krivac ne kazni smr6u; a to ie Svi- ako fa sud iedno{lasno osudi' Ali vati, ViSe nas ipak ima pod Pe5torn.
(tai ie otok uz iulnu Aziiu) Podeio do sada niie prieki sud sudio, a i Ako se eesima ne popusti,
carska, Nizozemska (Holandiia) i
rigati brdo Pelei te zasipalo kame- Potugalska ne 6e, hvala Bogu, iet ie t Zagrebu oni 6e u bedhom saboru napraviti
niem i zadu5ilo Sadnom saPom ditav Ostale drZave sieku krivcima sve mirno, ,,obstrukciju", ro{oborit 6e i ne 6e
grad Sv. Petar (St.-Pierre),razbieZao glave (Niema6ka i Francuzka)' ili ih Za narod u Bosni i Hercedovini dati, da do pogodbe dodie,
se narod iz okolice u druSa miesta, htieli su da Stogod urade oni Hrvati Ruska ima s Turskom nePrilike,
vjeSaiu (Englezka, beiko$a ces.ara'
Na to ie do5la na ot'ok udena komi- iz tih kraieva, koii su ono sredinom Ruska ie htiela u turskoi Mitrovici
tiuska i ve6ina ameridkih dtiava), ili
siia, da vidi i da kalet ima li ioS kolovoza bili do5li u Zagreb na onrr postaviti svoEla pazitelia (konzula),
ih zadave (u Spaniolskoi)' U Niu-
po{ibelii i mole li se narod vratiti
Jorku (New-York u Americi) ubiiaiu slavu pievadko{a druZtva ,,Kola", br ie poslala svoie liude, da mu
i'tromu'domu. Udeniaci su rekli: Po- Najprvo su se dogovarali, sastavSi Lt"de stan i t. d. Ali su Arbanasi
krivce strielom ili muniinom; da irn
gibetrii vi5e nema' narod se moZe se u Zagrebu, kaho bi Sto vi5e hr- ove liude oplienili i zatvorili, 1 olda
bude lak5a smrt, ier su u tren gio-
vratiti. Lli za koii dan pode brdo vatske diece izudilo trSovinu, a onda dalie'protierali te ne dadu, da Rus
tovi. Ipak tko zrrat Sto PretrPe u
opet rigati te i opet tisu6e i tisude tren?!
onai'Pitate se odludilo i to, da bi trebalo os4o' sto,ii t Mitrovici' Vidiet 6emo, Sto 6e
svieta podavi! Sad novine udri u li mene,- ia sam svakako vati u Bosni jednu hruatshu banhu, Rus na to,
viku: ,,Kakva ie to znan'ost, kakvi - Da
ie tu bilo manie parade, a Paoa i Spaniolska vlada ne mofu
za Zivol, a ne za smrt,
su to udeniaci! Oni su krivi, da ie vi5e ovakvoSa razSovora,bila bi se i se pogoditi.-I u $paniolskoi.t",1"
toliki sviet'p,ostradao,"- ]r[4 to od' ^ , .-l ova stvar dalie pomakla. Ali Sto nije, ime nrno{o viEe na crkvu, redovnrlce*
Sovara jedan udeniak u Francezkoi bvaKomu svolt . moZe biti. Ako se oni liud.i, koii su i svedenike, Pa ie vlada Tallalils od
prvo: da z,nanostzbilia ne zna sve{a' se dogovarali, late liudski toga posla, oaoe. da se obnovi po{odba {konkor'
a osobito ne zrrat Sto se to kuha u Cieli 16,broi ,,Doma" napisao ie nema sumnje, da 6e sve to po6i za i"il o crkvenim stvarima' llediu osta-
uirobi zemaliskoi; a dm6lo, kaZe, ule' g. StjepanRadi6, moj brat. rukom. Tu ie bio Budimirovid iz lim'dira vlada u redovnike, ho6e da
Travnika, Stipan6i6 iz Y arcara, TadiS ukine nieke biskupiie, da slizi sve-
Ante iz Livna i drugih ioS iedno 6enicima dohodke i t' d. YaPa P
p.etnaest,pa bi tu moglo biti nie5to. r"" to odbio, A za dohodke ie odgo-
I\;ema sumnie, da 6e se ovi staratelji vorio: Neka se i svedenicima.snize
za narodno dobro Sto priie sastati u ;;d;, ua s" snize i drugim sluZbe'
saraievu, da stvar povedu napried. nicima; zaSto bi samo sve6eniciJr-
Ako im treba savieia, moSli bi pri- pieli -;;;;"-ii -".toie vlada potro5ila
radi tofa, Sto
zvati kofa iz Zafrebar Kad su na5i 5il"; sa Siedinienim
 272 ,,DOM'" God,iq:^a 3.
F Drugo
izdanje.
?e
Dri,avama ameridkim! (To je lilo diete kalu jedni; a drugi, da niie ni
pred nekoliko godina, kad su Spa- bila nose6a, ne5!oje samo mislila, da list hrvatskomuseliaku za ?azgovori nauk
niolci pred nekoliko $odina izgubili jest. Car se, kaZu, liuti na svopa liie-
otoke Filipine,) dnika, Carici je ve6 dobro.
Lietina po hrvatskoi zemlii ne 6e

ru*kD O 84t'Tdi'.1
U Itatiii sve kipi i vrirlezdrZe se
sociialistidke skup5tineI a za $ospod- biti ove god,ine najbolia, a u niekim
sku politiku nitko ne mari, krajevima bit 6e ba5 lo5a. Tako u
Burski Senerali borave u Lon- primorskim krajevima i na otocima,
donu, da izhode nieke polak5ice i gdje rodi vino, bit 6e vina 'iedva po-
lovicu toliko, koliko ga ie bilo protle
V l a s t n i ik u r e d n i kD r . A N T U NR A D I C .
ve6u slobodu pod novom enSlezkom
vladorfi. TraZili su, da se puste na giodine, a negdje Sa ne 6e biti ni
SF Cienaje ,,D0MU"naznadenana omotu.
slobodu svi zaroblienici, pa se pomi- detvrtina, jer je sve popila su5a,Oso-
htiu svi oni englezkl, podanici, koji bito se tuZe tamo iz dalmatinske Ma-
Broj 18.
su ratovali s Burima; da se burskomu karske; piSu, da 6e biti glada, pa dq
jeziku dade iednako pravo u Skoli i se narod seli i da bi se sve izselilo,
na sudu kao i englezkomu i t, d. Ali
En|lezi ne pristaju na to. TeZko ono-
samo da imadu novaca za put, _.
U ravnici bit 6e siena prilidno, ali
i bogata5i.
Sirotinia
mu, tko se jednom predade! kukuruza bit ee manje. Nemojte se duditi, 6to se ,,Dom" i opet povra6a na taj raz-
Niemci kane kupiti zemli5te dak einovniEke pla6e u Hrvatskoj (a giovor o sirotinji i bogataiima. To ie posve naravski, i to zato,
u Turskoj Macedoniji i naseliti onamo i u Ugarskoj) povisit 6e se onim di.
svoje Niemce, Sultana to ljuti, ali mu ier se_oko tosa vrti cieli dovjeiji Livott svatko ide, biezi i letl za
novnicima, koji sluZe kod financiie i t_iry,da_bi Sto vi5e imao i onda Sto lak5e Zivio, Onai patriiarha
je kajzer debeo prtlatelj, pa mu ne 6e poSte, tatrro,da 6e od god. 1903 do-
da kaZe. Ali je on zato zabranio svo- bivati jedni t2,W0 mjesto 10.000,
J-akov, koji vam ie poznat_izsvetoSa pisma, - on ie 6io pastir, -davao
jim podanikom tarno (Srbljem, Arba- drugi 6,000 miesto 4.800, treti 4AN siuZio ie kod svoga ujca Labana, a za platu mu ie uiac
nasom i Turskom), da za nikakve mjesto 3.600 Kruna na Sodinu i takq ovce,_pa ie i ovai jed,a\ druSoga{ledao njekako prikratiti zakoiu
novce ne smiju prodati zemliiiLa. redom sve viSe. Ovi dinovnici primEu ovcu! To je bilo onda, a kamo li danas! Badava sve! Imaii,
i u Hri'atskoi pla6u iz one zajednilke imati i opet imati, posjedovati, dri,ali i gospodariti blagom i ima-
Razne viesti. kase u Pe5ti. niem _ 10 ie prva briga svakomu dovieku, Za lim svatko trdi,
Vladarski posiet, Talijanski krali Poru5eni zvonrih u Mlecima na tu se liudi naSaniaiu,Ali kako u svem, tako !'reba i u tom rcda,,
Viktor Emanuel, koii je najprije po- novo 6e se saSraditi, Novci su ve6
hodio ruskoSa cara, pohodio je lcon. skupljeni (preko milijun i trista tisuia ie,r 6,e se inade lako dogoditi, da iemo iedan drugomu preko
glave, a bome i po glavi i po prsima skakaii, - sam;da se dode-
cem pro5loSa mieseca i njemadkoga kruna).
kaizera u Berlinu. Kaizer 6e mu u Za Zeliezrtcu do Mekke ved ie
pamq imania, blaZenoga imania!
jesen vratiti milo za drafo, Ove go- skupljeno prilidno novacar preko 10 .. P? i zbilja ima ved dosta ieda u tom poslu, Znale, da se ne
dine imao bi kajzer vratiti posjet
-cesaru, i milijuna kruna, [Mekka ie u Arabskoi smije-krasti; ne smiie se otimatii ne smije se varati, za to su
Nfeg, Velidanstvu, bedhomu podalje od Crvenoga mora, To ie tu. zakoni, sudci, tamnice i viebala! A za5to sve to? Zato, da u
tfr ie cesar vei bio kod njega. - sveto mjesto svima mqslinlima, id- toj trci u tom boiu za imaniem bude reda, Kad toga ne bi bilo,
PiSu, da se ruski car spre,mau pc- oni idu tamo klaniati, I na5i idu tamo.
hode talijanskomu kraliu, a uz put
sutra bi ve6 sve bilo svadiie i nilije.
Voze se morem, a dobar komad pu'
da bi pohodio i papu; ali to 6e teiko tuju po suhu, valjda na devama.' . Ima dakle u tom reda',ali ga tr"*. dosta, To se duie sa svih
i6i, ie, je ruski car uiedno i glava MoZda bi nam korli nai Eitalac zna0 strana. Razgovarali smo se pJstjednii put, kako se nieki ljudi
ruske crkve, pa bi i papa morao StoSodpridati o tom putu? Ili zar ni- znadu okoristiti i obogatiti tudiom mukom, tudiim nemaromi tu-
njemu doii u pohode..Ato da u Rimu iedanhadZija ne dita ,,Dom"? Ako ne: qlun neznaniem,
ne 6e, piSu novine, Nu pot,t u Italiji
Je li to red? - Mnogi kalu, da nije,
dita hadZija, moZda dita komiija, pa J"9t, mnog_ima ne ide u glavu ovo: Kako to, da jedni imaju
sastao bi se ruski car i s bedkim neka pita hadlije i rpi5e ,,Domu")," I, q drugi nemaiu ni premalo, nego ba5 ni5ia nemaiu?
cesarom, Na glasu uEeniak i liednik Niemac "previSe",
Rimska cartca rodila je mrtvo, Firhov (Virchow) umro je ovih dana. f]f o ie to? Kako to smiie'i moie biti? - BIto itr ie, a i io6 ih ima,
rtoli misle, da bi trebalo uzeti onima, koii imaju,'pak dati onima,
koii nemaiu,
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu.
Ali ovo ie dietiniska misao, Jest, to ie ba5 djetinjska misao,
 214 ,,DOM." Godina 3, Godinra 3, ,,DOM.,.

ovako mogu mislititi i $ovo_ritisalng olakvi liudi, koii misle sajtlg ukloniti. Tu treba iii dru$im putem, pa i tu iu vam kazati dva
"smo
; 6; da svi bo-ia diecal d. bi nam svima moralo biti outa
' i nadina, po lcoiima 6e sve po malo ovo zlo ukloniti,
i;?;;1" dobro i jednaiio 2lo, Pa ipak -su se bo$atasi jednom Prvi ie put i nadin ovo: Svatko se neka stara za sebe. -
liraSno boiali ovai.ove misli i ovakvo$a dietinjsko$a $ovor,a:ve6 Istina ie, ovo ie ve6, stara stvarn - ali ni5ta zato. Sto se vise
; biia" sirahu, da 6,ese iednoga liepog {an_apodeti dieliti , , , liudii
' liudski stara za se, to ima manie sirotinje,
GoUil", kad se ie tako podelo i pisati, pa had.se ie sirotinia po- uTo ie prodika! Lako ie rc61 ,,Starai se za se!", ali tko bi
J*lu it u-skup5tine i tu $ovoriti o svoigj nevolii,-- svi cieli sviet okrenuo! Pa kalco ie5 se starati, kad si u nuhdil,Kako
"pliati
."-rir u rttahu, hoji-su Sto imali, Naravski, kad se ie znalo na6i ie se starati onai, koii si ne zna pomoii te ga svatho lako pre-
ii,rai. koii su zavrieme lakove bune znali plieniti i otimati_tudje vari i priktati?"
iiiiii. (ioga ie bilo naivi5e uErancezkoil, - 9"d3. niie iud.o, da Prodika i prodika -- to ie razlika: Kada tko katez ,,Llzmi
," ,*r"i draijani bili-u strahu, ako su Sto imali, Neka bi se sve svoie i razdieli siromakom" - to ie prodika, i liudi su trilni
*urt"iu tri ili detiri kakva odrpanca, pa 6asak StoSodraz- slusajuii takvu prodiku, Ali kad tko prodiEet ,,Liudl, pazite, da
"""uti"f vam ne uzmu sve va5e i ne raznesu", - to se vei bolje slu5a.
Sovarali, - ve6 bi tr$ovac ili koii lqg.g$b zvao stralatel ,,.
e
Danas ie ve6,,hvita Bo$u, bolie, Niti daaas sirotinjamisli Ali ia vam ne 6u previ5e puniti u5i, nego 6u vam kazali samo
na kakvo oiimanie i dielienie, .daniti se imuinici talco boje, Danas ovo: Njegda ie u cielom koiem kraju bio samo po iedan bogata5,
i jedna i drusa sitana vidi, svatko ho6e da aivi, A1o se tko a sve ostalo ne ba5 sirotinia, ali ipak s malim zadovolino; a
danas tuZi ni svoiu nevoliu, pa pokazuie prstom na niekoje bo- danas ve6,i, u manjem gradi6u ima i do deset familiia, koje 21vu
datase. - ne zovu se odmah- stiai,ari, ne kai,e se odmah, da ie bolie, nego 5to su niekad Livieli knezovi i grofovi, Istina je, zato
io ,,buna" i da se sprema otimadina. Jednom riediu: Danas se opet devetdeset druSih Zivi siroma5nije,nego Sto su prije Livieli,
,r"i'o svakom ljudskom zlu, pa i o tome moLe prilidno mirno Ali kako se je diglo onih deset familiia, tako 6e se s vremenom
raz{ovarati.
-Ali di6i drugih deset, a ostalih osamdeset iivieti ie io5 kukavniie i
ipak jobte nije ta stvar u pravom redu, Na tisu6e i ti- iadnije. I tako 6e i6i redom: di6,i 6,e se novih deset, a ostalih
su6e radnlikd itrada sa Zenom i diecomndok se drugi niihovom sedamdesetLivjet 6e io5 siromainiie, - i to sve dotle, dok se
mukom oboga6uiu;a seliaci su tek podeli Padati -u du$ i u ne- jedni drugima budu dali varati, prikra6ivati i guliti, A kad se
voliu, pu rJloS ni ne zna, Sto ie od niih biti, ako sve ovako nitko ne bude dao ni guliti, ni prikraiivati, ni varati, - imat 6e
ostine, kako- je danas, Kako smo se ve6 posliednii-put- r-azgP- od prilike svi jednako,
varali, svaita ie snuie pi5e i govori, kako bi se to zlo uklonilo, To dodu5e ide polako, - ali tako ide, Znate, da ie dan na
Ali se mora kazali, da ie sve to preved zapLetenoza prostu dan ,,sveto vi5e goipode". Pa to ie dobro! Tako 6emo svi jed-
pamet, A to su velike stvari, pa ie potrebn-o,da se i neukomu nom postati gospoda! Ali zato ne treba i6, bez glave u dug, pa
ivietu jasno kay',etSto moZe, a Sto ne moZp biti, bili lramati Bog zna koliki; zato ne treba kupovati, Sto ti ne
Naiprvo 6u vam zato kazati dva puta i nadina, po koiima se treba, a prodavati, Sto ti treba; zato ne treba - i tako daljet
stvari ne moi.e nikamo do6i, Posluhnite dasak,
u toi'Prvo: sve vi to znate.
Jedan put za uviek i za sva$da treba kazati,t,Stotko & i", vidite, jedan put i nadin: ide polako, ali sigurno.
ima, neka mu bude. Nema dakle ni $ovora o tom, da bi se ." _,,Toniie ni5ta! To ne samo da ne ide polako, nego ne'ide
komu moglo Sto uzeti, pa dati dru$omu, Kad bi se to -podelo,to nihako, KaLo 6e do degado6i one stotine i iisu6e sirotlnie, koie
bi bila pra.'nabuna i od toga ne bi bilo nista, to vidi i prosta ni5ta nemaju?! Kad ee se i kako ie se ovi diei?l Kada- 6,e ovi
ttnati
pamet, _toliko,koliko i oni bogataSi,koiima samo kamate nose to-
Drugo; Ima ih, koii se nadaiu dobru u toi stvari - o{ 9-ro-; Itko, da ih ne mogu ni potro5iti?! Sve ie to 5ui-mu6, pa prolii!"
dike, t. il od ovakvoga naudania: ,,Liudi bolii, smiluit-e-se! Koii Ja vidim, ,rama ne dadu mira bogata5i,Ali badava:-Dieliti
imate pievi5e, dajte onima, hoii imaiu premalo," - ni se pak srene ie! A i ne treba! Ne treba, jer pazite: Tko nema svaki
qan sve to viSe,
prodi6e ovako: ,,Liudi, ne trdite toliko za imaniem i bo$atstvom' taj ima sve to manie! Ne tarimo si zato glave
Tralitenaiprvo kralievstv obohie, a za ostalo kako-tako"' - Tko 3u 9no, Sto tho ved ima; nego gledajmo,da ne bude vi5e imao!
ovako govori bogata5ima, lai 6e pomodi jednomu il-i dru$omltt4 fu.]o se neka staraiu radnici, koii svojom mukom oboga6uiuone,
ttoJtved dosta imadu, Na to neka paze oni, koji pune ilep tr{ov-
6e obrnuti ovoga ili onoga,- ali ono$a veliko$a zla ne ie nikad
 ,;DOM'" Gordina 3' Godirra 3' t'DoM'l' 277
276
-- kako bi tlco i,elio, onda se nadju liudi, koji stanu iaukati nad
cima i novdarima kupuiu6i, iletef u du$ bez nuade, kako smo
svojim narodom: da nije ni za_Sto_i tako dalie, kako smo ve6 duli.
""" rekli - kamati, doviede! Kamate mu same dolazel Novci
ono
Ovo ios niie veliko zlo, Liudi su od vajkada jedni na dru€e
;Aii-
s e leg
-- -l-"st.
u!" Aledal| pa ako su iedni kod drugih vidieli i poprimiti Sto zi-a.
pravo katele, Ne samo tO karnate i dru$o novdarstvo, su i poprimili i koje5ta dobra, Niie zato nikakvo zlo, ako
"idi"ti
tkoopominie svoje domorodce:,,Gledaite,l<akona5isusiedirade!
,"Eo"iiiu i-drugih stvari, u koiima treba viSe reda, Tai rcd mo29
;;:i"iilamoZrr,ava -velikoi iest onai dru$1nut.i
po zakonu,paJg Hotemo i mi tako!" l{ii" zlo, ako takav domorodac i ukori svoie
il;il;"t;il* ti se mo-Sloukl-oniti ono zlo, 1to izlazi iz zemljake,Sto za svoie ne mare, Dobro ie n. pr, bilo ono, kad ie
,i"""iit bogatstvai prevelike sirotinie,Ali kolitr<ose moie i stari Hrvat Juraj Barakovi 6 iz Zadra u dalmatinskomprimo-
Irniie dr1,ivalvladay mie5ati u tai posao,o tome 6emo se po-
"[a fiu vet, pred trista godina kudig udene Hrvate, Sto vole pisati
sebice raz}ovarali', kniige talija_nskilggo hrvatski, Dobro je bilo i ono, kad ie-pred
7A' Eodina drugi Hrvat, Pavao S t o s, i<udio Hrvate i Hrvitice
Ne gadimosvogagniezda! oko Za{reban Sto, kai,e, tako ved ne mare za svoie, da
Jur i svoi iezilc hoie Hrvati
Ima mediu nasom $ospodomljudi, koii se d7.i:eza velike pfi' zabiti ter drugi narod postati,
iatelie--narodai domoiine, a Sovore ovako: Stogod mi Hrvati To ie dakako ve| zadnia nemarnost, kad dovielcho6e da za-
il;;,-s[I;e zn.moi radimol- sveto niie ni5ta.'od kad ima boravi svoi jezi\ te se vi5e broji drugomu narodu nego svomu.
iil;;U, [tf; t"a; i,ez pametii bezpostenia, a-ondqi bezllg€",
Sve je to dobro, kad se u narodu nadiu ovakvi liudi, Po
ii;";ii-'"ia; draedo Kineza,negoio svogadoviela: tudiinac svakoj se riedi ovih liudi vidi, da lele dobro svomu narodu i
;;dil"itt". pa qeFl le mu.d.a1
dobroLivi','aiol"qei egyielc,
"tio poginuti od glada,Arkak-o gg ialni i zavidni da ih boli i Zalosti, Sto sam za sebe ne mari, Oni narod odvra-
iir"'Srfi*un, moai iaiu od prevelike majmun5tlne; ier Sto ie drugo, nego maimun-
i;a;ia*gi*i ti Hrvatl! Pa kako bi svaki od njih.htio biti prvi
polt"a"ite_samoovu na5uSospodu, koia vode Stina,kad doviek ne govori i ne vlada se onahonlcako mu pri-
i-il#li"llrl staiennego se ugledava u drugoga,upravo kao maimun ili opica!
poliiiku! To je sramota!"I tako dalie' Ali ima ljudi, koji svoi narod grde i kude posve s drugih
je'
Ho6emoli i mi da kaaemosvoiu, re6i iemo ovako: Istina razloSa, Jednomu je n, pr, samo za sebe, pa bi i cieli narod
i k"J;;git rraroda ima ovakih liudi, eitam nedavno iedne.nie- prodao, kad bi mogaonsamo da niemu bude dobro, - takav
;;;[;;;;ine,ko4e stra5nopisu proti svim Slovienom'q3 ip3h ' vrlo rado psuie i grdi sve svoie domorodce, Zalto? Zatot Gdie-
evo, Sto ."* 8ituo: ,,14ismo Niemci lieni i Tlitavi,,; PiSe'flti $od treba dati, - on ne da; gdiegod se treba postarati i Sto
ne marimo za svoje, A gledajte eno eehe? Treba li novaca za udiniti, - tu nieSa nemai gdjegod se liudi kupe za d.obronaroda,
niihovu Skolsku ,,iVlatici", to leti sa svih strana po 100 i 2:AA' --,tu on podvude rep (oprostite ried), ako je samo malo pogi-
.
(;".; a liudi, koji umiru, ostavliaiu za-narod po deset i vi5e beljno,ili ako bi se komu zamjerio,Sad, kad ga pita5: Zabto nisi
iil;;;l i".f, hko rade eesi!" -'1au6e Niemac,--eitav opet niSta daonza5trose nisi porstarao,za5to si se izmaknuo?, - Sto
madZarske novine, Sto pi5u za Hivate: da su svi Hrvati ptavi moZe.drugo,nego grditi ovako od prilike i ,,A, Sto bi! Od toga
-' pi5e
oQani
- za svoi narod i zi sve svoie, - ttd mi Madi'ari sveledno ne 6,ebiti ni5ta! To se zna, da mediu nama nije bilo
- -f 'zove6l
*i s*o ttiS" Niemci i Zidovi, ne$o Madi,ati" sloge! Pogledaj samo, kakvi su to liudi, medju koie me
iut o bih vam mogao na|rojiti i druSih pfimien, Ali ie. 1u se nije vriedno mie5ati, Od toga narodaniie biio nikad ni5ta
dosta i o"o, - a ovo i6 zlva istina, Dosta vam ie, da i sami r ne ie biti!,,
spoznate, zaSto tako pi5u te novine, Danas svi narodi mno$o
Fto, lo ie razlog, Sto mnogi liudi gade pravo svoie fniezdo,
d;; A;-;"b", ; gto vi'5e drZe dosebe, to vi5e $ledaiu, da 1ed.an: u ,l(otem su opernatili, - kude svoj narodnu koiem su odrasli,
drugoga ri*o dostigne,nego i presti$ne,Y.et,sam vam.razla' U'ru€r opet imadu druge 'radlage.Nadje se dovjek, koji misli,
"L soi narodiod koiih peideset, ai vi5e $o_di.*a,
g*oiL-ut;su njekako , .
tra ,9 on .Bog zna tko i Bog zna Sto: niemu nema para na daleko,
fao' pobenavili: svi ho6e da 6udu ,,velihi", ,iaki", ,,slavni",
:'pP.9i-sei veliki narodi ponosili, kad bi imali talcvogasina". To
,,obtarorr.ni" ili ,,kulturni", - 4 sve to vi5e puta na radun ko-- sebi takav doviek zabije'u glavu, - i sad bi ga tt"to-d morao na.
iega drujoga naioda. A kad to ne ide tako-lako i tako brzo,
 Godtoa 3. Godina 3. ,,DOM,"
"DOM,,,

rukama nositi,moraobi pred niim tamnianomhaditi, on bi morao na5e, progutat 6e mno$y €o-*t ried, pa 6'etaditi, koliko mo|e i
biti svagdieprvi, i kod nijedne z$odene bi se smielo na niega Sto ^oZ" po5teniie i bolje, Ne 6e mu vazda biti na ieziku ,,na5i
zaboraviti,A ako se sve to tako ne radi, lcahoon Zeli,- osuAa didni" i ,,na5i zaslulni", koji opet jedni dru$e_kao po doSovoru
ie Sotova,i to ovakva, ako tai doviek na nesre6u ilivi mediu iual. i u zviezd.ekuju bez razlo$a i bez Potrebe, - ali opet ne
iTrvatimat,,Zatai narod niie se vriedno muditi! Hrvati su vazda ie paditi svoga Sniezda, i to samo zato, da pokriie svoi nemar,
bili nezahvalni!Oni vi5e dri,e do Kineza, neSodo domaiega do- ili &oie crne Zelie, NaSe Sniezdo,dom naS i narod na5 $ledaiu
vjeka,i zatood niih ne 6,ebiti nikada niSta," dosta o€aditi na5i nepriiatelii, pa demu da im pomaZemoio5 i mi!
Takvi su ti drugi, A tredi su se nie5toudili, nie5tosu i svieta Ako i ie zlo, - naSeie! Gledaimo, da bude bolie!
vidjeli i do5li doma,- i sad bi sve moralobiti onako,kako oni
hoie; sve, kako se ie do sad radilo, sve to ni5ta ne valia, sve
treba na novo urediti, preokrenuti, preobrnuti, a mnogotoga i Za gospodsku
voliicu. . .
poru5iti,Ovakvi liudi ne moguusta otvoriti,,ne moguriedi napi- Dosta obiEna pripoviest.
sati, a da ne prigovore,Razumiiese, da takvi liudi samoprigo-
varaiu,a samini5ta ne rade, Jedina ie sre6au toi nesre6i,Stosu Gospodidna Gizela stoii pred velikim zrcalom i sva se u
to ponaiviSemladi liudi, koii mnogodrZedo svoiepametii shupo niem vidi: proba, primieruje novu opravu, nove haliine, kako joi
ciene ono zrnce soli, Sto im ie niegdieu tudiini do5lo u Slavu, pristaiu, Skroiiia ie i sa5ilahaliine eto ova Svelja,5to evo kledi
aii se niie raztopiloniti pametiosolilo,negostoji cielo i samoti5ti ired Gizelom i namje5ta na nioi svaki nabor, Sve treba da stoii
iadnu tikvu i ne dade ioi mita, na Gizeli kao saliveno, kao stvoreno, ier to su haliine za ,,bal",
Eto, takvi su liudi, koii gadesvoie Pniezdo,koii grde i kude za ,,ples", za ,,tanac", iet 6,e za koii dan biti ,,siajni ples" u
svoj narod,Ima ih u svakomstaleZu,a najvi5emedju gospodom, susiednomgradu,
JoS 6u vam iednu vrst takvih liudi spomenutikod nas Hr- Jest, u susiednomSradu bit 6e tai ,,siajni ples", a gospo-
vata, i to najgorrr,a to su tudjinci, koii ho6e da ih sviet drli za didna Zivi podalje od grada, i to na imaniu njekoga velika5a, Tu
maive6,e Hrvate, To su Spekulanti.Oni vide i znadu,da se tu- je Gizelin otac direlctor, fervalter, upraviteli - kako ho6ete,
djincu pravo ne vieruje,pa zato vidu i piSu,da su i oni Hrvati; Svakako - Zivi dobro, on, i Zenamu, a i k6erka mu, gospodidna
a da bi im se vi5e vierovalo, ttaie za Hrvate viSe, nego itko Gizela, za koja se eto ve6 nedieliu dana Siiu haljine za ,,siaini
drugi: barem pol svieta treba da pripane Hrvatom! I doista bi ples", Ona ie sva u tim haljinama ne samo tielom, neSo i Pu-
Hrvati i danasbili prvi narod na svietu, - ,,ali Sto 6emo,kad meiu i du5om: ona misli samo na svoiu opravu i na to: lcako
su svi Hrvati lopovi i izdaiieesvoganaroda!" I ludi sviet vi5e 6e iu sav sviet Sledati i diviti ioi se, BaS ie eto rekla materi,
puta povieruie,a ne vidi, kako se ovi Spekulantisami ula? tie- neka izvadi iz oimara lepezu, to iest onu puhalidicu, onu hladi-
raiuz Kaiu, da bi Hrvati morali zasluLilito i to, - a po dem bi licu, onq, dim se Sospoiei gospodidnepu5u i hlade, kad im ie
i zaSto zasluilili, kad su to sami lopovi i izdaiicet, vru6e, ili palc samo tim skrivaiulice, da se ne vidi, komu nami-
guiu i kom u s e s m i j u,, ,
Napisahvam.ovo malo, da znadeteprosuditi, 5to na5ago-
spodaiedni o drugimapiSu,Ne vieruite ni5ta na fiel| neSopro- Maika ie izvadila Gizeli tu hladilicu, Ali u zao das! Hladi-
sudite najprvo, Danas se dosta govori i pi5e i u narod tura, a ligu io biela, a oprava malo Zutkasta: ne pristaie to k opravi,
naivi5e se psuie i Erdi, - €adi se doma6eSniezdo.A vi pam- Gizela udri na *r;k.r, - Nisam li ia rekli, kad'smo lcupovale
tite: Komuie zbilia za svoi narod, tai ponaivi5eSuti,pa - radi, tkanie za opravu, ia hladilica ne 6e pristaiati, pa da bi trebalo
Sto moZe,Istina ie, nas Hrvata ima na Zalostsvalcakvih,i nema drLrgunaruEiti! - Sto 6emo, diete moie, sad nema druge, kai,e
sumnie,da su namana5idiedovi i oci mnogokrivi, moild,ai viSe, maika. - Kako nema druge! Ples 6e biti za detiri dana, pa mo-
n,egodrugi diedovi i oci, Ima ih, koii nam i danaskvare posao, Zeqo io5 brzoiaviti u BeE,da nam odmah po5aliu Zutkastu lepezu,
- Ali koga 6emo poslati na brzoiavniured? J;dni sukonii
ali naivi5e nam lcvare oni, koji sve na5e grde i psuiu, kao da _od1e'
smo mi zadnii na svietu. To ne pomaie Komu ie zbilia za natod. zli o-cau [rad, a diugi su u Sumi,A t"SLo bi se ve6,i dospjelo, ier
i za stari na5 i mili dom hrvatski, kailem ioS iedan put, tai 6,e le. skoro pet sati, a brzoiavi se primaiu samo do Sest sati, --
oba oka zatisnuti na naSezlo i na grie5ke'otacanaEihi bra6,e odgovori i"";t" Gizeli. - K"d t l*" konia, po5aliimo koje slu-
 ,80 ,,DOM,,, C"a_. 3, Godlna 3' ,,DOM'"
Zlnle. - Ali kog.?ie5 posl-?ti,kad je sve u poslu i nikoga nema -
fta, a z,Ima,zima , . , a das je leZala, a-li_ io5 sver"lilj trdi, trdi, io3
doma?! - Posalii malu Jelkicu, rede sotovb pladuii Gizel,a.---- pada oko nje snieg, jo5 sveudili
sveudilj ie strah na onoi duioi
Ta mala Jelkica = to ie bila k6I jedne kravarice ,r, io* pustoj cesti, a zima, zima, ono unutra priti5te i steie kao kamln,
velikaskom imaniu, Jelkici ie bilo iedno devet godina, Gizela iu s v et e Z e i t e L e , , ,
pazove i dade ioj ceduliicu, na koioi i9 gapisali brzoiav - N;; Otac Gizelin stoji pred ku6om dolie uz pripravljenu kodiiu
kai,e, nosi to u grad nabr,zoiavni.ured,.Ziri, se,_trdi,Sto te noge i sve diZe nogu za no$om, zebe €a, a Gizela joS niie do5la s mai-
nose, da joSza vremena stigne5,Ako stigne5,dobit 6eS,,sekse?i kom. E_vosu do5le i.siele u kodiju, da se odvezu u grad na ,,siaini
(bani:u, 10 nov!,) i jos krpica,zatvoju bebu (lutku), Idi, tidi, brzol ples". Lepeza ie dakako do5la iz BeEa i pristaie iz oprauu'kao
9o..p9d'a lri'e svgie plesove u zimi, a'danai ie bas iyuart i utrror"nu,Upravo je kodiia5htio da potie-ra,kadeto izlZfiiz svoje
1imp lvietar dt-rva,!a.ko dg ni psa ne bi doviek iz ku6,e lziierio-. sobice kravarica - pladui i lamajui rukama. Leti prama koeiii.
A Jelkica i2.tako slabo obudena: nanioi niekakva suknjica, na leti, pla6s,.lamarukama i govori: Moje diete, moje dobro dietei
€,lu-"ii na lediima rupdi6 (maramica),a na nogama drvene'cokole moia Jelkicat,...
ili klompe, Ali ia{no diete-leti, leti u grad, - Sto ee! Gospoda A Gizela se namrgodi na kravaricu: Alai ste vi Zena bez
zapoviedaiu i joS k tomu obe6avaiu ,,sLkser" i krpicd ,u 6"bul obzrrat.BaS ste sad morali do6i s takvim glasom, kad se spre-
Y.ietar brije i-cvili na polju, a Gizela razfovara sa sveljomr mamo na ples, - da nam veselje pokvarite! , . ,
kako ie to telkq,_kqd doviek zivi ovako tta s"Iu, - Nista dovielc I Gizelin se otac malg namrg_odiona kravaricu, ali iu za
nema.pri ruci, Ne bi se udala za koSa na selu -- za ni5ta na dasstao tiesiti i ob-eia,vati, da (,e se Jelkici nadiniti lies (mrtvadka
svetu! - Pravo imate, kaie Svelia, Skrinia) na vlastelinski tro5ak, , ,
n, U to dodle i otac Gizelin u sobu - sav u sniegu i prozebao,
Bio je g €ladu i luo mno,go sva5ta, Sto se tamo sprema za Malirazgovori.
,,siajniplgr'l,pa sad pripoviedakderi, aGi,zelaopetsvJna plesu,
sva u svojoi.novoi o_pravi- tielom i dusom, ali los bez Luikaste prodati za du{i ia sam onda platio
lepo.!e! : Ah, to diete! JoB ie nema! Bog zna, je li dospjela i Zivot. 200 forinti, i to za cielu zadruEu,
predala brzojav! _ Pripoviest iz kancelariie, Do5ao ier je s otcem bio jo5 jedan domar,
k meni dovjek, pa me moli, da mu koji se je poslie odielio."
Ye6,je bila tmina, a nje5to se zaEuiena vratima, eulo se to napravim molbu na ,,carstvo", ier {a
na vratima, kako dvie srnrznuterudice ho6e da pritisnu kvaku na ,,Ali dovi,ede" ho6u ja da
ho6e da iztjeraju iz doma, Ci;lu ;i kaZem.
vratima, ali ne moSu! Bile su to dakako Jetidine rudice, Gizela Je stvar izpripoviedao ovako (i po- ,,eekaite, jo5 nisam {otov, hena
sko.di,.da.vidi,niie.li Jeli"1, - iest_ona je, - Jesi ri pr.d,alii kazao pisma, iz koiih se to vidi): mi je dopremila cielo stanie na oiev
--
tg ie b_iJaprva ried Gizelina, - Jesam, odgovori lo'gC" p;"a
grunt, pa sad kalu, da 6e mi i to
,. ,,God. 1879, dakle pred 23 go-
'ratima, uzalud ioi ie Gizela turila u rudicu n,Jekser"I "t omaaie lrne, kupio, kaie, moj otac, svinlde
prodati, Cielo selo zna, da je to ba5
kolada, lpraseJ za 5 [or. To je svinjde bilo lenino, ali 6e se ipak prodati, ier
T sr,e ioi ie ispalo iz raku, A niie mogla ni traziti, iet ie
Gizela odmah uk-radeno, pa je i tat i kupac bio fi5kal kai,e: na tudiem zemlji5tu ne-
zatvorila u.yvta,,a bogde se naslo u tami, nii" ilri tuZen sudu i obadvojicu o.odj"ni, .1" maS ti i ne moZe5 ni5ta imati; Sto
lgti!.oni bilodo ,,seksera" koliko dinjezine,,Llo*p";ir"" i"i!Z stoji na tudjem zemlji5tu 30 dana, to
p."j"f izlubila iednucokolu,pa i ziilia, ["J ';;
Prate prase i tro5kove, svega 486
ju,i" kruna. Ali od onda do ove je-seni_. ve| nije tvoje. - Sad dajte vi meni,
:itt::sagnula' vidi da ima nanozi
sad i; nrkomu niSta, jer nitko nije ni pitao gospodine,kalite, hode li mene ba5 iz
samo mokru darapu,
je negdieizSubilai diete boso doskakalopo toi Zimia ,,klompu,. za.te novce, a kamo li tjerao,-Kad doma iztierati?"
,,, na;edanput ove jeseni dodjo5e i pri- ,,Po svem viciim, da ho6e, VaSe
A Gizelasva blaZenaiavl maici i svelii, da'iebrzoiavotisao nije niSta, sve je odevo,"
i da 6e Luta lepeza iol na'vrieme stiii. ?1." .Ti na ku6u ,,tabulaciju", -- d4
ce mi.tamo pred BoZi6 prodati i ku6u
t zemlji5te. A moi otal ne ,,Ali otac ve6 osam Sodina niSta
ie io5 pred vratima,Na5lgiq tu iedno sluZfnde,
^-.,^,1"11.1"a po- osam
radi vei ne radi, a ja se mudim i Zena mL
u ona uzela svoi komadi6
,,seks.e1,,_i poSade, pi ju. .godina ni5ta, ja sam svemu ,,Ne pomaZeVam niSta, jer Vade
:iTlig !oi,
ooveli tamo €osPodar, a sad 6e me protjerati nije niSta."
u materinu sobicu. Ali Jerkica niie-mirila ii i" lz_doma. A.- nije
,,sekser",ni za kolad: ostavilai" i" Llrpi i;;h samo to, nego i'ovo: ,,Ali ja sam taj grunt i ku6u ved
," ,"u-"uT ved jedanput odkupio tu kucu jedanput odkupio",
niekamona posteliu.Sve j"i ie il"sto ""rrkl,
stra5notezko, tezko unu- r 8,runt
fzemlji5te), kad su sve htjeli ,,Ni to Vam rie pomai,e, ZaEto
 282
Godina 3.
Godina 3' ,rDOM," 283
qi.lg tg. uradunali, kad se ie zadruga pita, kad mu se dade prilika;
dielfla?" ,,A I o osobito na Zelieznici, pa ie na ie'
li skoro biti Sto bolje? ,a;;;d; i
ja bio kod suda, pa je l,ieznici i namje5tenonajviSe MadLara,
. ,,Jesam snuiuna5a nam v1a
$o9n9_da,.koia
moi otac, priznao i onaj je domar r zapdovredap'! t1o6e li Sto biti?"
pxiznao, ja to plaiio, pa je (Zatobliel.o,l
F 11- r o ,e posve naravski, prosr,
na moje ime i upisano pravo irtu.i- samo.koju malu stvar, n, pr.
nidtva na grunt". marvinsku putnicu, s hoiom Vi ste stalno duli, da se udeni
,,Pa Sto se onda starate? Nai_ ie i po5teni na5i ljudi ve6 duSo bore
brige i trepiiliLe, a.t *i t"f."
prije moraju Vas naplatiti, a Sio Li to, da svi dielovi hrvatskoga na-
nlom moZe u rgdy na saj "".
ostane, od .toga 6e se nlplatiii ukra_ Tu.:"_:
A to se zna, da propisi
se roda dodju Pod iednu vladu, i to Pod
za oi
deno prase" ne izdava-ju u ob6inikom uredi, svoiu, - Pa biste me htjeli Pitati:
..Tako rmi i fi5kal lcaZe. Ali Sto
,l
njegdie druSdje. Treba dakle .,No, pa kako stoii ta stvar?"
meni hasni, da me ,naplate, kad Ali vam ni o tom ne mogu ka-
ia ll.e€Aje popitati, kako bi se to
vi5e nemam domal" 6ije uredilo, Takvih malih .tvar,i, zati mnofo dobra. U dvie, tri riedi
,,Kupitesamisvoi dom i grunt,'. uE ne _Lur.rrrro
diramo uu vellKe,
velihe, _- tma moi,e se retiz Gospoda na5a, vodje
ima o" .ioi
na stOti
naSi, prvaci na5i - njekako su zlc-
_ .,,N:. pogu il, gospodinll-CJi" ' A i prosta pamet vidi, da se te m
du ia licitirati s Obeihojeroml" stvari ne mogu uredltt za ,.r"L, volini, medju sobom zavadieni, mli-
,,S kakvim Oberhoferomj,, _ posebice, neg6 za sve zaiedno, zi' tavi, nemarni. A krivo ie tomu nie5to
upitam ja, narod i domovinu. Ali i ne,pnze6i to, Sto su na5i nepriiatelii zbilia iaki,
- - ,,fma u selu nieki Svaba Ober- pa -to - sviet rado pita i iado pa ne pu5taju, Sto imadu u rukama,
hofer, Tai ve6 dugo Spekuiii. UJ
kad Sto,Euie,za velike stvari, o Ali glavno je ovo: Malo imamo ljudi,
mo;u J<u6u, ier ie ku6a ba5 nasred "" Sto X tide na5ega naroda. koii mare za te stvari, i to su ve-
setra-iIu bi on otvorio krdmu, Tierat 6inom u jednom gradu: ili su svi u
6e, kal_e,bilo i do dvie hiliade i"ilti". . . Da me sada tko upita: No. _ Zafrebu ili u Zadnt Jedan drugomu
xako store
Kako stoie na5e
naSe hrvatske stvari?,
stvari?.
. ,,H*., , to ie tesko. A;ti-iil; b] Tq znaomnog' dobra kazatl l
vidi u Zeladac od dietinistva, pa
(Zaroblieno)
dao namoliti taj dovjek, koii traZi gledaite ako su se jednom lcao diaci zavadili,
svo,e novce za prase? Neka podeka,,, -Bosnu i Hercegovinu: Ta - i danas su zavadieni, le svaki
ne.. moie dobiti gospodske sluZ ima i svoiu stranku! Svi kaZu, da
-,,A, gospodine moi! On od toda nltko, ako ne zna njemaEkil Sve hote isto: jedinstvo i slobodu na-
ne 6e ni5ta imati! Njemu nije ni stJo ie
do.toga,- to sveU;r" -u-redu tamo niemaeki - kao u roda, - a ne modu -da se sloZiti, Posve
NjemaEtrre! bi drugadife bilo,
T"i i. fiskal u do{ovoru'"i;i;r'irsi*f,
.- Ob;;i;_ se sastanu Hr-
svgfe je vati iz raznih mjesta i kraieva, i to
lrogi nedieljejedankod takvi ljudi, koii se i ne poznadu,
l*.Eog"j.-.Oberhoferu. ." hoe" -oi" cii,e. Ni tamoEno vam Istre i Da
ne gospoduie hrvi koji se nikad nisu ni vidieli, pa ni
Kuce, a hskal ho6e svoie novce, Jedan
drugoEa_tiera,iedan za drugoga radi". jezik, nepo taliianiki. a kod naiv ?u .-t9 drugo ne pitaju, nego samo za
pos-po{e opet io5 i niemaEki. Jed to: Na koiu si stranu? Jesi li za hr-
koii je to fi5kal? _ upitam ya.
IT ,rekao
_,,,A
-^i ii.ni
;"a"oe" ;fi;l"f_
u Skoli i u ob6ini po.Dalmacifi vla vatsku, ili tudiinsku?
noga.odvietnika, hrvatski a ir obeini su i ,. . 4li to de biti onda, kad takvi
iednogi,,prii.iJi. liudi. Ali iezik,
u Istri malo ne - sve tiudi budu po narodu
lt"T.o{.",jednoSa,,rr"S"E",,"-#;;i;;, SuS6eposijani,
Kolr ianski,_- Za_
te z-a posliedniih izborc htio. da _Medirnturie, {die
nego Sto su danas,
ga narod po5alie u sabor, preko 80.000Hrvat6, dosta'ie"ri6i,
narod branil...
da tamo tamo-nemanikakve Skole,u koioi Politika.
s-eluJa hrvatska ried: sve ie
Dom i rod. skil '.{'
A d-1u€iHrvati po Ugarskoj,
Ugar
se o-dniih duiq kahiv gl*asne'i
P.ogledpo domu i narodu, Svaki se ni nazvati Hrvati
ll.,^if:
ro
toie "":t:
i istina,
qt9.i ;"tik; b;G;, nego se sami z
1e tako da bi doviet ,"t i",
cta na nrsta
ni5ta dru€o ,,Sok,ci"_i ,,bunievci'f - Jedina
:l dru{o ne mislimo:
mislimoi niti na ba-nska Hrvatsha, u kojoi, barem
"1d,,niti.na
narod,- niti na p-olitiku, "iti;;
politiku, _ na ,ni5ta.
,niita zakona, ne bi smio vladati ni ie
ll_i.'li,: Neka ;" eo"i"l u
naive6oj tnzil*o,.
i.ilr"i,'ii# ;il";": {Tgi iezik i niiedan druEi
Ali i tu se duie madZarskina
 ,84 ,,DOM," Godi,na 3, 285
Go'dina-3'
- "DOM"'
--
cielu-AfJiku, t.,i. morao !e n, pr;.
miliiuna K, na sodinu, I staru (u Hercefovini). Tko zeli tu
"bolg
od Trsta ili Rieke wacL nalprvo 1a_ hodka do 60 se prijaviti 9, tta
(Zarcblieno,l iug u Sredozemno more, u oiia" -jul- +olo dErse potroseni novci izplaeuiu' | \"iig".imati,.moi'.e
't:"-";'i{ki'cent toYu'1pt.d" :ll|l I k1l:t:."tn^G^lr1:1u"' profesoru
boso-
sto ravno na istok - morao ie kie_ slovlia Most-aru'
nuti na zapad, onda iza6i iz Sredo- iiti'l" ia, a prazti brodovi za svoiu I 9
Sviet. zemnogafirora u Atlantski ocean, t, i"iii "i.stg { i lrie!1-3
inanje' l" 1':
do |I loqr
. - l(:f-*P'*}1i111.',,:f:1a'
je napisaov.rlo.dobrukniigu Sti,
i.: i:;";; iii i" Ja&a.nskogamora ':
Suezki priekop (hanal). Vodeni u ono veliko more izmediu Eurooe'i
ii s4dana--!'"=:'-t:l?^'1-;
T"atiZ aoliti ":i'"tln!:91"t'1,":;"T:-"""
ie put najielliniji, to je stara stvar. Amerike, onda na iy1
ry cielu Afrihul ,r"go.sto ie bio, dok | *11::
ffi;"t*Uop",
-i"
od KniiZare Sjemeni5tau
I Splietu (u Dalm,) za 2O para (filira)'
Zato su Se, kako smo se iednom a onda tek na istok u Indiiu, A to j; i
razgovarali, naipriie obo{atili i po- mnogo dulji put. ; ,u b"to"alo oko Afrike. I
digli narodi lrz more, jer im je bio Zato su ve6 stari egipatshi kra.- Nauka,umieeei kniiga. I Sva5tice.
otvoren.qut u sviet za svakom trgo- ljevi 700 Sod. prije Isusi bili preko-
vinom. AIi i moru je nje{die krai, pa pali onu priedbu kod Sueza i nadinili' ,,Kvas" truZnih
Du&tuu
r.I\YaD
bgleslir.,,Sy.t_i:u'.:
evrerfr'
| ,Zenepau. Americi-obavliaiu.
ima
sve
tamo
brod ne,mole dalje po suhu, nego kasalj", ,,lizike" Poslove, i muske'
tu morski priekop ili kanal, Poslie se. ,,r.rhu-tol"rt",.,,suhi
"--f ios koiekako zove se strasnaII n, Pr: pr+o-1e-{am Tik", tisu6a Zenskih
treba robu pretovarivati ,na kola, na je priekop vi5e puta zamalio i opet bi
bolest, za koiu ve6 sav sviet zna, da liednik"r 3.500 p,topgYju:
Zeurskih
Livotinje i t. d. Pa neka ie samo jedan ga odistili. I Rimljani i Arapi slarali I {o
pedalj suho, a odmah dalje opet more, su se za tu stvar, ali se opet zamulio. i;--;;;^ lieka, I ne samo .d". ioi ldaeica, koje.p..ro'poviedaill (prodiiuJ
- ir-Jmalieku, neSo se i Siri, -i prelazi sa I u protestant-skihcrkvah- Kod novini
-l,e npZe.S ladjom ni rpreko onoga pa ie preko tisudu Sodini staiao za-
na eoivieka, kao kolera I radi preko dvie tisu6e Zena,a ima ih
pedlja. Ovakav - recimo - pedalj suhe muljen, dok ga nisu prije 43 Eodine ;"ri"t
zemlje medju dva mora - to se zove (god, 1859.,25 travnjal podeli ni no,ro, tut"igi "toga ne vieruju, pa je vriedno I i kod ribolova, . \o.d rudobopa, kPd
preko
morsha prieiba. Ovo je velika nepri- kopaii i za d,esetpodina prekopali. ;;;;- kolzatikoiu ri.eE. I larostroii (masi_ni),-pa6-eima.
lika za trgovce, i., treba ili rbbu To ie bio golem poiao! itadito Znale li, 5t; ie huas? Znate za I tSO zid.aica i do 200 kovadica! ._
pretovarivati, ili ploviti okolo, - ako stalno.Lnate
stalno, Znate i ovo: Jedna saka Jstrna let
Sakakvasa Illstina ie,nuida prisili 6ovjeka,
lruzo.ana sve Pnsrrr suv,sr't'dt
ie tu 25.000 (dvadeset i pet tisu6a): closta je, da se skisa ili ukiseli puno I ali ipak za Zenu niie svaki posao, ier
se moZe. A jedno ie i dru{o vrlo nez- liudi i mnogi strojevi. Fieko tisu6u'
piodno. i pet stotina deva (kamila) nosilo ie i<orito tiesta! Je li i:stina? Jedna k"p- | ie niez\na narav dru$adiia'
Ovakva je priedba i suezha samo vodu za pi6e radnicima, jet lja kvasine (octa) dosta je da se uki' I
priedba. tu ne'ma sladke vode. Samo za vodtt scli puna badva vina. I
Suezka priedba, - Kako to? Tako, Sto kvas raste - |
. to je suhi tro5ilo se na dan do osam tisu6a
kao gljive poslie ki5e, ier kvas i niie I
komad zemlie u Africi, i to izmediu Kruna, a na godinu tri miliiuna K.,.
Sredozemno$amora i Crvenogamora, drugo ncgo takva stvar kao Sljiva. I
i to sve dotle, dok se nife izkopao' F-vas- to je maleno, vrlo ,naleno, I
u Sredozemno more dolazi se iz posebni priekop do riehe Nila, po sitno, mekano zrnje, ili su to sitni drr- |
naSe6!aJadranskoga mora, ako se kojem je dolazila slatka voda. Potro-,
plovi najprvo na jugo-istok, a onda Silo se po prilici pol milijarde Kruna, Eoijasti kao crviii, koji se mnoZe;za I
pol sata nastaju iz iednopazrnca dva, I
p.osve na iztok, i tako se dodje do
!, i. pol tisu6e milijuna (500,000,000)t opet za pol sata dva i t. d. I
Egipta (u Africi), koji leZ,i lievo, i Dvie tre6ine novaca dali su bankiri i Tko ne vieruje, da se se su5ica I
do^Azije, koja lei,i desno. Tu utide novdari, a ostalo eSipatski podkrali moZe prenasti s jednoSa iovjeka na I
u. Sredozemnomore velika eSipatska ili kediv. Dne 16, studenoga 1869. drugoga, - tai neka pomisli samo
riek-a I
^Nil; tu je na afridkof strani pro5le su prve ladje iz SredozemnoSa na kvas i na kvasinu [ocat); kako se I
gtld mora u Crno po tom priekopu i to s
_Suez,dalje ,,pedalj" suho, a ul<iselitiesto, ili vino.'Naravski; akc | (Zaroblieno,)
onda dolazi ono Crveno more, preko velikom slavom i paradom, kod koje tresto nije na toplome miestu. ne 6e
5ol:91 su po suhu pre5li Lidovi bje- ie bilo mnogo vladara i pozvanih So- se tako brzo ukisati,to ie istini. Tako
?.:! iz _Egipta. Tko je brodom ili stova iz ciele Evrope. Egipatski pod- se,t mno5iogadovjeka ne prima onaj
lactlom htio iz Sredozemnoga mora krali potro5io ie na tu slavu do 20 mi- ootestni kvasac, koji raste na dovje-
!. i. iz Evrope, u Indiju i Kltay, tai liiuna K, ctm plu6ima i raztaEe ih.
le morao na tom suhom ,,pedlju", Priekop je duf od mora do mora Ovai kvasac, od kojega nastalu
na ,o,ote9!i,
,toj priedbi putnike i robu pr"to- 112 kilometara, ali se moralo kopati zove se udsno ,,bakterije" ili
variti na suho i po suhu .rrl od_ i urediti 160 km; Sirok je gore 60 do ' ' bacili".
premiti do Crvenoga moru, pa onda 100 metara, a dolje 37 m., dubok 9 m.
:- Hrvatske narodne piesme,i to I
oatye opet po vodi; ili ako niie htio Od kad je priekop elektridki razsviel.' zenske,
tako, moEiaoje i ladjom sve do In_ Sto ih pievaiu
'6e na5i muslirni I
ljen, prolaze ladie dan i no6, i to blizu L'turci") sabtaf i izdati, u kniizi I
dr;e, - ali je morao obiei i oplcviti 4.000 brodova na godinu, Sto nosi do- 8. Mehmed DZelaluddin Kurt u Mc- |
 Godina 3.

minjemo, neka nas ne uvadiaiu Sto vi5e na5e djece, Pa Indiiu. Ruska ima ve6 Preko tre6ine
napast, nego neka nas i sebe- os
!."* qa zla dru{a, t. i. "od duga.
2) Prijatelie molimo, neka nari
t::;;:"a'
vesti nlro.o'
lak5e, onda 6e oni Po-
- ier bez vodie nema
c:iele Az4e,

vaca
Srbiia je opet htjela uzajmiti- no-
od francezkih novdara (koiih 60
(Zaroblieno,) Istina ie, bosansko'herce$o- niekako ne dadu' Da
daie novce za Skolanje miliiuna K), ali
ila..".Yl"S"
"istut uzmognu kralfu svomu izplatili za'
(stiPenotle;' ostalu pladu, morali su unapried uzeti
(Zaroblieno,l
iedan mitiiu" od iedne banke, a sad
A osirnto$a ne dadu niiednomu'" koii ." n" mo{u lako rieSiti te banke,
I^l'"iti.'u' Za1rebna visoku Skolu'
Na5im prijateljem.
duZnost Siriti dobru stvar, Ovu
neka na5i priiatelji uzmu ozbilino, T
'ii-
iur ogrije na na5em p$nii5tu' Po tudjem svietu.
niie velika muka uzeti dopisnicu i ".
ileo-itt sutiu"u'Bed, i t' d'
u St, Gradac. Madiari su ovih dana Pro'slavili
,nDom" 6e izdati svoi koledar i ni iezlka ne razumllu' stotu Sodi5niicu od rodienja svggf
pisati na nioi tri ili detiri imena '-'- pravo
ddie
za god. 1903.,i to dim priie, Stajat prezimenai samo ne treba zaborav lulo PrePoruduiemo s-vako-mu KoSutJ Laio5a, onoga KoSuta, koli
t e 10 novd. miesto i po5tu, I po tom 6e se Hruutu, koii m"ie, neka PristuPi u nite znao, gdie ie llrvatska. Kod slave
Dvoje molimol 1) DuZnike opo- koliko ,,Dom" ima pravih pr i" itoztuo i neka Podalie makar i ie'bio i predsiednik ugarsko$asabora,
naimanji prinos. (Naive6i l-" -Pt1lot" .U oa viade niie bilo niko$a, Od IIr-
6*K, ond'u 4, a naimanii 2 K 40 I vatA se ie na5ao iedini Imre Pl. Jo-
Stoje noYadomai po svietu? na fodinu, Pla6a se na tri.mieseca' sipovi6
' na toi madZarskoi slavi,
u sJti" se ,,Hrvatskomq PodPorn-omu U Turskoi nema mira, Arbanasi
to dine i mnogi Hrvati, Koliko iruzwu u Mostaru".) Krasno bi bilo' rade, Sto hode, robe i Pale, a turske
Po hrvatskoj zemlji. i u Za1rebu dalmatinskih Hrvata, kad bi se nadlo i hrvatskih seliaka, im oblasti ne mo$u ili ne 6e rni5ta'
U Zagtebu se sudi onima, koii nikad ne proSovore hrvatske koii bi za tu slvar dali: mladi izudeni U Francezkoi io5 traie ona smut-
su ono nedavno lupali prozore, raz- nego bez prestanka medju Hrvati bosanski i herceSovaEki stalno nia rafi zalvaranla katolidkih Skola,
bijali du6ane i t. d. Sad se iz sud- ,,hoza ti uol" gouore! A kako ie bi cieli iivol na to misliti, da su ih Sve6enici vode narod u Procesiiah,
bene razprave vidi, da su se to pro- u Dalmaciii! Tim se i tako se i seljadki \u.lievi pornoSli iz5kolati' da se aokaZe, kako ie narod za niih
oa bi imali vi5e srca
imali vi5e srca za ne
narodi a ne
za natodi
zori lupali onima, koji se drZe da su po malo utire put taliianskonnr
pa u toi sivari, Na iednoj procesiii bilo
tudu li imala srca za narod ta nova
Srbi, Do sad ie malo obtuZenikd osu- ziku, talijanskomu Eitanlu, a onda
gospoda,onda bi bi bolie bilo i bez '' oreko 60.000 liudi.
ie
djeno, jer se malo komu moZe drt- talijanskoi misli, U ostalom vet NiemaEki uEeniaci,prirodoznanci
zadnii das, da se oblasti iz o v o g ad r u Z t v a . . . i liednici, sastali su se ovih dana na
kazati, da je lupao i razbijao, -
U Trebiniu (u HerceSovini) ima vie6anie. Bilo ih ie iz dtZave bedlco{a
Kad smo baS kod te stvari, ne i:e premieste u Split, pa da Split
hrvatsko pjevadko dru5tvo,,Slavuli", cesara' (iz ,,Austrije"),- i iz dtira1l
biti zlo, ako dodadmo ovo; Mediu glavni grad Dalmaciie! pa 1'enedavno posvetilo svoju zasta-
Hrvatima i Srbima bit te odmah Taliiani na hrvatskoi zemlii d dailkaizera (iz niemadkoga "ralha ,
vu. Na slavu ie do5lo Hrvata i iz dru- --i vidielo se, da su bra6a' Jedan
mir i ljubav, dim Srbi budu mogli gotovili su ove godine dvie Skols
i htieli slobodno i od srca kazatit z{radet u Pazinu (u Istri) za Sih krajeva , pa i iz Zagreba, a osobito Pr^Z^in (iz Pra1a u ee5koi) nazdr.a'
iz Dubrovnika (to ie blizrt, a ima
,,Mi smo Srbi! Ziujela Hr- ziju, u Splitu (u Dalm,) za vio ie iz puna srca daid-kaizeru -Ylli-
Zelieznica). U Trebiniu nema
uatsha!" Skolu, Ovu u Splitu sagradili *" it., . tilo je i drugih floftaz3-brat-
,,Dom" niiednoga ditaoca! (MoZda ske liubavi. I tako ie u redu, Ali kad
. U Zadra ie ciela deta talijanaikih svoii111 tro5kom, a za onu u PaLi koii na5 priiatelj ima tamo koi,e{a
bezposlica na mrtvo ime izlemala dala ie tro5ak ciela Istra, dakle znanca,- Neka nam ga javi, da mu se Slovieni (premda riedko!) bralime'
na5a tri dovjeka: novinara Kisi6a, H r v a t i . I u i e c l n o i i u d r u g o i o d posaliemo ,,Dom" na ogled,) o"a" Ni"*"i vidu, da smo izdai're
knjiZevnikaKatalini6a-Jeretovai knii- ie se i hrvatska dieca, koia 6e pos be6ke drilavel - JoS se je tu Euio'
U Osieku 6e od 1. listopada iz-
Z?,raSariia. Toga je ve| bilo i priie, svoioi btati razbliati glave.
-
laziti svaki dan hrvatske novine, a d. .t Niemci vodie i prvaci u -svietu
ali ovo ie ve6 stra5no i tu ve6 nema zvat 6e se liepo: ,,Hrvatska Rie6", i io5 mnoSo to$a, Sto svakomu Niem-
U lllostaru se ie sloZilo druZtr
Sale. A ne bi dovieku bilo totiko ni koje 6e poma{ati onim hivatsk Uvi po5teni Hrvati Zele, da to bude Jr"u izg^ti, I to ie liePo'.Ali
",1-*or"
ie Zalostno, Sto se ovako ne sastaJu
iao, da su to bili Taliiani, koii su mladi6ima iz Bosne i Hercedovi ne samo hrvatstrca,nego i parnetna i A
Hrvate izlemali. - nego su to bili koii ude visoke 5kole, Istina ie, na PoStenaried.
it-tt;t[i ;rirodoznanci i-.lieEnici',
i;;d bi--tJ-i-sastali, bacili bi moZda
potalifandenicil Ta jedan se od njih na5 u Bosni ima i drugih potrebat
zove Stipanovi6! Ne vidi li se po to'n, za koie bi se morali postarati uEeni Po slovjenskomsvietu. naoolie ono€a, tko bi na niihov-u sa-
kako zlo rade oni, koji doouSiaju,da po5teni i domoliubni liudi; - ali 6to ;;;6 tako- govorio, da bi svakomu
se hrvatska djeca odgaiafu u nemarlt 6emo,kad takvih liudi ima tamo ma - Ruska ie dobila od Kitaja veliku iil;tt .i"" izg"o! Odnrahbi re'kli:
za svoi iezik i za' svoi narod! A Treba naipriie pledati i starati Pokraiinu Tibet, koia leli uz englezku ;ft-;;- ;ii'-od'or".oci i liednici'mi
 Godina 3.

se bavimo znano56u,- a to i" po- K po onom, kako su prijavili oS

lilikal A politika je izkliud,ena iz 6entrci. Ali se misli, da prave
na5e$ad,raLtva".,. nenr,a ni pol toliko.
Razne viesti.
Grolica Loniai, udova pok. prin-
ca bedkogaRudolfa, a kei belgi;skoga
Skolske diece ima u Zagrebu
mo u malih Skolah preko pet tisur
Nova zgrada za po5tu u Zapre
podet 6e se graditi 1. listopada.
fif.1;*D Ofi8,H*T+H;f Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
kralia, zavadila se s otcem radi toga, Vrieme u Herce€-Bosni bilo
Sto se je udala za grofa (a ne za ove Sodine, kao i drugdje, vrlo flFCiena je ,,DOMU"naznaOenana omotu.
princa,) Ovih dana q.rmrlaioj ie maika, povolino za ljetinu. Jedanput je I
pa je do5la, da ju mrtvu vidi, ali ju vru6r1_edo 54 stupnia po Celziiu Broj 19.
je otac iz sobe odpravio, O tom se vet 25 stupanja d,obra je vr
mno$o piSe. a dne 14. kolovoza bilo je u Brol tt75. kz. lW2. U ime NjegovaVelitanstvakralia! Kr. sgdbenistol u Zasrebu zalllulio lc ne
Englezki krali ujednc je i ,,car stranama slane (solike) i mrazal
Indije", pa kako su ga u Londonu Stabala iz kraiiSkih Surna
ff..1[1',1i',11i.:9;'J:lftXi",;.''eXf
Hi.-l'e-."itot t. lz viristipo{ qqs!9vomli;.3:.,,T]TSi1,'ii3",.",0.i'""TTi[?T"i"iTlT;lo
rDo-m.i rod" i to iz nblice,,Pogledpo donii i ngrodu" al 6a ricii:
rieti,,gospodar" b) 4. rieIi, koje sc nalazeu zaporciu ridku'6. i 7. na strani 283.,'stuDcut.
ion" do rieti
Iij" tom".do
lFo
i i o d r i e l i : . , S v a k i " d o r i e E i , , p o v i e d a " , 2 . l z r u b r i k e : , , P o l i t i k a "t i t a v i l a n i i d s n a s l o v o mp o t i m a i u t is a
okrunili za kralja Velike Britanije, dano ie ovih dana za 1,734,4d4 ,iieiu : ..O_d
ri'eeiu kada ' . ." 3.
..O-d kada, 3. Iz ,,Svastica" I to
Iz ,,SvaStlca" to trtavu viest polimaju6u
ettavu viest poeimaju sa rietiu ,,Viesti". l. lz ilinka p'od nai
tako 6e ga u indijskom gradu Delhi (iedan milijun 737 tisula 4O4). r t o v o mj',,Sta
stov?rm j',,Sta iiee n o v ad
nova o m ai p
doma poo s v i e t u ? " : iizz vviesti.
svietu?": i e s t i .,,,U
,U M o s l a r u r ' o, d r i e i i : , , a l i " d o r i e i i : . , S r b i m a ' ,l v o r i
Moslarur'
ulln preiiupki S 3m i 3{f2. kz. Stoga sc izri{e zabrana dalinjeg razpatavanja-
r reEeno_ga lisk-opisa,
proglasiti za cara Indiie, ali on sam imadu s-e a pr€:ud,
uni3titi,.a Dresuda ova
ova imaseproglasiti
ima se Droslasiti ni-Ciiu prvog. blOueeg.broja 1antie1111-
Nove stotiniade (100 Kruna)
^i-ipicl ilTiau
pimjeict se unistiti. ra Celu prvog..bududeg
na
.tisopi ra.,rDoin".
6roja .tisopisa.
Raziozl.Citavim smjeromI sadriajempom€nutogtiskopisanastoii n a s t o i i radrriiti neistinitim
radrriiti n . . k a z i v a n j eI m
e i s t i n i t i m.kazivanjer ir rzopacl-
ne 6e tamo do6i, Za tu slavu spre- det de se izdavati 20, listopada. vaniem
venjem tinienica na mrZnJu i prezir protl organom vlade u pogledu njihova uredoviljl odnosno
odnosiro poticc
potilc'sta-
sta-
jedneproti
nov-nikedriavn-eiedne proti d!g!m.!,a
dgS!m.1-arazdore^re,prija(eljske,
razdore^re-p_rija(eljsle,3io ivori
Sio ivori uiin prestupka; oznaEenog g 300, i
uiin prestupka;oznaEenog-u
maju se Soleme parade, koje se ne novnike
rrp-
W2. kz-
kz' Presudao
osnive
s n i v esse
en aq
na S6 2 . tt.. p
6.. i tt2, D.,. i SS
S $ 32.,
32..
3 2 . ,33.
3 3 Ii. i34.
3 4 t.
. t .z.
2.
Hrvatske novine u Americi
moSu ni pornisliti: tu 6e biti aziiski Kr. sudbeni stol u Zagrebu,.dne
Zagrebu,-dne 29. rujna ruina 1902. Rotter.
Rotter.
vladari, indijski princevi, vojska, sil-su dvoje, kole izlaze svaki dan: ,
ni slonovi (elefanti), a na jednom 6e rodr,r.iList" y. Nfu-Jork-u (New-Y
i ,,Hrvatska" u Alleghenyju, -
jahati indijski podkralj, kbjl 6e kralia
pro{lasiti carem, Sve 6e to biti za la, nedavna izlaziuRanikinu svake dr covjekuimetak?
Smijeli fuzavauT,eti
da se siroti Indijancu zadade viie subote novir list ,,ffrvat nr Ame Kad bi dri,ava smjela lzeti imetak, pa kad bi ona to i htjela;
straha pred emglezkim gospodarima.,. Silne novcen preko 4 miliiuna, :
' a onda, kad bi ona htjela ne samo uzeti onomu, tko ima, nego
troSio je njeki Jelinek, dinovnih u
Roosweldt, p'redsjednik amerid-
ikoj ,,lenderbanci",Ne zna se, gdje io5 i dati onomu, tko nema, - fe bi onda bilo drugalljel
kih Siedinjenih drZava ozledl.ose na Ali to ie bai ono: smiie li to drZava, t, i. bi li to bilo pra-
nozi, pa mu se nadinio dir, taho da su Rumunii tieraia svoie iidove,
ga morali rczati. Vrlo mnr je zlo, pa Amerika ih ne pu5ta k sebi, vidno?
se boie za rulepa, Na Zidove su se digli seliaciJ Ja na to ne 6u ni5ta za sada odgovoriti, ne6!opo$ledajmo,
Burshi Senerali izdali su proglas Pol,jskoi (q_onom dielu, koii ie pq 5to u toj stvari drlava ve6 radi,
i. poziv na sve liude na svietu: neka Ruskom).Nadinili su im Steiedo Vama ie ovo dobro poznato, EujtetRecimo, da u koiem hraiu
novcem pomoEnu onim njihovim zem- mitrijunaK, Seljaci su pohvatani nastane kakva Zivinska bolest, kako desto i nastaje: crkavaiu
ljacima, koii su za vrieme rata po- odvezeniu VarSavupred sud, svinje, goveda, ili kakvo drugo blago, Pa Sto rcdi dtiava, 5to
stradali. A postradalo je mnogo, jer Lelieznica pod morem €radit rade oblasti? Dodie nalog, Zivinar ide od sela do sela sa Zanda-
ye poru5eno oko 30.000 domova! se iz Azije u Arneri,ku, i to ne,
Hrvat Mihanovi6, koji iivi u jd,-
rima, - i, iandari ubijaiu, recimo, svinie, pa bile one i zdrave,
kako, preko Sirokoga Atlan
noj frmerlcl,
rrul Americi, lma
ima at+ parobroda, To-
204 Darobrocla. I o_ | mora, ne{o Sore na sjeveru, Edle . ZaSto se to radi? Zato, da se ne okul,e ili ne natepu druge
liko nema nitko u cieioj orroj driavi'1 more mediu Aziiom i Amerikom svinie; zatot da se bolest prepriedi, ugu5i, utamani; zal.o,da.4e
Argentini. I roko samo oko 70 kilometara, ,a postradatudji imetak, - zalo mora Petar i Pavao i tlio mu drago,
.. Steta t Za{rebar sto su ju naii- | boko oko 50 metara, Ta bi se ;. mor-a gledati, gdje mu se ubiia, gdje mu se uzima niegovo
nili oni, koji su lupali prozore i du- | Ijeznica spoiila sa ruskorn sibirs clobro.ViSe puta dade se dovjeku niekakva od5teta, t, naplati
6ane, iznada nje5to preko 100 tisu6a I 1elje,znicom, i,
ftru se
_Steta,- ali viSe puta se nikomu niSta ne naplati,
Tiskara Mile Maravi6a u Zagrebu.
a. Ali dovietcima ios vLtega dobra, nego Sto ie imetak, Sto 6e
lt :t" blaSo i bogatstvo, ako nisi svoi, iko si, recimo, gdiegod
zatvoren, ili ohovan, a,pt. u tamnici? Sto 6e ti sve dru$o?! Na
Poklon vam budi sve blago, samo me pustit e na zrak, na-svietlo,
 ,,DOM,,, Godina 3, Gcdina 3, ,DOM,"
mediu sviet, da hodam svietom po svojoj volji! - Pa ipalc dr-
eto Stete drZavi; siroma5ni liudi rano umiru, lako padaju u zlo1ui
1ava zatvara liude, uzlma im slobodu, Zalto? Zato, da vi5e ne
rnad" se, tuku, lcradu, otimaiu; sirotinia ostaie u tami, had se
Eine zl9, kaho su dinili, - da od niih drugi sviet ne trpi Stete.
ne moZe prosvietiti, pa nerazumno Livi, ne zna si zasluiitl - i
Ali Sto je imetak, Sto ie i sama zlatna sloboda, Sto ie sve
iako dalie, Sve ie to na Stetu obiemu dobru, ier kad ima mno{o
tg, ako dovieku nema _naramena Slave?Sve bi doviek dao, samo
siroma5nih i zlih liudi, onda ima manie i svakoga dobra,
da mu je ie polivieti, jllnogi
Mnogi bi dao sav svoj
svoi imetah za koji
koii dan
d,an Po svem tom se vidi, da to ne bi bila baS nikakva osobita
Livota,
1ivota, - Pa ipah
ipak dri,ava uzima dovieku i to najveie blago na
dovjeku
novost, kad bi drtava stvorila zakon i onda po zakonu uzimala
svietu, - uzivl;.4mu Zivot, skida mu s ramena glavu. Zilto? bopata5imaimetah, - ako bi se vidielo, da je preveliki imetalc
Opet zalo, da ne Eini zla druSim ljudima, u 'i-ednojruci na Stetu obiemu dobru,
Eto vidite, Niie ni potrebe tek pitati" bi li drZava smiela Ali prvo nego Sto vam kaZem, bi li od toga moglo Stogod
uzeti iovieku imetak, had eto vidimo, da dri,ava to radi; p'ue" biti, sjetit iu vas joSte,kako drlava i danas uzima imetak, i kako
ne uzima samo imetak, ne{o uzlma i vete blago, uzima slo6odu.' nikoga ne puita, ako vidi, da Sto ima,
pade I najve6,eEovielie blago: uzima 21vot,- Ne treba ni to Spomenut 6u samo ovot Ako tko moZe kupiti kal<vu nepo-
pitati: Je li to- pravo? Takvi su zakoni, a u zakonu ie ,,pr€rvo,r. kretnu stvar, n, pr, zemliu, to ie znak, da tai ima, - i, dri,ava
N.e pita se sada, -ieli to ba5 onakvo pravo, kako to'Bo! zapo- ga odmah priteSne: dai malo i ovamo, i taj doviek mora platiti
vieda, .. -1g je dry€l -9tv-ar;ali sval<al<oie to onakvo-pru-rno, ne samo bilje$e, neSo i ,,procenle", - to znate, A ako tko Sto
kakvo ljudiho6e, Kad ljudima to ne bi bilo.pravo, oni bl gledali dobije po dijoj smrti, ili ako mu tko Stogodza livota daruie, -
i nastojali, da se zakoni,promiene, a to bi im bilo lako balremu onda su ti ,,procenti" io5 i ve6i,
onih drZavah, gdje zakone daie sabor, u kojem sjede narodni Dakle i po tom se vidi, da drtava i danas dobro drLi na
zastupnici. oku svakoga, tko Sto ima,
Nema dakle nikak-ve sumnje, d.a drtava moZedovieku uzeti Ali to jo5 nije ni5ta, nego ovo ie ono pravo. Pred fui, Eetfti
imetak, a sviet drZi, da je to posve pravo i u redu,'Samo se li godine malo ie ioS trebalo, pa bi se u Francezkoj bio stvorio
pita: A kada smiie drZava uzeli imet-ak? - To se dobro vidi ovakav zakont Tko ima 1000 Kruna dohodka, tai pla6a 10 K
po onom, Sto smo rekli, Drlava smije uzeli imetak onda, ako, p,orezaitko ima 2000 K, tai ne pla6a 20 K, nego 40 K porezai
bi _odtosa imetka _m_ogla nastati steta za dru{e liude u drZavii" tko ima 3000 K, tai ne pla6a 30, ne$o 90 K iorezat t-ko ima
t, j, Steta
Stetaza ob6,e
ob6,edobro,
dobro, 4000 K, tai ne plada 40 K, nego 160 K i t, d, Po tom bi radunu
Kad to znamo,onda lako razumiiemo,zasto to drlavasmiier , onaj,,koii ima 10.000K dohodha, morao platiti 1000 K porezal
1a\o,Stg drZava i nema druge brige, nego da se stara za ob6e-, t. i. deseti dio! A onai, koii ima samo iednu tisuduntai bi pla-
dobro. Dri,ava niie tu zato, i. re siara-za Petra, ili za patrla, tio_tek stoti dio (10 K od'1000), Nisu.ba5 bili ovi br6ievif ati
neSo zato, da se stara za sve, da se stara za ob6,edobro, I ako su bili na tai nadin, -
ie Petar ili Pavao na putu tomu ob6emu dobru, onda drzava ne,
pita i ne mora pitati ni-za Petra, ni za Pavla, nego liepo i s , .. Ilud se ie ovakav zakon snovao uFrancezkoj, mnogi su vi-
ied- kali, da bi to bila otimadina, premda se u njekih drLavah pla6a
nim i drugim u iaTg, ako su na putu obiemu do6ru! Sve, Stb porez od dohodka na ovai nadin: tko ima viSe,pla6aiveli,rpro-
ie,
na putu ob6emu dobru, - sve {o smiie drzava ukloniti, ^ ^ko
nema druge, smiie to i uni5titi. To dri,ava i radi. i sviet se ne :91t", !,i.iedan plada od stotine, recimo, pet,-a drugi, koii ima
vtse, pla6a
tuZi, da ie to krividno, od stotine deset.
, -, N9 takav zakon niie mogao prodrieti ni u Francezkoj, pa
a. ..Stalno se spominiete,Sto smo se ono razSovarali,kako ima ,':""r.o d"-9" tako skoro prodrieti gdie drugie, jer bogata5i imadu
liudi, koii kalu, da sq bogata5i svemu zlu iirivi, to Itrs sv.agdjeveliku ried kod izbord,za sabor, a po tom i kod za-
iest: da ie
svemu zlukriv kapitalizam, Kapitalizam zlo, - kalu. Ako ie stupnikd, hoji kroie zakone, Osim
ie toga se *"ni dini, da ovakav
kapitalizam zl,o,to se razumiie, da niie zlo'srrorrruvlastniku , n"!o
'jestr bi bio zgodan,
ii{"f .ne i to zato, St"one nzlikuie 6ogata5a od
91 i" zlo za druge ljude, to da' ie na Stetu ob6emu dobt-ur oogata5a.
Jedanima pre.viSe,drugih stotina nema nista, otuda nastajesteta
i za (hzavu: liudi u siromastvu lako obole, pa ne rnosu radlti, - :- .P-osvem tom vidimo, da driava moZei smiie uzeti dovjeku
trnetak, pa zbilia i uzima, - ali ne uzlma zaio,'da.ttriSti bllga-
 ,.DOM," Godiru 3, ',,DOM;'.'
Godiri,a3. 293

ta6e, neSo zato, Sto bo$ataSimoSu dati. Tu dahle nema ni,tra$a

to su jedni,,obzora5i" ili ,,neodvisnanarodna stranka", a druSi
tomu, dtbi drlavamislila: svi su bo$ataSina Stetu o'b6emudobru,
- kako njeki Sovore. Nisu svi bo$ata5i na Stetu obdemu dobru, ,,ptutn5i" ili ,,stranka prava", I zbllja su se, kako ie to ,,Dom-"
"u
andi javio, te dvie stranke sloZile u iednu strankun samo ie ios
A kad driava vidi, da su bogata5i na Stetu ob6emu dobru, onda ;
trebalo dvoiet da se toi novoj stranki dade i iedno ime, i druSo:
ni ona ne pita mno$o, ne$o liepo uzmel ba5-uzme,I to$a ie ve6 dataiedna stranka dobije_isvoje novine. Ovo ni iedno ni drugo
bilo, - i io ie ono pravo, pa 6u vam to sada i spomenuti, nije ni do danas u redu, I danas jo5te n_e_ma ova nova stran[a
Znate, d,aie bilo vrieme, kad seliak nije imao svoie zemlie, ne$o se samo za vrieme zove ,,Hrvatslca opozicija", a
irnena,
ne{o se ie mudio na tudjoi, a vlastnici su bili: knezovi, $rofovi, uviek izlaze i dvoie novine: .,Obzor" i ,,Hrvatska". Sad se
ios
'Eeka,
konti, plemili,lcaptoli, biskupi it' d, Ovi su sretni posjednici taho kako 6e se ovo dvoje urlditi,
pritiskali narod, seljake, da se ve(, niie moglo Zivieti te ie nastala Pr|ie nefo Sto vam o tom kaZem, Sto sam nakanion treba
bbea nevolia i nezadovolistvo, Pa Sto se je doSodilo? JednoSa kazati ovot
liepoga dana proglasio se zakon: Vlastela imadu zemliu predati Rekao tkon Sto mu drago, istina je ovo: Danas nije lako
seliaku, koii se na nioi mudi! I tako je bilo! U Francezkoi nisu vladati i zapovied.atinarodu bez naroda, a hamo li proti narodu,
vlastela ni5ta dobila za zemliu, a u drugih drZavah odpla6ivao ie -- t, i.: svaki vladar, svaka vlada i sve oblasti treba da paze i
narod zemliusve po malo (n,pr, kod nasi u Ruskoi),To ie ono, na to, Sto narod ho6,e,Istina ie, vlada moile mnogo, ier imi svoie
kad je nestalokmetstva ili tlake, sluZbenike i jo5 koieSta dru€o; ali ipalc, ako narod zbllia nie5to
To su onevelike promiene,koiese dogadiaiu, kad se nakupf,;' ho(.e,pa ako zna, Sto ho6e i kako ho6,e,- mora napokon uza
mnogo zla i nereda,Tko vidi, kako na5 narod telko ilivi, i lcako sve to biti barem nie5to onako, kalco narod ho6e,
se zaduiuie, tako da ie mno$i ve6 na tudiem,- tai vidi, da ie A kalc<lse znade, Sto narod hole? Gdie i komu narod moile
ve6 i to ob6anevolia, koia se mora izlieliti. Kako, - to 6e se. kazati, Sto ho6e? -- Miesto naroda govori danas politidka stran-
ve6 nadi bez velike muke, Tko bi pred sto godina bio kazae ka, L i, liudi, koji se staraiu za ob6,edobro, za dobro naroda,
koiemuhrvatskomugrofu,da 6e izgubiti kmetovei zemliu,- bior Oni dolaze k narodu, oni narod zovlJu sastanke i skup5tine, pa
bi ga Srof dao izbatinati, a onda u ludnicu zatvoriti, Pa ipak se tu duiu, Sto narod ieli, i onda to kaLu u saboru, A sabor sve
je to dogodilo- sve liepo po zakonu,Tako ie se izlieEitii mno€a:, mote, jer sabor i lcrali - to ie drZava, a drZava mole i smiie i
druSanevolia,koia narod pritiSte ,r mora sve udiniti, Sto ie za ob6e dobro, Koja ie stranka najiaEa
u saboru, ona vlada i drma u cieloi drlavi,
Za hrvatskudrZavu
! Po svem tom vidit e, d.a to niie samo Sala, ili gospodska
Mi se molemo u ,,Domu" razfovaratl, i o siroma5tvu i bo"; i$ra, kad se govori i pi5e: ja sam od ove, a nisam od one stranke,
gatstvu, o nebu i zemlii, o dobru i zlu i io3 o stotinu svakakvih', Ne, narod ne smiie dopustiti, da u niegovo ime nietko govori, a
itvari, - ali dvie nam stvari moraiu bitl vazda na pameti, a tor d.a naroda i ne pita, u d" tt.tod za we to ni ne zna,"Jednom
ie prvo: po5teno liudsko livljenje, kalco to Bog zapoviedai du5a riediu: Narod mora paziti, Sto rade niegove politidke stranke,
covieku kaZe, a drugo: hrvaislci na5 dom, I Sto minje ovo dvoie' Sve su to dodu5e stare i poznate stvari, - ali naS hrvatski
spominiemonto nam mora vi5e biti svagda na misli i na srcu;i :tltoq t9€a dobro ne zna,a nlie ni dudo, 5to ne zna, ier to niie ba3
Bez to{a su svi na5i razgovori - dim na vietru, kuda na piesku,' tako_lako. Ali po malo i s vremenom sve se moZe 'razlofilti. i ra-
Ali premda driimo vazda na misli cieli na5 hrvatski dom i zumieti.
narod, kadgod se Sto razgovaramo,ipak ie potrebno, da se i po- ,llYo pitanje u toi stvari, nakoie treba da znadeodgovoriti
sebice razgovorimo baS o tom svoiem hrvatslcom domu, kad se i,t?kj Hrvat, to ie ovo: Je li sveiedno, da mi Hrvati ostanemo
zato praZi prilika, A takva se prilika prula ba5 sada, kako 6ete ledni pod niemaSkom,drugi pod ovom, treti pod koiom tre6om
odmah duti, I_l_"9o*,-- iti ie pak bolieldi budemo'svi pod iednom, i to pod
Dne 15, siedniaove godinebilo se sastalouZa+rebu prekoi svoiom, hrvatskom vladom i u svoiof drlavi?
stotinu liudi iz svih kraieva banske Hrvatske u slcup5tinu,i to ^,_ . K""*islimo malo ovako: KaZu njeki, da ie u banskoj Hrvat-
zato,da se dogovore:kako bi se dvie hrvatskestrankepodpuno ::?t Tnggo,gore, nego u Ugarskoi, Sad, ako.je to istina,.ne bi li
sloZile u politidkom poslu za dom i narod. TO dvie stranke - unQo. bolie bilo, da ne bude nikakve razlike izmedju Hrvatske
 294 ,,DOM," Godfuu 3, God,ina 3. ,DOM." 295

i uearske, t. i. neka se izbrise media, sto dieli bansku Hrvatsku, Sve ie ovo iasno, lcao sunce, Zato ie prava i naibolia hrvat-
od Uparske, pa neka sve to bude Ugarska? Onda 6e nam biti ska stranka ona, koia ho6e to: da se Sto vi5e Hrvata sjedini pod
svima- iednakb, MadZarima i Hrvatima! - Ili ovako: PiSe se, iednom svoiom vladom, t, i, takva stranka, koia ho6e, da Hrvati
da Niemci ho6e da poniemEenase Kranice i dru$e Slovence,pa budu imali svoiu drZavu,
.-
snuiu. da to s vremenom dodie pod daid-kaizera' A zna se, da ie IJz ovakvu stranku morao bi biti ditav hrvatski narod, ier
Niemcu bolie, ne$o Slovencu, - barem $a nitko -ne llapastuie i ie za to ved zadnii das, NaSi se susiedi oko nas spremaiu, da
ne zapoviedamu, Niemadka ie drlava velika i iaka. Ne bi li po has Hrvate io5 vi5e rastrgaiu i za uviek rastave: iz Ugarske Sle-
tom bolie bilo, da Slovenci sutra kaiarz ,,Pa dobr!, mi-ho6emo daiu,da bansku Hrvatsku Sto iade ibliZe sveZusa sobom: Niemci
da budemoNiemci't? -Taliiani kalu, da je Istra taliianska,da je su've6 daleko medju Slovencima i spremaju se na Trst i Polu,
dalmatinskoprimorie taliiansko,- niie li sveiedno,budu li istar- - da sve to s vremenom prilrlope drZavikajzerovoi; Taliiani se
ski i primorski dalmatinski Hrvati sutra pod taliianskom vladom, nadaju, da im Istra i gornia Dalmaciia ipak ne 6,e izmaknuti;.a
sumo ako im ne bude forc? na iulnu Dalmaciiu gleda gospodar Crne Gore, pa aho bi i on
Ja vam na dugo i Siroko ne iu na to odgovarati, Komu ie ito dobio, njegov bi 6,a6,a Rus na iedno oko zaZmirio i na to, Sto
to sveiedno, s tim nema razgovora, Ima, istina, talcvih -liudi na Niemac prodire u hrvatslru zemliu . , ,
svietu, koji zataie i svoga otca i svoi rod, pa se-broje k druSomu ,,To ie ,,velika politika", a narod ni kruha nema!" - kalu
narodu,Ima slovadkihsinova,koii se drie za MadZate,a ima i iedni, - ,,To su stare prazne riedi o drZavnom pravu", - kailu
slovenskihsinova,koii se drile za Niemce.Ali to su zadnii liudi drugi,
na svietu,i na sredu,to su samo izuzelclIstina ie, ovakvi poie- Ali ia velim iednima i drugima ovo:
dinci odmetnicimogu nie5todobiti za svoiu nevieru i i"4aistvo Niie sve dobro ni u samom kruhu, Ali ako tko pita ba5
svoie, - ali cieli narod ne moZena tai nadin nlSta dobiti, pa samo za kr,uh, moiemo mu kazati ovo: Mnogi zalo}ai kruha iz-
baS'kadbi se sve htielo pomadflariti,poniemditi,ili potaliianditi, makne se Hrvatu ba5 zato, Sto niie svoi u svom domu, Sto mu
KaZese, da ie u Ugarskoibolie, nego u Hrvatskoi, - ali i tamo mnogo puta tudiin preotme zaloSai,
ie samoMadZarubol;e, a.slovaku nije: ako ni5ta dru$o-,-Slovak A ako tko prigovara, da ie to ,,velika politika", tomu mo-
nemoie dobiti dti,avnesluZbe,alcone znamadlarski, a MadZaru ramo reii ovako: Istina ie, to su velike stvari, Ali ne treba mi-
ne treba znati slovadki, Ili gledaimoPoljake pod daid-kaizercmt sliti, da 6e sve to biti odmah sutra ili prelcsutra, To ide polako i
kako ih Niemci gone,i to samo zato,Stosu Poliaci - i Stohodei prvo treba mnogi drugi posao obaviti; ali ta misao treba da nam
da ostanu Poliaci! ie vazda na pametL da raztepeni ne 6emo nikamo do6i.
Ali ne tre6a o tom dalie razla1ati,negotreba samootvorlti Napokon onima, koii ne irp", da im se govori o ,,drZavnom
odi, pa gledati: Talijani su-bili iedni pod niemadkom,dru€i ftodr pravu", niima je ,,Dom" odgovorio u 15, broiu, pa ako vam se
domleom, i to svaka potrrraiinapod druSom vladom, pa nis'u hode, proditajte
mirovali, dolc se nisu oslobodiliizpod Beda i svi doSli pod ied-' ;, A koncu pamtite od sveSatoSa slobodnosamo ovo: Ako koji
,nogasvoga kralja i pod iednu svoiu vladu. I cieli im ie qvie-t ttrvat govori o politici, a misli samo na ,,Hrvatsku i Slavoniiu",
pomagaoi vesOliose niihovoiborbi, I Niomcisu se siedinili,Grci' rlr samo na Dalmaciju, ili samo na Istru, ili samo na Bosnu i Her-
Srblji, Rumuni i Bugari - i oni su bili pod tudjom turskom ;e$9vinu, a ne misli na ditav hrvatski narod, - tomu slobodno
vladom, pa ni oni nisu mirovali, dok se nisu oslobodili,i niiry? fVji.te, da niie hrvatski politidar. Ako bude Sto od nas Hrvita,
Dtt ee to samo od svih nas zaiedno.
ie sviet pbmagaoi veseliose niihovoislobodi,- Kad bi to bilo
iveiedno,ie linarod pod svoiom,ili tudlom vladom, ihl;ie li pod To mora imati na pameti rrorla hrvatska stranka, pa zvala
iednom vladom,ili je rastrgan,- onda bi ovi narodi bili miro' l" .onu,kako ioj drago:-mora imati na pameti, da je ni6zinaza-
qaca,
vali, a ne bi se'proiilo tolito krvi za iedinstvoi slobodu,Ali i da s vremenom stvori hrvatslcu drZavu,
prosta zdravapimet kaile, da ie z|odnije,kad se upregnqdva
konia pod iednakola, neSoda se upreSneiedanvol i iedankoni;
qrugrm rlectma: sva-
PravagosBodarska
Skola.
4rugim riedima: Jfrva[
Hrvat ss lfrvatom pfije ce
Hrvatom pflte 6,eoocr napried_kuv4-
do6i naPrleq_l{
Mnogi i mnogi poliodielci misle, da poljodielcu ne treba ni-
lcomu liudskomu dobru, nego Hrvaf s Niemcem, ili s MadZarom' t-^r
*4KV€ $ospodarskeSlcole,Imadu pravo,
ili s Talijanom, Samo nemaiu pravo, ako
 Godi,nra 3: 't'DOM." 297
,,DOM," Godina 3.
=i--
PoLeSi, a ima od no-
i to misle, da poliodjelcu ne treba ni nikakvoga naulca. To nije skoi imade takva Skola u Kriteveima i u
istina, Sto bi bilo od poliodjelca, da se iedan ne udi druSofal ,,iio6e vremena redna i u Dalmaciji, a ima i u Bosni, AIi od tih
Kazat iu vam samo dva tri primiera, sil"t*"ta hasna, pa iu vamkazati., za(to to, i kafto bi to moglo
Sto bi danas bilo od ve6ine hrvatskoga naroda, da nima biti dru{aliie'
"'-- KriZ"vadka gospodarska Skola stoii
kukuruza?' A ipak, vidite, ne bi kukuruza bilo, da liudi nisu -vei mno$o Sodina, i
naSli Amerike, a u Americi - kukuruz, A uzalud bi se bild ,n,,.o6e su ob6ine-plieale tamo za svoiu diecu, - ali nigdie ni
na6la i Amerika i kukuruz, kad na5i liudi ne bi bili duli, kako i;;;;. da bi iz te tkole izalao kakav $ospodar. Zafrebadka ie
tai kukuruz rodi,, kako se siie, okapa, ogrinia i t, d,, - iednom dalaiztralilitkud su i kamo su propali toliki m1?di6i,]<oji
rieEiut kad se ne bi bili naudili saditi i obdielavati kuhuruz, "fr?l
;;; udili u toi Skoli, pak- evo 5to -ie na5la: Mladiei, kad su
Tako ie i s krumpirom (ili krtolama, patatama):i to ie doneseno U"iiy tu Skolu, otisli su jedni y iandyg_ i pandure, drupi u pi-
iz Amefike, A pitajte seljanke oko Za$reba, kolike liepe novce ,i", u poslie u obdinske bla$ainike iblliei:nil<.e,.tre6i u finance
dobiiu za kelj-zelje, za cvietno zelie (karfiiol) i za draSo, za Sto il"io dalie, a samo su petorica od stotine ostali kod poliodiel-
do nedavna nisu ni znale, - JoS iedan primjer za Livinu, Ja sko$a Posla,
"Et;,
sam duo od svoSapok. otca, BoS mu du5i dao lako, da je on prvi vidite! Niie li to - kako bi doviek rek?o! Potro5ilo se
put vidio 6arene svinie niegdje u Erdelju, i dudio se, kako su novaca, dok se sasradila ta skola i kupilo zemlillte, na kojem
te svinje Sarenenkao krave! A danas u cieloi Posavini i nemi i" r" uditi ti mladi $ospodari; plataiu se toliki profesori i udi'
drugih svinia, nego Sarene, lako zvane ,,turopolislce", Priie su telji, hrane se badava tamo mladi6i, - a od sve$a ni5ta!
bile samo niekakve biele, koje su uha gore drZale kao zec, a na Zallo je to, kako ie to? - KoieSta ie-krivo, Sto ielo.tako,
hrptu imale dugu Sdetinu,koiu su znale nakostru5iti kao puran Krivo ie lo,Sto ie ta Skola previ5e $ospodskal? mota biti pre-
svoje perie,Znalaie poiesti takva svinia nielcoliko vaganakwuza" vi5e gospodskaza selialku diecu, kad u t-oiSkoli inqai €9sn9d-s\e
a ni5ta joj se niie poznalo, A mnoga niie htjela ni ilderatl. neglo i poligospodske diece,koia se nisu htfela uditi u dru$ih -Skolah,
ie samo kosala i kvarila, A spomenuo sam i purane, tukce, pi .r'rlh ioditelii dali ovamo, da budu ,,bar-em-nje5to", Krivo ie
iukqe, - kako li ih jo5 zove on, - tko ih ima. Zagorci na$i io5 vi5e i to, Sto se onako zbitia ne mole kod nas $ospodariti,
oko Zafreba - oni ih imadu, samo Sto im ie od niih malo kako se u toj Skoli udi. Vrlo ie mno$o krivo i ovo, pazitet Ako,
mas-nabradan ier ih moraiu prodavati, pa se njima goste onf u' u takvu Skolir dodie koie diete iz seliadke zadru$e,- tai mladi
Bedu, a i dalje. Ali ipak dobro i to, ipak doviek dobije krajcant; gospodarne moZe'u zadruzi gospodariti onakookako su $a udili,
-- a da se niie na5la Amerikan ne bi ni puranA bilo: i oni su ii osim kad bi zadru|a niega postavila za Sospodara,A to ne moLe
Amerike, Tamo ih, kalu, ima puna Suma, livu dlvlii, kao hod biti, Takav Skolani fospodar gleda samo, da se zadru$a Sto
nas vrane. t. priie razdieli, da on dobiie svoj dio i otide ob6ini za pisara, -
Eto, vidite, ni u gospodarstvu nema niSta, alco dovjek nd Ako je u tof Skoli sin koiega seljaka,koii ima viSe diece, - opet
{leda, Sto ima u drugom svietu i kako se to u drugom sviettl ni5ta od posla, jer i taj novi gospodar ne bi mogao s bra6om
radi, Jest, treba paziti i na to, kako se drugdie radi, Spomenti! obastati, prvo zato, Sto se ie malo pogospodio,druSo zato, Sto
iu vam i tu samo iedno, Znate, kolika ie muka, trcadse ogrinia ho6e da ie naipametniji, Onda je naibolie, da se ni ne vrala ku6i'
kukuruz, A ima ve6 i za to sprava, ima takav plu$, Sto ga vude ne$o da svoje uzme i bra6u raztepe, - Imu6niji seljak, koii ima
igdan koni, jedan doviek konja vodi, drugi pluLi - i za iedan jednoSa sina, - tai ga ne 6,edati u tu Skolu. ier mu treba
:aTo-
dan mogu tako ogrnuti tri, detiri rall i viSe, Da vam ie samo Koct ku6e za posao.
upitati one sirote Zene,koje sad imadu takav plu€, - kako Bo€{ Ali najviSeie krivo to, Sto u tu Skolu idu dieca' Zlo ie to
hvale, Sto su se oslobodile muke, Kalco sad-liepo dospiju i na zato, Sto od djece moZe io5 sva5ta postati, pa kad diete dodie
drugi posao oko tkania i dvela, a priie dvie tri nediile' nikud tako u sviet i vidl, kako drugi lakse iiuu, ^manje pameti imadu,
nikamo, nego s motikom u polie! F- ne 6e im se vi5e k plugu i k motiki. To
ie iedno. A &ufo ie
Nema tu dakle pravde, - i potjodjelac mora da gleda,da ovo: Dieca su dieca, Kako 6,e diete tu gledati i paziti od dobre
pazi, da udi, To naravski znadu i gospoda,pa su zato i urediene 19.1i"'-- kad ono ne fede kruha svoiim zubimii ne zna pro99-
gospodarslceSkole,ili tako zvane,,ratarnice". IJ banskof Hrvat, cliti, da ie mu tajio5 nauk biti na korist'! Diete toga ne razumiie,
 ,,DOM,,. Godina'3. 299
God.*a 3, ',DOM,"

,,Ti daklemisli6,da.bit gospodarsku skolutrebalopritierati iest, u primorju tri do detiri i u Lici tri do detiri. To se nefua
liu!,e, ili lcako se kaie stare - N",
flaTe iyc9Z.;' *?.fi*, aa uredionako, kako rekoh, - pa da vidimo , ne (e li biti drugadiie,
bi ih trebalo pdtierati-u niekak-vu,,Sk_olu", negobi ""
im ." *oiulJ A ,,ratarnice" liePo zatvotiti!
pokazatisve,sto bi bilo dobro da znadu,A to 6i se mogloddii
ovako: Drlava neka_kupiu svalcomkraiu domovineieidnoao.i" iVlalirazgovori.
prostrano zemliiitq i tu neka namiestiiednogagospodara;diE;:
spodarneka gospodarionakg,kako se najb6li6^o2", Jia" 5e, da je ta pripovjest previ6e ,,vul-
po drusomsvietunnehadita kniige,nekapiobi i kusaono ""t i onol Ziuor. $arna", t, j, preobidna. A zar ie zato
manje lalosna? Ako baS ho6e, ja
Sto sv.aki.gospodar ne moie, iedqgm fiedjutneka gospodari,ltl Onu pripoviesl iz kancelariie -- znamineobieniiih.,.
se najboljena svietu znai mole, K niemusad neki dolazedr;;; treba popraviti,i to ovako: Onaj do- Sto se tide onoSa rodoliubnoga
gospodari,.ito p-o-15do 20 na iedanput,neka kod niesaortlnii viek niie ukrao svinide,neSoie ukrao odvjetnika, onoga prijatelja narodf i
pet,.Sestdan_a, dok im sve pokaiel razloLil Ovi 6,e've6,b;ii; .r'olo.r". Za one novce nije o5tede'ni t, d,,, ia mu rado vjerujem, da nema
zato pitao, Sto su tati u zadruzi Ziv- posla s 'Oberhoferom; ali vjerujem i
paziti, negodjeca,,- meni vieruitel
'se iak nijedan nije niSta imao, Kad
ieli, to, da 6e Oberhofer ipak kupiti onu
To bi bila prava gospodarskaSkola. ie zad.rugajednoSa lata razdielila ku6u i da 6e se nieSovim novcem iz-
A to bi se moEr_lo onda ga je podeo tieraLi onai, kornu
urediti, barem bi to lako uredirahrvatska su ukradeni volovi' Ali onaj tat pode
platiti po5tena zasluiba odvjetnihova,
vlada ryza!1ebu. oga ie kupila blizu za milijun forinti snovati, kako bi toga dovjeka pre-
To je od prilike ono isto, Sto kaZe i
imanjeBoziakovinu,koie ima-prekosedamtisula rali [iutar").-o" ";iii;; prva pripoviest, ali,,nepo5tenomru"
vario, i to tako, da on od zadru{e
baS djelu nema tu ni traga,
yktlze, da.ie totakvo uzortto_gospodarstvo. I zbiliarut ne dobije ni5ta, ne$o njeSov s'in, To
da i tamo idu seljaci,da vide, kako se gospodari, "iilo, mu 'niie po5lo za rukom - i tako
ie do5la ,,tabulaciia",po kojoj 6e sin
Dom i rod.
....-.Ali to niie.dobrouredjeno,Prva ie pogrieSka,Stoje to zem- biti bez dorna. - Onaj Svaba Ober- Dvi hrvatske odhinute grane -
UiS!"u ravnici, . p? kako de se tu.ueitilnai na5 doviek,koii hofer ne dolazi ni,kada k onomu od- to su bunjevadki Hrvati u Bad,koj i
Eiviu kamenu?A treba i nieganedemunauditiji on hoie z{vieti, vjetniku, koji ie izposlovao ,,tabula- ,,bosanski" Hrvati u Bosni -
Ptggl ie pogrie5ka,.Stoie io-preveliko, Kad to vidi na5 Ao"i"[ ciiu", a niti odvjetnik k njernu, oni
o toj stvari nisu ni riedi prosborili.
nego u zapadnoj Ugarskoi, tamo oko
koii ima qlalo zemlie,onda tek ne zna, ito se moZe,a Bto se ,Pe6uha,Sopruna i t, d, Jednih i dru-
Sve, Sto ie tai odvjetnih u-toi stvari gih ima gro madiarskom popisu oko
ne moi,e.Trc6,ai_epogrje5ka,Sto se'tu Sospodarina tudii tro- radio, to ie po5teni odvjetnidki posao,
-iak,1, i, na-tro5aknaroda,Tako je lakJgospodariti,Zadniaie 60.000, a za.iedno oko 120.000, - ?
kotr se ne smiie sumnjiditi, nemaju ni ieclne hrvatske Skole, sve
pogrje5ka{da ne govorimo drugima)to,lto seliaciovamone
- Takc mi pi5e onaj rodoljubni madza?ski! Oni u Badkof imada ba-
d'olaze,a valjda ne bi ni smieli do6i sami, niti bi im oni tamo odvjetnik, onai prijatelj naroda,'onai rem svoie novine i koledare, ali oni
Eto r.azlozilii pokazqli,_ - nego ih vode obiinski dinovnici,i to ,edan naS dovjek, koii ie za poslied- tamo bliZe Svabi - oni nemaiu ni-
na ob6inskitro5ak.Sad pomislite,lcotiki ie to trosak, aho iedno n,ln-lzbora htio, da ga narod po5alje Sta, ba5 ni5ta! Oni ne bi valida ni
u sabor, da tamo narod brani, A pi5e ra6umjeli dobro ,,Doma" (a bunje-
dvadesetakseljakaiz Srlemaho6eda vide tu pripovil.tj A ro"- tu.t.o, jer^ su Sa njeki ljudi ptu-
lt vadki ga Hrvati rado ditaju, ier oni
iedno-otidju, kako' su i dosli, sto se mozevil;eii u iedan danl poznali po Oberhoferu, govore disto hrvatski, baS talco, kako
4 .ol4u p_odpalkom obdinskogadinovnika,pa onda ,,svedani _, ,
d_obra
Pripovjest je drugaEiie posve u knjizi piSe, samo Sto Sovore na'i.'
gbigd", FdiZi-seljaci dr-Ze ?dravice!Ja sam ,ridio, da |e sa.se- i zgodna, ."-o ,r.-ij"iobro, ,ito
sam zaboravcespomenuoOberhoiera,
dite, mliko, misto d t, d,) Rekoh zato
liacima iz okolice_lasjdk_e bio i iedan obdinskibilieznii, lroii se Kad,dru$oganikoga
da su to otkinute grane, jer s nama
nemaiu nikakvoga posla, niti oni za
!e preobukaou seljadkehaliine,i to zato,sto niiedatrr"iiuk'ttii"
nisam spomenuo.
1,..1,u. nisam spomenuo Oberhofera, nas znadu, nitri mi za niih,
|rfio,oled gospodomnapiiati zdravice i zi;ahvaljivatiim ii AAi" ottt bi,ljudi
orepoznali jos barem de- K onima oko Pe6uha '[Fe6uh ie
r r, ct, Jve niie ono pfavo, odvjetnika,-kako i,t prepoznali bliZe hrvatskoj medji, nego Sto ie od
,Y
,3|
-Zato preporudujemo na5im zastupnicima svih stranaka, a lt*rga drugoga, pt"*d" tai Zagreba do Siska, t, j, nrti iedan dan
osobito onima od ,,narodne" stranhe, koii stoie uz vladw neka "rrerhotera nikad nije ni vidio. Ta hoda!) bio je priie 50 Sodina otiho
odlude,da se BoZjakovinaprodade, p,adi se klpi jedno trideset lli
ovret ..y te pripoviesti vrlo slidne, a pokoj'ni hrvatski kniiZevnik Fran K-u-
im lako vjeruje , . . Bo€ zna, relac, ali ie imao s policiiom posla,
drugih posjeda: u za{rebadiom zagofiu tri do ieiri, isto toliko i--sviet tako'lako vjerrli.l ..
1i1,-" pa io5 maio, i bio bi u buhari. A
u posavini, u podravini, dolje mediu Dravom i Savom jedno pet, ueQor odvietnidki
koncipijent mi pi- danas bi Hrvatu bilo i tei,e lamo, -
 Godi,na 3, ,,DOM,t'' 301

odrmah bi mislili, da ie do5ao buniti dra6io, toliko bismo i,eLteli, da stuo". To osobito rado spominiu Ma- Amenirci! A ni,je ni dudo, Sto se oni
narod, Mad.i,an na to iako paze, Tako ban i u svakorj drugoi stvari, dZari i kao da se to$a boje, najvi5e sele, ier, prvo: oni su ve-
ie mali bu'njevadki ,,Neven" p,isao bud,e Stogod odredjivao, da u s No, Sto se tide toSa ,,ju$oslaven- 6inom uz morej a dru$o: oni su ve-
nje5to, kako se u Ugarskoj ne radi po takvoi zgodi upita: A Sto o ckoda carstva"' istina je ovol Kad su
-Ivladzari lrika sirotinja, a aza to nemiran sviet.
zakonr!, kod 50.000 bunjevadkih Hr- misl,i hrvatski narod? - i to 1,, digli proti bedkomm ce- koji mnogo ne mari za dom. Ta tko
vata u Subotici nema ni jedne knifige onai narod, koji u pjesnai Ilru i od njeSa se odmetnuli (to ie bilo se skita po svietu kao muzikant, tko
u Skoli u svoiem ieziku, - tulio ie Matija5a kralja, Jer ako vriedi jela1ileve So{ne 184tf,)' Pa kad su vodi po svietu maimuna, - ako to
drZavni odvjetnik urednika i porota Sto narod misli o MatijaSu k poslie to$a Hrvati posve rastavili i niie Talijan!
ie izrekla, da je kriv, da ie bunio moglo bi vried,iti i Sto druSo. "e
,"ikrstili s Ugarskom, nirie se zbilja Vriedno ie pogledati ,i Niemce,
proti madZarskomu narodu i sud ga li tako rafio svietli ban, hrvatski Sto 6e biti s Hrvatskom: hode JoS pred dvadeset Sofina znalo se
ie osudio na tamnicu, Sad vi prosu- narod i nie$a sporniniao io5 "nalo,
li op"t k Ugarskoi, ili 6e k rBedu.MoZ- i_e niih u godini dana izseliti preko
dite: usred Zagreba, gdje nema ni- 400 godina, kako eto sponiurje da le onda tkogod do5ao na misao, dviesta tisuda, A pro5le godine izse-
iednoga moZda odraslo$a MadZara, tifaSa kralja, A da to njeSto da Hrvati ne trebaju ni Beda, ni Pe- lilo ih se samo desetinJ toga, t, j,
koji se je u Zagrebu ro'fio, - tu ima kad hrvatski narod koSa sporni Ste, Ali to 'ie moglo traiati 5 ili 6 nje5to preko 20,000. Vidi se, da ie
prava madZarsha Skoil,a;a stotrine ti- to je eto potvrdio i sarn s dodina (od god, lfl6l-lfl67), ier se Niemcima sve to bolie.
su6a na6eSanaroda pod madZarskom Khuen"Hed,ervary. i-e god. 1867. BeE nagodio s rUgar- I Rusi se dosta malo sele, prvo
vlaclom ne'rnani,jednehrvatske Strrole! ikom, a god. 1868. nagodili su se s z.ato, Sto imade jo5 dosta zemlie, a
Za ,rkralia Matiia5a" znade i hr- Politika. UgarskomHrvati, Odkad se je to do- {ru_So zato, Sto su onri ve6inorn po-
vatski narod, A to je bio hrvatski i godilo, bedki cesar, koii je ujedno i ljodjelci le ne znadu nikakvoga dru-
,,U okviru monarLiie", Ove tri
ugarski kralf priie 400 i nje5to vi6e jedi vrlo se desto Euju i ditaiu u r hrvatski i ugarski kralj, siedi dvrsto SoSa zanat?, p& naivole ostati kod
godina. M"adZari Qa dri,e za svogia Sifrr novinah, A to nije ori dudo, t. i, njegova je drL,ava u redu i ni- !ru6,e,
(otac mu je bio Rumun, poznali iunak se bez ovih triju riedi ne moZe komu ,ne pada na pamet, da se od
Sibinjanin Jan,ko),pa neka im i bude, tko kazafi, Sto hode oni Hrvati, niega odmetne, kad su se i isti Ma- Nauka, umieCei knjiga.
premda su uz njeSa najudeniji ljudi se bore za iedinstvo i slobodu dnari prirnirili, To vide i znadu i Liudi na ,,drugo'm svielu", ,,Drugi
bili Hrvati. Kako mu drago, istina hrvatski politidari, pak iasno ,i Elasno sviet" - to ie onai nepoznati, svie,t,
naroda,
je, da ,na5 narod jo5 danas spo,minje kaZu: Hrvati hode da ostanu E ,,oh-
Ohuir - to je ono drvo, u kamo dovjek dolazi po smrti, A:i
togla ,,Matiia5a kralia", valj'da zato, uiru monarhije".
stojLi kakova slika, ili sarno ima io5 iedan ,,dru6ii sviet", pa 6u
Sto je bio junadkoga roda, a i sam Druga je sada stvar. koliko slo-
okvir je i ono, u Sto se napne bode mogu imati Hrvat,i u tom ,,ok- vam o niem kazati koiu ried,
junak, a i drugadije destit i rpravedan kad se na nj,em ho6e Sto ,na5iti; Vi ste u Skotri duli, da zviezde
dovjek, pa Ea MadZari i, zovu ,,,Ma- viru". Kako ie danas,MadZari od svih
kako ie okvir stvar, ko,ia ne3to na1od1 u monarkiji imadu naivi5e nisu u istinu onako malene, kako
tija5 pravednri", Zovu €a i ,,veliki", Ne i sti5te, - to ie kao obnrd, se cbid,no vide, neglo snr mnogie tako
slobode,pak ni onri'nemaiusvoje voj-
ier je bio pod svoiu vlast dobio i mo Sto je obrud okrugao, - .k": u nemaju niti posebnih svoiih velike, ka'o ciela zemlja, a mno6le
Austriju, pade i ee5ku kralievinu. A monarhiia - to ie dri,ava - jo5 i ve6e, I ne samo, da su tako
poslanika kod drugih vladara. Po
Sve to, kako mu draglo,ali ovih dana iednim vladaro,m, Ali kad se kod velike, nego one n;isu samo niekakav
tome moZemo suditii da toSa ne bis-
su odkrili Madiart spomenrik tomu damas kaie ,,monarkija", mrisli se plamen, kako se nama dini, ne$o su
mo imali ni mi Hrvati, a teZko da
kr,alju i tu ie bilo velike slave i pa- Zavabelko$a cesara, tvrde i kam,enite, ba5 kao naSa
rade, Na tu paradu do5ao ie i svietli 311mo,,ao-b'iti i sve ono, Sto ima Ugar-
Kad se dakle pi5e i giovori: ,, ttud zemlia. Ovo ie stalno, kao sunce na
hrvatski ban Srof Khuen-Hedervary, lk"' bismo mi htjeli dobiti sve
v'ati lele i rade, da se sve hnrat S.to imadu nebu, -- to je nauka dokazala. A
pa je tamo i, govonio pred onim go- ioT1o, MadZari, morala bi i
zemlje siedine pod svojom ugarska tko ne vieruje nauci i znanosti, tai
stima i kazao MadZarorn: da i hr- u ohuiru monarhiie" - to .nadiniti drugu nagodbu s neka pomisli na to, Sto se ie vi5e
vatski narod spominie u p,jesmi i i:"?T. A na to ioS nitko nle misli,
Hrvati Zele i rade, da se hrvatske tu puta clogod,i'lopo svietu, pa i kod
pridi ,JVlatiia5akralfa, Nama je vrlo L":,li lrebalo sve na novo pre-
mlie siedine pod sv{om vladorn' A nas, a to iez da je pravo tvrdo ka'
drago, zbiljat vrlo nam ie draSo, Sto da i dalje osta.nupod bedkirn ;:l:"tj. t"4 ne misle drugi, koii su menieis neba padalo i palo na z'ernliu,
ie svietli na5 ban pozvao eto za (Miesto ,,u okviru" kaZa niekoii frihii:,,T
:,1"d#, e-iTil'' i ljudi su to kamenje na5li, uzeli a
svjedoka cieli hrvatski narod: odito
je svietli ban mislio, da ie njegova
krilu monarkije".)
Ovo je vriedno zapamtili, ier
"e:I]!" svietu pokazuje. Liudi su ba5 gledali,
je padalo i onda palo. To su
ried u pohvalu Matija5u kralju vile
Sviet. kako
takozvani meteori. Od davne dav-
bilo,ljufi, koii su mislilri, ili samo
vriedriti, ako spomene, da ne govori vorilri, da Hrvati hode da se vP' tir^_.r\alJi5ese sele u Ameriku Ta_ rnlne znade sviet za to, da kamenie
samo u svoje ime, nego da cieli hr- bedko$a cesara izmaknu, pa da ':i::'., r.ako ih se samo pro5le Eo_ pada s neba, - ali ba5 ui,eni ljudi
vatski narod znade za Matija5a kralja zajedno sa Srbljima osnovati i;i;^t".,"liJo blizu trista ti'su6a, t7.i, nisu ioS pred 100 Sodina htieli vie-
r..iil;T;,"T"j:?,f
i slavi ga, Koliko nam je Io zbilja rsebno svoie ,,iugoslatsensho ;9t't"o "fiii;*l l; rovati, da ie to istima. Danas je to
 ,,DOM," Godina 3, Godina 3 ,,DOM," 303
3A2

razgovarali. Ali se valjda sluZl i saboru PredloZi.nadin,

kako bi se ,,Hrvatska" javlja, da je dne 28,
clokazano. Treba jo5 sPomenuti,.da i svakomu dru$omu rujna ove godine uz veliko veselje i
nijedne velike vlasti me dadu l,-'-"olo seljaku
ie to kamenie uPravo onakvo' ka' 'rif,ifi"t p_eto:ta stranka mora Ale- s'lavu posve6ena zastava,,Narodne
lako predobiti (da ne redem ba5
i<voga ima i na zemlii' hrvatske zajedmice" u Allephenviu.
- za5tg mititi), kako se dadu novinari. ilt. a" Hrvatu ne bude cieli sviet
Ako ie sve to istina, na Zalost danas; ,,Kumovao" je zastavi biskup Sti6s-
onda ne bi i tamo na zviezdah m-ogli novirji nadinn kako se novinari iZi'til"t ti, kako ie majer, a zamienio ga ameridki biskup
- to je onai najstariii nadin, t. po5teno, ali mudro $ledoii,
liudi, kako na zemlii Zivt?
- il[o tr"b" BuS.
iliiti i,d1elalede, kojom ie Jakov lzmais ne budu nepriiatelli barem
Tu- nu^
T"iro .o Podeli Pitati udeniaci' Pa rio od Ezava, Sto je htio, Danas ltoii nam n€ moraju biti nepri- eudno je, Sto se ni5ta ne javlja,
]ii,
su- nasli i bdgovor, za5to bi, a zailo su Slovjeni, osobito oni, kako se je svrdila skup5tina te za-
obidai, da pozovu novinare, i^t'itii, a to
;; bi. Na mjelecu n' Pr' ne bi mo.$lo tudie, a onda ih dobro Poste, i.oii'* s nama Pod istim vladarom; jednrice, ko,ja je na 27. rujna bila
ni5ta Livieti, jer ie to sam SoIr I napaiaiu, a oni onda neka Pi5u, nupot
'ii^tn o" zastupnici ove stranke neka sazvana u Allegheny. Na toj skup-
hladni kamen, ie io'sve liepo, krasno, divno, u cesto mediu narod, da mu raz' Stini imalo se odluditi o neslozri.Sto
Ali ima iedna zviezda, (udenjaci i t, d, U torn su osobito majstori lizu, kuko treba voditi na5u politiku.
je od nedavna zavladala medju na-
liudi mogii
'Livieti. Mats), na koioj bi
iu zovu di,ari, oni znadu ovako svietu za Odludi li se ovako, Pa bude li Som bra6om preko mora,
O tome Marsu mnoSo se 1e zati odi. se ovako i radilo, mora biti bolie. Hrvati u novoi Zelandiii bave se
pisalo, pa 6u vam dru$i Puta vi5e o Tako se ie nie5to nedavno Steta u ZaSrebar sto su ie zaSre- veiino,m dudn'im poslom: Kopaju iz
lom kazati' dogodilo u Pe5ti' Vlada ie tamo, badkim trgiovcima Srbliima podinili zemlje smolu od njekoga drveta, 5to
A kad smo ba5 kod zviezda, znife, dala sazidati novu sa nfekri doma6i deram| ali i njeki u Za- se zove ,,kauri", Ta je smola skupa i
soomeuut iu i to, da ie to krasna (kuiu, u koioi se sastaiu zas drebu posve nepoznati ljudi (kaZe se, posao im se izplatuje. Ali Sto je naj-
nauka i znanost, koia motri i Pro- iaborj i potro5ila na to, do de iu r,t 6ili dosli iz Pe5te i iz Trsta, pa viSe vriedno, iest to, 5to ova bra6a
udava zviezdet ona naivi5e vodi i ^ilili"" k ugarskih i hrvatskih I oounahutekl'i, kad je proSla5en prieki na5a baS'bratski Zilvluzzaiedno rade,
diLe dovieka k zviezdama, k nebu, vaca. Niekoje novine Pi5u, da ie sud), - platit 6e valida cieli narod a onda dobitak diele, Jedan Francez,
k Bodu, Ve6 su u staro vrieme zviez- mnodo novaca u ludo Potro5eno' u banskoj Hrvatskoi, a ne samo u koji je napisao lcnjigu o N, Zelandiji,
dozninci bili mudri i poboZni liudi' jos ifie sve dobro.- D.a -ne bude Zagrebu,kako je to vlada bila pisala vrlo hrvali le naSe. Flrva\e. - I
Ima liepa hrvatska kniiga o zviez- vi6e vike u novinah ba5 onai zagrebadkomupogilavarstvu, Tako su ,,Dom" ima ditalaca u Nov, Zelandiji,
dama: ioue s" Nai;e nebo, naPisao kad sabor unidie Prvi Put"q' odludili zastupnici,,narodne stranke" pa ih molimo, da dam piSu, hako Zivu,
iu profesor dr. Oton Kudera, a iz- novu sabornicu, glozvani su u sab (tako zvani ,,madZaroni")na svojem i sve, Sto je vried,no znati. (Nova Ze-
dala .,Matica Hrvatska", nicu naipri,ie novinari: neka 'sve do6lovoru, Sto su pia nedavno dri,ali landiia ie otok uz Australiju, od nas
rczlledalu, Tu im se svedano u Zagrebu. Kad su sloZni bili na do- na i,stok, Aziii na iu€,)
SvaStice. rilJi baialo, a onda, dakako: a govoru, bit 6e sloZni i u saboru, Hrvatska zastava ima pravo vi-
dqtu €die imaiu ve6inu, a sabor to moZe
Novine i novinari - to je s'edma oravi Dosao,t' i. k zdieli i k odrediti.
sjetri i na pe5tanskom saboru, ako
sabornica im se odmas dinila lie su u njem Hrvati. Tako je po za-
velika vlast, kako s,mo se iednom
Na tom dogovoru opet se je utvr- konu, pa ie tako i bilo, a tako je i
Stoie novadomai Posvietu? drla ona bratska sloga medju Srblii-
ma i_ Hrvatima spom-=enute j,narodne
sada, samo Sto je sada hrvatska za'
stava pod madZarskom, a k tomu
stranlre", koja sloga ve6 dugo lraje, a jo5 i mno{o manja, Zakon kai,e, da
cieli hrvatski narod i pripravljati tg ta sloga kriva - kazao je na
Po hrvatskoj zemlJi. hrvatskoi drlavi le zato Pobl, :,".
rom doliovoru zastupnik Toma5i6 -
ima biti uz madlarsku. a kolika mora
biti, to ne kaZe, ali se to samo po
Frvaci hrvatske oPoziciie s Za- odbiiati ivako€a, tko ie Proti t' i" _doSlo do glsta
f,9,
balja. -Nisu -proii" protiv
-S*uf;" Sr- sebi raaumij,e.
grebu odludili su, da 6e Slavnoj skup- da se sve hrvaiske zemlie siedine Hrvati Ilrvatski sabor t Zafreba sastat
Stini svojih prista5a predloZiti, da se svoiom hrvatskom
svoiom vladom; eetl
hrvatskom vladom; ro' Sto su oni Srblji, ""
nego zato, Sto 6e s,e koncem studenogia,
nova hrvatska stranka, koia ie na- ta stranka mora raditi, da se :tzg - s ,,narodnorn st-rankom" i Hrvatski svedenici u razni,m bi-
stala od ,,obzoraSa"'i ,,prava5a",PIo- i ovako, kako ie danas razlePc l,,It".do*, a proti hrvatskoj opozi- skupijama i kraievima odludili su na
zove ,,hrvatska stranka Prava", Ako J i,ivot i botba za Ptavicun,t'
"Ut raditi, da budu slobodni izbo ;J4=.tl i. p.oti onima, koji'se iore svoiih jesenskih sastanoih umoliti
skup5tina to ime primi [a nema mora
;:_:,t-o,ve6u slobodu u banskoj Hr- svoje biskup€, ,n€ka se postaraju, rla
razlo1a, za5to ga ne bi primila), nro- da budemo mo$li slobodno -PiPtt
i:i::".l i za hrvatsko drZavno pravo, bi se sv, misa po,svim hrvatskim zem-
rala bi povrh toSa odluditi io5 o'ro slobodno se taitaiati, a osobito
;":: le razlaEiaozastupnik Toma5i6,
o.nleSova ljarna sluZila u posve6enom ve6 sta-
dru{o: birduei da je to nouc stranka, banska Hrvatska dobije 5to I
-risd medju rom hrvatskom ieziku (a ne u latin-
irna prestati svaka svadja i inad radi svorje dti,avne rnovce u svole i.]l?. vriedi, I ia bih rekao' "*"go"i*"
da
da ie sko,m kao do sada). - Osobito ie
svegi onoga, Sto su priie uradili . d. .i" pomoSne i slabiiemu
r"",lsrJ1r'.'t?"",nJ3"1,'l rekiol ie

,,obiora5i" ili ,,prava5i"l trete: ta dinomu dovjeku Proti ia6emu' m( tt.outi """ii""ri"i"' a-.riiki
vried;no spomenuti, Sto su odludili
list sveienici koprivnidkogla kotara, a to
nova stranka mora imati Pred odima ta stranka raditi, da Sto Prvo
 304 Godina 3.
List hrvatskomuseliakuza rar,govori nauk.
iet da nadbiskup sazove biskupijski
'crhueni Razne viesti.
scbor (slnodu), koii bi se po

DO$#t"trq'r,,H
"D0lllu
oropisu
'"ii" imao dtlali svake $odine, a Papa ie u-ieki dan pustio izlazi 2 Puta na
se t zaStebadkoi nadbiskupiii se madZarskepoklornikeri rnjesec
diZao ve6 ravno stotinu $odina! koie ie vodrio kalodki nad' @. 4. oetwtke).
i

Silni radnici u Francezkoi i Ca5ka, Juder ie Posebice

preda se visoke plemenito|he V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
Americi obustavili su Posao'
Stenjare (grofove i t. d,) iz
bedkoga cesara, SFCiena je ,,D0MU".naznaOena
na omotu.
svietu.
Po slovienskom Burski generali io5 putuiu
svietu, Sad su u Patizu, gdje su Fir; tO- [[* u detvrtak,
u Zasrebu, 30.listopada
1e02. lll Codt S"
Srbiia 6e za koii dan imati oPet stravno dodekali i dasti,li,
novoAa prvoAa ministra; mjesto Vu- Zola, glasoviti pisac romani
iiia Io6i 6e general Franasovid. Osim likih pripoviesti), u€u5io se ovih
toga javliaju iz Srbije svakakih ne- u sobi spavaju6,i, ier sluga Ciiaje voliau zakonu
?
red,a i l:upeitina, Pisalo S€, da (.e otvorio nje1xi zaklopac u 6re6i,
srbski kralj na poklone ruskome caru, ie pisao, to je istina, ali ie r Bilo ie vrieme, kad ni kod nas, ovdje u na5em svietu, -
ali ved je i godina pro5la, a od to$a bio na glasu, dto ie pisao nepoSt niie bilo zakona. Krali ie bio prvi mediu velika5ima, pa koii su
niSta. A kai,e se, da ie to zato, Sto i sramotske pni:poviesti, hiieti i morali, oni su Sa slu5ali i pokoravali se niemu - bez
je car porudio srbskornu kraliu, neka
Od ieiavrl.a pobie$ao ie kakvoga zakonai velikaSi opet, i to manii i veti, pa biskupi i
se najprvo pokloni bedkom,u cesaru. rnadZarskigrof Esterhazi, koii
Kr:ali je to i htio, ali ga u Bedu ne €e, sdtn
drugi svedenici - oni su vladali i zapoviedali narodu - opet
i poklonio
ieluuit iei:t sve bez zakona. Pa ipak sviet niie propao, ipak ie bilo pokor-
'U Macedoniii se digla buna, Usta- forinti. Pobie$aoie s i
4100,000 nosti, poslusnosti,viernosti i - reda,Sto ie glavno, Jer zakon i
Sama do sada sluZi sre6a. U susje- lenam, s koiom se ie ve6 viend:
Parizu, To se 6esto do$adia, da nije za drugonneSo da bude red i pravica, Ni sudilo se niie dugo
dnoi staroii Srbij,i pozatvarali su srb-
ski trgovci du6ane,jer se boje. Kolo- litrca5iovako poklone svoi imetak i dugo po zakonu, nego po obidaiu,
vodje su macedonski Bugari, eini se, mostanu, pa onda i sami Istina je, vellka5i su se i onda sastaiali u sabor, pa bi tu
da ni,je uzalud ruski car bio poslao samosta,nci, Ali u ovome se odludili ovo i ono, - ali to je bilo i vriedilo samo za niih, pa
ovih dana svo6ia rodjaka, velikofa probudila madZarska krv, Pa i-e ni to nisu bili onakvi zakoni, kakvi su danas, Ikralj bi koii put
l<nezaNikolu u Bu{arsku, da s Buga- kako ono crifanin kaZe: dak dao napisati i proglasiti svoiu voliu i odredbu, ali to ie ve6inbm
rima proslavi njeku vojnidku slavu, a iOpet su pokradeni novci i
bila pogodbaili ugovor s velika5ima,ili lcakva povlastica,- ali
za pravo da vidi, Sto vriedi bugarska Pragu. Tek ie proSlo ni'ekoliko
vojska, Veliki ie knez posl,ie to{a didfia, Sto ie silne novce Pokr.ao
ovakvih zakona,kakvlh ima danas,- toga nije-bilo dugo i duSo,
bio u ime carevo i kod sultana, da Bedu Zidov Jelinek (na5li su $a u lstom naredbe i proglasi (patenti) bedkih cesara tamo od sto
se ne bi mislilo, da se je Sto sno- plje,nau Dunavu), a sad se evg-ia $odita natrag, - to fe ve6"vi5e slidno zakonlu,
valo protiv Turskoj, Bugarska vlada da ie r novdanoi' zadnrzi 9I, Vag,
javlja na sve strane, da nema t'-ika- pokradeno preko detiri miliiuna _ ?ltuS,nii zakoni - to ie nje5to posve drugon to ie, rhole
se reii, velika stvar. Prvo, Sto se danis vidi u svakom.z;akoflu,
kve bune, nego da je to sarno nje- ravnateli z:
na, Glavni ie tat bio ravnateri su paragrafi, Ima zakona, koji imadu preko tisuiu tih
kolriko haiduka i t, d. MoZda sve to Ae, na Zalost sve6enik i ka P
paragrafal
Eini zato, da Turci ne osiete, Bedke Drozd, koii ie osim to€a, Sto ie
i p,e5tanskernovine ne v,ieruiu, da bi sirotirnjske'novce, io5 i drugadi'ie ,,, , * Sto su to p_aragrafi? - To su, rekao bih hrvatski, pripisi,
Rus rpota,inoSto radio. - Srblji su Zno i nepo5tenoZivio, i to Punih r propisi. Svaka stvar ima posebni svoi propis, para[raf,
u Biogradu naravski biesni na Bu- deset fodinat' i.11,?olt"
.u sve pomieiano, ni spleteno, ne6!oba5 sve razluleno i
Aare, a krive i Tursku, Sto se ie dala Novl list u Osieku zvat 69 "::l: -postavljeno.
p,od svoi broi, pod .nb; pur.graf Jesi li Sto
Btrgarima u M acedrrniji tako r azmahati, liepo,,Narodna obrama", i,r"]Io
ili.koga udario,-ili opsorrao;ifsi st-o dulai, ili ti, tko Sto
l5-t^1q, ie
lfvala onima, koji su na'm poslali imena svoiih znanacal Molimo i dm'gegiiatel
llllYio,ili.ne das komu miia na njegovom n-- z&sve to ima drugi
Molimo onu gospodu, koia'dobivaiu na svoje ime po 10 i vide komada 'Domau' A
ipak iednom poku5aju, ne bi li se gdje{od na5la i ona loninta. ' ' |::fl. to su.s amo kazneni i gradianski zakonl A gdje su io5
*'
"gl ,,,ustavni" zakoni,,,,upravni,' zakoni i t, d,l
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu.
r\rr rma jo5 nje5to u zakonu, po dem zakon moi,e biti upravo
 ?n6 ,,f)C)M," Godina 3' Godi,na 3, ;,DCIM,"

strasan, To slovo v zakonu,-Odkad su podeli nastaiati oYaklri brata, ne,pozna piiutelia, ne priznaie bogata, ne pazi na siio:
"r"^{o,;,'iittii ie su dattas,od onda se moze r"ft^" nietr<ihsludaievih: paha: zakon_nepjta iesi li udenniti si nerllr, t. i. poina5 li zakon,
6;;';'.;;- u- zakonu, toga nema na svietu! A u zakonu su riedi,,. ili ne pozna-li zakonu,se ne smiie dodati, zakonu se ne ;ii;
svaka rled, svalcoslovo i slovce! I to ne vriedi" uzeti; ito zakon kaZe, kako zakon glasi, lako mora bitil Takola
"ti"ai gl3ve, Zivota!: jednoj.strani,,A na druSoi tge"! one tulbe; da se zakon j;i
;;;; .;;ko, nego vriedi tako, da te to mole staiati
""fr?",-i" 'pale
i;A;i;;F"; slovo!Nematu: E,pa to niiebas.tak:,t-o:g ne "
da se zakon kr37, ,,Sazi" itd, ";
;;;;;;;il
'["-r^ii" b"s tako, - Ne, Zals'onkaip- i dosta! Do$odi se, Bit 9e najbolj.,-luse i ova stvar, p_abila jo6 teia, nego Sto
bal strasnokaae,kad po$l".d"sl? olog3, proti.komu -
ies!, da se_prosudimirno i razborito-Istina i'e, EovlekunZ bofi
iZzi, - ali ti ni5ta ne pomaae,ddkad su takvi zakoni, od onda ioliko zlo__ikrivica e.d onp€?, tko se ne drZi i ne proSlasuie
;;; svoi prilici nastaiaried: ,,Nekabude pravica' pa propao svetcem,_ Kad te okradu tati, ili iztuku i opliene lupeZi, -hoZ6$
'r"i[il';
ilg"dt senaimekoii put,.dasudyo'1 P33+2"u osu' retiz ,,Okrali me tati, izlemali me i opllenili lupeZi, - hvala
Bogu, Sto nema ve6e nesre(,e|"Ali kad si uvieren, da ti krivo
-
-*uiu", AU - ,,rukonui pravdi mora se udovoljiti"' 6ini onaj, tko je postavlien, da duva pravo i zakonni tko inadi
Orro se dogadiadosia 6esto,a osobitoonda, lad takav vazda-proSlasuj e, d? ie qa\on svetstvo i da trali pravicu, i t, d,,,
zrLaoza zakon,- niie ni znao,,da - gqda to mnogo jade boli, pade to
,o*J'"f.ri"""fi iii. !e boli, nego to mnogoga
"l
udinio ,r|"Sto, Sto se ne smiie,-Pa ipak i: p.o zakons kriv, Eovjeka znade ruzestiti do biesnole, da izgubi. rizbor, Tak"o ie
---Aii z akona - to ni j e nik ak vo o-pravdanj e, nikakv a r.7V7l
iJii"ii -samomogu protuma_ditl.i razumieti stra5ne bune (revolucije)l u
sve, pad,eov9,.iio 6u vam_sadare6i, to kojima je sviet biesnio kaobez razbora,A velike su bune g6tovir
t" ioS
ios uisu+iriir" ti" p."il+l drzatiJ
"ii" Danas,To-?":,19. t
. i l; zaro,sto njlsto :+1,::l
svagda.nastaiale_poslie silnih bezakonla i pr otuzakonitosii,
L";"1T";;Tl-ir"J"'ileifiqt ;i udinio1 Ali, kako rekoh, bolje ie, d,ase stvar piosudi mirno i razbo,.
la ie to dobroi prar
rito. A kad prosudimo mirno i razborito, bnda iemo imati i od:
ilJ: ;l;;;1": iut o tTje dusagovorila, govor na ono pitanie: eiia je volia u zakonu?
tdl";J'i;li-;i 7 ali dusa
;;;,'d.L ,^kon"to€?ne dopusta'
i;l;-;;iil
'"ro?LS
f(, g(Jvu.lrrcl e;;e"dtt'li"l si p-oiakonu,
srLtEewrre' rl'ss "' l.--T'l1l,'"F"L}:*:^ . ..9"i. se_ried,da je-.uzakonu volja naroda, - To niie istina
za du5u ir,gifitii glarru.I '1esamo da ti dysa kay',e,r f€dje,
pa
F ondie,.gdie narod svoie zastupnike Saile u ;b;;
il:;;;iilt"ip.a" i.sudacpri
s-emoZefo$o$i.tit.da,ti da daiu zakone, Istina ie naprotiv ovo: zakoni su bili i bit 6i
-
pa ipll5. 6es bttr oltlol."t:, sva€da volia samo jednoga dlela naroda, Ako ie tako. onda niie
da si zbilia dobro htio,
-- -k;i -
eo"i"t ondpomisli- a ima to$a i vi5e- ot !"212
pomisliti, da ovai iedan dio liudi dobro'drzi pred odima,
tao.daje zakont ovo bi za nas moslo biti dobro, a oiro bi za nas
," *oi, A-eiir _i" to. volja i tko to tiko ho6e,da
"".rr"
"pii.ii' bez smilovania? moSlobili zlo,Tg_ig tako nararrrii, au to frti ti"al;k"j
;;k"" drli-tako tako radili: gio""-Ll
l:,qi liddskal" ""ra" t"k"u, bi ild; ;";i6, ik;
Drbio na takvomemiestute mogaourediti liude i stvari olcosebb
13,""9T" mi5lieniu,_a ne bi uredio! Zato s" u *nogom zakonu
vrto dobro-vidi za kofa ie, i proti komu ie naperei: dobro se
pr,, da ie svaki par-agrafkaznenoSazakonanaperenproti
ijL1";tupeZu,
;:.:,1 varalici i t. d,, a u za5tituonih, koiima jL do svoieg
tmetka,poStenja,dasti i t, d, - To ie iednonStb treba znati,' -
clSu$o-ieovo: Tko ima u ruci vlast i vladu, tai ima u
,,,^, I zakon,
;:i]^t - Ne znadi to, da vlada ili oblasti, ,,kr5ei,i!i' ,,gaze,,
::1o1' ne; toga i ne treba, Dosta ie, d,avlada i oblastirade
5i^1utoq.1 onaho, kako se njima Einl,,d.azakon- kate.To znal|t
,'j1oP i oblasti tumade zakon,one sameodrediuiu,kako se zakon
i oblasti, razumieti.
Kako to moZebiti? Pro$lasujese, Sovori-se,prodide se' l1::S"
svitl(u Zato se i mora u dana5niii iakonih paziti na
ried, na svako slovo u zakonu,Ali'vi znate,da se tiudi
se: zakon ie svet, zakon ie-svetitvo, ivetiniai zakon ne
 Godi,na 3.
Godina 3. ';DOM,r' 309
ni u odevidnoistvari ne mogukoii put sloZiti.I tu ie baSko
onim tuibam- da se vlada i oblasti ne drZe zakona- ier v lalju pomo6,podpo-ru! I hrvatske naSenovine dona5aiu taj glas
i oblasti razumliu i tumade zakon ovako, a oni drugi onako, i nekai,u niSta, _-_kao.da;e to samo po sebi razumiie,
Idemo dalie.Hrvati u Istri Zivu u svom domunpli,eaiu porez
lika ie samo u tom - i to velika razllka _- Sto vlada i da6.e,a sami si.
a..sami.
t1e da6.e, si moraiu
moraiu uzdrlavati
uzdrlavati svo[e
svoie Skole: ii svih
: iz svih
moZe onako udiniti, kako ona zakon razumiie, To joi se i druye
jer dru€adiie ne bi to bila vlada ni oblast,
zeuxl\a saue,lm_
irr.ratikih rym{psalje-im
-Ali
hfvatsKln se
se novdi6_po
novclc Po novdi6n
nOvClC, kruna pO
KfUna po kruna,
kruna.
dopustiti,
- haide de: Oni _irnadubarem po koiu hrvatsku Skolu na ze-
Eto, sad se malo razumiemo, U zakonu je volja samo i
noga diela naroda, Hodemo li pak, da u zakonu bude volja maliski tro5ak,_aako imadu dim, mogu otvoriti i hrvatsku Skolu,
ve-ega diela naroda, t, i. da 4ako4i budu po volii Sto vedr ^ neka se do biesa njihovim novcem diZu taliianske Skole!
oa
Ali po_€ledaimo u Ugars!"u:do trista tisuia rodjenih i pravih
dielu- naroda, - to ne mote biti drugadiie, nego talco, da ne samoda nemaiu niiedne hrvatske Skolena
Hrvata u Ugarskoi
vi5e naroda stane pitati za' te stvari, pazlti na sve to, uputiti
obiinski tro5aknne samo da ne mogu ni pojedinci na svoj tro5ah
u sve to i onda svoiim putem lraZiti,, da i na5a volia dodie otvoriti hrvatske Skole,nego oni nemaju nijedne hrvatske knii{e
zakon, To je dug put, ali tko poZ|v| doliviet 6,ei to, u Skoii,padenemaiu svuda ni hrvatskoga katekizma! Za istarsfe
u Istri i u - Ugarskoj.
Hrvatiu Americi, Ilrvate molemo barem sabirati krune i novdiie, a za Hrvate u
Ugarskoj ne mole se ni to, ier bi bilo uzalud,
Bit 6,eza koii dan miesec dananSto su Hrvati u Americi Ovo troie: Ameriku, IstruUgarsku,- to sam hotimice met-
Zali skupStinu svoie ,,Hrvatslcenarodne zaiednice", i to u nuo iedno uz dru{o, da se vidinzlika. A ta ie razlika takva, da
Alleghenyiu, u istodnom dielu sieverne Amerilce, moZe posluZiti za nauk,
Na tu skup5tinu doSlo ie do 200 Hrvata iz raznih Pogledamoli io5 jedanput ameridke Hrvate, moramo opaziti
Amerilce,a sve su to bili poslanicihrvatskih druStavau A osobito dvie stvari.
te po tom nisu doSli samo u svoie ime, nego i u ime svoiih Prva ie stvar ova: Hrvati tr Americi nisu samo iz banske
gova, A ciela Hrv, nar. zaiedni,caimado detrnaest tisu6a Flr_vatske-, nego i iz dru{ih hrvatshih krajevat iz cielo{a primoria
ili dlanova, dolie do Kotora, pa sa otokA, t, j, iz Daljmaciie i IstrL, Pa Euite,
Kad doviek Eita,koliko se eto Hrvata sloZilo u iedno dr 3to su udinili: Nisu oni odludili, da (,e poslati pomo6 rodoliubom
kako se dogovarciu i staraju za dobro svojih drugova, da u Istri, ili u Dalmaciii (ier i tamo imi Hrvaia, koii se bore za
drugima pomognu u nevolii i nesreii, pa kad promisli, da su pravo i slobodu),- nego 6e oni poslati pomo6 rodoliubima u
ve6inom ne5kolani liudi, radnici i lelac| a onda vidi, kako --.banskoi Hrvatskoj, Sto to znamenuie? To znamenuje, enuje, da i ovi
sami staraiu za svoie hrvatslce crlcve i Skole, pa napokon ne toboZeneuki radnici'i tei,aci vide, osieeaiui znadu, aiiL banska
boravliaju ni staroga svo$a doma, hrvatske domovine, ne$g Hrvatslcamatica, daieona srce hivatskola naroda: ako otta pro-
kidaju sebi od usta i'slaZu novdanu glavnicu za pomo6 onim Pane,- sve je hrvatsko propalo!
doljubima, hoii se u domovini bore za pravo i slobodu, - o Druga je stvar ovo: Jedne madZaronskenovine piSu, da su
dovieku d,olazena pamet svakakve misli. ameridki Hrvati odludili ,ndudnu"odluku, kad su skupili za sada
Prosudite: Ameridki radnici i telaci, lcoii Zivu raztepeni $iavnicu od 500 dolara (preko 2000 K) kao pomo6 roholiubor,n- u
velikoi Americi: ovdje 50nu drugom gradu 100, u *edem 2 oomovini. To ie madi,aronskim novinama ,,dudno", Nisu rekle,
i t, d,, koji se hrane samo svoiim Zulievima nemaiuti kute za5toie to ,,dudno",-
ier nebini znalere6i, kad to niie ,,dudno",
ku6i5ta,- ovi liudi Satiupomoi u stari svoi dom, €die ima ' nego posve naravslci,Ali kad madlaroni, jer su neiskreni i ier se
lika56, koji imadu na tisuie julara zemljilta; Sdje ima bo€? oole priznati istinu, kad ba5 ho6e imati ,,dudo",gdie duda nema,
biskupa,kanonika,lupnika,advohatA,vlastelentr$ovaca,posie - neka se dadu navesti pravi put
na barem po tom ,,dudu",neka
nikd, koii su svi na okupu, svi u svom i na svom: ovima 5t 1* to ,,dudo" otvori odi, Sto narod sudi o midZarskoi politici, -
huliave tuke iz Amerike pomo6! Biegunci iz domovine,,koii Snai narod, koieSane n,bune"nikakvi vikadi, koiega-nevode ni-
goli i bosi, da tako redem, utekli iz doma pred svakim zlom i n latvj advokati, nego iz njeSagovori uspomena na sve ono zlo i
voljom, - ovi evo Saliubogatim na5im velika5em biskupom, k qevoli€,
Sto ie dolivio u domovini, govori iznieSa liubav zastari
nonilrom, advokatom,'trgovcem, posjednilcomi t, d, i t, d., ovi i qorn i
za svoje mile u tom domu, gbvori iz niega Zelj;a,da bude
 Godina 3, 1,DOM"' 311
31.0 ;,D0M," God,ima 3,

bolie. A bilo bi bolje onako, kako to Zele oni rodoljubi, kojima Kad tako strada Livina od to$a alkohola, strada i doviek,
ameridki Hrvati Salju pomo6, Jest, tako sudi narod, kad utede na F'no dledaite Franceze u .LIZitu (u Africi): llediu trista tisu6a
"rri^nZ.r^ima toliko ludiaka, koliko i medju Eetiri miliiuna Arapa,
slobodniii zrak, kad malo odahne! Tako sudi tristo tisu6a odra-
slih, zrelih Hrvata u AmericT, - a svi madZaronski zastupnici u i-f . tar^ierno deset puta vise, - ier Francezl piiu Zestoka pi6a,
banskoi Hrvatskoi nisu dobili glasova kod izbora ni deseti dio ^'Arapi ne piju. A uPafizu se ie-opazilo ovozSto se vi5e tro5i
toga! Pa ipak mi ne velimo, daie to dudo,Stosu ti zastupniciiza- Z""i"iit, pie-a,.to s9 "-fe liudi ubiia, Ali .le strada od Zestokih
piie, ne$o i nie$ova dieca, unuci i praunuci.
brini, , . Ni to niie dudo, Sto su svi ameridki Hrvati proti ma- 'iiu.u5u*o onai, koji
.,ie"
piianici slaba su i sklona na zlo i opadinu; unuci su pi-
di,aronima, Nije dudo, ier onikalu ba5 onako, kaho misle,
Jednako nam moZe posluZiti za nauk i razlika mediu istar- luii". i biesni liudi; praunuci su snuZdeni liudi, a skloni na ubi-
skim i ugarslcim Hrvatima, U Ugarskoj ima viSe Hrvatd nego u iii;.; prapraunuci
'na'sre6,u su glupaci i ktiliavcr bez diece, -i tako se
Istri, a i bo$atiii su, pa ipak duite i dudite se, kako se dude i one to Piiansko Pleme zatte,
madZaronske novine: Istarski Hrvati i Slovenci imadu u zemali- A niie istina, da Zestoko pi6e-,,iali" dovjelca,.{!i le istina,
skom saboru do deset zastupnika, pade imadu zastupnika i u beE- d,a ,,grije?'dovjeka, niti_je is!ina_,d1 €a ,,razveseli", Istina je, u
kom saboru,koii tamo iznaSajukrivice, Sto6ine Hrvatom, pa tako orvi mih ie doviek malo Livlii, kad nie5to $ucne, - ali za das
cieli sviet barem znade,da imade Hrvatd i u Istri i da hode svoie ie ioS slabiii i tromiji, ne$o Sto bi bio, da niie ni5ta pio, -
pravo, A trista tisuda ugarskih Hrvatd nema niiednoga zastupnika Tako je i ono,da Zestolco.pi6etoboZe-,,$tiie"dovieka, Jest,ie-
u ugarskom saboru: mjesto niih govore u saboru MadZari, BoE stoko pi6e u€riie krv i potiera iu pod kolu; ali za das se krv
zna, Sto bi rekle one madZaronskenovine: je li i, to ,,dudno"? pod koZom ohladi, pa ie dovieku io5 hladniie, neSo Sto mu ie
A upitate li: Kako to, da se Hrvati u Istri midu i borei a priie bilo, To dokazuiu i mno$i putnici, koii su putovali ,po sie-
zaone u Ugarskoi iedva se i znade?,- i na to bih vam znaa ,r"itrim studenim kraievima; oni kalu, da su tamo mo$li prsd
odgovoriti, Ali bi za to trebalo malo vi5e prostora. Za danas varu zimom obastati samo iako, sto nisu nimalo pili Zestokih pi6a, To
moSu reii samo to, da ni to niie nikalcvo dudo, A kad bi i bild d,okazuiui udenjaci, - A ni to niie istina' dl bi Zestoko piie
iudo, znate onu: Svako dudo za fui dana . . , Dodi 6,ei u Ugarskoi razveselilodovieka,Kad dovieh podne piti, istina ie, malo ie ve-
do onoga,do degaie doilo u Istri, - to ie stalno,kao r seliii, ali to ie samo zato, Sto sve po malo $ubi pamel' a razum
u molitvi, Jedino,Stoie u Ugarskoibolie, to ie, da 6,estvar Subi po malo svoiu snagu,
biti mnogo bri,e gotova, jer Madiar nije ni iz daleka par Ni S.r" orro vide liudi ve6 odavna, pa se i poiedinci i vlade
i Taliianu,to je iedno;a drugo:ni duSojahatiniie ba-Slako, oso- staraju, da se tr"tt"iu. od pi6a Sto vi5e umanji i utloni,. p? j
bito na zdravu i ialcu koniu, zbilia lde tai posao za rukom, U Norvelkoi n, pr,' gdig s.eie io;
pred 50 godinl trosilo na glavu osam litara disto$-aalkohola od
(svejedanbies!).
Krcmaili bircaus tOO stupinia, 'se danas se tr65i na glavu samo poldrug litra. I u
Niemadtoi priie trideset godina tro5ilo io5 jedan put vi5e'
Ve6 smo se iedanput du$o razgovarali o pi6u i piianstvu, ne$o 5to se danas tro5i, A i u Ruskoi se manje piie za tretinu,
da se bolie razumiemo, ne 6e biti na Stetu, ako io5 koiu s' kao i u druSim zemliama na sjevera, -
rnenemo,
Ovako ie pise danas po novinah i u knii$ah, i to na stotinu
Podeti 6emo najprvo onako, kako se danas pi5e o toi stvr nadina. dotovo bez prestanka,
Jedan centigram, t, i, toliko, koliko bi ve6a muha na krili BoZ"esaduvai, aa ti tko i jedan das posumniao, ieli Zestoko
odniela, - iedan dahle taj centigram najiade vinove i,ganice (' pi6e Stetno, ili niie! Ali i tu treba pazi{i na onu: Treba dobro
kiie), ako se u5trcnepod koZu vedemupsu, odmah 6e pas crkr razlikovati.
krepati, oteSnuti pete! Eto, kakav ie to otrov, taj ,,alkoho!',
ga ima u svJkomlestokom pi6u! - Drugi ie primier ovaizJed A evo, Sto mene ljuti, kad ditam talcve stvari: Udeniaci, koii
o tom piSu,uviek i uviek govore o niekakvom ,,iistom" alkoholu,
udenjakpomie5aoie pdelamau med Zestokapi6,a,pa evo, 5to koji mied i sto gradi (stupinieva),pa onda o niekakvoi ,,esenciji"'
vidio: Zakratko vrieme pdele nisu vi5e htiele raditi, mediu nj A koii bies piie alkohol od 100 {radi? - Tko ho6e previ5e doka-
nestade reda, nego se sve u jedan mah baci5e na ono meda, zati, taj ne doLaruje niSta,
su ioS imale.
 3r2 ,,DOM'" Godina 3, Godina 3, ,,DOM," 313

A onda se ne mogu preduditi ovomu: Udeni ovi protivnici viernim svako Zestoko pi(,e, i to tako, da ga ne bi smjeli ba5 ni
Zestokih pi6a Strcaju tai alkohol od 100 gradi Zivotiniama pod ^u'rsitl,! tako. mislio ie tai priiateli
okusiti,l Samo tako, priiatelj i uditelj
uditeli svoga
svoda naroda,
naroda.
koilu, ravno u krv, - i onda, kad ZivinEecrkne, kaZw Aha, gle- Iroglo bi se utamaniti to mrsko azljatsko lokanie, - d,,bircaltz'i
daite,,kako ie crklo od toga otrova! - Kako biesa ne (,e crknuti! ip"t blaZena niemadka ried, Niemci nisu piianl,ce,to se mora
;i'orrznati,
eoviek moZe mirne du5e popiti litar hladne vode; a dai ti do- AIi oni idu za dobitkom po svietunpa su bili valida prvi
vieku izlii litar hladne vode za ledia, pa ia kriv, ako ga ne spo- Lbittusi" ili krdmari u na5oi zemlii, i to najprvo u gradovih, a
outt" kihavica! A kamo li da mu izliiel litar hladne vode nje- ooslie
' njihovi Zidovi Po selih,
Lu*o podkolu, recimo na ledjima!Bome (,e{a uhvatiti groznica! Bil" kako mu_drago, danas je hrdma ili birtija sve iedan
Pa ipatrrie to samo vodana ne spiritus od 100 stupanja,Ili bies, stvar nepotrebna, pade Stetna.Ja vam to ne 6u na'drgo
prosudite ovo: MnoSi ljudi jedu rado papreno jelo; Pa Sto biste razla{ati, jer vi to i sami znate. Samo vam kaZem, da bi bilo
\,i rekli, kad bi tko bilo samo trunak paprilce sasuo komu u oko, dobro i potrebno, kad bi se po mogu6nostisve krdme i svi bir-
- onda dokazivaot A.ha, gledai, Sto radi ta paprika!
pa cauzi, zatvorili', i to Po zakonu'
Drugo ie leludac, a drugo ostalo tielo, To bi barem morali Ovo mi je palo na pamet, kad sam ovih dana ditao, da se
znati udeniaci! takav zakon proti krdmama i,bircauzima snuie u bedkom saboru.
Trc6a ie pogrie5ka u tom boiu protiv Zestokih pi6a to, Sto U tom zakonubit ie odredjeno,koliko u kojem miestu smiie biti
se neprestanogovori o Z{anom pi6u o Sliivovici, ,,koniaku", ,,li- kr(ama, pa onda kakvi liudi mogu biti krdmari. Ali Slavno 6e
trrvoru" i t, d, Toga biesa dosta je popiti dvie tri da5ice,pa ti biti u tom zakonu, prvo ton Sto te krdme ne smiiu biti na ta-
se vei muti, Ali druSo je naravsko vino, No opet niie zamiere, kovu miestu,gdje su narodu ba5 na udaru, n,pr, pred tvornicom,
5to se naivi5e vide na Spiritus, ier radnidki sviet i ne plie dru$o; pred sudom,pred obiinom i t, d, (A koliko danas ima krdama,
nego koiekakav priredjeni Spiritusnp& otuda i tolika vika, koje su ba3 pred ob6inom,ili pred kotarskim uredom!) Dru$o 6e
Mi smo se o tom ve6, raz{ovarali, kako se po svietu slaZu biti dobro to, Sto ie krdmar morati, da zatvon krdmu u blagdane,
ditava drultvaproti pijanstvu, proti alkoholizmu, Onda sam vatn pa i u one dane, kad se radnicinra izplaf,uie zaslulba, Ei, alco se
rekao na dugo, Sto sada kaZemu lcratko: Niie istina, da je piianr , to dogodi, alai ie mnoga sirofa Zena blagoslivliati das, kad ie
stvo zlu krivo, nego je svako drugo zlo krivo, Sto liudi pliu bez izdan takav pametni zakonl,
miere i 5to se trufu Spirom, Uklonite drugo zlo, pa 6e se sviet _ BoS zna samo,ho6e li se i u banskoi Hrvatskoj Stogodura-
rnanje trovati Spirom,To rekoh i kod toga ostaiem. diti u toi stvari! Ni5ta zato, rrko bi se koii Simun ili Salamon
rnorao latiti drugoga postral, ,.,
Jedno iedino, Sto bi se moglo lako ukloniti, - a Sto vrlo po_-,
maile pravomu pijanstvu, da piostite lokanju, - to su krdme ili
bftcauzi.
To ie iedno i druSo prokleta i stvar i ried, - mi barem Malirazgovori.
Hrvati nismo tofia izmislili, pa mi niti nemamo svoie hrvatske ,
riedi,za takvu prokletu ku6u: obadve su ove riedi tudie (Sto se Sto Zen,e nisu lfudi, sve cidi i pi5ti:
danas kal,e ,,gostiona",to niie narodna ried, tu su Sospodaiz'
Zivot. ,,Pa Sto, zar lema nriie dovjek?|," -
Liudi iiene, Gospoda kaZu, oso- ,,Oho! Tko ie pak to duo, da ie i,era
mislila,) ..._
nl;e - dovjek! Zeia ima svo6ia touieha,
Dlto oaL ,l
Pak -gospodske
l*::;;,:"'iT ;"J':-:"
dno*^J^t-^ :^,- - r- -
Zene, da o"L
,,Krdma" ili ,,kardmv" - kako Rus kaZe - to ie tatarska rieE, : _ klifrJi'
- -vvEriu, .r
osoDlfo qa nlle lleDo pa Sto bi joi doviek, kad bi sama
Tatari su iu donesli k Rusimana odonuda ie doSlak nama (i to |i tl"uo
:
-redeno,
vvsuv, kad SC
n4(l se t{,azg
kaZe' t2lLiidt
UUa bila 6ovjek! Sto onda govorite: moi
ie valjda jedino zlo, koje je k nama doSlo preko Rusa), Tatati, .-- t+
i..191.9.
oii; ,,Paq zar mi
LQr nismo touieh?" - ,,To lude i Sovore, Ka-
Zene IIISIIIU
Lrtr Zvll9
lrao i drugi divlii azijati (Huni, Mongoli, Madlaril bili su stra5ne E
llfrrlii.?r'
e;;;:, :- I'o se zna, da niste! kav ,,m,ojdovjek!" Neka kaZez ,,moj
pijanice: Ibkall su do mrtvila, MadZari i dan dana5nii znadu piti ;:''*5 t't*:'
t doviek - to su ltudi e mui!"
s pravim biesom, tako da ie njihov ,,narodni obi,taj", koiega se ::il=ir:":"T1.-.,,to,i-'-, r,1
- to su Zenel, Sto 6u iNu, tako, sad se razumijema,
tH^;".,. ur.o .J govori.Nikad se l',lluZ ima ienu, Zena ima rnrla, a
drle i niihova gospoda(aristokrati): da izpiv5i da6utresnu niom '
5"lu:qiH; ;: fruH:
!ii"l ol""uilui:
iiri="ieliil,itT"J,: fedno je i drugo touieh, oboie su
o zemliu, da se razletl, u komade! A i drugi aziiati piju mrsko,
talco da ie Muhamed morao pod smrtni grieh zabianill svoiim
t"11: "
Zenskoigl"ri. T Jila Ijudi. A Sto se 'na5 narod u Sdie-
ios liuea, koiem'kraiu malo zabunio, pa kale
 314 ,,DOM," Godrna
Godina 3' ,,DOM,,, 315
samo muzu, da je 6ovjek, - to sad poda,ne kaLu ,,ierre", ne$o
pustimo na stranu, pa 6u vam kazati toga kaZu ,,krasni
,,hrasni spol",
spol", osobito.
osot vfa5f svoju "1 "2.|rali.,Prije. 18 gc- govori, da ne 6e potvrd,iti pravila
njeSto drugo. su u druZtvu i veselju. A kad se Aina P ,,Duntevsuna nametom po- I,K?l.. mladeli", jer ne virui",'d"'bj
Dopade mi u ruke niekakva knji- zdravice, ne smije nikako biti i rnrkla Mukiievu vladu, hoia je ;21ir-
li_ cili drustvu,
!i'oprsano, stoje ir-'fr#
Aa, pa ditam; ,,Ona ie ortak i savjet- zdravice ,,krasnomu spolu". Vi. l"la hrvacki iezik iz Skula. Zasno- uma
nik vra1j| pomaZemu u niefovu vra- hodate oko gospodskih stolova, . iala je MamuZi_levuvladu, na delo je Tako je u Subatici.
Zjem poslu". Gledam bolie i vidim, da znate, stavila Lazu Mamuiila, koii Strepe6
od klevele ,,panslavizma" ni prstom ,, , Y^6i\.ie disto hrvacko selo pod
to pi5e za - ienu. Oh, sirote Zenel l(aladom {tu stoji katolidki
Ortak i savietnik vraliil Pomaie Dom i rod. malim nije smio bunievadki iezik u au. nrvacke--pridike
iedva ""afi.f.'"rj
.ima ..r"k"
vragu u nieSovu poslul - Gledem svoia firrava povratiti, cervrte. nedilie, a pod misom hrvacki
jo6 bolje i vidim - ipak, ripak -- Nevolie Hrvata u Ugarskoi. Narod je izmrzo i na nieg kao tako plvaiu., ako_ie pladena misa,
y_aikada sianuju Hrvati po i, A
da to govori samo za opaku Zenu,
Ugarskoj. Za turskih vremena na izdajicu nadelnika, te je osim va- u sku_Iamahrvacki ni5ta nema,
roske kuie o sebi podo traZiti svoja
I zamislim se malo. ,,Pa neka ie, oomnoZali, a danas ih ima Molio 'fe
qrava, IYIOIIO kod SKUlske
le KOC Skulske stollce,
sto'lice, , {"d. su u Baji ,iztisli iz. Skula
mislim, i opaka lena, za5to bi ba5 hrvacki jezik, narod se uzbunio, obra-
300,000du5a. Zov,a se Hrvati,
samo iena bila ortak vra?ji i po- Lod upravnog odbora, a napokon i tio le na Kaladu (t. i. na nadbiJhupJ.
rrate, bunievciri Sokci.Glavniia
mo6nica njegova?! Zar niie iednako kod same rninisterije, - Tri apelate n-a Pe5tu, tuZio se i samome frjiu.
su jim: Subatica, Sombor, Baia.,
i iedna molbenica sa 1200 potpisa
ortak vratrii,_i pomo6nik niegov -da i had, B '4im, Baimok, Ka6mar,' 1li 1ru sve niie pomoglo, R"L"S"-ii;
opalri mui,? Gdie je taj razlog, bi noStor, Santov, Bereg, E. Stivan i ie oti5la u Bud_impe5tu,da traZi pravo da Bajci znadu magjarski, pa iim niie
iena na koncu koinca ipak morala potarmanima Hrvatima i virnim era- od qo_tribe materinski iezik.
'SamaSubatica raiuna oko gianima. Ali ministar obuk,e Vtige
biti gora od muZa? Po Eem ie opa- Hrvata svisnih; drZavni fi5kal Vratimo se u Subaticu,
dina muZevlia bolia od 2eniie? odgovori pod br. 60211/897,da ove K."4
Sedinu reEe, da iih ima do prizive, tj. j. tu molbenicu, niie mofo ^ . ie. plebaniia sv. Tere zij.e u
0padina, pa - bolia! A ipak na to u Subatici, Subatic,i bila izpraZnje,na, sloZifi se
izlazi, kad ie samo opaka iena ortak uzeli u obzir, niti ie pustio hrvacki
Ve6inom su u dobrom ,,nemzeti kasino" (maSiarska nar,odna
-,,Eazdak6r,'
vraZiil iezik u Skule. ditaonica),,,n6pkiir,"
zemljoradnjom se zabavliafit, ,' NaSa mladei, u Subatici se sa- va-
Ali ne misle ovako svi ljudi, t, j. Kao blage 6udi miran n ro5ka kula, zemaljski poslanici i sve
par4on (kako se ono kai,e), - ne stala u jedno kolo, da mieguje hr- sitle nape5e, da ne bi kinfidat hrvac-
vazda ie viran bio domovini, u vacku..svirku i pismu. pa'di ne bi
misle tako svi muZkarci. Velik dic stanuje; Magjaru je bio na ko$a naroda Paio KulundZi6 bio iza-
DrIo mkake smetnie, sastade se pra_
muZkoga svieta posvema je zado- drugiumiruiuratu, vtlno i svoj pravilnik ponudi varo5Lcy
pray zV rparoka, I uspjeli -pomo6su, ,jer iim
voljan i,enamai drugi manrii dio ne rado primio priiatelistvo upravi, da ga podastie visokoi vladi ie i ministar do5o u s otim,
smije pade pred Zenom ni pisnnrti, a dok su mu ovi bili od potribe. Sto ie na svoi nadi,n radio u Kaladi
r_adi.odobrenia. Varo5ka uprava po_
tek naimanji drio rogobori proti Zeni, (t. i. kod
su bunjevci kadgod svoje vrati, pravila, uviravaju6 rnladeZ,'da ladbiskupa), da postupa
- pa ni to niie svagda ba5 on:rko vacki se govorilo u op5tinskim y o-ygm sludaiu na korist protr:-
ona kao ,smateuri,, t,
od srca, nego su to sve niekakvi ma i kod suda i t, d. '.t""ii-
i, onako' od kandidata.
gundravci, nf'e,kakvi dudaci i zasu- A kad su Ma{jar,i iz :gt",.1olje, u nevinoi -o!i Pa ih i" bio grih Faje Kulun-
sviratii pivati i bez pravila. ,
kanci, koii ne mogu o Zeni niita iim vi5e od potribe nidi se umiri i pripravi ."'ru j"J"uMladil drZi6a? Ili_je bio nesposobanza pa-
roka?- -_Bio ie on iposobniii nego
redi, ako zlo ne kaZu, Bilo ih ie ve6
u staro vrieme, koii su ciele kniige
da oni ve6 sad mogu utapljat n
Il_"F .u igrankom.Kad su ;;; ;;;J:
-.;;,"
protukand,idat, i nepretelji su sami
giarske narode u magiarsku Lrl mradenadkoveselje priiavili
pisali proti Zenama,a ima ih i danas. su protirali hrvacki jezik iz riailr_ iavno pripoznali to, ali Paio ' Ku-
Ali sve su to niekakvi zafrhnienci, ".vu,_ovo.jimzabraniiabavu, zalo,_ lund1i,6 je pridlago hrvacki jezik i
ureda, iz suda, .^*url pravila potvrgienih.
kojima ni5ta na svietu nije pravo, A Da vidimo naipfija, kako i'.', ." Mla_ hrvacku k'niiEu u subatidke Skule: a
:i: obrati na ministia i zai5te
ho6emo li baS pravo,
-pravi nisu to ni oso- to je_dosta, da ne bude parol<.
biti iunaci, ni ljudi; ie, dast Subatica ie ogromnom
odredbir"d.iJl,", ;;:
li"11i"_o'gli Dogodilo se u Subatrici, da se ie
t po5tenie Zeni, - ali ipak voditi boj hrvackog naroda Srad, i u rav!ajudi uditeli Matiia I5panovii pri-
sa Zenarna,osobito iezikorn (ili perom,
to ie sveiedno)- to niie ba5 liudski
posao, I kad bi doviek izlraiivao
izlralivao za
svako-ga poiedinoga ovakvoga ,,iu-
naka", lako bi 'na5ao, da je jedanput
medju ienama ili od Ze,nepostradao,
ili da se niekako boii Zene.'
sudu nema iedno! sudca, kc
destito hrvacki govorio. Toliki
narod se tuma6em sluZil - [J
tridkoj varoSkoj skup5tini se ne
hrvacki fovoriti, samo da s,e
nadinieni rnagiarslci znalai
okaljao,
m*ttlffmffi
H:jl
i"
3di*'ffi; ":i;"?'1:T'"ft1'11
le.nazvanot-ovesel'ie).
ili
i*ll,'-
- Kad
I
mrnuo' mladeZ svoia pravila I
I
ia 2 Eodine hrvacki vindlo u crkvi;
i on_ie b,io protiran iz uprav,iteljstv:r!
,Laido Budanovi6, svedeni'k'duha
Kristova, radio ie vi5e nego ma koii
sve6enik u Subatici' ati posto ga ie
narod cinio i ljubio, - ier je on hr-
vacki rado 6iovorio, io5 i knjige piso
JoS se moZe srpomentrti,da Sos- Bedan narod vapiie za pta
l^;;fi,Hifi ir'ff"ti"rrioiffio
Ti-| hrvacki za narod, zato {a ie uprava
crkvena slclonila iz Subatice,
 316
Godina Godina 3' ,,DOM," 3r7
U Subatici u druStvu se veselila
mi5ovita druZina.,Pivalo se tu do lri l?:l',L.,: lagjarske zakone,a\ li1 iedni puk Pade na naimie grane.
volje rnaSjarski, nimadki, talijanski,
I jezlk svoj: zato
6iei"; trebalo bi da duvalu puk od
Politika.
TeZko je, Sto patimo, ,,Kol,iko car ina pla6e?', _ zna_
ciganski. Iza mnogiih razlieifih pisama , .. za naS narod, koii
ali iropasti, one 6ia naivi5e metu; pak
6e iedna EioSiagospojicapivati jednu krajevih foltmo., se u o ilialo bi da u njihove Urede Sto du pitati ljudi, a dru{i,im ," .-ij"lJ",
s dana car toboZe_ngmapla6e, nego iL'sve
hrvacku pismu, a sudionici veselia, se istom odelidit"u a"rr'r"J",*orl '.i {ite" "uuituie Visoki Zemaljski Od- nlegoJo,,
pa koliko treba, toliilro uzme.
sto n_lsu bili bunjevci, pobunu ." u put"ia*". i ior iz Zadra _i potanko sve raz6ileda.
Sjari te se kruto piiuuriti o JoS da Vam kaiem, Ovih _ l)oista je njegda bilo tako: Sto
proti hrvackoj pismi i druStvo se ra- iadnih
,er kad svc
ler n4u sve naroqnostl
narodnosti odviiaiuodv u toi nevolii i potrebi zagusi i9 kralj ili cesar dobio od svoiih oo_
zigje. sebe,..ondaistom iedan dodina
danika, to ie bjlo niegovo;
Na Pali6u (kupatilo krai Suba_ po_niih - das iadan puk proidrliivi trgovac - ka-
triba da ""zg,ida]
s€ ooha matnik. On ove jeseni za cienu, po toga "lil"?
morao uzdrlavatl i vojsku'i
ioJ
tice) do 200 uzovnika se gostilo na kako su. koje5ta. Englezi. su prvi oarlaiti ..lo_
u maniini oni u ito on hoie, kupuje hranu od seljaka,
poziv vlasnika munievitog posla. Tu Kotu svolom mu K-rallu posebne novce za niihovu
nazivaiu, a na prolje6e op,et 6e ie seljaku da-
su se_govorile zdravice migjarski i potrebu,
Bio vali, kako on ho6e, da je to strahota a -danas ie u svakoi dri,avi
nimadbi. Za niima ie u ime binievaca odredjeno,
urednik,,Subotiiki Novina" pozdra_ ,, _lr- Ravnih Kotara (u Dalm), i promisliti. A tako naivi5e rade tr- kolilio se ima dati vladaru
vit novi posao bunjevadki. Na to na- VaSu Zelju u jednom oa ,"d"lii' govci, oni veliki ,,rodoljubi", koje za potrebu niemu ,i njegovoj rodbini.
stade straSnasmutnja: lupaju taniure, ie;1 ryseg, milog-setyaetoog''it, dalmatinske novine t zviezde kuiu, La te novce ne polaZe vladar nikomu
bacaju noi,eve, vilju5ke,'nogama ltr_ i,,IJoma evo me,r e , (da
] a Vam Jedini spas, da io puk ne umete, bile raduna, kao Sto niti drugi *A koii sluZ-
,-:".*..EYu u v a m J,iaviin
avi
paiu o stolove, pleskaju, vid-u,drede losrne ,r ladne viesti iz ovih str bi ,,seoske zajmovne blagaine", o beni-k za svoju pla6u, za sve
S@, zaurlavaiu, da govornik ne bi ovogodi5njoi lietini,, o kojoj se u koiima malo tko ovde i misli, ier oni ostale novce mora vlada dati ra6un,
mogo govoriti, Ovu davoriiu prirectri razgovaraju tuZni teZaci i mis koji bi to mogli, ne 6e, po5to bi im - V.Iadarska pla.6a zove se ,,civilna
t. zv. intelisencija ma$jarska u^Suba_ kako 6e iivi i oni i jadna Ziv onda utekli veliki dobitcl. Niie se lista", (,,Civilna trista" znamenuie
rrcl na slavu imena svogia i rastira ove .godine i nastaju6e sad fj Cuditi takima, ali se je duditi na5im ,,gradjanski Dopis"l a zove se tako
goste, ostati. ,rtt Zupnicima i uditeljima, Sto se ne zato, Sto je enflezki kralj dobivao
Niiedan starac ovake se -dd maknu za pudko dobro. Do niih ie pr.ije pla6u od ornih novaca, Sto su
Kaladla biskupiia ie pritrpila, da
naivi5e,_Stopuk ovako pati, i Sto i" bili poypiPn'i za potrebe gridjanske
santovadki Sokci otpanu od- cikve
slrep. Uditelj i Zupnik mo{u Duno, uprave, Urygi je popis bio za voi-
ra{je, neSo da pripoina stare5instvo,
sam_oako ho6e, O drupom ,r"-"*. ni6ke potrebe.)
vecrnu r prvenstvo Sokaca u crkvi. da pisem. Et;-V;l;;i; Vladarske su pla6e velike. Ruski
9"t-i mnogi slidni sludajevi opior_ po, {ay.datje
vaSoi Zelji, Sto puk davi i mete. car dobiva ietrdeiet i iedan milijun 'pol
"
davaiu Zivot na5ega naroda u Uiar- t9 razglasite u ,,Domu", ne bi li hruna, bedki cesar osamnoest i
sKol_,pa kad ne mogu dru$o, oni se P,"k
sro od koristi bilo. mil. K, pruski krali isto tolikc, tali'
Luiili u njevom ma-l"rro*" ju.ooi." ianski krali petnaest mil. i t. d. To su
iveuenu,a drlavni tajnik porou"'N"_
venovoli pisca u Segedinprid sud.
da
**=
1?;$JiTJ$ "';
?.,f,I;'H veliki, Mali imadu manie: drdki i
mjlory ,,Domu',.-I.i;J.d; ; srbski'lrrali svaki ledan iniliiin.sto-
fi,:rn
mu tamo mire pravdu.Izrekli mu
ca samo zato, jer se tuZio na silnu
nepravdu: jer ie branio magjarski
sud, o,al,e
u "'"
.onako liepo i dobro pi."l,-""
.ur lednom ved i seljak o8i otvorio
oetdeset tisu6a. a crno6iorski knez
240,000.
r
za- lrogledao. Dok budlmo- ilk;;;i'; . .. Mnogi vladari moraiu od svoje
{ol, l"r j,e kazo, da bunievcima ne civilne listte tzdrl4vati i cielu rod-
dadu u Skulu unesti katekizam
njevadki i.bunjevadku eitanku,-'i"; j.
l<a29, da- bunjevcima nije slobodno
bu_
ii,Jrt;ri;,:i
l[#il'.",'"i,tHf binu, je
_koja desto vrlo mnogobrojna,
Kao sto sq n. pr. austriisk! nadvoi_
vode, kojih ima do Sestdeset.ako
oun;e_vadkipivat ni svirati: zato
ga odsudili na 6 miseci tamnice
su
i 200
ffi: tT'1""1 "
ffi;"#l'nfll*fl
-.*"=^toori5te ; nema.i vi5e. Njima cesar daie uzdr-
i na5a sna(a i ibrunai lavanj9, i to se zoye tapanaZ{, (mi
kruna kazne. bi rekli hrvatski ,,kruh#irra"). Ni"-
. P o d e s m os e t u Z i t i . . . i t o n a m
ne dadu . . . boli, a plakat a"a". ,',
;nf:lfX"il?fllT;"
;iff:,;ilJ;;-' koje drlave pla6aju tfi ,,kruharinu"
posebice 'iz drZavnoga dohodka,
...^Ya zaito? Sta su bunjevci "" skri_ pt"T{lje sveiedno,kako se daje,kad
vili? tt. rrstopada
-.' ,llu"i .Kotari u Dalmaciii, na se datl mora.
Reko ie- Neuen ve6 podavno: 19A2. eiia ie voiska? Danas ie prvi
rir,
rvu smo krrvi, Sto smo Zivi! Buni.evci kri6u gospodar i zapoviednik voisci car,
su virni sinovi ugarske do*"iri"". toliki silni novci? Ovo bi VaS prijan
-- jednorn neEju vlada_r.
balo da se gleda I lzpont kraiu, Grgo Pethouii. 'lfu:{i, kngz
ako ie bilo i priie, - samo ako je
 318 ;,DOM,,, God,ina ,,DOM." 3t9
Godna 3'
tko htio u carevu voisku. Jma io5 g!i9"o zvani
,,uiaci,'. Od kad sagra- duvali, Sad se malo stvar umirila, ier
ljudi, koii pamte, kad io5 niie bilo Djakovu. biskup' nieslo za kniiimcu,, trebalo_bi
i :"';:i*1ffirn:z
Strosmaier, 'l i
nikakve ,,vizite" ili ,,leve" ,,asenta- se
j.
citje", t. kad nije svaki momak mo- osobit_o_
rao u voinike, Mnogi pamte, da su
.i9 starao ia bosanske
ti*, sto lm i" l[olao
je bedkj cesarpreuzeo
T{:::r, T::,
ffiiti u .sveudili5tnu
knjiZnic-u ('koloi
ie novinam porudeno, da joS ni'je ni6ta
stalno odludeno, ho6e li se predati
knjilnica, ili ne 6e.
sam-o pl'emi6i moral'i s-koniem do6i {b:..K:a1978.)Bosnu i Hercegovinu.o-J
na kraljev poziv i onda na voisku. dina, postavio
i:'i:oli'lLi1"J;l,i',
F,' ffif .5"t'#: Ja mislim ovako: Ako se skoro
ne kani sagraditi novo stanje za le
Ali oni su se tako s kraliem podo- oca-poglarara-ie_
dili; kralj je njima dao imanie, t. l. skupau
s papom i pc
(metropolitu), ',:"?,'o;'"1':*;lTl
i"i:zi:r,"";:'tf vriectrneknjige, i ako se ciela st'rar
ne uredi tako, da te knjige budu na
zemlju,-a oni gu se obvezali, da 6e u Banioilaraievu,
i- io5 auu'fi.ti p.Tstitakvu (a
Luci i .Lto.tu* T"T iiio"i"i i ciela.biskupija Dizu se i korist udenjakom, sada su malo na
kralia braniti. Isto tako su i €rofovi postavlialata" nova .u"i""i ilfiz"i." vladi u rutrre. korist, kad nije sve u pravom redu),
ie.
i drugi velikaSi bili kralju obiezani. (hierarhija),trt;"ti
su nieki,'Ja iiiiii tu"e.nici pi5u6i:kako ie to za- e, onda se neka s,lobodno predarle,
A drugi ljudi, ,,prosti" kmeti, oni su nadbiskqpija
n a q D r s k q p r l a zvala,,saraievska".
zvala,,saraievska rl.tio, Stosad ne mare za kniige o,ni, ali na manje giodina, i to dotle, dok
i5li 'nEr vojsku samo dobrovolino,
,,Saraievo- je turska ried (,,sc loii ru ih nie$danajvi5eskupljali i se nadju novci za novo stanie
f1n_oSiio5 pamte, kako su kojekakvi znact znadi turski ,,dvor",
ljudi znali momke mamiti ili vrbo- pa5e imali
vati. Pa ba5 od takvih dobrovoliaca obstojala
,,dvor". a tu su
svoi dvor), a biskr
.r''i'
Stoje Rovadomai po svietu?
"-:""2*.* ,io5 prije
L L r v Turaka,
r ur.lrf.it, Da lancu (Bo€ budi s nama!) dodiiala,
i jest nastala prva stalna voiska, -
jer ni girofovi ni plemi6i nisu uviek
vo P
trebalo vratiti na staro. U starim Po hrvatskomnarodu. samo Hrvatu ni5ta ne dodija: on fe
smima na5ao se nekaki ..Bosna-ia strpljiviji od kamena.
_staialipod oruZjem, nego kad ie rat i -tu- da je bilo sjediSte biskuo Stetu u Za{rebt, Sto je podi-
bio g_otov,- s kopliem u trnje! Na5ega naroda u Trstu (na ia-
Nladlafi su_to htieli njena kod one bune protiv Srbalia,
Od kad svi vlidari imadu stalnu slili, da je Bosna-vu"zato, Sto si naknadit 6e ipak sim grad Zagreb, i drartskom moru) ima od godine do
(,,staia6u") vojsku, od onda mora -"dz"rsLi to nametom od 3V.zna stotinu. Tako
godine sve to manie, barem po sluZ-
fkao.Kalo5-var,Siget-vari t. d.), benom radunu, a Talijana i Niemaca
suahi podanik sluZiti u vojsci, samo Sto je odredila vlada, Steta je procieniena
i cielu Bosnu, pa dak i trii
-svoie. sve to viSe, Talijanske su novine ve6
lbo j" zdrav i druga6ije za tai posao. *y radunaju pod na nje5to vi5e od petdeset tisuca
Ali ipak vladar nema prava'dri,ati Ali Kruna. - Novine piSu, da po zakonu izraEunale, da 6e god. 1940,, t, j. za
dokazalo,da taf ,,Bosna-var,'nii 38 godina, nestati u Trstu i zadniega
voisku, koliku ho6e, nego mu sabor (,o, samo gradsko zastupstvo ima pravo
svake godine dopu6ta, koliko novih varh",_ - neglo starinski nap,isan ,,Bqld raspis'ivatinamet. Zakon doista tal<o Slovenca, - kad bi samo sve morelo
t, i, Bosna vrh-, pa iako: kai,q ali je odito, da vlada druSadife biti, sto Talijan Zelil
vojnika ili novaka smiie pozvati na hvala
oruZje. Isto tako odredfuje sabor bosanska. !ogu,_i zove nadbiskupiia: r tumadi i razumije zakon, ier se ne
i tro5ak za voisku, AIi povesti voisku ce.saro.ve
Pohvaliti treba moZeni rnisliti, da bi vlada talco odito Pod bedkim cesarom.
savjetnike, Sto se ie 'adila proti zakonu, Ne 6e dakle biti
u rat - rat naviestiti - to mole odludilo, Broi novakA (reSruta, novih voi-
a 'i sv, otcu treba sa
samo vladart a ne sabor, hvalno56u priznati, Sto ie pravb 9.ru€"1nego naipriie platiti, a onCa nika) u drZavi cesarovo i bit 6e u
tyeratitu stvar dalje u saboru.U oste- god. 1903, preko 103.000.Od toga cle
Nauka, umie6ei knjiga. yrydjo to nas niie i oar ob-tlarig tom.prqditaite prvi razgovor u ovom dati banska hrvatska s Ugarskom
Spomen-k$i€a iz Bosne, io iednim,,Bosna-vdrom". broiu ,,Doma",
, ie 4.000, a eesi, Poliaci, dalm. i pri-
krasna nova knji4a, Sto su ie izdali JoS ie vriedno spornenuti,dal
kanonici vrhbosanski (u Saraievu). a je u staro doba i u Bosni sv. slul ,tali. egtiri stotine tisu6a manie nelo morski Hrvati s Niemcima 54,000,
dobit 6e banska Hrvaiska iz Domobranaca 6e movih dati banski
na dast bislcupu diakovadkomu Siro- ditala u starom hrvatskom zaiednidke kase za svoie domaie pc- Hrvati s Ugarskom 12.500, a oni
smaieru i na spomen petdesetgodi- demu danas na Zalost nema Datrrlemaniet A pla6a ." i."u drupi 10,000. Osim to$a pozval de
sn,rce Knjiga ie ova prekrasna, im! Il"bg:
to viSe, i dru{ie po svieiu tro5e .sve
.,njegova biskupovania. (Stro_ se ,,k liniji", t. i, na nazodnu voinu
sma;erJ je po_staobiskup god. 1g50., nioj preliepih slika kraieva i milc ro viSe. Samo Hrvatska -
sve io sluZbi i tri naimladia godiSta priduv'
pod banom Jeladi6em!)- n5egfa setrjadkoga naroda, ali b,
l3ni"t I same madZaro,nskenovine n,'ika (rezervista), i to de 8,500 dati
U toi kniizi razloieno ie mediu nas siro'rnahe preskupa; stoji 20;
ostalim i to, kako su kr56ani rimske lltl " toi stvari njekako tuZnoi lre banski Hrvati s Ugars,kom, a 11,500
(katolici) bili uredjeni od naj- grebu, , Nadbiskupska kniiirlrca u l|fiu nravo, Sto bi rekle, pa ^ onda oni ostali. Svega6e bedki cesaru god.
koja se duva u omoi src fli:u: mirujmo, strpimo se, bit 6e, 1903. dobiti oko 145.000 novih voj-
"Iky:
starlleEia
,vremena, pa do danas. Za koli, Sto stoii pred prvostolnorn
-bosanski
i"i:il?,ryr,*f
",n; - nika pod oruLie,
turske vlade nisu
imali biskupa u svojoj zemlji,
katoli:i I vom sv, kralia, ima na tisude k l"_1" *:":i'i,;ljp' Proti tolikomu broju novakA digl'i
I od velike vriednosti, ier tu ima i f^tu-ko--da_ li.ita- su se njeki Madi,arl da oni toSa
le biskup diakovadki bio uiednJ "eEoi I rinskih i velikih
kniiga, koiih n ne 6e dopustiti u ugarskom saboru,
biskup bosanski, a sve6enici'su bili I nigdje viie u hrvatskoi zemlii.
redovnici sv. Franje, franjevci, fratr.i, I budu6i da
i:r*,ll*i:*,;"" ;"1?'
" Politilia f:f*
'";'bii'onomu
vragu na
Ja sam mislio, da je to samo prazna
vika, a Sto mora biti, mora. Ali kad
ie ona kula vrlo ne
 320 Godina
Llst hrvatskomuseljakuze ?ezgovori na,uk.
tamo, podeli madZarski visoko5kolski Srbiia ima novu vladu,

D On#f T'ffi'';H
*5
djaci drZati skup5tine proti tomu, a ministar fmjesto Vujiia) zove
naSlo se i drugih bundZ(fa, - i zbilia

trd,fu,
mirovi6, Novirne piSu, da p
za njekoliko dana javi ministar, rla gstaig ista, sarno su do5li drugi
joS niie pravo p,ro5tudirano,koliko ce To slabo kaZe.
se pozvati novaka, pa da to ne 6e
do6i pred sabor, Po tudjem svietu. Vl as tni ki ur edni kD r . AN T U NR AD IC .
BeEki princ bio je pok. sin ce. Englezi su opet dobili
sarov, Rudolf, Kad je on umro, ,nije batina, i to od afridkih Soma flFCiena je ,,D0MU"naznadenana omotu.
se sluZbeno proglasilo, tko je prinu, mal zemlja leli u Africi bliZe
t. j, tko bi po smrti cesarovoj (Bog nomu moru. Sviet je tamo ioS Broi 21' U Zagrebu,u detvrtak,13.studenoga
1902.
mu dao dug Zivot!) bio Austriji cesar neprosvie6en, Muhomedova
ikralj Hrvatskoj i Ugarskoi, Govorilo jade
"NekEvropaznadena5e ! . . .((
velik neprijatelj svakomu
se sarno, da 6e to biti dalii jedan
rodjak cesarov, nadvoivoda Franc NiemaEki sabor (,,rajhsta{"
Mnogi ste stalno ditali, ili duli, kako su Srblii, a i Twci iz
Ferdinand, koji se ntie oZenio s prin- Eerlinu) odbio ie 7ak9no ve6oj,,
cezomt ne$o s jednom Sroficom Hote. rini na Zilo (t. j, da bi se za Bosne i51iu Bed, pa u Pe5tu pred cesara, pa kako su u velike
kovom (koia je poslie dobila dast litak rnorala platiti carina kod novine po svietu dali svoje tulbe (,,memorandum"),Tako bi tre-
kneginje), Ima madZarskih novina zal. Pred tom ve6om carinom balo, kalu i pi5u njeki, da i mi Hrvati tako radimo: Pisimo u
koje su znale dosta pisati proti tomu je siroma5ni i gladni sviet, j,er niemadke, fuancezke,en{lezke i io5 kojekakve novine po svietu;
nadvojvodi, Sad se naiedanput pro- toi carini Zitak i kruh pisimo knjige i kniiilice, turajmo to u sviet, pa bilo to i badava,
duo gilas, da 6e se taj nadvojvoda druge bi zemlie, koje svo e Zito - samo neka sviet znade, neka Evropa Euje, kako ie nama
Franc Ferdinand odre6i vladarskoja d,afu u Njemadku (osobito iU
nasljedstva, pa da bi onda princ bio Stetovale po tom zakoma, a krivo! I vidiet 6,ete,ne 6,eli biti bolje! Ovako smo i sami sebi
jedan drugi nadvo'ivoda, Karl Franc bi se samodoma6i pruski velika5i, krivi, Sto nam je krivo, Zaito Sutimo, za5to ne vi6emo, za5to se
Josef. Novine javljaju, da to sve nile bi onda skuplje prodavali svd ne mi6emo! '
istina, ali se sluZbeno ni5ta stalno Bi li to Sto hasnilo? - Da vidimo!
nezna. Razne Istina ie, za nas Hrvate malo se znade po svietu' pa nam
U beEkom sahru roSobori se Papa i cesaf,u bfizii iadu, ne bi bilo na Stetu, kad bi be vi5e znalo, Ali tu treba ovo drlati
kao i prirje po starom obieaju sve u davno je bedki cesar, uzvGeqi' na pameti; Nama bi hasnilo, kad bi sviet o nama znao 5to dobra,
Sestnaest, vatski kralj i gospodar na5, p
I BeE i Pe5ta mo$la bi dobiti po posebnom poslaniku pismo, A ako kod nas nema niSta dobra, - mi 6emo uzalud.po svietu
novu vladu, t, j. nove ministre, U sv, otca pape, U razllovoru t trubiti, da smo takvi i takvi, A ako kod nas ima 5to doLra, sviet
Bedu se ne moZe v'lada nagoditi sa cesar poslanika, kako je.sy, ocu. ie to i bez nas saznati, kao Sto i za na5e z1o,skrivali mi svoie
eesima, a u Pe5ti je jaka opozicfija. slanik odgovori, da nije ba3 loSe' zlo i sramotu,koliko nam draSo,- To je jedna istina,
Sve se mienja, samo u Hrvatskoj , ., da sv. otac ima mnogo brige i i Ali ie istina i ovo: Yi znate, da la? mole dovieku biti na
Na to rede cesar; ,,Vieruiem;ali.
Po slovjenskomsvietu. ko brige i jada nema sv, otac ,steJu,i da doviek vi5e puta duSo i dugo strada radl tadje lali'
U Macedoniii ie zbilja planuo foia leZi na niegovu po5teniu,Tako su na5i neprijatelji i za nas
Kod pape je bio dne 22, Jlrvate proturali u sviet mnogu laZ, koia nam niie ba5 na diku,
ustanak te se ve6 bije pravi boj:
sela se pale, ubija se, koli-, mrcvar.i. senjski biskup Maurovid. a 1oSmanie na hasnu, Talijani, mediu koiima ima naivi5e lopovA,
Vojske dolaze sa svih strana. Svaki Pa da se ne krade! eujte razboinilra i ubojica, - oni nas Hrvate drle za razbojnike, i to
das se deka, da 6e BuSarska naviestiti Mnogo sluZbenika u onoj ponaivi5e zato, Sto su na5i oci i diedi, a osobito na5i granilari,
Turskoj rat, da po*ogtre brati. I zt- banki, iz koie 1e lidov Jelinek. Irs.rt
na zapovied svoga 1,cara,,u Italiju i tukli Talijane i sve
grebadki mladi Bugari, Sto u Zagrebu krao milijune, o'dpu5teno ie radi
trguju povr6e, vratili su se u domo- ltu$g radili, Sto se u ?atu radi; Bo€a bome nisu molili, I Niemci
marnosti i neurednosti, - aLtr6e n_asdrZe za tale,
vinu - ili na ziminu, ili na oruZie? dobivati podpunu pla6u do srnrti ier su i oni zapimtlli Hrvata-soldata daleko
3*o u svoioj zemlil, bome lcad le ,,car" zapoviedio, Hrvat ie
pa radio i tamo, Sto soldat radi, osobito u ono vrieme'
{ad vojskaieniie
illoluo'
Tiskara tr'tile }IaraviCa u Zasrebu. io5 bila taho uredienai pla6ena, kako ie danas.
ct rrn€r. i drugihlaZi
io5 na Hrvate,
 Godi,na 3. God'ina 3, ,,DClvl,"

Ali ne pede svakalat iednalco,Neka ti tat teEe,da si lupel, eufte jo5 malo. Kad su En{lezi davili Bure u Africi, bilo ie
ti ie5 ga, alo ti ie na dohvatu, odalamiti'. l.td".smieri5, pa g9- lirdi, koji su Sovorili i pisali: ,,Evropa to ne 6e, Evropa to ne
io"o; u-ukoti Sovori zalediima,- te1keti-brige!On-to rede,c dopustiti!t'- p4 jeste li vidieli? Buri su se morali predati,
*.r r" redes!- Ali ie dru$o, ako o tebi krivo misle po5teni "imii.
iitt niie za niih ni prstom maknuo, a hamo li ciela Evropa!
eestitiliudi, Tu 6e5tf kopati i kopati,4gk:" istina ne dokazei "
A rekao sam, da to jedno vrieme niie bila prazna ried, kad
dolcse ivoi obrazopet ne osvietlapred liudima,koie ti po5tuie$, ie tko rekaot,,Evropa to ne ie dopustiti". Skoro sam se pokaiao,
pa Zelil,dq i o.nitebe pobtuju. a I
-- -Eto .,. . ,, . , lto ru* i to rekao. Ali neka bude, Meni se ie pridinilo, kao da
tako ie ta stvar, A sada da vidimo,-ie li vriedno-, ie tobilo pred trideset-detrdesetSodina,kad ie ono u Francezhoi
se mi Hrvati peremo i pravdamo pred tom Evropom, za L iluduo cesar Napoleon treii (IIL) . On ie, istina, bio i za slobodu
se toliko $ovori, malih narodai on ie oslobodio Taliianei od niega se ie mnogo
Jest, [reba p{rznati ovo: Bilo ie iedno lcratko-vrieme, nadaoza Hrvate i pok, Kvaternik, Ali Bog zna, bi li i danaSnii
se je govorilo: Ne, Evropa to$a ne 6,edopustiti! I to niie Francezl trpieli takvoga svoga cara?l A drugi niiedan narcd,za
prazna rieL. cielo ne bi, ako ne bi Rusi,
,,A Stoie to i tko ie to td Evropa?' - Pitate vi mene,N Nema dakle ni5ta! Ni5ta, nego: uzdai se ur se! A naimanie
znampraoo, kako da vam kalem, ne$o slu5aite,- mohdaie se moZe5uzdati u to, da bi Sto pomogle dana5ni
ovaho dobro: ie novine, pa bile
one njemadke, bile trancezke, Eiie im draSo, Po tudiih nbvinah
Ima po prilici ve6 dviestopetdeset godina, 6to velike evro mi ne iemo ni do de{a do6i, - nego posve drugim putem, koii
ske drZave,i,i, Ruslca,Francezka,En{lezka, bedki cesar' a p se ovdje ne moie pokazati u dvie riedi.
slie i Prusi, Taliiani, pade i Turci, - Sto, rekoh, ove drZave s
zaiedno odluduiu: iedna bez dru{e ne radi niSta. Ali-to. io3 n A da me upitatei ,,Pa kalco to, da cesari i kralii i njihovi
prava Evropa. Prava Evropa ie ono, kad udeniaci, i pisci, i n savietnici vide i zlo i nepravdu, pa ne dine ni5ta proti tome, a
nari svih onih drZava podnu pisati ovako: ,,Ne, mi to ne 6t moSu? Oni ba5 moSu, a ne 6el"
mi to ne smiiemo dopustiti! Mi moramo braniti evropsku-ci Ovako pitaiu djeca, - Ta znate, da cesari i kralii iedni na
zacijru!U im! ciuilizaciie - to ne smije blti!" I druge vode ciele voiske, a niihovi savietnici iedni proti druSima
"ntoptL" r,ekao, qi to ioS-niie-prala Ev
dalie.- Ali krivo-sam ruiu i snuiu, - pa kako 6e se sada sloZiti u iednoi stvari, pa bila
ier
Prava Evropa ie ono, kad se svi ovi sloZe,i Lqd,svi ovi i naipravedniia! - A ako pitate za novine i novinare, tu ie io5
pi5u,samoioSlednotreba, ato ie da sve onobudelaZ,Sto satieSnijemisliti, da bi se one sloZile za pravednu i po5tenu stvar,
i Sto pi6u.To ie onda prava Evropa, Gledajte samo hrvatske novine, kako-su sloZne, - pa sve su
hrvatske! A onda za novine treba ponoviti io5 i ono, o dem smo
Kad sam vam to rekao, ne treba da vam kaZem, Sto ie
evropska civilizacija, Ovi zakoni, ovai red, ovai Livot, nault se n_edavno malo samo razgovaralifnovine ie vrlo lako podmititi,
znanost, knjige, novine, vjera, mi5lienje, odielo, z$rad,ei sve Kolike su novine pisale pred niekoliko godina i branile onoga
lzdaiicu Draifusa u Francezkoi, pisale i vikale, kao da 6e sviet
niima, i sve, Sto vidite kod na5e gospode,- to ie ta propasti! Sve da
civilizacija.Mislio bi doviek,da ie sve to u toi civilizaciii ie i istina bila, da Draifus niie kriv, - zar ie
i po5teno,liepo i pravidno,- kad duie,lcako kniige i l?*_o iedan ni kriv ni duZan osudien? To se doSadia svaki dan,
I baSse odito vidi, da doviek nevino osudien,- pa ove novine
hvale tu ,,evrbpsku civilizaciju", Ali bi se tu dovjek lako ie
vario, ier moie do6i das,kad se nikako ne zna,Stoie tA Re z.gvu u pomod i nebo i pakao proti krivici. Ali vi znate, da ie
r-'ra,tus Zidov, i to bogata5 Zidov, miliiunai!
civilizaciia. eufte samo dasak:
Jedno vrieme bila je ciela ta Evropa proti Turdinu, i to b Badava, velim io5 iednom: nema ni3ta! Ono, Sto se veli
ime evropske civilizacije"; nedavno je u isto ime poslala ci " i::Ytgpa hode", ,,Evropa'ne6e",- to niie niSta,Jest nie5toonda,
Evropa vojsku
svropa volsKu na Kitaj, lt pred
ls'ltar,A pfea iedno +c godina
te,ano45 goalna (god, loro,, sI
tgoo, 1856,) lca$ditavoi toiEvropi prieti poSibao od hoga drugoga, - a, onda
iila se ciela Evropa s Turdinom proti Rusu, i opet ,,u ime evr, f luap.r1roq,ait"i"^,2',:^t;l;k;iff;lui'r"z'i.pi"irt"ldinu,
'rec.vropa sloZna,Znala ie koii put biti sloZnaproti Turdinu, j,uEer
jsEer
slre civilizaciie", Dakle danas s Turdinom, sutra proti giemu, fis proti je
Kitaiu, a odavna ve6 do danas sloZna proti
rrusu,ISloZna
sve u ime evropske civilizacijel - To ie ta Evropa, da Niemac niie'oplienio god, 1870.Franceza, iFrincez
 371 Godioa 3. ;,DOIVLi'

bi bio odito proti Rusu, kalco ie ve6, i bio vi5e puta; ali - AHrvat mu ie rekao, da ryrtvoga ba5 nema iob niiedno€4, -
kad ie Niemac proti Rusu, mora Francez biti s Rusom, ali ie to ipak straSanboi", Taliian se nasmiie i rele, da to niie
Badava, velim po tredi put, Mi Hrvati moZemo traZiti pa Tl stane pridati, koliko je Taliiana poginulo u tamni-
noga, ili dva priiatelia u toi Evropi, - ali da bi njekakva ,,E "iiti,
earna, na vje5alima,a naivi5ena bojnomepoliu, - sve za slobodu
pa" bilo komu, a kamo li nama pomoSla,- to je jedna prazna
i jedinstvo liubliene svoie ltaliie.
i misao, Ta ,,Evropa" io5 ie uviek stoglava i storoga: ona n U ovoi pripoviesti sve ie odito izmi5lieno, samo ie istina
iedne misli, iedne viere, iednoga poStenja,Pa kako bi onda dvoie:prvo, da zbllja nema niiednoga mrtvoga Hrvata, koii bi u
biti sloZna osim u smrtnoi obrani, ili u SrabeZu!
Rekao sam, da nema iedne misli, ni iedne vjerc,I nema. ia1e dane poSinuo u borbi za svoiu domovinu; a drugo, da su
dinilo se dva puta, da ima. Ono za Napoleona IIL, - ono n ialiiani zbilia gubili glave, dok.su Italiiu oslobodili ispod tudiin-
niSta, nego ie ovo nieSto: Kad ie Napoleon Prvi, Veliki, had skoAajarma. A to ie i glavno u pripoviesti, a za ostalo kako.tako,
Hvaliti hrvatsko junadtvo - to bi bilo suvi5nonjer ciell sviet
on osvajao Evropu, kad ie velilc dio Evrope upravo jatimice
znadezaHrvate bgem to, da su detiri stotine godina branili svoi
bjeZ,aopod niegovu zastav!, - onda se ie dinilo, da evrol praf i ognji5teod Turdind, - branili i obranili. Da na5i diedovi
narodi imaiu iednu misao:slobodu,Bielali su iz iarma pod:
i pridiedovi nisu bili iunaci, na5egaplemena i naroda ne bi ved
bodnuzastavufuancezku,Ali je NapoleonsAmslobodupoSar divno bilo na svietu; iunadki diedovi naSi obranili su dragi na5
zad.avioi ,,Evropa"ie izSubilavieru i u tu iednumisao.- ovaj dom naiprvo od AvarA,, onda od Niemca-Franka, onda od
put, ali davno pred Napoleonom,imala ie Evropa iednuv Madaara,pa odTatara i Turaka, A Sto bi bilo od Niemaca, pa i
to kr5danskuvieru. To ie bilo onda,kad su ciele voiskena od Talijana, da Hrvati nisu stotine godina bili na krvavoi stiaZi
rimskogapapei5le u boi, had su cesarii kralii papinuried proti Turdinu, - to je drugo pitanje. Svakako ie istina, da oni ne
za zapovied.Ali i ta se ie vieruuzkolebala,te danasnema mogu kazatL Mi smo se sami obranili. Sto se posebice tide Ta-
na svietu, zako{a bi se moglo re6i: Evropa 6,ega poslu5ati, liiana (dastinade niihovu iunadtvu), njima ie ve1 pred dviesta go-
Pa Sto_ie gnda td Evropa? Ne 6,u rc6h Evropa niie : dina doviknuo iedan Hrvat: da bi ved odavna bila potonula Ita-
ali _velim;Ne, Evropa nije sviet, Evropa nije tjudltvo,.A liia, da se otomansko (tursko) more ne odbiia o hrvatske stiene.
Iiudstvo ima iednu svoiu ljudsku misio, t.'i, dobru i pc I to je istina. Zato neka5inior Kaporosso i Mangiase$o,lcako li se
misao,_lcoiasve po malo dozrieva,liudslcu misao, koia pozna zove, - neka slobodno malo ti5e govori, kad ie govor o hrvat-
liude, I Sto vi5e budemo liudi, to se vi5e imamo pomo6i na skom iunadtvu: djedovi barem na5i ne dadu mu tu preda se, kao
od liudslremisli, hoia 6e iednom zavladatisvietom,A ,,E io5 i malo kome.
ie iednaried, kao i ona; ,,Ja sam- ial," ,nDa,ali to su diedovif Ali se pitazadana5nie Hrvate!"
Pa ako ba5 tko pita i za danaSnie,- ni oni nisu loSi, kailem
Junacinapapiru- i jo5kukavni
! vam odmah, Junadtvo niie klanie i ubiianie, iunadtvo - to ie
Jedne taliianske novine narugale su se pred vi5e g mukotrpnost: tlco se ne b6ji muk'e, to ie iun'ak,'Danasnema pra-
nama Hrvatima; da smo samo vikadi, kukavicl. Da to po1 voga rata, t. i. takvoga boia, u koii bi narod i5ao dobrovolino za
donesle su te novine ovu pripoviest: syoie pa se ne moZereii, jesu li u tom Hrvati iunaci, ili
.d_obro,
Je_danTaliian, koji sa ie borio za slobodu svoie domo ntsu..Ali kako rekoh, iunadtvo se ne pol<azujesamo u boiu, iunak
proti Niemcu,siedi s Hrvatom uz da5uvina, Hrvat orioovied J,"'t$ose za dobro i za po5teniene boii nitrcakvemuke, Aviznate,
Talijanu,kako je Hrvatima krivo, kako ih proSone i ilaee,kafr l.a l9 naiveia muka ovai ljudski Zivot, Tko se ne boii muke u
su mnogiHrvati ve6 stradali u borbi za narod.kako ie to te5kd :lugtu' - to ie iunak. A'iu'znam, kako Zivi hrvatski na5 narod.z
upravo odaina borba na Zivot i smrt, i jo5 mnogo to$a, ali ::ui..i mudi se, mudi s" i Zi,ri, da u po5teniu proZivi sdm i sa
_g-ovori o teZkomi stra5nomboiu, Stari taliianski junak,koii z l_v9iima,koje mu je BoS na muhu dao, Tako teZko, kao na5 hr-
da b_o_i nije 5ala, slu5ai slu5aja onda upita' ,,Kvanti morti :,:,t*i narod u nfekim"kraievima n Zivi io5 malo hoji narod na
Koliko ima mrtvih? - A na5ga Hrvat niekakodudnoglet pa ipak: gdie najteZeLivi, tu je najpo5teniii,naimaniese
!, i,: i"_t,9ty.;
ztvota, NaSi liudi
kao da ne razumlie.A Taliian pon6vi:pitanje:,,Pa da,kolilio v rquc€, - a drugdie pou svoj muci svoioi nisu tati, lupeili, ni
;1r,ry va-
ie poSinulou tom stra5nomboiu? Koliko vis ie izgubilo glavu svietu ima toga viSe, Tu se Sinjori Tali-
 ' 327
Godina 3. ',DOI{"'

iani slobodno neka uhvate za nosr varanje u niih cvate i <rotni urednik, - ,,A tko ie to tako lud, te ho6e da za druSo$a
sa siroma5tvom.Ja ih ne psujem, sarno katem istinu, )Aiouatu?", - pitate me, - Ne pitaitel Odkad ie bilo njeko-
Ali sada dolazi Slavna stvar, iitZ ti"ai zatvoreno radi pisania, od,onda ie to ve6 obidai mediu
Ja sam rekao, d,a je i. dana5nii hrvatski larod junak, ier ;;;; gospodom,da-se ne-dadu zafvarali.,n-e€9nadiu kakvo$a
ne boji muke za po5ten livot, Razumiie se, da su to samo t nocaslaAara (koii slaZe slova za novine), dadu mu na miesec
- urednika, Tai siro-
kojiLivuod svoie,m,uke,Drugadiji suoni,koiiZivu od tudie rn loiu foti"tu .i.zapi5u.{a za odgovorno$a
Za'takvenemagladnegodineni mediuneukim seoskimsviel ^itt i rLe zna, Sto se pi5e u novinen kojima ie urednik, on ie
ali osobitoih ima mediu tako zvanomSospodom,Budi bez za to tu, ako treba u zatvor! Dok je u zatvoru, liepo $a
mjere redeno,dana5niasu gospodasvuda po svietu slabi i ""-o dalje pla6,aiu,kao da radi svoi posao' hrane €a, - i on ie
rve
iunacil To niie dudo, Kad se doviek naudi na laki Zivot, - -zadovolian,
mu muka, boji se muhe, A mi smo rekli, i stara ie ried: ,,Na Ni pol riedi niie vriedno potro5iti na to i dokazivati, da ie
se poznaiuiunaci, to ne samokukavno, ne$o i bezdu5no; a za onakvo$abo$ca moZe
Niie po tom dudo,da ie ovo zlo do5loi k namaHrva se io5 reti, da nema pravo$a srama niti poima o doviediemdosto-
pa j9 onaj Taliian i mislio samohrvatsku gospodu,kad se ie ianstvu, - kad za koiu forintu ho6e da bude kriv za nie5to, za
onoj pripoviestirugao,da su Hrvati kukavice,Ja vam ne iu dur 5to niie kriv.
razlaSati,nego vam ravno i po du5i kaZem, da su dana5nia ,,Pa Sto bi ga bilo sram! To ie io5 dika, Sto trpi za domo-
ska na5a gospoda velikom ve6inom upravo stra5ne lcul vinu, Zar ne znale, da drZavni odvietnik naiviSe tuZi rodoliubne
Da nisu, - drugadiiebi nam bilo svima. i opozicionalne
- novine !"
Ali neka bi im bilo: Tko ie kukavica, niemu ie sramota; Znam. Ali ako ie to dika, za5to su gospoda podmetnula si-
qemq iednedruge stvari, a to je ovo: Ima kukavicd,koie h, romaha? Ne ie im se sjediti u buturnici, Steta im ie vremena
da ih sviet drli za iunahe. Pa neka bi i to bilo, doviei<bi " i t, d., i t, d., - sve ia to znam, Ali i bez obzira na one iadne
1o*g i nasmiiao;ali ima jo5 ovo, i to je ono ruZno i nepo5tel iunake, koji tako pod tudiim imenom popliuva5e (da prostite) i
Ovakve kukavice ho6e da budu iunaci, pa se skrivaiu ia I obliuva5e (da prostite jo5 vi5e!) sav po5teni sviet i nazva5e!a
kalcvomu siromahu,i taionda strada, Razloilit 6u vam to u kra ni5tariiom, - to ie najtulnije iunadtvo, kad se tko bori za do-
Dana5niidan biie se u svietuboj naivi5eperom,t,i,t movinu, a za tudiim ledjima, To sve sviedodi samo !o' dq tuZni
njem. Zato je svakoi politidkoi stranci prva briga - svoie takav junak ne drli niSia ni do domovine, ni do ciele te bQrbe,
vine,PisanjemmoZe5koSatako odesati,da mu je i samomui 1 a ni sdm do sebe,Sve ie to iednom riediu ili nedostoina$ospod-
svietom dosta; moZe5opsovati, pogrditi, oblagati, - sve ska komedija, ili hukavna petlianiia, da se nie3to uhvafi, east
pismom i novinama, kao Sto i iezikom, Tako se moZe5mn onima, koiili se ovo ne tide!-Hvala Bogu, Sto imamo i takvih!
zamienti,,moZe5si stvoriti smrtnih nepriiatelja, moZe6pade JoS samo iednu ried, Ljudi i ,,rodoljubi", koii ovako rade,
piSu,da su za narod, za siromaha,za pravicu! MoZe li im se to
i pred sud, a od suda na drugu stranu kliudanice, ako te tko
vierovati, kad evo na odi cielomu svietu izmiEu svoja ledia, a
a osobito, ako drlavni odvjetnik nadie kakav nadin, da te o podmedu pod batin e ledia jednoga siromaha, iednoga neuko$a
tt Po svem se vidi, da to ba5 niie samo onalco pisati u no bo$ca,koiemu je nuada,da dobiie onih par forinti?! Zar taj siro-
Nemojte reti; ,,E, pa tko to zna, iko ie to pisao!"-Nije tako!
mah nije doviek, kao i onaj fi5kal, mjesto koiega on mora sjediti
ge ne podpiSeS,odgovara za lvoie pisanje ,,odgovorniurer u. tamnici, - da uzmogne Z,enii dieci kupiti kruha? Zar ovofa
koii ie podpisan na novinama, A svake novine ba5 moraiu siromahane deka domaZena,kako bi i li5kala dekala njegovami-
odgovornoga urednika, lostiva? Zar i niegova dleca ne pitaiu: ,,Mama,a Sdie je 6,ata?"1
I sad smo tek doSli na onu pravu i ruZnu kukav5tinu, a -.Sto li bi ovi liudi radili od jadnoga na5eganarodankoji je sav
ie ovo: Ima liudi, koii pi5u u novine, pa udaraiu lievo i t stro_mah,
grmg na ovoga i onoga, psuju i rui,e, da sve smrdi oko i neuk, i u nuldi., kad bi im bilo dano?l
znadu se zaletieti i na vladu, na Madi,are, iednom rieljut Badava,ljudi! Nikad mi debeli po takvoj gospodskojpolitici!
su na peru, oni se bore! I sav sviet znat to pi5e tai i tai,
ali imena mu nigdie ne vidi5n nego za sve odgovara - od
 ,iDOM," Godi,na 3, 329
Godina 3' "DoM'"
_=:,-
Lutrija.
Svi znate, Sto ie to, Dodje5 u kakvu trafilcu (prodaiu duhar
plati5 ,,banicu" (sekser, 10 novd,), kaZeStri broia, a difut,
Talijan zapiie, napi5e i tebi te broike na ceduliu - i sbogorni
Tahjan zapi6e, sbogr
Za nedeliu dana_eto pred trafikom..,,lumere",p€t ih na broiu.
Liudi stoietu i gledajuu te ,,lumere",Boleprostinkao u Sahia-'
ment,- hoie da im odi iskode!Gledaiusad svoiu ceduliu,sad
one difutske ,,lumere": SlaZuli se? Ako se slaZu samo dvie, -'
dobio si,,ambo"; slaZu li se tri, dobio si ,,terno", a svakako si
dobio pet, deset puta, sto puta i tisuiu puta viSe, nego Sto s.{
platio.-- Eto, to ie ta lutriia ili loterija, i to ,,mala", ier ima
,os I oruga,
Vi stalno znate.,da o.nai.difut,ili Taliian ne plaia iz,svogil d
ct)
i,epa, ako tko dobiie na lutriii; a ne plaia zalo, jer lutriia nijii (d
si
niegova, pa niemu ne idu u lep ni oni novci, Sto liudi plaiaiu. (g
p
Novce ove prima drZava, a ona izpla(uie i dobitke, - sve ie tq h
drZavno, drlavadriilutfiiu i marni liude, neka kuSaiusvoju sre6u,
Tko ima samo malo soli u glavi, taj lako u das proesapi, d
ah
Stono kai,e na5 Bo5niak, da to nisu liudski posli, Koji ie meni
bies dati tisu6u i dvie tisu6e forinti, a ia niemu deset novdi6af H
Tu se njekomu mora uzeti, a onda meni dati! Pa i uzima o
Tisuie liudi nose svoie banice i ,,seksere"na lutriju, a ne dobi -{}r
ni5ta!Otudase pla6aonomu,koji dobije,otudase pla6ai onomq d

difutu, koji one broike pi5e,- a nie5tovalida mora ostati i dr- E

\()
iavi, ako nije luda, pa tu lutriiu drZi samo od Salei svietu zq
zabavu.I zbilia ostane driavi naideblii krai, t, i, drZava poteile 0)
od lutriie svake godine ditave miliiune forinata, Zato drlava i' (d
t{
drliluftiiu, - a i io5 za nie5to,Sto 6emoduti poslie, M
Ne znam, ie li vas koji kada na to mislio, da ie lutrija stvar
Stetna za narodi moZda ste vi samo na to mislili: kako bi to
liepo bilo, da dobijete terno! Ali ia sam poznavao liudi i sam'
a za druge sam duo i ditao, koii su po lutriji postali nesreini,
A Sto je osobito vriedno svakomu glasno doviknuti, to ie ovot
Nesre6an,koii ne dobije, a io5 nesre6niii,koji dobiie! Ima siro-
maha, koii svaki novdi6 nosi na lutrliu, dan i no6 slaZe broievei
Studirai razmi5lia:kako ie to sve biti drugadiie,samo ,,ako izidt
Iumere" ! I dim dobije kakvu n,ambicu", 4-5 forintinopet na novo
stavlja i stavlia,bezkraia, - ali ,,terna" nema,- A koji potegner
tisuiu, dvie, ili viSe,- za niiednogajo5 nisam duo, da mu ie to
doneslo blagoslova:potro5ilo se, proteplo se, da ni sam ne zna1,
kako i na Sto,Ne dujl se badava ii"e , ,,Tui trosi, kao da ie dobio
na lutriji!"
 Godina 3' ,,DOM.,,
24--

Radi svega toga toliko se vikalo na lutriju, da su iu u mn (to se sviet tako kvari u cieloi du5i, Kakovu du5u ima doviek,
gih drZavah ve6 ukinuli, Tako nema lutriie ni u Englezkoi, ni loii se veseli dobitku od lutriie, kad bi on morao znati, pa i zna,
Francezkoi, a sve to vi5e ie nestaie i u Njemadkoi, Pred nieholil la'ti novci ne padaju s neba, neSo da ie to izmamlieno od tisu6e
godinaukinuta ie mala lutriia i u banslcoiHrvatskoi i Ugars[ ; iisuee liudi, i to tisude i tisu6e prevarenih liudi' koii su moZda
- all mjesto T-al. wedieng,-ie-velikaili ,rr_azre4r"," lutriia. .to puta prokleli sve tonkad su vidieli, da nisu dobili! - A onda
rczlika ie izmediumalei velike lutriie ovo: Na malu lutriiu m du i. spominjem stotinu drugih Stetnih stvari, vriedi i ova: Tko
dovjekstaviti 10 nov6,,,20novd,,1 forintu, 10 forinti i t, d,, se nada u sreiu, ne nada se u sebe, ne nada se u po5ten rAd i
sto vi5e stavi, to vi5e dobije;po tom bi na maloi lutriii livot, Takav se doviek nilcad destito ne primi posla, tai se samo
toliko dobiti,da lutriia ne bi moglani izplatiti.Zato se ie i mota i plete, i premda nikomu ne kazuie, premda toga ni sam
dialo,da ie tko lutriiu ,,raztepao" , l, i.toliko dobio,da mu I pravo ne zna,,- on samo deka i deka - sre6u, A tko tG misli
nije moSlaplatiti. To je iedno.A drugo: na malu lutriiu r i.mu, taj se la6a posla,
je staviti liudibezbroiana ondaie vi5eliudi moglostaviti iste Mo€li biste me pitati: Kako to, da driava toga ne vidi? -
ieve, pa ako su ti brojevi ,,izaili", dobio ie jedan,lcolikoi d Vidi to i drlava. ALi drlavi treba novaca, ona mora imati novaca,
Jednom rieEiut na maloi lutriii odludivao je sludaj, ili: Sto pa morala i Eiia krava iz hlieval A bi li onda bili ludi oni ljudi,
da, - Kod velilcelutrije niie tako, tu su liudi ve6 tako mudri Loji se dri.avi skrbe za novce, kad ne bi htjeli primati onih no-
se boje, da se Bog ne bi previ5e od niih odlclonio,poslao'sri vaca, koje ljudi sami i dobrovoljno nose na lutriju! A lutriia nosi
sre6u i rasipao narodne krajcare opet u narod, Aji, reko5e, drZavi,kako rekoh, miliiune. - A onda drZavase mora starati i
iemo tako! Nego liepo sve unapried proraduna5e:za toliko i za to, da liudi Sto zasluZe,Onai difut, 5to prodaje lutriisk e ,,lrr-
liko liudi nadinit 6emo brojeve, ni viSe, ni manie, to ie mere" ili ,,sreike", ,,loze'r,- 9114ine zna kopati, Treba i njemu
drugo: od tih liudi toliko 6e ih dobiti, _- opet: ni viSe,ni dati, da zasluli, Nemoite reti, d,amu samo drlava daje zasluZbut
tre6,etod onih,lcoii dobiju,dobit ie prvi toliko, drugi tolikq - i vi mu d.ajele, koji na lutriiu novce nosite, i tako uzdri,avate
vi5e ni manie,a svi skupadobit ie tolilcoi toliko, - ni vi5e stotine i stotine - ponaiviSedifutskih - familija,
manjei a od svakoga broja uzet 6,emomi sebi (t, j. drlaval Ja se najvi5e dudim na5im novinama, kako dona5aju oglase
i toliko, a za tro5kove (t, i, onomu difutu, koii prodaie broieve zatu lutriiu, I to rade i takve novine, lcojima ie uviek naieziku
,,sre6ke", ,,loze"l, ostavit iemo toliko i toliko, Takvd se dobro naroda, i ni5ta drugo nego dobro naroda, I vama dolaze u
ne moZe ,,razbiti" ili ,,rasipati", iet nitko ne mole dobiti ruke takve novine, E, ali oglasi se plaiaju, pa samo kad se plati,
nego Sto ie proradunano, Napokon ovi broievi za vellku I - narod neka sim na se pazil - A za5to se onda narivavate
narodu za uliteljq kad on znad"ei sam na se paziti? - vi, lice-
Tqlo su skuplji, pa se za l0 ni za2O novl., hvala Bogu, ne
dobiti, te gola sirotinia niie barem tu u napasti.- mierci! Sto videte: ,,Svoi k svomu"!, a sami letite k ,,Ttirciku"
Tako vam je ta stvar, A da me i ne upitate, ja 6u vam i i ,,Kronfeldu"?l
pitanja kazati, da ie luftija, bila mala, ili velika , - da ie to
klensko djelo, Bog sAm ima sredu u svoioiruci, i on iedini, h'
mu i slava budi, moi,e dati sreiu stotini ljudi i cielomu svi Malirazgovori.
ne_mora pri tom nikomu uzetil Bog ie i postavio u doviedie'r alaj 6e,ie motati, da,ie sve pred njom
iel|u za sre6om i nadu na sre6u,Ali sad dodie dovjek, opak Zwot. bjeZatl,, kuda, nego - k opnji5tu!
viek, i vide6i u dovieku tu ileliu za sre6om,hoie da'ga oguli, _ Ognii5te,I tako je, kako nam pisu, Ali ne zamierile, Sto sam se
Po na5ih planinah bilo ve6 dosta malo na5alio misle6i na stare pripo-
mu nudi hiliadu forinti za jedan novdii, A siromah Eoviek,i,t ipali je ljetos Zima malo zaha- viesti. Zbilja Sovore6i, - doviek je
sreie, nadaiuii se u najve6oj nevolii, da ni niegova zviezda lnl:€u,
snlla: tu smrznutu
i skvrdenu baku bez ognji5ta sirota: tko nema ni5ta'
io5 utrnula, - daie se namamiti i dobrovolino guliti, A zadrZaoje_njeSdje lieni
debeliak Ju{, ima barem svoie ofnji5te; a tko ni
protletac doviekn koii, ie sve to izmislio, oguli tisu6e i tist P,4malo da se niie ve6 sva razkva- togia nema, gotovo bi rekao doviek:
sila-,i.razkravila, 'da
onda jednomu dobaci malo, da opet tisu6e i tisuie primami, ju je gadno i bolie, da i njega nema.
poSledati.Sve
je prokleti posao, ve6 Eeka, da s*taraju- Ne znam, kako ie kod onih na-
nadina Sjever
zavrti svoie kolo i po- roda na Zarkom jugu, koiim ie vazda
Ali niie to glavno, Sto se tako sviet guli, nego je Slavno vqc€ SO sobom
i baku Zimlu... Uh. vruie. a nikad zimat ali kod svih
 332 ,,DOM"' Godina
Godina 3. ,,DOM,r, 333
ovamo sjevernih naroda, gdje i malo t-

znade zahladiti,_- tu bez ognji5ta Dom i rod. hoteie najedanput cielu i $otovu Hr- se kaZe), ier to sAm Bog znade. tko
nema ni doma. Jedan put sam- vam. i,ittt ut Ne tako. Ako hodemo, da se 6-e se spasiti, a tko ne 6,ei ne{o mi-
mislim, ve6 pripoviedao. kako ie ie- IF.l Ii u. Dalmaciii ,,madi, - a to hoie,no
,
.ra mtsllm, da ih nema. piSu '-Lao brata siedinimo slim na to, Sto vjera 'i crkva dovjeka
dan stari grdki junak, koji 1" mnooo onda se sjedinimo onako, kako i na ovom svietu vude za soborn,
godina bludio po moru daleko oa novine, da ima u Dalmaciii
jedini moi,erno, Pa neka dodjemo Pod onu gvo$a na ovu, onofa na onu stranu,
doma, - kako je od miline zaplakao. ,,madZaron",za
ledmi ,,madZaron", za kojega'se'
k"iiil',
to^ 1e kaiu,, velepoitovaai iaggdbu,.neka dodiemo pod Uli-arsku, E_to vidite, n. p. u na5oj domovini
kad je opazio dim nad domomivoiim. 9"j 1 --bit iemo zaiedno, a i bolje te Hrvatskoj ima naroda,,pravoslavne"
delnik
A tako je ognji5te milo i drago jva-
K?zq 9a.1e . Sp.lita-grada,g6rp. MiiE. -,'am bili, nego pod Bedom!" vjere (ne_kikaZu_,,srbske" viere), pa
komu dovjeku, i ne samo milo, nedo zato ,,madZaron",
Sto To vam je u kratko ciela na5a taj narod, premda se ie ovdje rodio,
baS i sveto. Stari krivoboZni ali ula p i S e d, a b i , . ,
oolitika ve| trideset i vi5e godina. i premda jedan jezik govori, kao i
sve to p,oboZninarod,i imali su svoje mal.o,treba priie I
-,^,,Ali,d"!ajte
n,esro clrugo kazati. 5u" r" vrti oko toga: Ho6emo li cla ostali Hrvati,
bogove na_ognji5tu, uz oglnii5te,tu su onu naAodbu, ili ne 6emo?
Ono Hrvatske, Sto ie ostalo 'oriznademo 4*E,r misao, pade je posve nieSto
se oni molili na svoi nadin; i Lad su Priie nego Sto vam kai,em dalje, drugo. Niie li to n, pr. na prvi po-
branili dom od neprijatelja, pozivali Turdina i Mljedanina-Tafii;;
Mliedanina-Talii"-.1'"
godilo se Sod, 1969, s iJo., reti 6u naiprvo dvie riedi za g. Mi- gled kao dudo, Sto baS ni iedin ,,pia-
su ledan druEoga na obranu za ,,bo_ li6a. G. Mili6 niie ,,madZaron", ,,Ma- voslavni" ne dita ,,Doma"? BaS ni-
ovako: K Hivatskoj spada i
?i. Zrtvenike i ognii5te". Niie bilo otia, ako sama ho6e, -- Ta di,aroni" su oni, hoii su podpuno za- jedanl Je li to mala stvar - ovako
Po{u, b*, ggniiSta, ni ognji5ta bez ili n?godba s-t_oiii danas, a dovolfni s onom nagodbom, a ne pro- razdvojili narod? - A sve to dini
boga! ra ako se moZe prispodobiti tive se i ne prigovaraju mno{o ni- v|era, crkva, sve6e,nioi,
krS6anska viera s krivoboZnt* ;;: cija (kojq_je Napoleon oteo
demu, Sto U$arska radi,; a A, Mili6 Ne 6u vam danas na duSo i
rom, -- po$ledaite i danas boZie 2r_ nima, a Napoleonuju oteo Beti.
otvoreno kai,e, da nagodba niie za Siroko razlapati, kako se je stara i
tvenike (oltare): i tu plori o6iani, tu :lt" r,tgiiio.Sdanaspod Bedom,aii Hrvate dobra, ali nuida nas sili,
utan-skrlezrk _ u toj disto hrvats ibdna jedina kr5danska crkva raz-
sviete sviede,- niie li istinai Imadu da se po r{oj ravnamo, Splitki na- dvoiila. Spomenut 6u varn samo
te, svie6e-i svoje z-emliil - io5 i danas vlada. delnik - to ie Hrvat, kakav ie malo
drugo znamenovanie,
'oganj,- nj'eke stvari, i to bez pravoga reda,
ali ipak ie -to dosta, Sto Bed za Dalmaciju ne lcoji madZaron, Treba €a duti, pa
iprt i" i; ;l# a po redu 6emo drugi put.
ogniistai doma. GdiL neina nego io5 prepu5ta sve Saki talii: govorio samo deset riedi; tu ie srce
- tu ie sve mrtvo, tu nema-Ziva ,,Pravoslavna" crkva Siri se na
"g;i;; !a ie !o upiavo rt"*ot".- i"io i du5a hrvatska. iztoku (kod nas, pa u Srbiji', Bugar-
stvora; qi-. doviek,Sdiebilo, ugle- Bed s Dalmaoiiom,,to. A -li"-, 1"i." A Sto se tide onogia pitanja;
? Pe5tas onom-Hrvatskom, skoj, Grdkoi, Rumunskoi, Ruskoj, pa
da ogianj, dini mu se: tu smo doma. Hoiemo li se ravnati po naSodbi, pa a Aziji), pa se zalo i zove joi ,,rz-
odmahmu ie njekako topliie 6ak pri .s ururu
niom Pugclqrla,
pogodila,Lt. t,i, ss banskom
banskoE s-e sjediniti samo s Patpac,ijom, -
vatskom,- _- !o ie jo5 i gore. todna" crkva a zove se i ,,grdka",
srcu. ili iemo dekati, dok se budu mogle ili ,,grdko-izto1na" crkva, jer su nie-
6eS sada? HgS u €oru, -*vuci;
A niie ni dudo, Sto ie odani i u poilie,- TtrrJt'f"a e"i. Gj -siediniti pod jednu vladu i ostile zini uEeniaci i uditelii pisali kniige i
ognji5te dovieku tako drago. O& hrvatske zemlje, i to bez nagodbe, - obavljali sluZbu boZiu u grdkom je-
ibS sav tai ngrqd u banskoi Hrvats to je veliko pitanje. Ali 6u vam ipek
ziku, a i danas iu Grci tako obav-
io.v.[ek niie imao krova do*u.'_ kao i u Dalmaciji ne samo odpovoriiti, samo vam ne 6u razla-
no.tlSo se je "i je gdie u
dok negfo i brat, istoga iezika, istoga liaiui slovjenski narodi (Srblii, Bu-
zattslu pod _na-patio,
kakvim drvom, ,ili pod
$ati. Moi ie odpovor ovo: gari, Rusi) sluZe sluZbu u starom
a razdvoje,n! Kud 6eS, h
I{amenom stienom naloZio ogarrl
i
Io!u,-;
li ieS?! . . Alo se liudski
suejedno
' i -po5teno radi, slovienskom iez,iku, a i njeki drugi
prigrnuo oko nje{a svoie ,iit" ie, dekamo li. dok se narodi sluZe se svoiim iezikom.
i ,,Ne 6emo rnikuda: ni ood narod probudi i osviesti Ali uz ova-
arager tu se-ie stishao svoj uz svoga, U rimskoj ili zapadnoj crkvi svi
pi pod Pe5tu! Mi ho6emo, d" ." kav rad, kako se danas radi, kad bi
Ponajpade dieca rz otca i mailiu. hrvatske zemliez banska' Hrva se,l-rrvatskipolitidari podeli dofor*- se biskupi pokoravaju rimskomu
,"u9, Slo je nrLiloi drago, sve Sto do_ D_almaciia,HerceS-Bosna, fstra, ratlrs Uparskomi moliti MadZare,
koii
papi, a u iztodnoj crkvi nije taho,
turi nego je svaki patrijarka sam za sebe
.?d-_liubavi,to je Sovjek najprvo
I nalbolie_osjetio diumurie.,. siedine i da budu u U.{arskoi vladaiu (a morali
bi ih
uz otdinsko ognjiSte,
*milo svoie i slobodne". m^oliti, o i nikoga nema nad sobom, Tako pa-
-_ pa- kako
da mu ne bude I Tako govore iedni na5i tit qopuste, tom nema' sumnie), neka trijarka (t, i. kao nadbiskup) u Ca-
drago?! I ja mislim, dok sviet-b;;
o"i,94 stranke prava, prava5i, - oansku vlast,- da Dalmaciia do4e pod rigradu ni5ta ne zapovieda patri-
svret, i ljudi dok budu liudi, _ - to bi'bila puili""iiu.
odin_ g: lvlilii odgovara od ov iarki u Moskvi, ili u na5im Karlov-
sko ie.ognii5tebiti stvar miia i sveta, irilike
-ne cima, - oni nemaiu medju sobnm
t
,,Liepo, krasno, ali to moZe Sviet.
3,ko ie - mio otac i maika, a sveta ToSa ne dade ne samo Bed i nikakvoga p,osla. To se drupEije kai:e'
n;thova ljubav, koiom oko o{nji5ta
v6r,rvrF - toga ne dade nitko: sav sviet i^r--',PTayoslavna"crkva, Nije to sve- da su pravoslavne crkve ,,samo-
skupliaju gole svoje pili6e.
biti_proti nama! Ne moZete iztiera l*_l-19,koie fe doviek viere,'ili kojoi
lrl(vl
glavne" (samostalne) ili,,avtokefal-
pripada, Ne mislim tu na spas ne", Svi pravoslavni kr56ani u ev-
iz Dalmaciie taliianskoga jezika, quse
[na ,,d.u5no uzveliEenje", kiko ropskoi Turskoj spadaju pod cari-
 334 Godina 3: Godina 3' ,,DOM,,. 335

giradskogapatrijarku, samo su se Bu- invu i danas divlji purani u veli ^A devet 6iofina, Pa kad Ma.rko iz Glasovi iz naroda.
parl izpo'd njega iizmaknuli (pred 30 iatima, sve do sto glava, Hran" izciedi dvie ka.plie vode, ggda
;i Iz Sv, J.ge_ (kod Jastrebarskoga)
god,), pa im je sultan dao posebnogia svadim, Sto ve6, ptice jedu, a , da ie,prilika za mei-da1. .
ili"
'6i" "u*, oiSu ,,Domu" i hvale se svoiim ,,*Til
metropolitu (nadbiskupa), koii se bito njekakvim orasima, Kad na do Novaka kovada, da mu-skuje
zove,,eksarh", stanuje Carigradu, dnom mjestu pozoblju orahe i a onda.,napokon ode na Musu, dim gosponom", ka4r,elanomikalio ih
i.Alj",
-.-^melne je naputio na ditanje, pa kaho se oko
a spadaju pod njega svi Bugari: i oni sjeme, trie trde dalje, - ier ni divlii
dir s njim kav$u, - i junaci
u Turskoj, i oni u slobodnoj Bugar- rani ne lete. Samo kada dodiu lI'uhvatise; potela koplje pa sablie, niega kupe na5i ljudi, ,,kakti oiliii
- Koliko su to veseli
skoj. Kad se to dogodilo, carigradski kafirve vode, onda su u neprilicii r :; buzdovane, a onda odskodi5e s oko kvodks".
je patrijarka Bugare prokleo i iz pra- pe se na najvi5e mjesto pred vr junadke i Slasovi (samo da ima vi5e takvih
[Zni^, Sdepa5ese.u kosti kapelana!), toliko
voslavne crkve izbacio (izob6io), ali pa po vi5e dana stoje tu, ba$ goEnaie Po zelenoi travi: ie Zalos,no,Sto oi5e
oni i njihov eksarh malo za to mare, tukci! Da nisu tukc,i, rekao bi dalje; da ie filoksera uniStila ,ir,o-
Ima njeka razlika i u postav- da Studiraiu, kako bi nailak5e CI Namieri se iunak na junaka, 6!rade, pa sviet bjeli u Ameriku,
ljaniu bisk,upd, Rimskoga papu bi- do5li. Ali Sto treba ditave danl Deli Musa na Kralievi6 Marka! ,Jstina, kaLe, nieki Salju odanle
raju kardinali, izmedju sebe, a poje- diratil NeSo boie se iadni d Niti moZe da obori Marka, doma novaca, ali od onih, koii tamo
dine patriiarke iztodne crkve ime- vode, pa dekaju, dekaju, dok Zel Nit se tMarko dade oboriti. ne umru, nijedan se ne vrati kuii
nuju vladari: u Turskoj ih imenuie ne. podne zapoviedati. Onda se Nosi5e se ljetni dan do podne: ?*"y.t -naijadi. dedki dolaze slabi,
sultan, bedki cesar imenuje harlovad- jedanput prene koii puran, digae Musu biela piena popanula, blied'i, bolesni". JoS pi5e, da se liudi
kofa i t. d. Biskupa pak i u rimskcj a za rtlim sve, malo i veliko,-pr Kralievila b,iela i krvava. , . zaduluju odlazeli u- Ameriku, i to
crkvi imenuiu vladari, vode, - lete i prelete, Sto ie Tad omanu Musa kesedZija, kod ljudi, koii beru bezdu5ne kamate
JoS se moZe $pomenuti, da se padne i u vodu, ali ponaivi5e Udri Marka u zelenu travu, (do 40 po stotinil).
pravoslavni sve6enici moraiu 2e- izpliva. Pak mu sjede na prsi junadke! Iz Platka (krai Rieke, tamo pod
niti ( a katolidki se ne smiiu). Samo Al procvilje Kralievi6u Marko: Eorom Risniakom) pi5u, da imadu
Divlji tu'kci znadu dodi tamo
redovnioi (monasi) ne smiju se i,e- selo,-pa se mie5aiu s pitomima., Gdie si danas, posestrimo vilo? ,, , priliino _vrnieme, -puta premda i'e na Ri-
niti ni a iztoEnoi crkvi, a isto tako je dralo gospodarimai Javi mu se iz oblaka vila: snjaku bilo dva sniega. Vina
ier su I Jesam li ti, bolan, glovorila, ima - ne5to, manje, ali ie puno jade,
ni biskupi. (Po tom se vidi, da tu-di6i b_olii, Sto se izlegu od divlic
samo monah moZe u istodnoi crkvi tuhca. I u Evropi drZJneki Da ne iini5 u nedieliu kavge? ,,a drugle Ietine ve6 navadno; ba5
postati bi,skup.) Sramota ie dvome na jednoga. nam niie zlo bi,lo do sad. a naprvo,
na svoiim imaniima divlie tukce. Gdje su tebi guje iz potaje?--
I sluZba boZja obavlia se u iz!, - Ea dra$i Bog dade. Liudi se i<rive
Glednu MusJbrdu i oblaku. . .
c r k v i d r u g a d i j e ,a i l i u d i u crhvi NaSaslika. Made Mark o noZe iz oolaie,
iedni ,i drugi, ali niie ba5 tako, kako
jadikuiu, ier se kaile, da kad naibolie
vladaiu se drugadiie, ier m, pr. obidno
ne klede i ne klaniaiu se boZjem
Kralievid lflarko i lllusa Te, raspori Musu keseditiii ,'. .
Srmi, d4 naimanie pada". - Ej, da
nasa,,Mnogima vam ie poznata A kad stade Marko premetati, su svi Hrvati ovako zadovolini, kao
tielu (boZanstvu, hostiji)
srna, lcako ono: Vino prije-MusaI A u. Musi tri srca iunaeka, ovi po5teni rprimorci u svom kamenut
Svaitice. nasa u Stambolu, pJ kad se rro;e rebra jedna po dru$ima: NaEelnika, ba5 kako treba, ima-
vina, podeo besjediti, da 6e se 1eo-nomu se srce umorilo, dq tamo negdie izmedju Une i Save.
Divlii tukci (purani), - Kad do- u ravno primorie, zatvoriti skele A druSo se iako razigralo', Vriedno bi bilo, da i drugi narod
viek siedne danas za stol, na koiem mora i drumove (ceste) okolo Na,tre6emu ljuta
miri5i mastna puransfi<a pe6enka, morja, kud prolazi carevina Suia spava. znade za Slasovita djela toSa nadel-
,*."9" .g -ie guia probudila, - nirka na glasu, - ali za danas dosta
mnogi bi hvalio Bo{u. Sto se niie ored Sto je Ture pJano govorilo, to rvrrtav Jvlusa po ledini
skade . . . i ovo: U tome sretcrome mjestu na-
trista godina rodio] - kad bi inao, bje5e udiniilo. KaJ canu tuZbe r j.o1.ie*Marku guia Sovorila: iedanput crihvena zvona nihaho ne
ia pred trista i nie5to vi5e Sodina niie iale, obedava nebroieno blago, Ivtoli Boga, KrilyeviZu
Marho. zvone, Sto ie, Sto je, - a to nema
k9^d nas io5te bilo purana. JoS pred pogubi Musu kesedZiiu. Ali kako
340.godina bili su purani tako skupi, tamo odlaza5e, ve6 Stambolu ocr )al.e se nisam probudila bila!., . aietat naEelnik sve pobrao, pa odnic
$3-1. to vidje Kratjevi6u Marko, na svoiu vodenicu (mlin)! - Neka
da ie mletaeka vlada izdala propi.' dolaza5e,Napokon se hodZa .rroll suze niz
bielo 1ice: paze oni liudi tamo, da iednoga ruZ-
11 -"iti stoil smiie puranska pedenka, 'pedenka sieti Kralievida Marka, Stono !a laoh meni do Boga milo$a, no6ia dana ne ostanu bez gaeai mo-
itri tako su onda'Sovorili: car, ima tomu tri €odine dana, "ro1epogubih od iebe bJlega! Sao bi onai nurdriia5 poizvladiti svima
,,od indiiskoga pauna". u tamnicu, pa 6a izvede pred tradce iz svitnjaka. . ,
A doneseni su purani ovamo u - Jesi I' gdiegodi u Zivotu, rlV
-Evropu iz Amerike, i to ve6 za 30 - Jesam, cane, ali u rdiavu,
godina, po5to ie Kolumbo na5ao novi Na to Marko siede trir mi
lgi sviet (a naSao ga je fod 14921. dana, dolc ie Zivot malo
U mnoSih kraievih sieverne Amerike cmda mu donesoSe suhu
 Godina
List hrvatskomu seliaku za razgovorI nauk.
Stoje novadomai po svietu?
se njekako duje glas, da bi s nD0If,u
Po hrvatskom narodu.
DO86"rf*'.'jruft
tima trebalo drugadije. izlazi 2 Puta nr
mjesec
Hrvatski sabor u Za$rebu sastat Razne viesti.
6e se koncem ovo6iamieseca' @. i 4. 6etvrtka).
Ruska catica, odkad je ono
Nove hrvatske novine u Osieku, V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
mrtvo, sveudilj je bolestna i
..Narodna Obrana", podet 6e izlaziti Belgiiski krali (otac
lne 16. stud. ove €od, Kako ie u FFCiena je ,,D0lVlU"
naznadenana omotu.
bedke princeze Stefani;e, si
Za1rebu poslie du$e svadie i boia grofice Lonay), koji je priie ne
sve niekiko tromo, a njekoji, od-
vremena pokopao svoju Zenu,
Broj -2, ]li__J *nrebu,u detvrtak,
27.studenoga
te02. ill Cod"t
moriv5i se od teZke sramote oPet se
Kristinu, - kani se Zeniti, Radi
spremaju, da ponove stare stvari'
napadaiu na njega belgijski
kbje su svima ve6 dodiiiale, - dobrc
bi bilo, da se po5teni ljudi po domo'
rugaiu mu s'e i zamjeravaju mu Crnitrag.
Kralj je star 67 Sodina.
vini okrenu rnalo na druSu stranu,
Nienr,aEka carica dolazi U Zagtebu zapao snieg, i jo5 pada,
odkuda dolazi ozbilina, ljudska ried
za narodnu obranu, a ne za stare
com mjeseca siednja u Opatij,u.' Pada, pada sve u krpama, i pokriva ovdje smet, ondje list,
prazne riedi, iza kojih se Sleda za madki car do6i 6e po nju i tamo njediji trag i njediji smrad: sve pokriva, kao da sakriva, te
sastati s na5im kraliem.
Lomadom kruha, Neka barem poku' ne vidi5 ni5ta, nego bielo, bielo, sve bielo, svietlo, siaino, iednalco,
Saiu narud'iti ,,Narodnu Obranu" do
Krali prosiaka, Neki Petai
konca ove godine (stoii to samo 3 K,
drii6 naprosjadioje u Americi ravno, Sve jednako liepo, kao da niie nikad ni bilo drugadiie;
inade na detvrt Sofine 6 K), lMi se
imetak, da je moSaokupiti dvie liepo i mirno, ier se snieg spu5tatiho, la$ano,
ku6e u Zaprebu'i dvi,e u l
od ,,Narodne ,Obrane" mno$o na- (u Americi). Zato su Sa Sve bielo, sve liepo, sve mirno, gotovo bi dovielc rekaot
damo te sve ,,Domove" priiatelie
upravo molimo, da narude te novine ,,kraljem prosiaka", No na5i bielo, liepo i sveto, - samo io5 da ie zaspati, pa da te angieli
tarno stidili su se takovoSa :
birem do konca godine, da vide.
pak su ga iavili zagrebadkoi
odnesu,tebe i sav sviet, ovako biel, liep i svet - pred licebolie,
Zat ioi uviek taliianski? Tako je kad je Modri6 odputovao u Ne vidi se ljudski gad ni smrad, zameose zlodinadki trag, sahra-
nedavno zadudjeno upitao na5 krali, Ali ga zagreba€ka policiia niie niena ie strv, obieljena ie krv, - z,aboravlienie gieh, Posvetio se
kad je pustio iednog vi5e$ dinovnika pridriati, iet je opet s
dalmatinske vlade preda se. Krali mladom i,enom odmaglio u
sviet, a zara eno sinula i obasiala $at olvaramu vrata u Sotov rai
je naime toga dinovnitrraupitao, koi-im To mu ipak ne 6e ni5ta nebeski.
se jezikom'ureduje u Dalmaciii, ei- mu na molbu zaSrebadke policiie
novnik odgovori; ,,po zakonu - ta' Dan zabielio, I za das po onoi bjelini vidi5 tu gad, tamo
seljenidki ured ne 6e dopustiti'
-Na to na5 kralj u se izkrca u Americi.
smrad,ondie traS, ondie se razpadastrv, tu i tamo tede krv, -
uviek tali- Naimanie diete na svietu svuda grieh, svud grieini, crni trag,
ako
ie nedavno u New-Yorku,u To ie doviediitrag, Ne tali ni bieline, ni liepotenni svetosti:
rici. Otac €a je donio u
Pod bedkim cesarom, kesici u bolnicu, a da se ne sve Sazi.
{J beikom saboru opet se {one obavio ga pamukom, Glava u. Hoie li io5 dugo ostavliati dovjek za sobom toliko crnih tra-
Niemci i eesi, gone se, grde i tuku dj'eteta bilu- je
dj'eteta bila kuo golubinie
1" kao golubinie ia
iai $ova -.- na bielom ovom svietu? ,. .
pade! Sav sviet ve6 davno giovori, prema t'ome ostalq tielo dobro ?
da je tai sabor jedna sramota i kome- i"tro, Prsti6i su mu bili kao i:j
diia, - pa ipak to sve dalje ftaje. Premda se je sve udinilo, da I
Dokle 6e to tako? Dokle 6e tamo na{i dudo od diete5ca uzdrii na ii ^--ocCHCo@-
Hrvati sjedjeti kao peti u plugu? umrlo ie za kralko vrieme, -
Spomen-knjigu iz Bosne daie ts!
U uSarskom saboru, grme proti vrhbosanski i na odplatu Po 4 K
svojoj vladi, proti cesarskomu dvoru mjesec.
(radi vojske) i proti - Hrvatima, Ovaj broj ,,Doma" malo je
ak u toi ini na Hrvate sve radi slike.
Tiskara Mile Maraviia u Zagrebu.
 Godiaa 3; Godina 3. ,,DOM."

Zakogaie narod? bez naroda, i niiedna vlada nema pravo vladati, ako za njom
niie narod.,- To ie ta nova viera'
Nema, mislim, na svietu tolike laZi, kolika je ona, kada I od kad ie progla5ena ti nova v:iera, od onda nema ni5ta
danas kaile, da je za nje{a narod; i niiednom se laZiu tolilco bez izbora, t. j.t ho6eB li znati, za ko{a ie i za kim je narod,
Dazari,koliko ba5 tom laliu; i niiedna laZ napokon ne nosi tol treba narod_pitati, _treba Pa pozvati, skupiti, pa nelca glasuie,
dobitka, koliko talai,, to iest: kada tko umiie sretno laZiu do. za kola ie' To su izbori,
zati, da ie za nje$a narod, DuSo i dugo bismo se mogli razSovaxatio tim izborima, ali
A io6 pred sto godina malo ie tko i pitao zt narod, a ka nernamokada, Dosta 6,ebili, da kalem u kratko ovo: Vladati i
li bi se starao, zakoga ie narod izakim ide! Ta kako bi se zapovied,ati- o, to je liepo, Jednom sam vam ve6 rekao, mislim,
to pitalo, kad narod nije iSaoni za kim, - trad su $a Sonili pr da dovjek naivoli jahati na dovieku. Vladanje i zapoviedanie-
sobom, kamo ie trebalo, Danas ga vef. toliko ne $one, nego to dodu5enije jahanie; ali ima liudi, koii misle, da jest, i zato se
po malo i vode, I premda ga ponaivi5e vode - za nos, ni5l za vladu otimaiu, A po onoi novoi viefi nema vlade bez naroda:
2ato, Danas i to mnogo vriedi, ako tho znade narod sretng ho6e5 li vladati, ima5 dokazati, da ie narod za tebe, Ali to je
spretno i za nos voditi, sad posao, kako 6e_5dolcazati, da ie narod za tebel A to se
Bilo ie, rekoh, wieme, kad se niie pitalo, za ko{a ie i radi na vi5e nadina, Od svih nadina io5 ie naipo3teniie ovot Nadiu
hoga ie narod, To je bilo onda,kad se ie naudalalauka, da se ljudi (gospoda),koii su proti vladi, a ,tza narod", I ovi liudi
iedni iodieni za to, da vladaiu, da zapovied.aiui od tudie mt vi5e puta ne lailu, nego su svagda zbilia proti vladi, a mnogi su
Zivu,- a drugi su rodieni za to, da slu5aiu,da budu pokon i od srca za natod, Ali svima ie ipak prva i Slavna stvar samo
da se mude za drufoga, Ovi drugi - to je dakaho ,,naro to, neka narod kale, da ie za niih; pa i ako ne bace vlade sa
,,dobri narod", ,,dobii na5 narod'!, ,,dobri i po5tenina5 n sedla, do616,ebarem u sabor i tamo vladi prigovarati i drmati
I nikomu niie ni na pamet palo, da bi to moglo biti druga niezinom stolicom. A narod, koii ie stotine godina bio upregnut
kamo li, da bi to moralobiti drugadiie,I naipoboZniiemu ve i gonien bidem, nje5to ie u strahu, a posvema u neznaiuzon sim
nije nikada do5lo na pamet, da bi niegov kmet-telalc moX pravo ne vieruje u tu novu vieru, da ie on toboZe Sospodarvladi
smio imati kakovu dttrEu brigu, nego iedinu brigu: kako 6e i da ju mol,e sa sedla sbaciti, Ne, to narodu ne ide u glavu, oso-
svomuSospodaruono,'Stoga ide, a ondaBoSudu3u,Pa ni s bito, kad se vi5e puta prevari: glasuie ,,proti vladi", - pa ipak
narod,ilobri i po5teninaro4 - ni on niie drugadiiemislio,do niSta,sve ostaje, kalco ie i bilo. Jednom fieliuz qarod ne,vieruie,
god mu ie bila ciela koi'a na lediima; tek onda-,kad ie do5lo ili malo vjerui-e,kad n6prestano vidi samo to, da ga iedni vuku
ovamo, druSi onamo, te samo pitaiw iesi li za me, iesi li za me?
krvavo$a,ondase u njemprobudio- ne 6ovjek,ne$ose u-ni
probudlla hivina,i on podeovikati, buniti se,-branitise,kako' Razumiie se-,da tu ,,vodie naro-da"'imadu telke mukendolc narod
inao i mogao,- Sve te to tako bilo onda,dolc ie narod bio pl ,,okrenu", - pa bilo to samo za Eas,dok prodiu izbori, Tu se
radi sva5ta, ta-lcoda to vet niie ni liepo, pa su se morali izdati
bidem, p_osebnizakoni, Sto se u tom poslu smiie, a Sto se ne smiie,
Niie to davno bilo, ali ipak ie bilo - i pro5lo, Stra5no N.aiyi5ese dakako pred narodom Srde druge stranke, osobito
bilo, to'ie istina,Ali je z,atobilastia5nai osvetl, jer se u dgyie vladine, govori se mnogo, lcako ie narodu zlo, i obelaie, da 6,e
naiprvo probudila hivina.MoZda se Sto$odioS sieeate,kako we biti dobro, ,,ako budete za me i za na5u stranku, Ta znajte,
narod lrlio i ubiiao u Lrancezkoirevoluciiit sve ie bilo pokla clragiljudi: ako ste za mq onda ste sami za se, ier je na5a stranka
i poubijano, sve uniSteno,sve, - 5to ie na sebi nosilo traS za narod,,,
one vjere: da su jedni rodieni za to, da vladaiu i zapovi'
a druSi ih neka slu5aiu i neka se za niih mude, _ Nemojte misliti, d.aie ovako samo kod nas, ili da ie kod nas
u.t9- naigore, Ne, hrvatska su na5a gospoda u toi stvari, ia
O=donda ie nastala viera", i to posve ,pteokre
"nova
vjera,kojakale, da je svemu narod Sospodar:narod ie-$osp lltlli*, naipo5tenija, jer ie kod nas bilo, a i danas ima Skolanih
vladi, a niie vlada Sospodarnarodu, N.aro{ odluduie-,t!<o 6,e ffltdl, koii su cielim srcem za narod.,a niie im samo do toga, da
vta_dusbace sa sedla, pa da sami zaia5e.A to
dati i kako ee vladiti,-I tko€od od onda vlada, ne vlada sim, rnalo ne sva hrvatska gospoda jo5 ie zato, Sto su
vlada u svoie ime, nego vlad=as narodomt nema vlasti ni zakt iuder, da talco kaZem, - ioS
 ,,DOM,'. God,ina ,,DOM." 341
Godloa 3.

su iuEer nosila opanke, Ne samo na6i Stardevi6i, Tu5kani, ,,Domu" ie ova stvar, t. i, da se seliaci podnu i sami za sebe
njavlil| nego i MaZurani6i i Spevci - sve velika gospoda- clarati, i to svi, sloZno i doSovorllo, - to je ,,Domu" ve6 du$o
su io5 iuEer u _opan_cima i gai_amil 7-samo lko su ih imali;
jo5 l" rt..t, A od sada 6e o tom biti io5 i vi5e raz{ovora. dok dodie
niihova
- bra6,aili rodjaci i danas,hodaiutako.
Io dogo"ora i sloge. Tko o tom 5to misli, neka se slobodno u
Ali ipak - gospodasu gospoda,Drugo tiSti narod, t, i,
,,Domu" iavi,
liaka poliodjelca,a dru$o ti5ti gospoduiza drugim idu €ospo,
za drupimseliaci,Zato ie posve naravski, da narod ne miri Hrvatii MadZari.
za d.eselidio onoSa,Sto mu govore gospoda,koia ga pitaiu: Ovih dana dogodilo se niebto dudno,Prije nego Sto vam ka-
li za me?
Zato narodniie ni za koga; niie i ne 6,ebiti dotle, dolcl Lem,Stose ie dogodilo,treba sPomenutiovo: Kako znale,banslca
budu tako pitali i samoza ular vodili, - Ali to io5 nije Hrvatska ima dva sabora: iedan u Za{rebu, drugi u Pe5ti. U
fa zafrebatkom saboru sjede sami Hrvati, a u Pe5ti siedi samo de-
ve1e zlo, nego ie ve6,e zlo ovot Narod nije ni zako{a, ali ni
za se! To ie zlo, trdeset Hrvata medju detiri stotine Madi,afi; onai sabor u Za-
Ja vam dalie ne 6u mnogo tazla{ati, nego vam kaZem: Arebuzove se,,saborkralievine Dalmaciie Hrvatske i Slavoniie",
ditaite io5 jedan put, Sto smo se lietos razSovarali u 5, I i onai u Pe5ti ,,zajednidki sabor" i u za$rebadkom saboru ima
kad smo ono pisali za ,rHrvatskuseliaEkustranku'r, ltrrvatAsvake stranke: ,nnarodnestranke", ,,neodvisnenarodne
stranke", ,,stranke prava" i ,,diste stranke prava"; u PeSti svih
K onomu, Sto ie tamo redeno, ponavliam i dodaiem samo onih detrdesetHrva6 - svi su iedne stranke, i to ,,narodne" (ili
ovo: Ne treba, da se seliaci sloZe proti gospodi, ili proti k ,,mad1aronske") stranlce,
gospodskoistranci,Ne, BoZesaduvii! Hvila ivakomu, tko si A sad Euile,Sto se dogodilo: Izmediu onih detrdeset Hrvati
nas staraI ali sloZimose i mi seliaci,i svi oni, koji mediu u Pe5ti detiri su proSovorila tamo u saboru, Sviet se je tomu
i ravno od nas Zivu,- sloZimose i mi sami za sebe,Seli zadudio,i to zalo, Stodo sadanijedan Hrvat od one detrdesetorice
onda ve6inom seo.slcitrgovci i seoski popovin- ovi se.mo niie u tom zajednidkomsaboru.nikad ni usta otvorio; ili ako iest,
moraiu posebno sloZiti, da iedanput i sebi pomognu, ier budi bio je to samo iedan, pa ni to niie pravi Hrvat. O toi dudnoi
zamjete redeno: i gospoda se za sebe staraiu, Mi smo 6itali, stvari pi5u sve na5e i madZarske novine, pa 6emo se i mi o tom
se u saboru pove6avaju plaie onoi gospodi, koja imadu po i porazgovoriti,
do sedam i vi5e tisu6a Kruna pla6,e,,A tko se stara za to, da Pita se naiprvo: Kako to, da banska Hrvatska ima dva sa-
nama povise plate? Nama se povisuiu samo d,atel .
bora, t. i,: zalto Hrvati idu u pe5tanski sabor?
_Ne, nitko nam ne smiie zamiefiti, ako mi prepustimo . t" vam ie ovako: Dok su hrvatski hralii bili Hrvati (Tomi-
spodi, neka se sama staraiu za ovakve svoie stvarl, - a mi ( slav, DrZislav, Kre5imir, Zvonimfu i t, d,), nisu Hrvati naravski
se starati za svoie,Budi bez zamiere i to redeno, da smo se iSli.u tudiu zemliu tru .ibot, Posliie, kad'su Hrvati izabrali sebi
gospodskepolitike dosta ve6 dali za nos voditi,
ll.kralja Ugrina, ili ako ho6ete, Madilara, - ni onda nisu Hrvati
A ako nam tko prigovori: ,,Pa Sto iete vi sami? Zalto tsli.na_saboru tudiinu, nego krali dolazio u Hrvatsku na sabor,
6etes nama?Kakova ie to sloSa?Narod mora biti slor,anza ie
]tt i9 tsan drZao sabor s veliha5ima, Sad je ravno 800 godina,
movinu!",- ondamu odgovoriteovako: Svaki za sebe,- a
-.-:----.
t v[ys urq vs6vvv.rug vysAV. Vvq$l Ag agpvl
- s
I sto.banska Hrvatska ima s Ugarshom iednoga kralia, ali treba
za-domovinu i sloZnoproti nepriiateljudornovine!To se samo Paziti: Tri sta i pedeset godina od tih'800 lodina'tti.u Hrvati
sebi razumije.Ati naiprvo --svaki za sebe,t. i, svaki stalet,
s.ebe,da tu Lude pta,rica,da ne bude iednomuod drugogakn ltjlnu sabor pred kralia u tudiinu, Ali pfiznati se morai Ima ve6
lco $odina, Sto banski Hrvati'idu na sibor u Ugarsku, a imadu
A n-amaie seliaclma - budi i opet bez zamiere reieio - t svoi posebni sabor doma,
sto -lcraieva krivo, - pa se tu n6 moi,emo i ne 6emo slohitii
za domovinu - tu smo sloZni.
Ovako ie ve6,i druSdje po svietu, ovalcomora da bude i
nas. I samo onda, ako tako bude, bit ie raduni mediu naro
gospodom Eisti,
 ,,DOM," Gonli'na 3. G,odina 3, ,,DOM"t

Vlasi (Rumuni),ili Slovaci.Niie dakle dudo,Stosu hrvatski A.Lariu saboru baS ljuto podeli $ovoriti na Hrvate, Pd i na sa-
ka5i i5li u Ugarsku, had ih ie tamo zvao njihov otac i n ,l.rropaBana, I sad se iavi najprvo hrvatsko-slavonshi ministar bez
go;nod,ar,t i,r<ra!i: gli'l-idapasng,ditgvgm s i'"ri. - Cseh (eeh; tako se zove), onda grof PeiaEevi6,,onda
iediaki, pa nema tPi:Tti
razLlke ;
izmediu biskupa hrvatskoga i iittadanii veliki lupan Kovadevid, napokom Toma5i6,,Za Toma-
skoga,Za!!o hrvatski biskup nebi i5aou sabormedium Jieu ru rekli njekoji Madi,ari, da $a ie poslao ban, neka $a pred
biskupe?Ta i oni su ,,bradau Kristu", kako se kaZeTomu i -lfadlarima brani.
treba dodati, da su u ono vrieme svi velika5i i biskupi govoi Kako rekoh, na5e i madZarske novine mno$o su pisale o
i raz{ovarali se latinskim iezikom, pa bili Hrvati, bili Madi tome, Sto su ovi Hrvati $ovorili u Pe5ti, (Govorili su dakako
Eto dakle, zato su velika5i i biskupi i51ina sabor u tudiinu: madi,,arski.)Ja 6u vam kazati samo niekolilro riedi,
su bilijedan staleZ;oni su iSli za onim suncem,l_.oieih ie grii Meni ie bilo milije, dolc su Hrvati u Pe5ti Sutjeli, Oni, koji
zakraljem svojim,Ali narod hrvatski i madZarskine moi,eit su tamo Sutjeli, oni su osie6ali,meni se dini, da su u tudiini, da
jedno_ga_sabora, ier iedan drugogane bi ni razumi Drugo nisu doma, A tako osie6a svaki Hrvat: Ugarska nije hrvatska
ovo: I Hrvati i Madiari imali su stotine godinadva nepriiateli domovina, - fe ie druSa zemlia, dru$i narod; a druga zemlja
koiih su se iednakoboiali i iednako se od niih branili, Jedan: i drudi narod - 5to ie to, ne$o tudiina?l
Turdin, a druSi ie Niemac iz BeEat jedan ie i drugi pritiskao Ali radi iedne stvari ipak mi ie drago, Sto su progovorila
Hrvate i Madil,are,Ova nevolia, osobito onda,kad su Turci otc ona dvojica: Kovadevi6 i Toma5i6, hoii se drZe zaHrvate (jet za
ve6i dio stare hrvatske drlave, - to ie Hrvate okupilo oko Cseha i grofa Pejalevifla ne znam, jesu li po srcu Hrvati), A evo,
hova voivode, t, i. oko kralja, a tai ie bio u Ugarslioi, A u za5to miie drago: I Kovadevii i Toma5idrekli su mnogotoga, Sto
doba naivi5e se ie u saboru i vie6alo samo o tom: lcako da je te5ko duti mnogomu i premnogomu Hrvatu, a kamo [i, da bi to
obrane od Turdina, pravi Hrvat mogao kazatil Pa ipak se ie vidielo, da to Sovore
Ali ipak treba kazati i ovo: Iz hrvatskoga sabora i5li su Hrvati, I ne samo to, nego io5 i ovo: Vidielo se, da ti ljudi govore
Ugarsku na sabor samodva Hrvata, dva poslanika;pa neka nje5to,a du5a im i srce kaie, da tako ne bi smjeli govoriti, Koliko
u onom saborustotinu Madi,arcodludilo,Stoim drago,- to 1 se god vidi, iz svake njihove riedi, kako ho6e da ugode Madta-
Hrvatslcu niie vriedilo, ako su samo ona dva Hrvata bili proti! rima, - tako se iz svahe riedi vidi i to, lcako paze, kao da ih
Danas je drugadije, I)anas siedi u tom zajednidkom slu5a ditav hrvatski narod, A to je dokaz, da tim zastupnicima
40 Hrvata, ali oni proti 400 MadZard ne mogu ba5 niSta,A nie5tou du5i Sovori: Jest, ti Sovori5evo pred MadZarima,- ali
Zato, ier ie takav zakont broie sel glasovi, U staro vrieme vri pravi ti je sudac onamo dolie, - hrvatski narod,
su dva hrvatska glasa toliko, koliko
liko svi madZarski glasovi; i
dlasovi: a' Ne, jo5 se ipak niie rodio takav hrvatski izrod, koji bi zbacio
nas svaki hrvatski glas vriedi toliko, koliko i svki madlar sa sebe sve hrvatsko, koii ne bi osieiaon da je sin i podanih
I{.adZarskih glasova ima do 400, a hrvatskih samo 40, Tu hrvatskoga naroda, lcoii mu ima pravo suditi, I to nam je na
ne moguniSta,to ie odito, Zalost u ditavoi ovoi sramoti jedina utieha, Sto i oni Hrvati, koii
se najpohorniie klaniaju iakosti madZarske drlave, - ipak jo5
,,Zatovalida i nisu nikada progovorili,Pravo su imali!
bi se uzaludmudili?" - MoZdai zatonisu Sovorili,,ia ne zt osieiaiu nad sobom gospodstvoi vlast hrvatskoga naroda, t, i.
A moZda i zato nisu govorili, 5to ne znadu madZarski (nego hrvatskogaprava, koiemu bi se iedino imali pokloniti i klaniati.
njih pet, Sest),Istina .im-se r dok budu u Pe5tu i5li bilo i tatrrvi Hrvati, koii imadu samo
ie, po zakonu imadu pravo govoriti i I kapliu hrvatske krvi. samo iskru hrvatske du5e, 1- nikad se ne
ski, - ali demu da Madilari moZda smiju, kad i ona
ne bi ni5ta nzumieli! I tako - madZarslcine znaiu, hrvatski 6e u du5i pokloniti madZarskomugospodstvu nad Hrvatskom,
bilo lzalud, pa onda nema druSe, nego 5uti,
Hrvatske novine, a i nek6i" iudZ^rshe, stra5no se DNema
novaca
!(
tim zastupnicimau Pe5ti,Stovazda Sute:da su somovi,da sa Mi smo se ve6 vi5e puta razgovarali o novcima, ali ia stalno
beru zastupnidkuplaiu, i io5 koie5ta,Kako rekoh, do sada 3n3m, da vas ni svaki stoti ne znapravo, 5to su to no'rci, Ali sve-
saqrojedan od niih koii put progovorio, i to hrvatski Srbl ledno. DrLite samo na pameti, da svaka stvar moile sluZiti kao
nieki Giurlrovid,Ali togaGiurkovi-a nemavi5eni uzaSrebalk novac, Eto, papir ie papir, ne"vriedi niSta,- pa ipak ima koma-
saboru,.paniiemogaolodi'ni u onai pe5tanski.A niefoii su
 ' t'DoM'" 345
Godina 3.

di6,apapira,zakoii. moZeSkupiti volove! To ie banka, kako zni

Sto vas briga, Sto ie to samo papir! Vama ie dosta, da znate
da se za tai papir moie sve drugo dobiti, - pa bio to i
papir, To ie kod novca glavno, da se to znat za novac
sve dobiti.
,,Pakad ie eto i papir novac, kako to, da nema novaca?
papira barem ima dosta! Treba ga samo pofarbati, pa napi
na niemz 10 Kruna, 50 Kruna, 100 Kruna i t, d, To ie lako!
zalto oni, koii novce prave, - za5to ne prave toga viSe, di
i mediu sirotiniu vi5e doSlo?"
Premda smo se mi o tom vei razgovarali, ipak 6u vam
kratko ponoviti, Prosudite ovo: Recimo, da ie u jednom
sajam (va5ar,dernek), pa najedanputdodie od niekuda nie
tr
dovjek i utisne svakomu sajmaru potajno u Saku, rei 0)
ravno desetforinata, Sto mislite, Stoie se dogoditi na tom sa li
(d
Dogodit ie se ovo: Roba 6,eu jedan das postati stra5no sL
(draga), A za{to? Prosudite: Do5ao dovjek na sajam i donio o)
14
forinti u i,epu,
iepu, da kupi
kuoi opanlce
ooanlcesebi i Zeni,
Zeni.i io5 kaou: sve je
io5 kapu; ie pr
or d
o
dunao tako, da 6,emu ostati io5 ba6 za sol, Opanke je hupio i (d
se pogadiazakapu; trgovackapu toliko cieni,da ovomu-dovieli N

ne 6,ebaS ni5ta ostati za sol, Trga se s niim i trSa, cjenka; o)

5
cienka, a naiedanputmu tisne onai doviek, sto se od r o
stvorio, - tisne mu u Salcudeset forinti, eim ie kupac q)
desetaduu Saki,vei se ne boii, da mu ne 6e preostatiza soi, 'o
i dalie se ne pogadia:plati trSovcu za lcapu,koliko traili, E o)
g
niie li kapa u das postala skuplia, nije li ioi ciena skodila? s
5
tako bi bilo kod drugogakupci i trgovca,i liod treiega, sve
c)
stotoga,- i svudasve skupljel A kamo li, da svakomusaim L.
5
utisnetkogodu Saku100forinata,lli dak tisudu!Liudi bi t-
sipali novce,Stonoie rie1i roba bi bila skupa,a novci bi
niSta,Stvar, koiu bi mogaodobiti za iotinti, stoialabi deset
rinti! - Ne vieruietemoida?Ali daiterazmislite:Dodiena sai
recimo, deset ljudi i svaki od niih mora ba5 kupiti volove
U
oranie, - baS mora kupiti, Na saimu ima ba5 osam do de
parova volova, Dodiu kupci i pogadiaiuse za volove, Jedni
po$adiaiu,drugi gledaiui slu5iiu. Dok se pogadiaiu,tisne o
1ielko kupcu u Saku 100 for,, i kupac odmahobe6aza vol<
I
10 for, vis-e,AIi u isti dastisne onai dovieki druSomu,i
i. svakomu kupcu po sto forinti, i'za d,assu s'rrivolovi
Ali buduii da-svaki mora bab kupiti volove, ciena 6e se
dizati, dok kupac ne obe6a sve svoie novce, itu te onda
datie ne -mogu,'iervi5e nemaiu ,rolr."", I par lrolo,ra bit ee sk
za tOD f,or.
 Go'd^ina ,'DgIu{ 3n
Godina 3.
pakla viSe ne boiitc?
ne q, qrypt ni du$o' nego I se vi moZdani po.dstare dane' ' '
Istina ie, kad bi se ovako prosipali novc.i samo na T*" To oozi"iet 6ete e'
."i*",-"" dt;" to odmahbastiko ia!<ooyl-zlP^. sarnoovo: ,?1"'=111,.,.::t"r:T:k,
|tt-lt:
ovakokupcima 1epove,to bi za krr ffi'",z;^"* u-'i1i=i.:*^,S'ff*'
,,11t
kroz usi' II
I
rJurrr ir rod
Dom ru(t'
il;kil;"j*.,,r"punio Y,-'7;-i"za" prosumielo -
..j glas:previseima.novaca'-.novci ne^vriede!
'
rs"-
lii''.i-:oqfenite opet:p? j".Ik'r.i I . .Buoie MadZar.
^- ^. -^ t.^tlt'^ ; |
rr - rY -- .
pana; jma-ua
"'--i"ri,-t.t .j i ho6e,.d1 I ."i"t"- .""f" iedan Ban, i to ,,Ban
"i"*"-p"t o j" tton"" praviti, ier papir nije skup' Ali Stoha f;11"" mat, ako_ 1"m pa
i Dalmaciie";
kad novci sve'to manje vriede, sto vise ih ima! Bilo ie vri t-ui" r"" po^va;gi."91ii: PTfllli,^t lH'vutsk", Slavoniie
samiednomve6.pripoviedao,kad su i ""ii*ii; mi:.Prokl6tati i l"giu-volj.a'I t"a-r" t d^ .i" Ban Madlar, ne
;t; ;; "2.,
"iie^t",Sto daimo samonapravimgno.vay3'- b.it 6e , ;;;i. '."",to drugom"va5a | ;;9.1g biti' "it(o . drugi,
""Jol_iil,_s,1..::
volja Te". :*-
iriii.triirisliti: ilil ako vam ,Utd" I a"s"ji ban hrvatski: groi Dragutin
;ii';; r;;; iedai tako opekig''.- dru$i vise .repa idu' za ilnusut" u kugu 1"Y?1jo'*!'t'."t"iltl I t<ttu6"_U"dervary' 4 d. ie-.sadasnii
bili bez vriednosti, grieh?! Sto 6e.Yu* lB""-Mrdzur, ,"kno ie u pe5tanskom
n'r;-,-.,, ci,za kratko vrieme -s-e
-ie ';.iu,oi.i vjedni
5#"
bilo u Francezkoi pred 100 i n ^ko vam bude otrovan jadom I saboru zastupnik Toma5i6, koii ie
i"g, I fobunio, [To ie hodete
""rod
'--- godina,)
viSe i"ii^.t"^?l -V! sinovi da ,d.
bu- | ;"d.tt od glavnihBanovihpouzdanika,
fra"t" e"rpodari, a v.i snahe | ;; il ;;t,d" Jobro znade.
Fr"*da nas ie ovo tazlaSaniedosta zadrlalo, ipak-ie dete ggspgd?rig: natPllte Zastupnik Tomasid \iie rekao
pott"ffi a. k*9 .9 ;i P.lnirninovci"? p: ::,P:1 _*"11^,1 |
onda cieloj ku6j; 1 ako ne ^o7u:? |b"s tist" lnova,ier sada5njegaBana
il;;, N&*u "lali", a dri,avini visl, ni manie,n9€o toliko i cieloi ku6i, -,ho6ete barem same I niie nitko drZao za*matai naiviSe'
sto Iluro
11' sto
vifite.li,
ill"l N" pit"it"""*.
sada,koliko ih ima, samopamtite, da ih nr sebi gospodariti! .A,
I"1-i'go.poaariti! ne- vlcllte
-A-ne
Daite otvorite
ie moSlo
Sib r" ie -iL bilo
t"ei,
modlo re6i, to, da
ie to,^da
tii" le
bez raEuna, ,J-po-r"t,r dogadia? "u
I i;- .S";"r,""n {i", iodi!" u Sla-
obi za
oEi rana, -
za rana' da ne bude- Kasno! | vonii0.
da ne
-ol_o^"r_1L"-l:lI .r.rr,iiil_ MoZda se
MoZda sie6ate, Sto
se sie6ate, smo se
St<l smo se
A sada dolazi ono $lavno, a to ie ouo: Bez novaca ne Nije ve6 ni- tg-,,svoie gosfi)odarswo,,
I oro
'd"rtto
ve6 razpovarali o sada-5'
Z"Stifi-nilako, trebasii'makar koliko, Neka se sad_nadie tai<osladko! Gledaite samo one' oolt
tako
-
q9lt l"il*-B"rrrr
l;i;;-g";"r kako ie rekao, da
G ono rekao,_da
koii sebastim poslombave,da skupliaiunovceidrze i hkod r" t't;"ti biti svoii $ospodari, i\" I '.fi ioJist" J"a;" Hrvatstr<oi,
:'54; e" t" a'ogoaitiZSviet trebi novac|, a-oni ljudi po' im ie gospodar?.-- Ako moZete i;
Akg ne moz€t€ '"li-i"i-""ina
"i"e;;; " ondje,
ondie, t, i.
ie'gospodar? | tJ*o"ina mu ie, kaLe,k'aLe,
druSadiie, ustrpite...se barem malo' | iedna do-
tton""l kud 6eS] nego k ovim liudima, da dodje5 do Ako nemate u
Aki nemate u- du5r ru liu-
po5tenia ni
du5i p'ostenla llu- l;^;i';;-:'Tako
oi; a obadvoie 1e_
i{adZar,
MadZar, i to
I "--U."rrt - Tako oo""ti
Novci se ne prave Eez raluna, a-kolikg ie po radurtu bavi dosta, radunajte barem razbo- |
-orrirr", {ovori
Madtar, i", pi""iM-adZar ne
ii""", io ie u'niihovim rukamai Ne-madru$e,-ne€oh- nilqu' rito,pak promislite,da ni starci": i" I i""i,ifi'"a"';;ei,'
""fit*f.l i. i"r i_e_ Hrvatska
li ih ;"i,iudt, - ali 6eSim platiti kamate-,k+kg oni ho6e! do,rleka'iivieti, - ?ko:",""- 11^L_oldo*ouirr", kao 6to pr""i H*.t_ne
ie
a onda ih davaiu drul
Ti1;,tdi, icoii tako kupe--novceJ
-onda leZkina odima.Grieh ie-takva misao, | ;;;1,-d; ;" ie dom-ovinaUgarska.
-j- (Sparkase)
Stedione i dru$e pa kad iu rpofledate,.L"!t j." crna' I Ja sam vam ovo spomenuo'samo
svietu, to'su 6anke,pa moZda-6e vls ganuti,*?. tlpit:,:,?:, I a" .l*rlJiiiu,*if.o l" d"r'". hrvatski
iarske poslovnice, ce..,_,
Ne znatepros"litllt_"-ljtt.l:: sepo tom i_rayna.t1,
Eto, sad znadete,zasto se nas sviet toliko tuZi: Nema nov mladi,ali mi vierui-te:.K"i bude lB;";;;'da ne
l.----'{aEunt nas ubi5e! eovieka
nema novaca! Mno$i na5 doviek ima prilidno sve$a,a nema
vacai a mnogi i:ido1 nema niSta, a ima novaca' pa ni ti nt i:"ux",
ffi j Y?*
;"3lh;uil'":lil'lll;duiiIr:ii_{i,:.if g#iJ[l'-Ji"-'i,tiii
:*# l,I"*l %1j:
sve6e""
o$ledate za sobom na clell zrvot'.'- | lie, ili na*la nez-
irl"gor.ili'ti itr ima, i na5 doviek mora mu se moliti, da bti ramno,'tz,,o-i-". l5:5::'_u*fl i
"ir" xezko' a samo onoi ako ste Komu I
teZko, a samo ono, ako ste komu | - r,- L:^l^
ub-iia : ^+.-^;f,,,ni,-tubiia €a,
$a'
ih dade, ii".iiu, bied-a i stradanje;
Sve ie ovo prekratko, Sto sam vam-ovdie razloLio,
-
t:Ll
dostnoI'a
"o *
i dusi ;:
lako. Jil "
*"J
lJruSo$a Itii'f
dobra ;t II q "-"' ;. ": *it,
i;^Ta-il"g. l""i"aiS svaki"l,"j"'u
l ":*' nov6i6,:
ipak znadete,za5io kod nas nema novaca. Naravski, niie to.ier nema na svietu osim to$a, sto i" p-agi" iaymnniii--y!-
E;:'e;
izrol<, ali kod nas ie glavni uzrok to, 5to sam sada razlolio,
A vama, "J- koienistenasle|II ;l.rii
dovjek Eovieku dobar, , .
mlade, odkidati
i"qt tT:g:1; ?^!:"l5ittr?rX?ll; danas
Malirazgovori. "vama .lTl"#Y I L_;g-J
,'"f"if;Tul';1''.11?,.5?i {:r*-l::'
samhtio vise kazaii,negolilil"F'-,'-1111,""j*:k;rll:ff:l
- propada' -
gine'
- nitko me niie zvaol pa
lie';;' r.ii"pi'
;lff",T& f':T,,.liiu,T,?13:'1;"$t: posine' ne
ovdrie u ,,Domu" narpiti i pa gle,;;'d;; illfi;"l.*i I l" pulo dok . ,.!- -..t^ -qq,tn-
napamet,
davamo':tili;#'i.f i";i; I #t .'o t" "":koii t-:1"':€?:
Yis,"-
izbanske Hr-
{;i"eT:Xi'oa;""3l"oi',IeT"#i*i
{;;: | ".'"if "'io""1l-1,
Srus".znaite, a^f"')iii"L, 5..i"9.9l$i1t:;
,d;i"1:';idiiifi iri I r6az"'i.td: -l q9::k"i,^n-!i:^t:ff
gos,podire. Kazivaosarn
;il;';;.tft,
 348 ,rDOM," Godioa Godiura 3. ,,DOM." 349
vam, kako se naSi ,,madZaroni" po- raduna.
.!;. znajg li vi, Sto je to +zna, kad. ga ie mamio, da de €a po- kom. za 3 K; moZe se naruditi od q.
ladjaju s MadZarima za te naie n-ov- timbi ;;sr"
cei rekao sam vam, da sami madla- !.i!:,'y:!it:ng?t,.s
,ti.tj..ditavugodinu jnfiirii"i, -iai,e,
"iavifi
Hrvatom za kralia, Ne trebanr, M, Radit u Zagrebu, Prilaz br, 15,)
roni kaZu, 4^ i. nama hriuo, i iaho liudi! A kad-nam sL to otme_ ier Ban je i bez tebe Hrvatu ,,Hrvatsha seljadka r1t"1t14" -
hriuo. A onda sam vas na sve nadine deset.tjsgia ljudi mora,n"ijS; t ^o krali. Hrvati imadu, kako znate, to nije nova misao, nego je to nova
,sozivao: Ganite se barem za suoie nevolie!Ta to 6e nas ubitii ---' iet:800 godina kralja u Ugarskoj; taj potreba. Naravski, na5i dobri liudi,
nouce! Savjetovaosam vas, da pozo- irali iz Ugarske ipak niie sudio hr- koji su siti i presiti dana5nie na5e po-
vete svoje zastupnike,bili madZaroni,
ili kakve druSe stranke: neka vam \"
'e "?li?o
u:"i:k",,i,il*f
wq zdururt.uurt. it'; :l:
90{ 19 ne $anri
Ba.c.itesuahu-politih,u! N"moiiJl
vatskim velika5ima, a u$arskim ie
sudio! Dakle ie zbilia u Hrvatskoi
litike, ne mare mnogo ri za kalivu
stranku; a kad Euia za nouu stranku,
iavno i jasno razloi,e, kako se to ra- .
Sati ni ,,madiarona - Batr kao krali'
Lio onda ve6 sve Salju k vragu, Bog budi
duna, i Sto za Boga misle, Upu6ivao , nl ,,prava$i Danas nije tako. Istina ie, Ban s narna, Ali tko ikoliko zna, Sto je

*' "lIlifuli":ffil:,
sam vas, da im kalete, neka oni kairr ie Aospodar svakoi oblasti u Hrvat- politika, dosta mu ie reli ovoz Za
MadZarimat ,,Daite nam nailu muhu u :f*ita
pitajte za niita"idrugo, It oJ, i moie Eovieku pomodi tako, da
odr:edi iztraga te pozove oblast na
politiku niie dosta misao. Liudi nz-
lidno m,isle,i malone svaki druSa6iie,
naiu ruhu! Mi 6emo si sami gospo- ^?hu,. za suoi iiuot, ""g;';;';;
dariti."
koji vam odpovornost, ako je komu krivo udi- To ie glavni uzr'ok,Sto se na5e stran-
otima! Gonite ih upravo od-
N'iste se maknuli, niie dudo. Vi ; nili. A ima stvari, u kojima moZe i ke ne mogu,sloZiti, ka.4.sv.atko-pazi
sve dotle, dok ne bice svih sJ
ne .moiete zvati. svoga zastu,pnika. sdm bez oblasti zapoviediti, odrefiti samo na svoju misco. Ali ako od sto
te se ne sloZe u tom, da dobi
kad ga niste ni izabiati. f; t;itl; i pomo6i'
' i sto liudi moZe svaki imati drupu
na5u muku u na5e ruke, Ali jedno ne moi-,ez proti ni- misao, - sto i tisu6u ljudi mogu im;rti
vas ima_pravo Slasa?! _ a o"a"
To iednoj osudi ne moZe Ban po za- iednu te istu potrebu. I kad bi se u
su veliki novci, telko je s tim radu_ Politika. iionu ni5ta. Danas je druSo sud, a nas vi5e p,azilo na to, Sto nam t:reba,
gi*1,. pa da vam d dodje '*" zasiupnif,,
sto biste {a pitali.. Sto n,Idem pred Bana!'n Bilo dru6iouprava (oblasti, poglavarstva). a ne na to, Stomislimo, -- priie bismo
piig-oJoj Ban sa sudom nema posla. se sloZili; -; Zato Sdje danas nastaje
riLi?l Ali iprbsta ce vas pamet na_ TeT_e viSe_ Ijudi, koii su u 2r
uditi, kad iam kai,em ou.i, lyog'* do5li pred Bana. Da ne moram A dobro bi bilo, kad bi imao. nova politidka stranka, nastaje samo
raEu,ni Ilgarshoj A"r-'iii"ii Fg-" p-osebicerazlagati,sto-mel Naiemu bi narodu to trebalo, NaS radi potrebe, radi interesa, kako ono
.lo4g
nasln rJudi i " na5e vlade. Neka taiu, odavna sam veZ hiio, da tr narod vjeruje ioi u pravicu, te misli: gospoda kaZu. To su zdrave i snaZne
bi ,,Dom,u"kai,em, Sjetio ru*'r"-o, Sto je koje miesto viSe nad liudima, pol,itidke stra.nke, ako su
brlo, moZda se_raduni vode u redu,
pa opet, kad sam ono pisao, dJl" to ima tamo vi5e pravice: Bof je po\tene.
kad' za nas viSe nema, - nema, Sio
6emo! Ali duite: Ugarska Madiar. nad svima, - zato je naipravedniii; Kod nas ie Hrvata malo druga:
;; Kako. sam opazio, liudi idu 1 Ban je nad mnogima,'pa jebd mnogih diie, Mi imamo posla s nepriiateliem
d19e pravo u ove"fJ;radune
_zagledati
nrlr ontm Hrvatom, koii su Sana onda, kad ve6 sve druCo pravedniii, Godilo bi na5emu narodu, domovine, paknam ie naravski prvo
Do za_ pomaZe. Odsudi dovieka najvi5-i kad bi svietli Ban svake godine tri, pitanie: Jeii li za domouinu? To ie
konu
.ba5 odredjeni,--{a t" i"e""" hrvatski stol sedmoiice, -'i do Cetiri puta iavno pred narodom sudio 6aS ono Zalostno i stra$no, Sto kod
- Sto se moZe na to
FI:9"! re6i? i -dielio pravicu onako: ni po babu, nas moZe io5 obstoiati politidka st1a21
i\lsta, ne5fo ovo: Daite ovamo, 1i io5te ne dade mira, ne$o ide
mi Bana, ni po stridevima,ve6 po pravdi Bofa ha, za koiu ie doviek u sumnii: Je li
;1mo _sali 1adu1atf,
oa raduni nisu disti!
ier nam se Eini, A znale li Sto to znaEi? istinitoSa, za domovinu, ili proti nioj? -
znadi. i dokazuie, da narod drZi . Na to ie moZda mislio sada5nji U ostalom, kiko bilo, hrvatska
Liudi! JoS iednom vam kaZem. za naiviSega glospodarau hrva svietli Ban, kad je ono sam ne pita- seljadka stranka mora priie ili po'
,uuTa, koji nie5to mislite. i nieSto ioj narodu, u cieloi hrvatskoi c 1u6i nikoga odsudio, holiko imaiu slie nastati i bez ovakvih kniilica.
nocete, sjetite se, Sto .u- uu* trrivi i nekrivi zaprebdani platiti Stete
ono lo znaEi,da narod daie Banu irnal A ako ova kniiZica pomogne, da se
,ednom rekao; da na5a dieca umiru vlast i pravo, kahvo drugdie n srbskim trgovcima. - Ali Bog zna, takva stranka Sto -lo priie, Sto dvr56e i
,ugd u utrobi _materinoj!fut samo cesar,krali, vladar, Samov zaSto-svietli ban ne gteda i na druge bolie sloZi, bit 6e naidrale na-
otte nevolia! Sietite ""r-"".
se, da kroz narodne Zelie i potrJbe, koje bi viSe
Za_ dar (cesar, krali) - samo on Sem seliadkomu,,Domu",
greb.dan na dan prolaze ocl$ovarale sada$niemu vremenu!
ditave 6ete niekoga pomilovati, t. i. rnoie
naroda; odlaze iz doma,
da se nikad benu osudu promieniti.'A to pra .. NaiiaEahrvatsha stranka bili bi
Nauka, umie6ei knjiga.
Itt" T" Povrate! 4- dok nam ie tako, daje naS natod Banu. sellaci,
S eljaci,
oolazi.od nas u Ugarsku svake kkad
ad h bii cse
o znali
z n q l i csloZiti
l n i i f i rur stran-
cf+an- Sto sve visi o iednoi dlaci! Ne-
Oo_ Narod se u toi stvari drZi ku. O tom tom io rr T)^-,," Lil^ ,<^,,^.-
qrne viSe neeo trideset v€6 odavna, ie u ,,Domu" bilo govora davno se dogodilo ovo: U Francezkoi
milijuna niie riie, dri.i se stare pravice, ier nie p" i'darras, A sa-.t|e o
preko pravoElaraduna, po kri_ na5li iednu Zenu umorenu u niezinu
]"fn ie Ban zbilia bio Hivatu ne samo 3*
g, Stlepin Radi6 (imaju6i vre- stanu. Nigdje nikahva tra$a, po koiem
,u,t"i! l'o dolcazuiu na5i radundZiie i. naivi_S_iSospqdar, neSo i naivi5i -qEna u zatvoru, €die ios sjedi) na- bi se zlodinac mo!:ao prona6i, osim
lvrbani6, Frantrr i dru€i), a i sami dac, ,,Hrvatu Ban ie Eralil" - k pi."o
P.rsaoit iii!iJ"]'tc%"
i kniiZicu, a je knjiziciknjizici4o4o nekoliko dlaka na odielu umorene
madzaroni priznavaiu, da se hriuo rurral; 3 tCiena'ie
da je Zrinjski porudio tuisko,rnu kom. dobiju se za t K, a io lerte. I po toj dlaci naili su zlodinca,
 Godiue Godioa 3. ,,DOM," 351

Na,ipriie se iztralilo i na5lo, da ie to udaie i ne pozna muia. Taho dobre prijateljel Ali pazite samoi
pasia dlaka, onda od kakvoAa psa, ^ i o5trih lieEi. Zastupnik Vin'kovi6
Rimliani drzili Sesr takvih di;;j: dodade.-iednu ovako se Sroze ljudi, kojima je d.rr
- dokle nisu naSli psa i gospodira! velikoj Easti, Zvale su se ,,vest€ i"i", d^ to nije-saboli hrvatske koZe, koliko i do one zedie,
- A to nije iudo, jer ie velika raz- ," koiu ga ie Predsjednik Po-
a urr2t -. su rr
,i svoru_ ii"ti
lika dlaka i dlaka, Na oko bi rekao; ? imale". svoju_ sluzbu
sluZbu u h )iio red, iet je ta ried nePri- 5to je nose na pazarl Oni 6e prvi
crkvi) boiice
dlaka - dlaka; ali kad gledas na
{u Veste: tu s ii*"", "" Na to rede stari Derendin: rep podvu6i.
pazile, da nikad n_eutrne ("" uJ "i1' zemlii, {die nema zakona, nema ,,Kako nas Ugarska azdtLava?"
staklo (pove6alo, sitnozor), oho! Sto
se tu na jelnoj dlaci vidi, a na drugoj
se ne vidil
);,"J: t' eLI"+lT,Ln#,ill
vliale",i1i
do tridiseie godine, ;A;
lli- oristoinosti",
oooii"ii", udini 6e,
Zastupnici od
Sto budu mo€li,
Tako se zove jedna nova kniiga,
koja dobro razlaLe ono, Sto i ,,Dom",
kad ono kai,ez Ra6uni nas ubiSe,
Tako bi Eovjek mislio: hrv - ;'i oovorit 6e, i lo uzalud. Dru$o
smiele udavati niti poznati;; sabom ne moLe' Dok su Svaki bi Hrvat morao proditati i pro-
krv, jedna krv, kao druga. I zbilia se tako su zavjet udinile. Ako bi lo'u'*o*
;"kti izboi, dok ie narod tako ne- uditi tu kniiiicu. Tko mo/e, neka
mnogo puta izgiovaraiu ubojice, kad
se kod niih nadje Sto krvavo, - da .zaviet po1azila, Zivu bi ;u zat, ;;;"" u te slvari i nemaran' dotle narudi 3 i 4 komada, pa neka dade,
(To se je u tisr.riu i trish ], da se dita. (Stoji po5tom 35 fil., a
su klali prasca (da prostite). ili Sto dogodilo 13 puta). Ali zato sir- J6 ,r"-" od sabora nidemu nadati'
dobiva se kod ,,,Dionidketiskare" rra
drugo. Ali badava! Pogledai krv na u velikoi dasti; niihovo sviedo, Hrvatski zastuPnici u BeEu: SPin-
i drugi dobro Sovoreza Rieci.)
ono staklo, odmah vidi5 veliku raz- vriedilo je na sudu kao Liva di6, Biankini
t"tno kad bi [o vi5e hasnilo' Pi- Za Skole u Dalmaciii i Istri dat
Iiku izmedju ioviedie i Zivinske krui, a[<o ih je putem sludaino rort"ol i"r,
I tako udenomu oku malo Sto I"fi'r" i prigovarali, Sto ylqd" p99a4e 6e 400.000 lira - Taliianii i to oni
vac, koiri i" .big na smrt osudien, izprieko mora. dovjek bi mislio, da
utede. A boZ emu ne utede ba5 ni5ta! nisu 6!a smieli ubiti, A i il-t i tutil""usa, a ne dade slobode
Kraliica Liepa, Tako se i,e zvala ilrn"ttkomu iezikw Pitali. su, Sto ie su ti Talijani bogati, kad tolithi novac
im se davala dast, u iednoi €odini odrediuiu za Skole
iena hrvatskoga kralia Zvonimira, Vriedno le zabilieiliti s nesretnom vinskom "klauzolom
koiega Hrvati sam,i ubi5e (pred 815
i
taliianskom; zaSto ne mari za na5e u tudioj drZavi, No duite, kako je u
Rimljani su pniidalii, da su se Ita,lili: 14Al obdina imadu nezdravu
godina), i to zato, Sto ie htio narod dva niihova kralja, Romulo i i naselienike u Americi, i t. d,
vodu ili premalo vode; u 700 ob6ina
povesti u nekalcav rat za papu, kako rodila od ovakve iedne diste dj ,yPogibeline stvari dogadiaiu -se u
pi5e stari lietopisac. Ta Liepa bila Hrvatskoi", l<aZeu ugarskom saboru se iede riedko kruh (u bolesti ili blag-
a otac im ie bio ,,bog" Mart danom); u, 4965 ob6ina ne zn;a se za
ie sestra ugarskoSa kralia Vladislava, po na5u). Djecu su bacili, ali ih iedan MadZar.Uz toliku voisku, Zan- meso. osim u, riedko koioi kudi; 600
pa su po njoi i dobili ugarski kraljevi vudica'i odojila. I dan dana5nii dare i straZare mo$li su liudi po za'
hrvatsku krunu, 'ier ie ona pozvala obdina nerna liednika za sirornakei
u Rimu vuka i vudicu na {rebadkih ulicah buEiti, lupati i raz-
u pomo6 proti ,Hrvatom svogi brata. biiati, dok niie progla5en prieki sud i 336 ob6ina nema grobliai l9il okru7ia
ove priie, okuZeno je malariiom (Eroznicom),
- U svem tom napisao je krasnu poslan krvnik. Ali najdudniie ie ovo'
od koje pati 6 miliiuna stanovnika
veliku pripoviest (,,roman") glasoviti NaSaslika. Sto kaZe tai lv1adZar:U Bedu su una-
pried znal,i, Sto de se dogoditi u Za' itd, itd. I dok ie kod njih tako, oni
Llvatski kniiZevnik Evgenii Kumidi6. Opet Turcil Na posliednioi Saliu van 400,@0 liral
Tko moZe,. neka tt"tiei iu kuiigu; Srebu! Znao ie to i podban KraiEovi6
vidieli smo Kralievi6a Marka, q i za{rebski naielnik lvlo5inskil -- Hrvati u Macedoariitl u M'acedo-
-ne 6e mu bit'i Zao, kada duhom pic-
boravi koji dan med,iu starim Hiva- sma ie tumadila, kako ono Ovaj MadZar dakle znade mnogo vise io5 se bore bu€arski usta5e
niii'Turcima.
tima tamo uz na5e more. A mno$o liepo sluZi turskoga cara, Danas nego mi: on znade, da je ciela buna s Dogadiaiu se obiEne'l'ur-
6e i nauditi iz ove kniige, opet Turci: Ho6e im se one proti Srbliima prirpravliena izvana, a strahote kao u svakom ratu s
Sto fe iedina pomoi sliepornu lrod nas de ie miililo,-da to nmod cima. Ruski car i vlada bedkofa
SvaStice. svomu, Tu drugoga tumada i ne ho6e! cesara nastoii kod sultana, da nadini
ali ima i o tom ditava pjesma,i - Ali ima i jo5 dudniiih stvari, tako bolii red (reforme) u Ma-cedoniji,tako
eiste dievice, Svi narodi, Sto se narodna, ne6io,,5iospodska",od da bi narod samo zijao,'da sve lo zna, da'bi i kr56ani mofli biti poglavari
.r!gAe, mnoEo drZe do Eiste dievice sko$a p,iesnika Gundulida. eut Itao i Sto ,i zifa svaiko, tko se dade fnadelnici. sudci i t. d.) Uz to Pn'
(djevojke),t. y, takove, koia se ne ju druSi put, za nos voditi, .t"i" i Niemadka. Tai ,,bolji- ted" u
Kad ba5 Povorimo o MadZaru i Turskoi - to niie niSta, ier Tttci ne
pogibelinim stvarima, dobro ie spo- znaia,'lcakav bi to bio ,,,b9lii-p{'i,
Sto;e novadomai po svietu
? menuti i ovo: Ima liudi, koii se ve-
s-ele, Sto su Srblji ,,dobili", pa se
kad oni ne bi radili, Sto bi htieli. Ali
Sto tu imadu Hrvati Posla?, Pitale'
Po hrvatskom narodu. novce bez proraluna, iet raltni 8,rozei MadZarima: da bi se to i niima To, 5to ie jedan Madlar kazao tr
god. 1903. nisu jo5 pred sabor iz moglo do{oditi, sto i Srbljima. - da su iz BeEa samo zato Po-
saboru,'Hrvate
Hrvatski sabor t Za{rebt sastao seni. Razumije se, da 6e sabor uvakva karala - to je ludost, oso- bunili proti Srbliima, da ti
se 27. stud. i vie6a. Vladi ie glavna dopustiti. Bilo ie ve6 govora i o_ bjlo, dok smo kod ku6e ovaho - Hrvati iunadnife i51i u Macedoniiu'
stvar, da ioj sabor dopusii tro5iti gim stvarima, a bilo je malo i slolni, i dok imamo oko sebe same koriu ho6e Srblli za sebe. Tako ie
 : List qrvatsko
,rDOM," Godina

BeE, kale, radio i onda, kad ie vojska

i5la u Bosnu,
6e se bedki cesar njemadki
i rumuniski krali u Opatiii (u ,D0M"

O 8#f 'x'i*'.'i,u
ll'r
Po tudjem svietu.
U Ugarskoi vidu MadZari straSno
Uiiteli Janho Tomi6, destit
val, i knillevnik, umro je nedav
Karlovcu, JoS 6emo ga spomenuf,i;"
Umro ie Niemac K*pp, L
irltn 2 Putr na
njeeec
(2. i 4. oetrttkr) D
V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
na svoju vladu, Sto ho6e da hralju izmislio nove topove i tim se
povisi pla6u (civilnu listu). Narod je gatio, NjeSove lievaonice topova v
iiroma5an i strada, pa demu da se de trista Sestdesetmilijuna kruna.
bacaiu milijuni! Govore i proti sa- sprovodu mu ie bio i niemadki
momu kralju i kraljevskoj kuli tahve
riedi, koie ne pokazaju nikakvoga
po5tovanja. Svoju zlovolju pokazuiu
Stari mladenci, U Novom
nodolu vjendala su se pred 50 Svi- samoseliackinarodinepropadaiu
!
24 mlada para, a do danas ih Zlvi
osobito tim, Sto ne dadu da se igdje
ravno polovica, A ima u tom grad Ho6ete li se osviedoditi,da ovo nije samo ptazna ried, pro-
pjeva ili svira ona pjesma: ,1Bole,
Livi, Eavaj, BoZe" i t. d, fo5 i stariiih mladenaca, hoji su 'Vi uzttPliivo
titaite
viendali pred 59 godina! Od onihr ste-duli za silno rimsko carstvo, i znate da ie propalo,
U niemaEkom saboru (u Berlinu)
psuju se gadno: tati, rabojnici i t. d.
pirova svi se io5 dobro drlei ve6ini I\lnogo ie debelih kniiga o torn-napisano'za6to ie baS P1gnttt
se joS svoiom nrukom hrane! silno to carstvo' i u svakoj toj kniizi ima dosta istine, Ali nai-
Pravdaju se radi carine na strano
iito. Naive6u crkvu ,na svietu gra kra1e se moze reii: Rimsko ie carstvo propalo zalo, Sto niie
6e Ameridaniu New-Yorhu,Crkva
Niemci pod beEkim cesarom vlr-
biti ve6a od crkve Sv. Petra u Rir
imalo seliadkoga naroda, I to niie samo naikra('e, nego i nai-
care se po sudu, kao ono njekada istinitiie,
bit ee u nioi mjesta za 70,0ffi li
na5i vodje (Frank, Fohiegovi6, TuS-
Razboinici u ltaliii - to ,,Pa kako bi to moglo biti - carstvo bez seliakal? Po Eem
kan). Pripoviedaju si pred svietom je i rim ie bilo talco iak.-o?Kako bi mo$lo !,iti- iako, kad od.se-
liepe stvari, a vjerni za nos vudeni ni5ta nova.Tako su ovih danar
narod i tamo vide jednomu Ziviol drrr- nill. ieljeznidki, brul vlah, a vlak iiaka sve 21vi? Bez seliakd ni kruha, ni odiela, pa- ni voinika,!
gomu; krepao! su im valjda pomagali. Kako bi moglo biti carstvo -bez seljakd?!- Pltam io5 iednom,"
-pitate,
U Portugalskoi (to je od nas na DraSoga hamenia (dijamanta) Pravo i sve ie istina, Sto kaZ-etetPa ipak ie istiq-a'
zapad, a ba5 na moru) kao da se 5lo se mnogo u julnoj i to da u rimskom carstvu niie bilo seliaka. Kad ie lo carstvo bilo
nieSto sprema. Tamo je bilo ba5 revo- Africi, Nisu se En{lezi badava najiale, ili barem, kad ie bilo loS dosta iuk9, - ve6,ie bilo-malo
luciie jo5 prije 10 godinal ne 6e kralja, za tu zemlja.
seljaka, Po ditavom carstvu mogao si hodaiuti nati svaki das:
neSo republiku, kao Sto ju imadu su- Nove banhe. Austro-tU
siedni ,im Francezi, banka izdat 6e o novoj Sodini ovdje kameni spomenik, ondie gospodski dvorac, tamo kazalilte
knote po 1000 K, a povu6i 6e (teatar),ovdie iiaini cirkus, ondie jos siafniii ,,slavoluk" (t, i, -ve-
U Kitaiu ne mora svatko sluZiti
u , vojci, a sada i tamo spremaju po 1000 for. Nove 6e se banke i: iika vrata na cesii, za paradu), ali seliadke su ku6e bile riedke,
takav zakon. Pomozi BoZe Evroplia- boii i izradbi razlikovati od sta kao i seliadke Zivollnie. U cirkusu si mo$ao vidieti lava, ti$a i
nimal Odhranio prase, Ovih dana slona, Sto su €a doveli iz daleka svieta domaiim liudem za za-
su u iednom de5kom miestu 'l-o bavu, - ali o6idtt. vola, konja, ili ma$arca, to$a si morao traZiti,
Razne viesti. Sola i u smradu - u svinjcu, eovielc ne bi vierovao, da ie to mogu6e,da i danas nema na
sin zatvorio otca u svi,njaci
.. N65emu kraliu nije zdravlie ba5 svietu takvo iedno'carstvo bez selfaka, kao Sto ie niegda bilo
Sa tu dvie godine, Nisam li
Limsko carstvo, I to dana5niecarstvo bez seliakA - to vam ie
najbolie sluZilo, ali sad je vel'bolie. Najcrnii 1ra{ za dovjekom!, , ,
Ruski car posjetit 6e papu na Englezka,euftez
15. Travnja 190i, Tako ie ve6 ugo-
voreno, - U istome mjes,ecusastat Ovaj broj dogotovljen je 4. prosi
- U pravoi'Englezkoj od stotine odraslih liudi nema ni deset
f,fi seliaka, nego sario sedam od stotine! I tako ie tek svaki Eett'
naisti ili pelnaisti Englez seliak, a sve ostalo su Sospoda,obrt-
Tiskara llile MaraviCa u Zasrebu.
nici (rukodielci) i t. d.
,,Pa kako ie to mogule? - Dai nam reci!' - fs ie mofude
ovako: Kao Sto su niekada Rimliani oplienili i orobili sav sviet
 Gpdrina 3,
Godina 3. ;;DoM."

oko sebe i od toSa Zivi,eli,tako danas:ade Fn{lezi- Pamtite: borlti, kad nema ku6e ni kudi5ta? Ovalcva 6e sirotinia io5 po-
F;;"ihb; llezaim? u niihovoidomoviniEngle.zkoiokolo trideset mo1i nepriiateliu, da podavi gospodu, Pa kako oq4a ne bi car-
;iili;; 1,iT?viie 19€o
t' ait."u-drfava,I:i:, tl" q1,tEgtq.odqli stvo propalo! Toga se boie ve6,i sami pametniji EnSlezi, ali ie
;;t;;1u tolikoliudstva.Cie-la ,,VelikaBritaniia".(t:i' u.krathoi: kasno: oni su ve6 propali, ier su propali en{lezki seljaci! Ta vi-
Eil];ili b;;ii pieko 35omiliiunadusa!Niihovaig Indiia,-velilr
"^i?-;-*J,no dieli ste: Narod, koji nema seliaka,- tai ie propao, Tko 6e hra-
;il"";i;;;ii. iXi.rike,_ Australria i velik
A.i.nike. Australiia Afrike, S_vahomu
dio Afrike,
velik dio Svakomu niti do*, ako ne 6e seliak? Tko ie hraniti narodn ako nema
l"j"ii"t*" En{lezurobujepo desetdru$ih liudi, i vise! Pa demu: seliakd? Neka sutra tlco otme EnSIezu Indiiu, hode li Englezi
Li'ottdu orao i koPao! glodati Zeliezo,ili hrustati kameni u$lien u svojih tvornicah? Ne
Eto, tako ie mo$u6e,da veliko i iako carstvo bude bez" Ze, nego ie propasti! To kailu, kako rekoh, i pametniii Enllezi,
e l i a k d-ako
s"'-'-A ! - .i. a. - ie jedan o tom nedavno napisao i ditavu knjigu,
pa
pitate: ,,Pa kamo su nestali..seljaci. i u onom rim-., Mi smo Hrvati, kao Sto vedinom i svi Slovieni, osobito Rusi,
- odgovorit 6u vam - mi smo io5, hvala Bogu, seliadki narod, I dok bude seliakA,
skom carst.tu, i u dana5niemen$lezkom?"-,
su ostavili.Llo i $5l! u.€1ad,\e.zlale li1ll :?ru bit 6e i HrvatA. Ovo je taho velika stvar, da iemo se k nioi skoro
"""i-S"ii"ci
il;a;;;';;;ii e1u;"iei"d u Englezk6it 4*.tai.iedan..gradi+" i
H1':i
opet povratiti, ier tu treba io5 mnogo dodati i razloiliti, da se
;;-;il plt *iTii""u i'tst, t, i, toliko, koliko ima .svih1a9 tzmo$ne pravo razumieli,,
To se ,n ,'da ovih pet'miliiuna - da to -nisu sami mi-
"ri"l samo,da-u Englezkgi
;i:i;i, lfi ["mi tit,rgi eitto.','ttici,.Pomislite Glasiz zagrebackoga
sabora.
il;;;" sluZindadftofiko, koliko sveganarodapod Ranom,t i. Priie nego Sto ovo proditate, proditaite ono dalie, Sto se kaZe
i;il d"; i pol *iiii"".l To_serazumiiet€$ig..iqatoliko go-
ilu,zitg"l :it11"; za hrvatske sabore, Po onom vei vidite, da hrvatski sabor mole
;;J";;;'.iiii i .t,tzi".etdi,koia Sospodu
''i'oii"i., ipak koie5ta: niemu su pokorna i podloZna sva gospoda i sve
;;;;;?ili;;;.hi"i - i Liudi,k9ii.su bili
iuk."' oblasti u banskoiHrvatskoi, sve - od straZara do samoSaBana,
gt"do"i*r, osobito u'Londonu, pripoviedajuo toi svi osim vojnik6, poreznih, financiialnih, poStanskihi ieliezniEkih
""gfl"li*prave strahote,
"sirotinji
- T sluZbenika,
,,Paza5toseljak ostavliadom te i4p " grad?" p*ate' Ali to niie glavno, nego ie glavno ovor Ako za$reball<isabor
n" treba ni pitati,'ie;;eg;;;t le1i na dlanuli to, prvol Gdie nema danas vlasti nad vojskom i nad onim drugim oblastima, -
spodane Zlin od ivoie mu!e, -n9gosipljq lovcg' ; tu se na! nema to{a zalo, ier se ie tako pogodio s ugarskim saboromi a
[-tr" oJ pori.,-ia blti lorpi,dski dantoliz (i.liz.tani da se niie pogodio, pa da niie dobre volje pustio sve to iz svoie
ili"i, "i"ei "oli
tnoi go.pod"t, lcad gglp.odaZivu hkg' ho6e i on ruke, - mogao bi za{rebadki sabor i to: mo$ao bi davati kraliu
Livi na ""go -nigtizu niemu d,olaziZiveZ.lz.tudi
laki nadiri,--A;;"rp;di"i novake (regrute), mogao bi razpisivali poreze, graditi Zelieznice,
dalekocasvieta,L"ii ,obiie. To ie iedno'A dru$o postavlfati po5te i t, d, Ali niie htio, pa sada s tim nema posla,
;;;' Iz tudiine tiot"li
ovozi;-traii"" dolazi toliko Lilkai dru$o$a
tofiLo Lilka seIg
da se
zivet'a,da
dru$o$aZ|eza' ne t21.
plati doma obdielav ati zemliu,- POlrajde {. €1ad'.'Ire6'ezsrlne I 'I'o se za te posle staraiu Hrvati zajedno s ugarskim saborom,
1e$o
ie po onoi glasovitoi nagodbi od god. 1868,Tako su se Hrvati
ielike tvorniceirebaiu radnika, paseliak voli sluZiti gotov novaci pogodili.
neso dekati, dok urodi zemlia.A potrebne su tolike lvotnicezaro.t A Sto znali, ako su se Hrvati s Ugarskom pogodili?
Stotreba ,roukukro";;b;;; .tt.f tndli sviet, koii En$lezur-obaici' Ne 6u vam odmahrc6| nego prosudite ovo: Kad se doviek
eetvrto: U Englezkoije zemliau rukama-ponaivi5ebo€al9tEl' s.doviekompogadia,onda moguie samo dvoie, i to ovo: Ili su
ie
spodi.oak duit?.Stoiti uradila mno$a en1lezkaSospoda:Yrotle- obadva iednako jaka, ili imadu
iednako pravo, Ono prvo vriediza
rita ." sa svoie:zemlieseljake,a $ospodasa.dana svom i^":,1ft one ljude, koii ne poznaiu prava ni pravicennego samo silu; ono
'" priro-d,Sto bi .ty *o$u?. :1":ttj
"= lov! Sto ie niima za on?i
love
d;J,';i:"';#'iJ fi totaLa:
iii;&|'1';b;,,i-pituti,. ^o{'
oru$,ovriedi za oneliud,e,koii poznaju pravo i krivo, i po-tom
-poznanr
19 yla-daju, Ako su* i. divljak,- koii ne Boga, nl du5e,
dugopotrajati,f ;; tj;il- - -.iioti";" niiho,viti.t:{l nt.liudslcopaZivota, pa mi se ho6e susiedovakonia, a
iadi sam
.;E*o i" i f ".i.*-"""aliii
"i'Jr
irr';"t;sii ?'i.l;sii bezdoma' Go' od nie€a, i ne moram ga se boiati, - Sto 6u uEiniti? Oleti 6u
;p;di r*'ai'uoi, *l rriiifLi., "[u'",
" doma rnu konja, a poSadiati se ne iu; a ako
" ie moi susjed iednako
 ,,DOM'" Godina 3. Godina 3, ,;DOM.r'

iak. kao i ia, pa mu ne mo$u oteti, a ho6u svakalco da A Sto 6emo mi reii na to? - Mi iemo na ovo re6i tri
onoga konia, -,ia 6q mu za ko.nia ponuditi vgla, ili Sto fieli, i, tot
o. se po€odimo,bit 6e koni moi,- Ali ako ia znam, Sto r.zastupnik Egersdorfer relcao ie mediu oqtallg jednu istintr,
"-ko
moje itvoii, iako pripoznaiem niekakvu.pravicu mediu liudin i to mu je potvrdigiedan zastupnik od o-poziciie(Haramba5i6),a
- ia 6u se sa svoiim susiedompo$adiati i onda, ako sam ta je istina ovo: Po onoi nagodbi imade Ugarska premo6 nad
puta iadi, ier moi susied img iednako pravo na.svo$a ko1i1, Hrvatskom, t, i,ona na$odbanije jednaka za obadviastrane,Tko
Sto i'ia na svo$a vola, I alco moi susied ne dadg :y9ga zna i vidi.,_Stose i kako se u banskoi Hrvatskoj radi, tai to mora
)a moga vola, - ne mora dati, i ako ie sto puta slabiii, priznatl Proditajte samo ono, Sto smo pisali za naie novce. Za=
stupnik Egersdorler samo ie i riedima potvrdio ono, Sto se do-
Tako su Sovorili i nieki zastupnicl,u za{rebadkom r
Ako banska Hivatska ne 6e dapristane na ono' Stoho6e U1 {adja, i Sto ciela njegova stranka mirno Sleda.
II, A ako me pitatet ,,Zalto ie Egersdorfer onako govorio?
- ne mora, jer su Hrvatska i Ugarska ravnopravne, t, i,
7,a6tomadi,aronimirno gledaiu, Stose s nama radi?" ,- o-dgovorit
ravno ili iednako pravo' i to svaka na svoie, Dru$im rie iu vam ovo: Krivo dini madZaronima,tko im kai,e, da sulo sve
Kad se piia: ,,Hoiemo li s Ugarskom talco,ili ovako?"-,-- sami takvi ljudi, koji su proti Hrvatskoi i proti na5emu narodu;
mali hrvatski sabor ima iednako pravo, kao Sto i veliki sa a job vi5e im dine krivo-oni, koji im_kaZa,da su to sami lopovi,
u Pe5ti, I iedan i drugi sabor moie retL ,,Hotu" i,,Ne 6u". T .,prodanemieiine" i t. d. Niie tako. Istina ie ovo: Madi,aroii zlo
dakaho Sovore zastupnici od opoziciie, rade. Bit ie ih medju njima, hoii su ba5 nepriiatelii, hrvatskomu
Na to se ie digao iedan zastupnilc od ,,narodne stranl narodu i niegovoi slobodi, sredi i slavi, - ali to niie ve6ina, A
(t, j. od dana5nie vladine ili ,,madlaronske" stranlce) i kai'e Sto se oni svi ovaho podlalu odredbama ugarske vlade, to dine
priiike ovalco: To niie istina, Po onoi naSodbi ne moZe ban zato_,Sto_ misl_e_:
Mi smo slabiji, Sto 6emo! Hodemo li, da dodie do
Hrvatska po volji kazatl ,,Hoiu" ili ,,Neiu", A za3to?Zato svadje, kad Madlafi ne 6e d,a popuste?! Iz te svadje mogli bi
mole, jer ii ona nagodbatako i sloZenai uSlavliena,4a Ugarr Hrvati iza6,i krallcih rukav3, - moSao bi nam narod stridati,
(t, i, Madiari) imadEve6umodnegoHrvatska,!e-da Hrvatiha i mogla bi nas stiii nesreda! Ugnimo se, uklonimo se, da se ne
inoZeproti tomu ni5ta, A ne moZLzato, ier ie Ugarsha iala, A sukobimo s MadZarima! euvajmo se sukoba - i popustimo! -
se zato ne moramo Zalostiti, ne moramo L,allti,Stoie to tako, Tako__su mnogi madZaronigovorili u saborui braniliivbiu politiku,
jer tako ve6 jest na svietu, da slabiii mora biti pokoran iaF?r III, A pitate li me napokon: ,,Pa iesmo li mi zbilji slabiji?
To ie bolji zakon. I drugi su se mali narodi morali p-odl Ne_rade ti po tom madZaroni dobro?," - 114to 6u vam odgovo-
veliirima, i drugih ie malih drZ,avanestalo: priklopile su ih k riti ovo dvoje:
velike drlaue, - Jednom riedju tai ie madZaronski 1, ,,Da ie na iakost, i konii bi zece hvatali!" Ako ide na
{.zovese Egersdorfer, - aho molete izgovoriti) - tai ie raz ;akost,,- onda ie istina, da za nas zlo pi5e, ier ie Ugarska danas
u kratlco to, da velike {rbe ilderu male, A Ugarska ie velika laca od banske Hrvatske, - Ali tu treba imati na umu ne samo
--- misli ikaZe tai narodni zastupnik. to, Sto je Ugarska iala od Hrvatske, nego i ove tri stvari: prvo,
tma nietko fadi i od Ugarske (n, pr, Niemadka, Ruska), pa ako
To ie eto taj glas iz zagrebadkog sabora, i to novi, ier
od ,,narodnestran[e" ili madzaroni, lioii su za vladu, oni do 199 "q iakost, zlo pi5e i za Madtare; drugo, ima io5 svieta oko
u.garskei oko Flrvatske, pa kad bi se ba5 mierila jakost, ne bi
nisu tako Sovorili, Ima dapade mediu niima ied,an(po im-enu
veri6), i to uden doviek, koii je mnogo pisao i dokazivao ba3 li gyi sus_iedi mirno gledali, kalco Madlari r^d., da budu io5 iadi,
tivno, t, i,zda ie Hrvatslcaupravo tiko svoiakralievina i dria ]-" 9i nieki vrq€ i njih klopio, a drugi dobar dovjek nama'po-
kao Sto'je i TJSarskasvoia, Pa i sada na one riedi zastupni lo$,"o; tre(e,-dana5nii sviet ipak niie divliadki sviet bez praiice
' ipak se ioS pita ponie5to i za stare pravice, za stare
Egersdorfera o-dgovorio ie drugi madZaron (Toma5i6) _o_vo: ,r?!gnu;
smo i dalie za nafodbu, Ato znali: Niie istina, da 6e nas Ugar gpid,1ie,a gleda se i na oLr^z i po5tenie, pu trir.t do biesa ni
tvtadzari iedini divljaci, koji za svl to ne m-are,osobito, kad se
spraviti pod sebe, i da 6,enas progutati, ier su po na$odbi
svoi narod, svoia zemlja, koia ima svoje pravice, svoie 1.11" na um, da smo mi s nfima ve6,mnogo stotina godina trgo-
vali, stari susiedi, a u samom zakonu stoii, da smo dJpaeebr{eal
svoiu vladu za domaie stvari,
 tDOM"' Godina 3' Godina 3, ,,DOM.,, 359
358

2, Ali sve ovo ttoie niie ono pravo, u Sto b-ismo se jer novcem moZe5 opet s_ve,To ie dana5nje novdano uredienie,
ne 6e
u"dJi, U otto prvo ne uzdamo se zat-o,Sto nama time novdano gospodarstvo,u koiem ie gospodarnovac, i onai, tkoba
}xt"--Uoiie. ak6 se nadie
bolje, ako tko iadi od MadZar6,
, pa i njih
niih pokl
poklopi, ima, A Lldovi ga imadu. Kako su oni do njega doSli?
ni5ta
il#g-;i"f '1 a 1' oooe\8",1"!:'..t-1111*-"^ll;
progutali;,' Na Zidove se i vide toga radi, eitave se stranke slaZu protiv
"ut u ono tieie ne uzdamo se za
. iidova (,,antisemiti"). No mi sad ne 6emo istraZivati, iesu ti lidovi
,,Uzdaiseuseiusvo;eklluse; r-_ .
li"-iiii"iil o"", ,,Tkgse'drZipravice;.tai ne muzekravicel; 5to krivi, ili nisu; mi 6emo razloliti samo to: kako to, da ba5
-
b*t si'akoj pravici, ali uzdati se u tudiu pravicu, to nile iidovi imaiu novaca; kako su oni do5li do tO stvari, koiom se
svafda Posve sigurno, danas moZe sve,
"'*-Sio'dakle?"Propasti, pa propasti?!- Ne, ne$o u Nieki kaiu, d,a Zid,ovi zato imadu novaca, a nemaiu drugoga
-'- dviie i
ovo -- r - irnetka, Sto se oni bave najvi5e trgovinom; a bave se naivi5e
Ft"o, kupimo se! Kupimo se' slaZimo-se, do$ovarajmo trgovinom zalo, Sto do nedavna nisu ni smieli imati nepokretnofa
spremaimo se, - da ne budemo uviek s_l1br1i, n9go.sve 1o i irnetka (tt, pt, zemlji5ta), ier su bili takvi zakonfuLidov niie smio
I\ia" Hfloatd ima barem toliko, koliko i MadZarA!-.A onda n kupiti zemlii5tai stalno se naseliti, ,rSto6e onda, siromah- talco
zemlia,na5e morenna5e srce,-na5aduSa,na5 um, sve nam nieki brane lidove - Sto-,6e,kad ne smiie ni orati ni kopati, kad
^- - dati i trostruku sna6lu,ako
iizi se prosvietimo i u r14u sloZin ne smije imati svoie zemlie, kad mu ne dadu!"
b;A;, i, ^ii^o priiiteliartSlovlnci,!1blii' q"li t Slovaci, Istina ie, kr56anski su vladari branili Zidovima kupovati zem-
guti, Poiiacii Rusi,-- sli namovi mo$ubiti pi'jateljt .
----'S;';J"a"" lji5te, Ali pod turskom vladom bili su lidovi slobodni, pa su
ried: Tko vietuienajptt'o u hrvatski narod, mogli kupovati i posiedovatizemlii5te,- pa ipak nisu toSadinili,
onda tko hoeepriiatelistvoi bratitvo s ovom n9lgq bra6om,, nego su i tamo ponajvi5e trgovci, Niie dakle samo to razlog, Sto
i.i ir-"ti;a;;.il;o'mi slabiii,tai ljsta ne dti1 do onak su Zidovi trgovci, nego ie razlop drugo, i to ovo:
flasa, kakav se ie ono duo u za$rebaehom saooru' Zid,ovi su narod bez domovine, Danas Zidovske domovine
nema, po5to su se Zidovi iz slare svoie domovine raztepli po
0dkudaZidovima ?
novac cielom svietu, A pazilet Tko nema domovine, tai nema ni dorna,
To ie io5 vi5e istina, ne$o ono: da nema domovine, tko nema
Kale se i jos vise dita, da danas vladaiu u svietu nov do-ma.Ta gdie ie Eovieku dom? Ondje, {die ie mediu svoiima, A
to ,,Zidovslcinovci", Istina ie, Lidovi su danas Prvi novdari' 4dov niie nigdie mediu svoiima, - on ie svagdie kao tudiinac.
i.i", kad ;e doviekbogai,i t .4 ima novaca' Moie doviek( Lato Qanigdie ne vude k zemlii, zato se on ne drLi zemlie, i nije
"ii"
i bogat,pu tt"*. novaca,A Zidon(iuda,6ifut, i"-""t:ii") nerrna mu stalo do toga, da bude mediu svoiima,i na svom@,,,Mois" -
gogi b;iatrtrr. o.i* tornu"u.A novacI to je Sibiviimetak,k to ie Lidovu ono, Sto ima vazda sa sobom, Sto ima u Zepw on
eai|r io-S.1ni5" vriedi, nego5to je vriedio u prva5nievrieme,i sv.esvoje sobom nosi, t, i. on najvoli novac, To ie takav narod,
;d 5il1" d""". ,t"ei pio*et,'ier su t-u Zelieznice,po5te,btl takvo pleme, takva krv,
il;ii i. a,'A gii. p ve6iprom"t,t" trebai vi5eprometnevrir . Bilo to dobro, bilo to z1o,Sto smo evo Euli za Zid,ove;istina
totti, t,-i, irZbi rois"ttorotca:tico Zivi sAmza sebeu 5umi, je ovo: Takav je narod stvoren za dana5njisviet i viek, Sto dan'
u pustinii. - tomu ne treba novaca; a mediu svietom, o oana5njimiruie, - to niie ni za Sto, Danas, kad se sve mide i
danas u gradu - bez novaca se ne moZeSni maknuti' Da
l -

prome6e, - dalas
ie zadnii, selialc, je, ie privezan uz grudu.
niSta dr,r-oo.- dr:i,avatreba novaca, od kad se za podenike uz svoj domi niega i.rremuze, i r" ga sisa i od niega=vude
3",T1i",
daie vi5e"prirod, nego se mora davati novac. Isti na5i Bosnit r_z1vi; naprotiv Zid,ov,koii
ie danas ovdie, sutra ondie, i gdie'
lrojima desetina priroda (1itka)' ne voze i" tu vei i on, - on je grvi, I mora se priznati
".-r^por:"rtiduna F_od .bplie, ie
- moraiulvoju desetinu platiti $otovim novcem'
nego tornu Zidovskomu plemenu,'da ie oStrim svoiim umom bdantta
To je'dakle' iasno, da se danas bez novaca ne moLei naslutilo, ba5 kao da,je nosom naniu5ilo ovo: Do6i 6e
iednorn
niih imaj pa nemao ni5ta dru$o, lak5e se tura u svietu, pade carstvo, z?vladat 6e jednom i na5 car, t, danas.slavno
1 ,nu:g i,
i druge iu"" i za vral dr1i. Tako je danas sviet uredien: sr 1'ladaiu6i car nad carevima Nlegovo. - velidanstvo'Novac, oni su
nemiian, silan promet, tr$ovio&, - sve za pladu, sve za ctodekalisvoga spasitelial
 ,,DOM," Godirna 3.

Oni su znali, iid,ovi, da 6,eiedan put do6i carstvo nieSovo,i:

zato su se na to pripravljali, Bilo ie vrieme, kad novca nije ni
bilo, a kamo li, da bez nie{a ne bi moglo biti, i da bi on vladaol
Ali su se Zidovi ve6 onda drZ,alisamo njega,dim se ie samo malo
poiavio, Tu su im mnogo pomo$li kr5iani, i to ovako:
Bilo ie iedno vrieme, kad su crlcveni poglavari zabranili ili
prepoviedali davati novce na kamt!e, ier s9 ie to drtalo za Srieh,
bsobito ako bi bile velike kamate, To su Zidovi dobro upotriebili;
ier je novaca svagda trebalo, pa su oni davali novce i primali
kamate, i te kakove , kad nitko drugi niie smio davati, neSooni,
I tako su kr56ani, kojim ie trebalo novaca, uzimali od Zidova'
novce te sve ,,na nie$ovu Srie5nu duSu" plaiali mrzke kamatel'
A osobito ie novaca trebalo cesarima,kraljevima i velika5ima, pa
kad bi koii Zidov uzajmi,okralju novaca i tako ga izbavio iz ne-
prilike, - dao bi mu krali dozvolu i dopust, da smije i
davati, opet sve ,,na grie5nuZidovsku du6u". I tako je to teklo q
Zidovslci i,ep, A znalo se i ovo dogoditi: Zidov bi uzajmio kraliu
novac, a krali bi mu rekao, neka se naplati od poreza, A
j
ildov udri, pa Sledai, hako 6e do6i do svoiih novaca: Zidov ie
pobirao porez. Tako ie udinio nieki ugarski kralj Andriia, pa kad o
A
su se proti niemu pobunili velika5i, naivi5e su medju o
k
radi toga na niega vikali, te se ie taikrali morao zakleti, da r 5
F
vi5e ne 6e prodati poreza Lidovu, 5
U kratko t lidovi su odavna znali, Sto je to novac, tr.
Ali glavno, po dem su Zidovi do5li do novca, - to ie d
kulaciia, Ne znam, znale li svi, Sto ie to - spekulaciia; d
a
ne znate, Bilo, kako mu drago, mi iemo se o nioi posebic6
porazgovoriti.

Malirazgovori.
sa sinovima, vi5e puta s tri i
Zivot. sina, Da je tako i ostalo, F
Otci i dieca, Ako itko mora s Boiet JoS bi se dalo iivjeti, ii
kim Zivieti, a to mora Zivieti muZ sa kako! eetiri, pet liudi u ku6i,
Zenom i otac s diecom,-barerr pel Zena,petero, Sesterod1ece,
iedno vrieme, Bez toga nema livol.a. to je bivotl Tu se radi sloZno
I ako znaS, kako Zivi m:ui,sa Zenom ljubavi, tu su svi svoji. _. Ali
i otac s diecom, onda zna5 vedinom ostalo tako. Za kratko vieme
i to, tr<akolivi cieli narod. se sa sinovima - podielio!
, Pogledamo li i prosudimo li, Re6i 6ete: Kriva su bra6a, niqQ
kako kod nas Zivu otii i dieca, vi- sla$ala, Joi vi5e 6e vas re6iz Knve
djet 6emo koie5ta, i to mislim, manie stta-ire,- iene se nisu mogle sla*
dobra: dieca se s otcem ne slaZu. I to ie istina, Ali ipak ie
Kad su se ono pred 20 do 30 godina i ovo; Dok ie otac otac, -
na5e zadruge podele naglo dietiti i se ne diele. Znamo mi, Sto su
rasip,avati, - otac ie obidno ost:ro a io5 vi5e znamo, Sto su snahe.
 '.,DOM," 363
Godiira 3.
362 Godina
jo5 ,i
kako rekoh: Dok je otac otac, - Evo, narod je sam sebi sl e;LrtJt
-uZe koii ga 'da
'r^bot"vio, ie bacio u tamnicrr i ,,slavenofilska stranka", Ima ih
ie Marko danas. To su ljudi, koii su protivni
nema diela. Dok mora biti ono, Sto mudru pridu, da pokaZe, ka&o u Y .lam- -
nicil ,,1 kosti su niemu izttunule" ' Latinu (Talijanu i Francezu) i Niem-
otac ho6e, sve ide u redu. Tek onda, vjeku ne vriiedi samo jakost i 'i-^2.'.ur,
kad njetko spominje Marka' cu, i u ob6e svemu, Sto ie na Zapadu,
kad se sinovi dignu na otca, - onda nego i nje5to druglo, t, j, ono, i2
ni mediu bra6om nema mira, o'nda nastaje prosuieta, kultura, Ali o i^ ipdx kukavni tai Marko ide na Oni su bili pnoti svim koiekakvim
libutrut.t, ide na dovjeka, koii mu novotarijam, ko'je su Francezi i Niem-
svaki k sebi, drugi put. ga moii, ci dona5ali u Rusku, - oni su htieli,
,l<tu kriv niie, i koji io5
Pita se sadal Zaito s'e sinovi
diZu na otca? A onda: Mora li to Dom i rod. ^iku n zamete kavSe. I sve ti se da Rusi iivu na stari svoi diedovski
nadin, Stra5no su mrzili
bas biti lako? iini, du-Marko 1o dini zato, sto. -$a slovjenski
Hrvati i Turci-Osmanliie, ie car dobro nahranio i naPoiio! sve one, koji su bili za tudiinske
Telko je na to kratko odgovoriti. narqdi ,1ro svietu i ne znaju, Sto je na5 narod tur- obidaie i arovotariie, pa su takve liude
hto, to vam Pod
Ja 6u zato danas razloZiti samo iedan to Turci, jer lrisu nikad za niik gotPodstvom: rob! Rob zvali ,,zapadnici" (t, i. prijatelii za'
.ki- ie,tt,
razlof, duli; kod nas Hrvatd je rimska
ie liu6i ruku, koia $a biie, cjeliva padnih naroda). Kako 'i' i
Otac je otac. On ie gospodar bez Turiina: bez Turdina nema tg" ijera zapadna viera (t, ra5irena ie
nogu, noSu koia Sa $az|
sinu, i dok moZe, t, i. dok ie iali, ni mejdana, bez njega nema pi daie za svoja ufnletada, l'o po
-grdkaZapadu; a na Iztoku ie ra5irena
ho6e da mu $ospodari'i zaPovieda. ni divana, pade jedno vrieme, kad. "vJiu
ie pravi rob, Bolie bi bilo naroJu vjera i islamska), - bili su ovi
Ali dim ie sin jaur, ho6e da se otme Turdi,n obladao, nije bez Turdi ho'iednoga izfinu;ti, ne$o da postane iluve,"ofili ve1i priiatelii o'nim
slo-
otcu i da on sada gosrpodari,Ja sam bilo ni kruha! Pa eto ni ,,rDom" ovakvo roblje. vienskim narodord, koii nisa rimske
na svoie odi poznavao sina, koji ie mole biti bez Turdina: Dvie A ona dru$a slika - ono ie vier", a to su Srblii i Bugari. Niima
svake {odine, rekao bih, ba5 ku5ao, slike donio - i nijedna niie samo iedna mala zSoda od stotine; su Rusi i mnogo pomo$li, a za -nas
probao, je li jaEi od otca, doh mu Turdina, kako su Turci sad milom, sad si- Hrvate nisu baS mnogo marili' Nieki
jedne {odine, ba5 na sdm BoLi6, rriie A hako bi i bilo, kalco lom, kupili po naSem narodu die- su pade mislili, da Pravi Slovjenin
kleknuo na prsa, lomio mu rebra i moSlo biti kod nas bez Turdina, vojke, d; ih odvedu k sebi u ,,h.a- tnoo biti grdhe ili prlvoslavne viere,
davio gal ,,, Ja sam to na svoie ie gotovo polovina Zivota naie$a' rem", !, j. u svoiu Zensku ku6u, gdie I danas ima u Ruskoj mnogo $osPode'
odi gledao; Zavadili se u piiu, a Slo-
roda u dana5njoi domovini I bo$ati Turci drZe Po vi5e- ZenA'-a koia liube i staraiu se za sve
otac da ie sina udariti. ,,Ti mene?" tekla uz Turdina! Vi se sie6ate, sultan (car) na stotine! Koliko ie viene.-Ovakvi liudi irnadu i druZtvo
- Skrirpne sin zubima, a od'i mu se zove
snno se j,ednom raz{ovarali o mladoga i liepoSa naSe$a svieta- mo' u'Moskvi i Petrogradu, koie se
kriese - su6e rukave. I za das kleiii i Zatpada.Iztok ie dru€i sviet, ralo pogaziti- siam i izgubiti obraz, -.Slavianskoe doSrotvoriteljnoe ob'
sin otcu na prsima, Skripa zubima ie drugi sviet, - drugi narodi, - akb ttii" hti"lo da izgubi $lavu! A i6estvo" (ili slovo pod slovo ruski:
i mrdi, kaho ono madha, kad davi viera, dru$a prosvjeta, drugi bolie bi bilo i glavu iz$ubiti, ne$o li ..CnasnHcroe A06porBop'HreJIbHoe
rni5a. . . A kad mu je ljudski poka- i obieaii, Ne bih varn znao u ovaku sramotu podnositi, , . o6ulecrso"). Ovakva dru5tva Skolalu
zao, da je jaE'i, ustade, i kao da je kazali, po dem se Iztok razlikrlf,e No bilo i proSlo, Pa i to bi se crnoOorske, srbske, buSarske i -druge
savladao naive6ega du5mana, ogleda Zapada, all, je razlika v,ellka, pa z zaboravilo, Ali iedna rana io5 trcrvari: sloviinske djake na- svoi tro5ak' a,i
se oko sebe (soba ie bila puna dru- od starine Iztok navaliuie na Ima dio na5ega naroda, koii se fe drugadiie pomaLa slovienslcol bracl'
Zine), hao da ho6e da red,e; Sad vi- - mediu 'njima vlada boj, poturdio, t, i, primio islamsku vieru Od kad ima hrvatske $osPode,
dite, tko ie jalil Al,i i stari ustade i Mi smo Hrvati ba5 na P Muhamedo.ru, pa mu ie i danas tu- sva na5a su gospoda liubitelii Slo-
sve onako s polornljenim rebrima i lztoka, i zato smo mi bili Priri' diinac TurEin-Osmanliiamiliii od ro- vieni, liube sve Slovjene kao svoiu
razbitim nosom ho6e da sinu pokale, udaru: na nas su napali Huni, Al diena brata po lcrvi, po domovini i bradu. Nieki kaZu, da nam to sve-
da je - jo5 iadi od niega!, , , Madlarl, Mongoli (Tatari) i Tu ieziku. Hode-li se ikada srcem i du' iedno niie ni5ta hasnilo, ,,Sto nas
Ovako ie mediu otcem i sinom, Osmanliie. Ovi poslie dnii zadali Som hra6i povratiti? .., brifta za'koiekakve Slovake, Pemce
dok su - Zivine. t. i, dok ne paze nam naivi5. ,ani. i to na tielu i (t, i. eehe) i'Vlahe!" - znali su zato
ni na Sto dru$o, ne6io na svoiu Zi- du5i, Koliko su naSe€a svieta NaSabraeai prijatelji. nle[i naSi'govoriti i pisati. ,,A mare li
vinsku sna{u, Zalo ie lako vierovati klali, koliko dobra uniStilil Ta
da su d;eci u staro vrieme, dok su 'Slavenolili" - 16 vam znadi po oni za nas?!" - O toi stvari Poraz'
to traialo godinu i dvie, nelio stoti Jedno vam
liudi bili i ve6e Livime, - da su si- S a i u , , s l o v j ' e n o l i u b c i "i l i , , s l o v j e n o - fovorit 6emo se ioSte,
Sodina! Sve bismo ioS kako - ta ljubitelji", t. j. liudi, ljudi, kojikoii liube Slo- iotk mocu ve6 danas reii; Hrvatski
novi otce i sve starce ubiiali! Ima o preturili, pretrpieli i zaboravili, vjene. Niemac n, pr., Dr., koii bi bio iidovi. pu fli oni naiveii Hrvati, stra-
tom i iedna pripoviedka, koia trrmadi. dvoie ie 'u t'eiko, - ba5 ono dvr prijatelj Hrvatima -ir".-gdi" i svirn Slovienima Snu Psuiu ,,Pemce" i ,,I'llahe"' Ittg
od kada se starci , vi5e ne ubiiaiu: Sto se malorn vidi na one d (ako tat u" tako ni pravi ,,madZaron" ne trPi ni
n. ..'i.io),
od onda, kad ie iedan sin svoda otr:a slike u ,,Domu". toga bi gospoda reklat ,,A, to ie sla- ..Pemca"ni ,,Vlaha". A da za nas tlr-
"u
sakrio, d. {" ne ubiiu, a na to doiila Na onoi ste prvoi slici vi venofil." - U ,Ruskoj se je ciela ie- vate svi skupa Slovieni manie ,m?re'
Eladna podina, pa stari naudio sina, kako se Kralievid Marko biie s . dna stranka zvala ,,slavenofili" ili negomi zaniih, - to ie takodier istina'
kako 6e do siemena. banasinom, za voliu t
 364 ',DOM," Godina Godina 3, ,'DOM," 365
na vladike.) - Oni sabori u s uami!); g. Milan Paveli6, poslao
Politika. i u Istri ne mogu gfotovo ni5ta. outa na mjesec (u Za$rebu; Dom i
'Sviet,
Prosvjeta, Vienac; u Saraievu: je u sviet svoie piesme i dao im
Hrvatski sabori. Mi Hrvati ima- vni zakoni za Dalmaciiu i Istru naslov ,,Iz zakutka", Mislio je valjda:
se u Bedu. a ovi mali sabori flada; u Ljubljani Dom in Svet i
mo pet sabora, i to tri mala i dva ve- Slovan (stoje po 14 K na god.). A, pa tko mari za piesme hrvatskoga
lika; veliki su u Bedu i Pe5ti, mali odluditi samo to; haho Ee." oto Ali, za nas je najvrednije da popa tamo iz niekakvo{a kuta!, --
su u Zagrebu, u Zadru (u Dalm,J i vr5iti i urediti, Sto bedki zahoni pa ih je tako i otr<rstio, I ja velim,
i to samo u onim stvarima, ,koier znamo za one listove, koie moZe dr-
u Kopru (prije u Poredu, u Istri). U Zati i Eitati i narod. I tih ima dosta. da su to p'jesme ,,iz zakutka", ali iz
bedki sabor dolaze osim Hrvatd ioS tiiu: 1) ob6ine, 2) Skole i crkve.
Osim na5ega ,,Doma" izlazi u Za- najtopliieSa zakutka u srcu pravo(ia
i Slovenci, eesi, Poliaci, Rusi, Tali- vois.ke,k3.d iyj treba dati hola,. jednoga hrvatskofa popa. Stogod ie
trebuz Hrvatski Narod i Priiat.rlj
jani, Rumuni i Niemci; u pe5tanski no6i5te. Povrh toga staraju se't
mali sabori: 1) za doma6e fiiaroda, a u Splitu (u Dalm,) Pudki najtoplijeSa i najbolie$a u toplom i
sabor morali bi dolaziti: Slovaci, LisL Za radnike izlazi Glas Naroda i dobrom srcu svome naSao tai na5
ugarski Hrvati i Srblii, uSarski Ru- darstvo (poljodjelstvo, vinograd-ars mladi pop, to je poslao u sviet, da
Hrvatski Radnik (svaki druge stran-
muni i Sasi (Niemci, Svabie) te Ma- i t. d,), 2) za putove (ceste), ako
ke). Za seliake je naibolji PudtrriLi:;t, se izpoviedi Gospodu Bofu ,,r1 €r-
dtan, - ali dolaze samo MadZari i Srade na domadi tro5ak, i 3) za Sto ga rzdaie Jurai Kapi6 (a kakav ie sleh", t. i. u piesmi svojoj, I doista
40 Hrvatd. U zafrebadkom saboru brotvorne zavod,e (za bolestnike, se milo i liepo izpovieda ,,u gusleh",
,.Dom", to sudite sami),
sjede sami Hrvati, i hrvatski Srblii; pe i t. d,). - Razliku izmedju Hodete li, da vam pravo kalem, ne samo Gospodaru neba, nego i
u zadarskom su saboru u ve6ini Hr- badkogai zadarskogasabora rneni se dini, da imamo previ5e no- brati i narodu svomu na zem\ii.
vati, a ima_ po pet Sest Srbalia i razpoznati {p,oovorn jednom vina. Da smo sloZniji i razboritili, mo- (Ciena je knjillci po5tom 56 fil, kod
talijana5a (Srblii ne drZe s Hrvatima). Neka zadarski sabor iednol glo bi se to tako urediti, da bude rra Dionidlce tiskare u Zagtebu,l
U istarskom saboru imadu vedinu ludi, da se ima ukinuti ve6u korist i ditaocima i izdavadima,
Talfiani, ali nas Hrvatd i Slovenaca oblast u Splitu, - ne 6e ni5ta SubotiEka ,,Danica" - to ie ko-
ima malo manie od polovice, ier to m;oZesamo bedki sabor; a
NaSaslika.
^su ledar na5e brate u Ugarshoj, i dobar
Rekli smo, da iedni sabori grebadki sabor moZe sutra uki koledar. Mi 6emo kole5ta iz nie a Saiam u Turopoliu, Turopolje -
veliki, druSi mali. I iesu. Veliki nisu polovicu kotarskih oblasti, samo izvaditi o na5oj bra6i, a za sada ka- to ie ravnica na desnoi strani Save
samo zato veliki, Sto u njirna sjedi hrali potvrdi tu odluku. i izapodZagreba. Ne zove se po Tur-
iemo svakomu, tko moZe (osobito
rnrnoElo_ zastupnika (u Fe5ti preko Napohon treba dodati, d; II: na5oj gospodi), neka ga kupe (stoii' cima, ne6!o po tom, Sto su tu nje-
400, u Bedu preko 500), ne$o i zato, u Bosni i Hercegovin,i nemaju samo 50 fil., a dobiva se u Subotici, kada i;ivjeli i pasli se divlii bik':vi
Sto mo{u odluditi velike stvari; a IIL 151), da saznadu StoSod o naSoj fli turt. Turopolici su malo ne
mali sabori nisu maleni samo zato, Nauka umie6ei knji otrgnutoi Srani. - Vriedno ie spc' svi plemi6i, t. i. oni nisu nikad bili
Sto imadu malo zastupnikd ftt Za- Hrvatske novine, Znam, da menuti i jedan koledar s dru{e strane tudii fi<metovi, pa i da,nas imadu po-
grebu 90, u Zadru 43, u istarskom mate novaca za velihe novine, hrvatske, tamo s juga, kao Sto ie sebnoga svoga kome5a (Zupa"ura), svi
saboru 33), neSo i zato, Sto se ne ipak 6u vam spomenuti niekoie, sr ona Danica sa sievera: to je mo- se zovu medju sobom ,,brafla" i imadu
smiju i ne moglupadati u velike stva.ri. da znate. kakvih ima. - Svakil starski ,,Hrvoje", ba5 tamo od vode zajednidki nieki imetak (Sume),-i_sve
Po tom vidite, da ie i zagre- izlaze ove hrvatske novine: , u Bune, od kuda se i iesu doselili im to piznaie posebni zakon. Kada
badki sabor ,,mali sabor", I iest, jer grebu 1) Hrvatska, 2) Hrvatslco mnopi Bunjevci u Ugarsku. dospijemo, jo5 6emo se o njipa qo-
se ni on ne smije padati u velike vo, 3) Narodne Novine, 4Obzor'( Piesme hrvatskoga popa, Mladi razgovoriti, - Sliku ie naslikao Bra.nko
stvari i me moi,e u velikih stvarih na fodinu po 36 K); u Osieku hrvatski poo senjskeAiskupije (koii Sen-oa,sin onogia,,pravo$a hrvatskop.a
ni5ta odluditi. Takve velike stvari. u 5) Narodna Obrana, na ,Rieci 6) ne Povori od oltara: ..Dominus vobis- pripoviedada", potr<,AuSusta Senoe'
koje se ni zaprebalki sabor ne smije List (po 24Kli po dva puta ili tri kuri", nego liepo hrvatski; GosPod o koiem je u ,,Domu" bilo ve6 govora
mie5ati, jesu ove: ne smiie se mie- na tiedan izlaze ove novine: u
Sati 1) u vojsku, 2l u por;eze, 3) u raievu ?) Bo5niak, u Dubrovnikd','
po5tu, brzoiave, Zelieznice, carine, a
ni u trSovadke posle. Sve dmQo kroii
Crvena Hrvatstr<a.u Osieku 9) D Stoie novadomai po svietu?
u Mitrovici 10) Hrvatski Braniki
za$rebadki sabor sam za cielu ban- Splitu 111 Jedinstvo, u Zadnt dradianku za$rebalku, koia Pamti,
sku Hrvatsku, t, i, on ravna i vla,ja: Narodni List, u Puliu [u Istri) Po hrvatskomnarodu. fad'u Zagre6u niie bilo niiedno$a
1) ob6ine, kotare, Zuoaniie i gradove, NaSa Sloga, u Mostaru (u ,Herc Zidovi Zagrebu, godini Zidova! Piavoslavnih trgovaca bilo
. u U dana
i sve, Sto na to spada fosim voiske, vini) 14J Osvit. - U Liubljani i otvorila su u Zagrebu 33 trpiovca ie priie vi5e (samo Sto se onda nisu
poreza, po5te i t, d.); 2) on daie za- Slovenski Narod i Slovenec, nove trgovine. Jedan je od tih tr{o- l""ti Stttii). Sad ih ie sve to manie'
kcne i naredbe za sve sudove: 3) 'Onda ima listova, koii se vaca grdke (pravoslavne) vjere, Sest a na njihovo mjesto dolaze iidovi. I
daie zakone naredb.e za sve Skole i padaiu u politiku, nefo dona5a'iu rimske fkatolidke), a 26 (dvadeset po tom se lako razumiie, da ie Zido-
crltve fosim Sto spada na papu, ili poviesti i pouku, a izlaze obidno i Sest) Zidovske! Poznam jednu staru vima moralo biti drago, kad se ono
 Godina 3. ,,DOM." 367
366. Godina
na5u pametno, Sto se damo tierati sa svo$a'
srcmoile k- nama dolSziti! A na
dipla buna na srbske tr$ovce u Za' rom kruha, jer niti imadu na i"r*rattku bra6u iz Bosne nemate vi i ako se kaZe, da pametniji popu5ta.
prebu. - Kod crnih hbora za rad' priraditi, niti kod koga zaslui vikati:
vikati:
vikati: to je posten
PoSten svle!, s
sv,lel' eesi se jo5 pogadjaju s Niem-
iaito
isto
zalto tg.i.le
oieku blafajnu Slasovali su Zidovi sa Zadnja zemlja na svietu, na koiu pohclla - cima: koji 6e jezik vladati u eesk.ri.
ftojim -vaSa -""*1 q9t11,
sociialistima proti hrvatskim radni- sve zaboravilo osim milostivoga ( ilto lt""i Jvoi svoga u tudiini! Niemci su naj'prvo tralill,, da nje-
kom. Tko ne znal da je socijalistima spoda Boga i g, Egersdo'rferJ i T, madki jezik vlada svuda po ee5koj,
pod vladom bedkoga cesara vodia ma5i6a, koii k njima idu svagda- U Datnaciii 6e se ukinuti tali- t, i. da bade ,dri,avni" jezik. Sad su
miliiunaS i lid'ov Adler, tomu se [o kad su izbori, a uredima, - ako ie popustili, no ipak trale, da niemadki
ianski iezik
dini dudno, i mno$i radi toSa vidu Ricmanie - to je slovensko r istina' iezik btde prvi, da se ee5ka podieli
na socijalistidke radnike, Ali tu rad- kraj Trsta (uz naSe more, bliZe Is lz ,flerce$ovine se radi nerodice n'a de5ke i niemadke kotare, pa da
nici nisu ni5ta krivi. Yi znale, da ii- Sve su novine nedavno pisale o hio podeo seliti pravoslavni narod u se u de5ke kotare namie5taiu eesi,
dovi pjevaiu ,,Liepa na5a domovina", selu, A zailo? Zato, Sto tomu ga ne PuStaiu, a u niema6ke Niemci. eesi na to
Srbiiu. No u Srbiju
vidu:,Slava! Stardevi6u, prodavaiu niie biskup htio dati sve6eniha, odgovaraiu: Obadva iezika neka
6isla, kriZeve i slike kr56anskih sve' bi znao slovensl<i iezik, - pa Iz Mediumuria nam PiSe Priiateli imidu jednako pravo i svuda Po
taca, pade se dadu i krstiti. Tako se manjani umoliSe liepo pravosla dudo pismo, koie 6emo doidu6i Put eeSkoj neka se namie5taiu dinovnici'
oni znadu posluZiti i radnidkom ne- metropolitu (nadbiskupa) u Zad) Ioi"rfi. Za danas velimo: Hvala, hr- koii zna&t obadva jezika, JoS traZe
voliom. Ali budimo samo p_r-avedni, neka ih primi u svoju, t. i. u pi vatski brate, i ne daite se! eesi, da sve t'o ima vriediti i za
oa prosudimo i pitaimo se; Ne rade voslavnu crkvu, - Fred pet, Sest Moravsku fgdie takodier Ziv',t
Iz BaEke (u Ug.) PiSe nam Pri- Sl6zku-i
ii tit o i nietrroii-protivnici Zidovli? dina dogodilo se isto u Santovi -- eesi). A mi pitimo; Kada 6e iz
Nisu li danas za radnike i mno$i Badhi); SantovEanima ne dalo hn'a iateli mediu ostalim, da ie 16. stud' Kraniske i Stai'erske biti protieran
drugi, koii do iu6er nisu za niLh htieli str<ofa Fopa, nego madZarskoSa, iedna Svabica sa svoia dva sina ubila niernadki, a iz Istre i Dalmacije tali-
ni znal7, a mogli su im stvoriti rai na Da oni haide u pravoslavnu crl svo{a dovjeka, onda Ea izniieli iza
zemlii, ier su ,irnali vlast? U kratko: Bojati se ie, da bi toga rnoglo bti sel"" i ostavili, kao baja$e da nisu ianski iezik?
lz Crne Gore se dulo, da se knez
oni. Ali -sin poslie iedan dan izdao se
I jedni i druSi ho6e da im radnici i to viSe, osobito u Dalmaciii i I rie5iti katolidkoga svoSa nad-
naimladii i tako jedno za dru$im kani
dalje sluZe, pa su zato lobole za tad- atr<o Taliianii stanu iz crkve Eof! biskqpa, Hrvata Milinovi6a,- a miesto
nike, samo l,da se vlasi ne osiete", i hrvatsku sluZbu. svi se poizdavali i tako dekaiu osudu
r: nieda da postavi za nadbiskuPa Ta-
da ih lak5e vode - za nos, u zatvbru, ,,Eto, Svabi su uviek vi-
O svem tom bi se mo$lo liiaia. koii bi opet uveo u katoliEke
kali na Bunievce, ali kod Bunjevaca
MadZari a Za{3rebu osnovali su mnoSo, ali bez hasne. Dosta ie crnogorske ctlive latinski iezik,- a
se io5 niie tako Stofod dogodilo,"
svoiu ditaonicu, To su ve6inon"r,Ze' Zalost spomenuti, da ie na ovai mopio po malo privladiti i susiedne
lieznilki dinovnici, koii po zakonu nastalo naimanie polovica Atb'attaie k Italiii, Milinovi6 ie dao
ne bi smieli sluZiti u Hrvatsk-o-indok Srbalia: sve bi to bili danas Hn Po slovjenskomsvietu. u novine, da ie sve to laZ, MoZe
ima za tai posao sposobnih Hrvata. sloZni s ostalom svoiom bra6om, biti. Ali' ie svakako istina, da iz
i
Sociialist'iEki radnici u Za{tebu da nisu bili otierani u Pravoslar Slovieni bieie izpod vlade bei- Rima ne misle za Hrvate dobro,
-Ameriku'
nadvladali su ovih dana ,,hrvatske" crkvu, a tu crkvu u na5im zemha koga Pod da se u tom crno$orski knez s niima
i to o
i ,,kr5iansko-sociialne" radnike, i [o zov1t,,srbsfro-pravoslavna bedkim""."r", - JoS se iavlia, da 6e se u
cesarom ima oko 22 miliiuna slai,e,
kod izbora za radnilku bolestniEku Tako se narod ciepa. Sloviend (t, 'i. Hrvatd, Slovenaci, Sr- Crnoi Gori korie5ta druSadiie urediti:
blagajnu (kasu), Radnici naime mo- Proti Bo5niacima Sovorio ie ballA, SlovakA, eehi, Poliakd i Rrr- miesio ne5kolanih sudaca postavit 6e
raju po zakonrupla6ati u tu kasu, 'fu.pa {er, i to proti onih niekoliko I Snjaka ili malih Rusa), a toliko rrd se Skolani, zemlia 6e se razdieliti u
ako bbole, dobiiu iz nie pomo6, liudi iz Bosne, Sto po svietu nr prilike radunaju Niemaca i MadZerA pokraiine i t. d' Sve 6e to staiati vi6e
blaSajnu imadu u rutrrama sami rad- prodaiu koiekakve sitne stvari: zajednopod bedkim cesarom. Da ie novaca. --- '-n
nici, t, i. oni si sami izabira, tko 6e u5nice (mindZu5e, rindlicel, la Niemcima i MadZarima tako zlo, kao tg"ttki hnez Ferdinand [Nie-:
im upravtrjati tim novcem. Sad su za noZeve,6ibuke. opandide i t, d. Slovienima.iednako bi se valida se- *"")-1."d" lu,,naivierniii" priiateli
to izabrani,,sociialisti", tai Svabo, da BoSniaci otimliu lili u Ameritu: a ovako, kada tri rusko€a cara. Tako mu ie- nedavno
Nema radniki! Da, nema radnika kim zanalnicima kruh! O, ti puta toliho Sloviena ostavlia svoi pski Poslanik' ?remda ie
""raii"i" caru
u cifeloi modruSho-riedkoi i lidko- jedan €ladni! A koliko Svaba 9om, koliko Niemaca i Madi,ara za- buEarski knez z{. voliu -ruskomu tsorisa. na
krbavskoi Zupaniji, jer ie sve oti5lo u nama kruh! Liepo ie odkresao to: ledno, - onda ie jasno, da jedni dao prekrstiti svoda sina
podini dana ;;;";ti;;" vieru firnez.ie katolikl'
Ameriku, pade i Zenel To su oni irr- Svabi na5 zastupnik Biiantri". 91 .o1eZepred drupima. U
A zasto nrle
naci, koiima su oci i diedovi lievali pitao to$a Svabu i niedove rodlia lod f . irpnia
- 19b1,do 30. lipnia 1902) lpak bi se modlo Pitati: pri-
krv i ostavliali svoie kosti u tudiini A tko iJ vas zvao ll Bosnu, da t tzselilo se izpod bedko€ cesara kn'ez naivierniii
116.000fstoSestnaesttisu6a) Sloviena "lJ" "i""aorski
og kako Sa ie
brane6i bedkoga cesara od Turdina iate naSubra6u, da im Palite i tr iui"ti--t".t ""t., nazvao
i drupoga nepriiatelial To su grani- nite kude?! Pustite nas u mir{r' t 40.000Niemaca i MadZara. - Nije irr.i'ai."iJ goai"" samcar?
dari! Danas $eEe preko rnora za ko- moZemo i bez vas ?ivieti, samo
 trroji su radi bune bili
Po tudjem svietu. Sibir,
U Ugarshoi su stvorili zakon z.a AlehsandarObrenovi6,srbski
pohodit 6e zakoji dan grob svo[r
bedkom saboru neki Niemac Hajlin-
Milana u Kru5edolu(u donioi I
dZaronskih novina morat 6e se i ame-
skoi), Od bedkogadvora,
ridki Hrvati ravnati po takovom za- ga nitko dodekati, neEiosamo V l a s t n i ki u r e d n i kD r . A N T U N R A D I C .
konu, t, j. i za niih 6e se starati za- Novi ratni ministar bedkofa --
iednidka ugiarska vlada, ,pa ie i oni Cienaje ,,D0MU"naznaOena
sara (mjesto Krighamera) zo-vr flF na omotu.
biti u Am'erici ,,Hungariani" [MadZa-
ri), ako budu htleli dobiti za5tite. Pitrajh. KaLa, da ie pri,jateli Madi
Sto narod u Ugarskoi pripovieda, Jedna princeza, i to u Broj 24. U Zagrebu,u detvrtak,25. prosinca1902.
(Saska je u Njemadkoj),
to je ,nedavno rekao u ug, sabcru
zastupnik Lukad. A pritpovieda se od
,sela do sela: da bi MadZari imali
ovih dana od svolla muZa (a
ve6 petero djece). KaZu, da ie 1 Godi5ta- kao ni5ta.
dobiti kralja iz drule njeke familije, djela. Njezin pak brat, NaSe novine imadu obidai, da na koncu $odine prave nie-
a ne iz familije bedkoga cesara, tako iedan nadvojvoda, iavio r1e kakav toboi,e narodni radun' pa pi5u: To nismo, to nismo' to
da bi MadZari imali posebnogasvoga da se oclride svih svojih dasti,
6e se oZeniti s jednom obid"nom' nismo udinili; a to, i to - to smo zlo udinili. Tomu se obidno
kralia, Sto su ve6 i kudali. Meni
se dini, da taj zastupnik ni sam u to vojkom. Razumiie se, da je sv€ dodaie niekakvo ,$azmalranie", sve ptno- pladljivih i praznih
ne vjeruje, ali ipak to govori, a znade velika ,,senzacija" i ,,afera", pi.', rieli, Kada to ditaS, upravo ti dodie muka, koliko se tu iau6e-,A
i zaitot Sto se viSe M'adZari froze, vine o tome mnogo piSu, l 5to ie io5 vi$e, sve ti s; dini, da se tu sk-rivaiedna velika lat',LaZ
to im je bolje, to im vi5e iz Beda Bishupi bez pla6e, Francg je, d,a'bi tko tako straino jaukao radi narod-a' nefo, ako ve6
popuStaiu, vlada obustavila fe rpla6e niekt tako stra5no iaude, - iaude desto sebe radi, ili pak samo zato,
U Turskoi, t. i. u Macedoniji, svojim biskupima, i to zato' ito
Starof Srbiii i Albaniji, diZe se na- radili vladi po volii u onoi 5to 'ie to takav obidai, da i novine prave niekakav radun,
rod, kako znale, davno ve6 proti Tur- kad je vlada zatvarala hatoliEk6:: Ali bez obzfua na ovu lai, - meni se to pladliivo pisanie
di,nu; ali ako se slobodni Bugari mostane (klo5tre). To se moZe dr iini kao njekaftva du5evna bolest; dini mi se to k-ao niekakav
irmie5aju u to, umie5at 6e se i Srbija diti ondje, €die biskupi Zirnr od, crv, koji izieda zdravo drvo, Kazat 6u vam u kratko, za5to mi
(i ako nema prave vojske), i to proti i,avne pla6e, a ne od crkve
se to tako dini,
Bugarom, a onda 6e se proti Srbliem hodka. kao kod nas, Ta
i iBupiaromdi6i Arbanasi, Grci i Ku- onako nije velika, pade suProt Yi znate, tko pravi radun i lcada se prave raduni: radune
covlasi, - i tako 6e nastati rat svih hodcima niekih na5ih biskuPa prave liudi onda, liad je posao svrsen, ili kad se spremaia.na
proti svima, Da se to njekako uredi, ni spomena vriedna, smrt, A sad ja vas pitam: Tko moZe reti, da ie onai-po-sa-o svr5en,
po6i 6e ruski ministar Lambsdorf u Koliko se po svietu krade, Sto ga ima obaviti hrvatski, ili koii drugi narod? Nitko to ne
srbski BioSrad i dalje u bu$arsku na tisu6e i stotine tisu6a, ne moZZre6i! Sto ie to iedna Sodina za na;odni posao? Za narod,
Sofiiu, a onda u Bed, Ako Bed Rusu se ni nabroiiti, Sad ih se toliko' su godi5fa kao niSta!'A ios"manie se moile ka)ati, da se narod
popusti (a ve6 pqpu5ta), Rus bi mo- ubija, koliko ih krade,
gao nieSto i urefiti. sprema na smrt,
Globa za poliubac bit ie
U JuZnoi Americi, pucafu en- odredjenau am,eridkoidri'avi ,,Ali ipak ie dobro, da narod vidi, 5to ie udinio i u iednoi
i niemadki brod.ovi na Srado.re
Sleztr<'i Tako bi barem htio iedan godini dana'l -'Niie istina! Sto narod udini u $odini dana, to
republike Yemezuele. Zavadili su se, koji kai,e, da se doviek od se ni ne moZe vidieii! Kao Sto narod ne radi i ne $radi -zq Eli
ier su iedni druEima otimali brodove,
To je gotov rat,
zadobaviti I
rnoZe po'ljmrbcem dinu i za dvie, n"go -neza stotine godina, - tako se narodni rid
Stra5an potres bio ie 16, od jedne godine i vidi, Ono Je tek vidi, sto ie_narod uradio
u zemlji Turkistanu (u AziiL,1
Razne viesti. su do5li Turci). DruSi dan
u siotinaria Aodina! To neka gleda, i u to se neka -u€leda,-
Rushi car pomilovao ie diake, potres u Kraniskoj. ako je Sto uridio! Onda 6,e vidieti i ono, Sto niie uradio,
,,p" aoUto, ti bude, - ali sto si nas napao tadi to{ga?
re- 8r,24, ,,Doma" izati & o novoi $odini. Ovai ie do$otr A.ko tko ho6e da ""["raduna, neka raduna i svaki d'an,'a ne samo
27. pros.- Br. 1, god, 1903.dut n ik o m ne (emo svake Aodine",- Neka ne raduna! To iest: Neka ne raduna to-
Tiskara Mile Maravida u Zagrebu. boZe rr"i*. naroda! Od toga raduna svalcakoz1o.Relcao sam, da
 Godina 3. Godina.3. ,,DOM." 37r

se ono i ne moile vidjetl, Sto narod udini u iednoj godini. A ni6ta - i ndstojmo, da uradimo takovo nie5to, da unuci budti
kako ie dovieku, kad vidi, da nije niSta udinio; tai dovjek 1 imali Sto gledati. A sami sebe suditi nemojmo, jer pamtite: To
misliti, da i ne moi,e ni5ta udiniti, A kad se narodu Sovori, ie narodu smrt, kad se sam sudi, - pa bila osuda za nie{a, ihi
nije niSta udinio, onda je to sto i tisu6u puta gore, Prosu proti niemu, Pazitet Ako mi danas sebe sudimo i osudimo, da
eita po5ten doviek, koii bi htio nje5to udiniti, i koii ie bio r nismo ni5ta i da ni5ta ne molemon - mi smo se pokopali, mi
man, da udini sve', Sto su od njega lrahlli i vodie i niihove- smo mrtvi, ier ne vidimo svoje snage; a ako si dosudimo, da
vine, - i sada tai dovjek vidi, da se nije ni5ta udinilo, Sto smo veliki, iaki i slavni, - spopasti ie nas vrtoglavica, zavrtjet
taj Eovjek misliti? Tai ne 6e ni5ta drugo misliti, nego ovo: 6e nam se pamet, kao i svakomu, koii se vidi na visini, - i mi
vidiS,ja sam udinio sve, Stosam mogao,- ali nisu druSi." A (,emo se strmoglaviti u propast, kako su se ve6 mnogi strmo.
se niie ni5ta udinilo, onda veiina naroda nije ni za 5to, - r glavili, Ne sudimo sebe, nego sudimo diedove; a nas neka sude
mi Hrvati ne molemo niSta, nismo ni za Sto!" -- A kad to unuci, Gdje hivi Livima sude, Sdie se samo kritizuje; - tu se ne
nepoStendoviek,koii niie ni5tani htio udiniti, onda se on u sebtr radi, tu nastaje vrlo lako svadia, Zato ne prosudjujmo samo,nego
tiesi: ,,E; po eto, nisu ni drugi ni5ta udinili; kad se niie radimo tako, da unuci ne izreku nad riama gore osude, nego Sto
udinilo. Pa da gam ja siim i udinio, ne bih bio ni5ta pomogao; ie mi izridemo nad na5im diedovimd, - i kanimo se pladljiva
Tu niie ni vriedno ni5ta udiniti, kad eto nitko ne (et', . jauka nad jednom godinom, jer i opet kaLemt GodiSta su haci
Eto, talco misle liudi, kad irn se ovako prodiktrje! A daite n.iSta,a narod iivi i radi stolje6a;
vi sad po6nite nie5to u narodu, gdie nitko ni u koSa ne vjeruie{
Daite podnite nje5to u narodu, koji ne vieruie u svoiu snagtrf Hrvatipred500godina.
Zato sam rekao, da ie takvo mi5ljenie i pisanie - da je to civ,
Kad je $ovor o starom i davnom vremenu, treba najprvo
kojl, izjeda narodu du5un ier mu izieda i ubiia sna6!u,kad mu
drZati na pameti dvoje: prvo to, kako ie bilo iiarodu, t, i seljaku,
uzirna vieru,
a dru{o, 5to su radila gospodai velika5i, t, j, kakva ie bila vlada-
Ovakvo ie pisanjedoneslonama Hrvatima ve6 mnogo zla, jer Da me upitate, kakva je bila vlada pred 500 godina,u hratko
u nas mhogi ni5ta ne rade, nego samo prosudiuiui radunaiu,Sto bih vam rekao ovako: Onda se niie znalo ni za kakve oblasti I
su drugi uradili, t. j"kntizuiu, ikaiu, da drugi nisu ni6taudinili, i poglavarstva:ni za ob6inskopoglavarstvo,ni za kotarsku oblast,
,,Paza5totako piSuoni, koii ?" - Zalto pi5u! Sto;i: a niti za vladu. Mjesto dana5niih dinovnika (nadelnilcA,predstoi-
-
tinu bih vamrazloSamogaokazaii, ali ne iu, Kazat iu iedari,J nika i t, d,) vladali su velikaSi: knezovi, voivode, grofovi, i to
razlo!, i to glavni razlog. A taj razloS, koliko obtuZujena5e no-,
svaki u svom kraiu,,,na svom vladaniu ili ladaniu", a imao je svaki
vinare i politidare, toliko ih i brani, - Novine cieloga svieta, pai i svoje ljudet kapetane i momke, a Zand.ardni straZarAnije bilo,
i na5e,pune su praznih riedi; aznate, daprazne riedi ne idu Ali Sto ie glavno, - nije bilo nikakvih izbora, nego su miesto
srca, To vam ie, rekoh, njekakva bolest, niekakva slabo6a,r izbora bili bojevi, ratovi, Kako danas moSu izbofi sru5iti vladu,
kakva dietiniska pamet, da od na5ih novina ne (ete tako lakt tako je onda iedan velika5 boiem i ratom otimao vladu drugomu.
duti onako liudske fied| nego sve niekakve pladljive riedi, ,,Nai
Zato su onda bili viedni krvavi ratovi, kako su danas vjedni pi-
mukotrpni narod, na5 mili, na5 dragi, na5 poSteni",i samo ,,naS"
iani izbori, pa se tim ratovima ne treba duditi, niti se nad niima
! ,,o45" i od same miline i draSosti te tuge i Zalosti ne zn z$ralati,; ili ako se tlco dudi, neka znade, da 6,ese i na5i unuci
kamo bi se djeli i kud biste pog6dafi. Tako se kod nas pi5e .
duditi na5im izbodma i nad niima se zfraiatl
dugo i dugo, godine i godine, Sve to ima duboki svoj razlo!,
ali vam tt" e.idodijava-ii,Mnogima ie, kojl tako piSu,'iniiml'sa Ali priie nego stanem dalie razla{ati, kalco je bilo Hrvatima
pred 500 godina, treba nzloZill ono dvoie: kako je bilo narodu,
mima sve to vei odurno, - ili ipak pi5u tako- dan za'dano4 i kako se je to vladalo,
godinu za godinom,
- Narodu je, moie se reii, bilo u mnogom bolje, nego danas,
Ali bilo to, kako mu drago, vratimo se na ono; Za lstina ie, narod ie bio posve podloZansvomu ,,zemaliskomugos-
su godi5ta - kao niSta, Sto smo mi Hrvati uradili pro5le g podinu", kakvomu velika5u; tu niie bilo zakonanni sudanneSo
t_o6e vidjeti tek na5i unuci, kao Sto i ono, Sto mi danas ra
A mi gledaimo, Sto su .tradili naSi diedovi - pa uradili Sto, :svepo volii_toga €ggRodara.Ali ako je tai gospodar bio doviek,
biloJe sve dobro. Glavna je rczlika od dinis i onda u tom, Sto
 372 ,'DOM." GPdiura 3' Godioa 3, ,,DOM,"

ie velikas aivto od narodd, pd velikasi nisu naroda,zatftali; ier, iest podeo pravi rat proti Lau5evoi k6eri Mariii i poslie proti nie-
ili ti* odmah i sebe zatrll Osim to$a trebalo ie za boi 5ak6, pa'' zinu mulu Zigmundu, T aj ie rat traiao do 30 godina ! Govorilo ie.
;; t" svaki-velikas boiao -narodu zamieriti,.d* *." t9 o I"!o o?. da Hrvati biju boj za sina toga Karla Dradkoga, zaLadislava, kra-
Danasie drupatije:danasEinovnici
-"i.L'drZave,
ii"["iu", primaju pla6u od lia puljizkoga_(napu_ljskoga),- da njepa postave zakralia hrvat-
pa ne moraiu na nafod nikalco paziti, n9g9 P-aze skoga i g€arsko$_e, Ladislay s9 bojao do6i u Ugarsku, gdie su mu
;;;" na ono,-Stoim zapo-viedaiuniihovi vi5i, t' i' glit koji su otca ubilii aiu Hrvatsku dodie istom 20 {odina po smrti kralia
ffi;tr"ilii i ovivis_i.im-ady 'ili z1k1ne,i
,.1"i.?, 3vory_p_tJtt1!t:
_!oio LauSa te se dne 5, kolovoza god 1403 dade uZadru okruniti ia
;#i;;d; oni ios visi i n1ivisi, kako
\^fu sve
Sospoda: ie. kralia hrvatskoga. Ali ve| za koii miesec ostavi taiPulilz Hrvat-
i'".1", t uko ho6e ,,sistem",.t,
i. visokapolitika,
koia ne pazina skr1.iode preko qgra u.svoj Naqu-li,a miesto qebg ostavi namie-
poiedinca siromaka stnika, i to Slasovitogaiunadinui banabosanskekraiine Hrvoilu,
"'---A sivari niti na
mal"
l{ ,rladalo
vl4uaru DE o-*t o' uLv
r" LrYcl.r\rr. vus*
_Ali-krali-niie i+"g.
Bio ,e1" Ii onda-l!raJi. I tako su godine 1403,, t, i, pred 500 Sodina, imali fhiti
po.lu t i"toa9qt, kugq"".*? ni danas'No kako kralj ia.nasii"ti" tri kralia
5flZT"ef"o""i"i*r, tako-teI on<radielioimanja,(zeTli") velika:, Sada da vidimo, kako ie do toga do5lo, Za krallicu Mariiu
ii-*-i"-a""*" fi dt"", drugomubi dao. Pa lcakodanasznade (koia ie skoro umrla), a poslie za Zigmunda bili su silni velika5i.
dinovnikoti6i u op,ozisiiu,\'i: ! gfanlcu proti.vladi'.F?d fu
proti kraliu.,
Qorianski u S,lav_oniji, Frankopani u Primorju i grofovi celiski u
;;;;ti;zbr, t"t o ti i onda isli velikaSiu stranku Stajerskoi i oko Yaraldina, Oni su bili redom i-bani, kao'Sto i
E ii^t , da'onda stranke nisu iSle na izbor, ne$o ! t?l: I zalo Lackoviii, koii su takodier bili uz Zigmunda, Uz Ladislava, ili,
." i"[o razumiie,da ie tcratigeplestanovodio rat s velika5ima.': Sto je isto, uz kralia bosanskoga bili su banovi bra6a Ivan i
lralia,
V'"itil;sik",tUttlid;"'1ill"ti.i t'ti;ii ;" destoi drusoga Pavao Horvat, Pali1na, pa bosanslciHrvoie i Vuk Vukdi6.
- --pr"a6ete odmah duti,
kako - r1 Da ie poZivio naS krali Tvrdko, bilo bi zlo za Zigmunda Ali
500godina-fii"n nuli-suhrvatskirelikasi.tri,kr"lqi on na nesre6u umre god, 1391, (pred 5t2 {od), a ve6 za hi
iedni 1|,itiiili^""a., at"gi kraliaStjepanaTvrdka,1'e6i
godine_potuEeZigmund bana Ivana-Horvata, ufrvatl nie$a i brata
---K;tii
Ladislava mu biskupa zaprebadkogaPavla, a pohvata i mnoge druge veli-
Zigmund - 19i" !to.niekaki.Ni91a;,
rimski.
?l'*.y"
Tai
it ,"?it
Zigmund priJl
ka5e, Sve ih odvede u Budim i tu ih dade izvesti pred sebe, da
u po.iiJ'i ;;il';il ktuii d"s[i i c"sar mu se poklone, Ali trideset i iedan hrvatski velilca5prodie mimo
t";i ; ; kraliici"a;1.i, i hrvatskoi,T:f ilr* ":::*;Ifli1gi njega, ali mu se ne pokloni! Isti sluga iednog velika5a ne htiede
"
i h;;'dt;;e;'tau5"a, Y:f pt9.1ikraliici
i tako ie postao-k-rali' se kralju pokloniti, nego ga io5 mrzko opsuie! Pred kralievim
riii Uiii .u-se digti,mnogi'ugarskii hrvatslcivelika5i'jer o_dimapado5e svima glave. Kad ie ioS Gorianski potukao kod
hiie[,,daiqrilenay!"d?, I{nina (u Dalm,} bana Vuka Vukdi6a, onda ie Zigmund mogao
"""'k;;i$if,f,;; r , . rban,a
_ ,n*i
_ i
f;;Ji" bio ie naiprvobosanslci rc6i,,da ie osvoiio Hrvatsku i Dalmaciiu,
or"oioiif if.'ai."'t ri'Urk"-dti?y., o1iendas-ekraliev Toliki hrvatski iunaei lego5e u krvi pred krvolokomn koii ie
# ffi' d;;;T "i . ;di a; t' S'bl; Bbs9i i Primotla"
"kadasnie
"m,
bana Ivana Horvata dao svezati konjima za repove, ratarenima
on je pomagaohrvatskim "q
"'""- velikasimaproti kraljici Mariii,,apPt-l1 mu klie5tima trgao meso s tiela, razletverio ga i na gradska bu-
p"oii zlg*u-nd,riza pravo on ie i vodrg.veliko.to hrvatsko kote dimska vrata pribio, - ali sinova hrvatslcih iunaka niie zastra5io:
rat ie iboi fuaiao i dalie, i to io5 veiom mrZniom i prezirom.
;" .j;b;?; , - 1.'mislio slupiti pod jednu vladu.sav hrva
""
i, i, uzkrisiti staru dt1avu hrvatsku - sve od mora pr I Bog zna, ne bi li se Hrvati od mora prelco Bbsne do Du-
""-a,
Bosnei Srbiie, nava bili obranili od tudiinca - premda se novi bosanski krali
Krali Ladislav - to-je bio puBzki-T+iig' :iq,"." Stjepan Dabi5a poklonio Zigmundun - da niie pfietila druga
iaiKarlo DradkiPi",i?
ht""i.koi. f.t"tl. tcarlaD-radkog.?, stra5na pogibao: priblii,avali su se Turci-Osmanlije,
u Napuli(u Italiirf
;t";; H;;;arr.,ii,bi" l;l ban,Jli sevrati -V"6 pet godina priie nego Sto ie Zigmund smlatio Hrvate,
i-bad.se.onoveli
si'o;" k"alievstv6,Kad ie umro ktalj T,au5,- pogibe na Kosovu poliu srbski knez Lazar i tako propade slo-
aie;s;
di$o5e proti
;;,jtl nje$ovoi Zeni Jelisavetr keeri.M?tliit
i"lisa.'"tiII kcert dovedose
tvr&rU-lttroveuusn r*+ bodna srbska drzavi, premda ie od ruke Milosa Kobiliea poginuo
"i"e""
;"ii t;g;;.g"Bu"" "iiJii
ofet u Hrvatsku,q gndq i u Ugarsku, i tu $ i turski sultan Murat, Turci idu sve dalie i strasan strah jpopatt"
.,
u P,.l;*.,
Budiilu ^-^rrloco
pt8gl"." L,noliom ali
kral;em, ga kraljice
^li 6n dado5e ubiti'
kreliice dado5e ubiti, Tako.: cieli sviet, To pomoie Zisrnundu,U Francezkoi, Polislcoi,-eeSkoi
 Godina 3, ,,DOM,t' J'5
374 .,,DOMI' 9qdi"a ?'
:--
proti Tur' razlikaz JoS smo kazal| da svi narodi propadaiu, a samo seljadki
i Niemadkoj skupi se velika _voiskaodlienih vitezoua ne propadaiu, t. i, dok u koiem narodu ima dosta seljak6, tai
;i;ir,'Ati il*i tlrtise tu voiskittoa Nikopolia.naDunavu,Niie
narod ne mole propasti,
E.rao,stoie u tombo," Jtki\nezbio3 -tl""t-\t:\:t'-7'*::1'
iiltt. ii"iSlayu i13!tfi dva
se. tri.mieseca, dok ne osvane' Ali nije dosta kazati, nego treba i dokazali. Samo se boiim,
i"'t'; ako vam to podnem dokazivati, da opet ne 6emo biti na iedan
irb*"tro""*u, " 3"a" uli'iz"'"iT".,koii Clp i2 dtaao,:*!9t:
#ffii;;-iizi Lackovi6, ie do sadabio uz Il::niega, put gotovi. Zato 6emo to ostaviti za drusi put, a danas da vi-
'"i: "oi"oda dimo ovo: Kako to, da_jedninarodi jesu, a drugi nisu seliadki?
na;;;e""i ii"af sasiekuniegai sinovcamu.lza toga,,krva- Kako dolazi do toga, da u iednom narodu nestane seljakA? -
#p, "r;b;;;;' rti"" Zigmund ttt-ttono harati-po Hrvatskoi:silne To vam ie ovako:
ptoii"" ifia por-azdielisvoiimliudem,koiekakvim U podetlcy iq s.vqki narod s.vesAm seliak, Istina ie, Sto kailu
""frii"-r""iitt
;ffiil;:'tr; ;;^te, dai.dttttt dri'e naivet'ezemlieve6inom knjigg, da su liudi bili.n_ajprvolovci,-ond|_pqstiri, a tek po tom
itil;";iftiiltki* lmenom.)Sad se-Zigmund:pl9*i s voiskom poljodielci - seliaci, Ali to ie sveiedno, Kad mi kaZemo seliah
riu Htnoi.t,'veliko$a voivodubosansbo€1' Foii P ?io ne samona-
nego-ie mi mislimo na dovieka, koii ne deka zalopaiaiztudie ruke, nego
ffi;rhil;;"oE" f.r:u_-ii" LadislavazaHrvatskui Dalmaciirt, ga sam priradi ili pripravi.
;:";;;;;"i"-a:- i"ii"i"i Bosnimjeslo-
-o.to;", novo$a i kg\aynogakralia
-pot"i?i Dakle ,,$ospodskoga"naroda nema, - svi su narodi bili
ffi #;.kd;$'";;"; Ali ga Hrvoia Zigmundniie njekada ,,pr_ostaci",pd i diedovi i pradjedovi prvih dana5njih
i"t"" f..ai, a. *" osveti,i"t it *6tuo u ee5ku, €$iesumu bratii kraljeva, veliha5i i druge gospode, Drugim riiedima moi,e se'to
skinuli krunu r gf."", A'k"d se l_epovratiou-Ugarsku'd!€.nu re6i ovako: Svaki ie narod bio u podetku iednoga stalela, t, i,
;;';;i;,";Gti i zarvorega,Sui i" tek mo$aou Hrvatslu niie bilo kovadA, krojadd, dizmar6.,stolara i t. d,, a jo5 manie
'puliizki
' Talijan, kralj Ladislav,^ . 1 v... , - u(,iteljd, sudaca i druge ,,gospode",Pita se samoi Kaho se ie
Ali tt" itud"it" se dobru! Sve 6e zlo svr5iti po Hrvate' to i za5to se ie to promienilo? Zaito niie onako i ostalo? Kako
Zigmundu- uoiiu ildade rimski P1p* gi.smoi "poziv na sve su nastali oni razlilni staleli?
k;-*;;;, neka"u idti u boi na ,,neviernikl"' Tko su bili ti "nevier- To je vrlo lako razlolitl Evo: Vi znale, da seljaci i dan
;iJi ;a*;t e"t;;di;ii,'Sii"-. vol.skp dakako
iz Poliske,teske, dana5nii ne samo oru i kopaiu, nego oni sebi prave i svakakvo
i'i" fit".trl",-t t""" nabanaHrvoiui na Hrvate uhylti
.ZiS*un$. orudje, Sto im treba pri poslu: prave grablje ili roglie, vile, zu.
."*og" i to opet nonogaklyliabosansko$a,Tvrdka'Ivrdkovi(a' bqde, jarmove i t, d, A lene predun pletu i tkaiu ivu potrebnu
. . tii- 126 prvii ttti"t.Lih'velika5a; kialia povede sa sobgm' odie6,u,a gdiekoie i obu6u, AIi pazite, Sto se doSadia:-Nisusvi
!*' .Kad.i4,
i:"rin?;;;e; ;"li;ai 1u'i"kq il gll,i pobacati liudi jednake pameti, ni iednake ruke, te jedan nadini ovu ili onu
vide6isveto .Jinfi'tt"i.i r"rii"" L;i[-t..ipt"a.o Dalmaciiu
"'"": stvar mnogo bolje i liep5e, nego drugi, DruSi to vidi, pa mu
Mletdanimdr -- v l l l . l L , ,ie6woia,
l' ru
Yvrqt kakav
sqnq ie tol<rali,
L-L*'tt pa
r:
ni
--- --t--'
kai,et Dai i meni nadini to i to, a ia 6u tebi dati to i to, I tako
JvIIgfCaIUIllat
"i":"910.
. t ;

pt"o"t"d" drugo, ne$o da se i on pokloyi-Z!8rylndu'- I tako

"liio
nru dodie danas jedan, sutra drugi, i tako dalie, tako da napokon
;;;;k;;;"rti!Zs
'-ii-grrrond i iise godinaboig nadvladi Zigry*"dF,t",1t-".i, ovai dovjek, koii tako dobro i liepo radi, - ne treba druSo ni
ie bio so",,i*o ne dobar!noSleneg"i:b'41
"bio,,r"'*oZe raditi, nego radi samo tai posao, a livi, od onoga, Sto mu ljudi
ie sve
'a"ii"it, I tli i l*qy dovjeFttai
se n-i-napisati. dadu za plaeu, Sto im ie to nadinio. I tako ie tai doviek postao
ni Niemac,ni Madiar,ni eeh,ni !o-liak'ni Hrvat, t zanatnik (obrtnik) ili maistor,
B;;; il;-do*onltte i uviek bez novaca, uviek u -
du$u, tai Eto, tako postaje maistor, A vi znale, Sto je to - maistor!
nailvla?ao!Sto mu ie pomo$lo? A ako ne znale, znalibiste, da dodiete onamo u dolnju Hrvatsku,
Ako Zelite znati,kazat 6u vam dru$i put' tamo oko dolnje Save i Dunava, Tamo seliadke djevoike drugo i
ne snivaiu, nego samo to, kalco bi se udale za majstora, Oh, za
narodi.
Seliacki maistora! - Eto, vidite, maistor ie ve6, drugi doviek, neSo Sto
smoput
Posliednii
-'." kaza,li,da smomi Hrvali se,ti{fi i
-tlo"i""tki' ie seljak.
k"o lto i'a*gi narodi, osobito Rusi' Od st Ali idemo dalie. Bio sam pred niekoliho godina u naSoi
t nasima, koii smoseliaci,9a z.apnfleze
nas Hrvata deved"eset zaEnflez' Bosni, Kad sam se malo .po"tt.d s nasim svietori tamo, pa kad
iuli, da od stotine niih ima samo sedam seliaka! To ie sam vidio, da nemaiu ni poima (Sto no kaZu gospoda), - ne-
 ,rDOM," Godina 3. Godioa 3. ,,DOM.,, 377
maiu ni poima, Sto sam i kakav sam dovieh, stanem razlaSati
na5im liudima i i,enama, da sam ia to i to, i onda ih upitami
,,A Stoste vi mislili,5to samia?" -,,A Stodrugo,negotrgova
- odgovorimi iedna stara,
Ja sam poslie dugo razmi5liao,o tome, Sto su me drZali
trgovca,-A niie trebalo ni5ta razmi5liati, ier do-nedavnaniie
Bosni bilo,drugogadovieka osim kmeta t. i, seliako,po b"'Eu
trgovca, Ali laZem: Ima io5 osim ove troiice fratar, ,,uiak,
trgovca. ,, ,
mene nisu mogli &r,?fi ni za seliaka, ni za bega, ni za fratra,
ier sam nosio uzke haliine.
Bosna dakle ioi do nedavna niie znalaza drugi staleZ
seliakai trgovca, Zanatnik se pravo i ne raduna,ier on ie
fukara i sirotinia,kao i seljak,
Niie potrebno,da vam razlaZem,kako su nastalitrgovci, ief,
gdie ima maistord,tu se_lalco nadiu i trSovci. Prosudite samo)
ovo: Ako maistor ne radi ni5ta drugo, nego samo svoi posao;, rq
nakupi se u niegadostarobe, koie u svomemiestune moZt pro; cl
dati, pa zato Qleda,da se prodade drugamo.I zbilia su na5i ^"i: o
stori znali nositi ivozlti svojurobu dalekona saiamoveili vasarij *+
s5
Ali dok dovielcnosi svoiurobu daleko na saiamili pazar,pa doE A
lamo deka kupca, - to ie danguba.Zatose brzo nadie doviek, E,
koji svu niegovurobu kupi, pa ie onda preprodaie,To ie'et-o cl
l*
trg_ovac:doviek,koji ni5tane priradiuiei ie iiradiuie, negose o
tudii rdd i posaodalje predaie- prodaje,i to na dobitak,
profit, Kupi ieftiniie,prodajskupliei od toga Zivi,- to ie trfovac
A trgovac,- i to ie ved drugi 6oviek, oho! Kad sam oru
upitao onu -na5uBo5njaku3u: po dem ie sudila, da sam ja I
vac, znal,e li, Sto mi ie rekla! - ,,E, pa lcad sam vidila s
tvoie i debele obraze,pa prstenie na ru-kama,- Sto bi bio, :
bogati tr6!ovac,"- Jetteli fulil ,,Svitli i debeli obraz|",,,
nie", i onda:,,bo€atitrgovac"?
Ali ni trgovci nisu io5 ,,gospoda".Za narod, koii osim
Iiaka,maistora
IJaka, maistorai trgovaca
trgovacanema
nemadrugoga
dru$o$astalela,
slalela,t, i,f, nema
nemadrt
dr
$ospode, - to ie io5 pravi naravs-ki-seliadki narod, Takav
narod io5 sam svoi i sebi gospodar, A katrrou seliadkom naro
postaiu gospoda, a seliak gospodski rob, - to iemo drugi 1
razpraviti,

Malirazgovori.
dovjekom u tudjinu, u Svicarshu,
Zivot. vine ioS o tom piSu. Niekima iq
_ Brak, eitali ste ,onoi u ,,Domu", zfoda dala priliku, te su podeli.l
da ie saska prineeza ostaviia svoga je5ta naklapati i o ,,braku", .
muZa i pobiegla s tudjim mladim Ne znam pravo; ie li ti
 378 ,,DOM," Godisra 3. Godina 3, ,,DOM," 3V9

Ma da, i meni je Zao, kad se to je i nesretan dovjek, koji neSto ho6e, Koprtunica (udaliena od Drave do
brah prava narodna ried, ili ie samo
dogodi dovjeku, t. j. po5tenu i dobnr a ni sam tre zrtatSto: tai se onda samo 3 sata hoda; irna 5.000 duSa), Vi-
fospodska hrvatska ried. eini mi se
Ip"k, d" ie to ve6 stara ried, Kako dovjeku. Kako ne bi bilo zaol Kahd; mota i plete te nikad ni5ta ne uradi. rouiticq. (podalje od Drave; ima do
6ilo, ,,brak" - 1o vam ie ono, ito ne bi i,elio, da se rieii, BoZe A sve je to zalo, Sto taj dovjek nema 7,000 du5a), Osieh (preko 20,000).
vraga! Ali meni s'e barem 6ihi jasne rnisli, nego mu je u gilavi sanro Uz Kupu leZi Korlouac toko
nieodie kaZa ,,hiZni zakon", ili ,,sveti
6e takav dovjek teZe podnesti. maAla. 6.000) i Petrinja (do 5.000); uz iJnu
hizltr'zakon", ili samo ,,zakon", Gdie-
mu takva i,ena. ode iz ku6e, nego Zaito vam ovo tako duSo rar.- leiiBiha(, i Kostajnrica;uz Vrbas leZi
Sto kaZe rra5 narod, kad mladenci
mu ostane u ku6i, - ier takva lr predam? Zato, Sto se ni hrvatsha Jajce i Bania rluka; uz tuuel<a Bosnu
idu u crkvu, da se lzmu za m:ut'a i
domovina ne moie stvoriti ni sloZiti, leZi velik grad Saraleuo, pa Zenlca,
Zenu, - da idu ,,na zakon", To se Stenu dovjeku riedfl<o i Lelko
Kako bi, kad je od poStena 6ovie dok nam ne bude jasna misao o toj Zepde, Magl,aj, Doboi i Samac; az
'iol kal,e, da ,,sklaPai:ubroh". domovini, dok ne bude svaki ,od nas Drinu leZi Vi5egrad, Zvornik, Jania,
eudno su se liudi nie€da Zenii oti5la! ,,Gtre,bila ie u mojoi ku6i. *.
ili brak sklapali, Udeniaci kalu, da {die ie sada!" To bi vazda Erizkii ztaot Sto se ima sjediniti i sloZiti, podalje Bjetrina,pa Rada. - Uz rieke,
su momci najprije ,,brali" sebi die- destita dovjeka, a destitu Ze,nu t. j, koji krajevi, koii gradovi, i mje- koje teku u na5e more (a Sava i
vojke za Zene, l, j, da su ih otimali viSe, ier (to se zna) ikoliko destita sta, pa onda: Edle ie to, i vriedi li to Drava teku u Dunav, a ove sve dru$e
otcu i materi, pa da se to zato i Zena ne podnosi, da o njoi vrir5eliudi, 5to{od. A glavno je u toj stvari znati u Savu), lete ,ov't gradovi, i toz iz
zove jo5 danas ,,brak", Kako bilo, mote kazalit Bila mi ie Zena,,. Il to: kakav ie {dje naS narod, ho6e li Krkra Knin i Shradin uz more; u:z
svakako ima io5 danas u svatovima da ni5ta drugo nema, - brak je taina; se sloZfiti i je li to vriedno sklapati Cetinu Sinl (podalje) i OmiE (ta-
takav obid,ai,da djevojka toboZe bie- vjednr,a taima, i" zalo do groba. Toi u jedno, kodjer uz mor,e) ri napokon uz Ne-
Zi, a svatovi ju love: to ie kao srpomen dakako, osje,dajusamo diste du5e, To Sve bi to morala Skola, i to ve6 retvu dosta velih grad Mostar {a
na ono vrieme, dok su se djevoike ie moZda j,edina stvar, koia ie u Eo- ] ona mala seoska 5kola, Ali ba5 se u Hercefovini),
samo otimale, kafto se ioS i danas vjeku sveta bez ikakvoSa posve6ernia;I toj Skoli naibolie vidi, kako smo mi Na suhu izmedju Save i Drave
pdleSto otimlju. (tr, pt. u Bosni). Ali tko to ne osie6a, badava: to s9:'' Hrvati raztrgani, - ier se ni u iednoj leZe sve nile doljez Krrtevci (4.000),
Poslie su se d,jevojke kupovale: ne moZe kliie5tima uhvatiti i pod nos hrvatskoi Skoli ne udi ni5ta o cieloi Brjelovar (do 4,000), Polepa (4.000),
olac ie m,orao sinu kupiti Zenu. Da dati na nrlirisanie, hrvatskoi domovini i o cielom na- Vinkovci (6,000) i Ruma (10,000);
je tako doista bilo, vidi se p'o tom, rNa brak se danas vider htieli bi rodu hrvatskom, nelio u Dalmaciji izmedja Kupe i Une: Gospi6, Otodac
Sto se i danas u svatovima mora i to poruSiti,
- pa da Le'na bude s mu; ude nje5to samo o Dalmaciji, u Bosni, i OEuli'n; izmedia Vrbasa i Bosne
nje5to toboZe pla6ati, inade svatovi Zem od danis do sutra, 'Pa haidl samo o Bosni, a u banskoj Hrvatskoi Traunih; izmedia Bosne i Drine,
ne dobiiu djevoidina ruha, Nema p,o3tenia,nema ve6 priiatelii -- samo o,,Hrvatslcoj i Slavoniji". Donja Tuzlai izmediu Cetine i Ne-
Danas toSa nema, nelio se danas ier nema fiere, nitko nikomu ne vie- Ali Sto nam ne daie Skola (koiu retve Livno i Imotslli,
djevoike prose: ako se tko ho6e da ruje, pa neka ne bude ni rylha, n!: mi svoiim Lulievima azdrlavamo), .- IJz more lele ovi gradovi i mjesta
oZeni, mora najprvo poslati prosce Zene,'ni otca ni matere, ni d,iece,ni' rnoZe nam i mora datri na5a knjiga, (idu6i prema jugo-istoku); Kopar, Po-
po djevoiku, I ako izprose, dadu si rodjakd, ni svoite! Pa Sto ie ondq na5li listovi, na5e novine. Pa da u toi red, Rovini, Puli (sve u Istri); dalie
vjeru, zakuna se,vjen6aju se,uzmu se, Livot? Ako ie to ono pravo, - la stvari ni danas ne ostan'ete praznih Rieha (oko 40.O00),Bakar, Seni, (ovo
-1
Sad ja pravo ne razumijem, za5to odmah mlinski kamen na vrat, rukava, hajde da vam kaZem Sdje su dalje u Dalm,) Nin, Zodar, Sibenik,
se njekima to ne dopada, Sto muZ i '
samo bi prije ioS i Zenu uPitao ": ve6i i znamenitiii Tro€ir, Split, slavni Dubrouruh i
Zena treba do ostanu zaiedno do Hrvatski gradovi i mjesta, (Broj Kotor.
smrti, Kad bi se i danas lene otimatre, Dom i rod u zaporci, Sto dal,ie dolaz| pokazuie, Narpokon na otocima molenro
ili kupovale, - haide de: silom sam Nema prave hrvatske Skole, koliko Srad ima du5a,) spomenuti Krk i Cres u Istri te Sv,
te doveo, proti volii te otac prodao, znale moZda sve ono ve6 na P'ar
Uz Dunav leZi, Dali, Vuhouar Petar, Milnu, Bol, Selca (sva detiri
-_ pa niie dudo, Sto Zeli5 da odeS, (10.000), Ilok, Koilouci (preko 5.000) na Bradu), Hvar, Starigrad (na Hvaru)
Sto na5e novine piSu za j
i Zemun (13.000) i Kordulu u Dalmaciii.
- ,,Ali dovjek se prevari, zlo se na- hrvatskoSa naroda, I ,,Dom" 'o
mjeri, pa Sto 6eSnemila uz nedragave- piSe, ier ie to dobro: to mora Uz Savu osim biele Ljubliane, Jeste li se utrudili samo ditaiu6i?
zati dd Sroba! Neka ide svako k sebi!" stalna na5a misao. Misao ie hoi" i" takodjer na5a (premda je u A gdje su io5 ona velika sela, ha9
Kranjskoi), iet i u nioi Zivu na5i Stole Virie i GiurSievac u Podravini,
A ja velim, neka ne ide! ,,Pre- svemu, - bez nie ni5ta nema, i 5to slovenci,
vario se!" A zaSto se prevario? A ne svietu nastaie od liudske ruke, dakle osim Liubljane koia imadu sedam do osam tisuia
6e li se se i drupi puf prevariti i jn5 naiprvo u misli, a tek onda u 6ir
ble uz Savu ovi hrvatski Sradovi du5a,ili tri do detiri tisu6e, kao Molve
- Zagreb (preko 60,000), Sfssfr- (oko (talcodier u Podr,) ili Otok?! Gdie su
na , Sore namierili? Tko ie talxo 'tz- Ali da iz misli postane die:
birljiv, neka izbire. dok ie-tomu hora. mora misao postati fasna, t, i,
6.000), Brod (5,000), Mitrouica sva ostala miesta i sela, koiih ,ima po
,,Pa iest, ali kad si ved stradao mora znali, Sto ho6e. Tko ho6e {10.000), hrvatskoj domovini maimanie Pet:
Egmu_da do groba stradavaSi u paklu Uz Dravu (koia utie6e u Dunav naest tisu6a, tako da bi trebao od
napravi bilo kakvu stvar, mora ve6
Zivi5?" glavi imati svakri komad, A smi niZe Osiekal leZi Varaidin (10.000), iutra do podne, dolc bi samo sva ta
 380 Godina 3. ; G'qdina 3. ,,DOM.,, 3g1

Ne, ne 6emo tako! Ne 6erno nri bai politiku po pravici, ,po savjesti, po oni najviii i jer treba znati, da fra-
imena izgovorio, i to bez daha, ako -
'i tind, kako se vama ho6e, negiotreS{ du5i. Ali to ne Ee biti tako skoro. rnasond ima niZih i vi5ih, i to, dini
bi uzdrhao! A u svakom tom naj-
manie.m nrrjestu ima barem do 100 odrediti, komu se i za5to se qi .., 33 stupnia: naiprije si mediu
hrvatskih d,u5a! davati batine, I zbilia to se odre Sviet. njima nauinik (Segrt), onda ti redom
- i to ie onda bio zahon, I kad sve vi5e kazuiu i odkrivaiu svoie
Fa vi sad pomislite: Koliko tu ,,Slobodni zidari" ili lramasoni.
treba io5 muke i Posla, dok u svakom izbatiniani sviet dobio zahon, Kaht nieki, osobirto katolidki pisci i tairre, A nad svima vlada velikl -"-
tome mlestu bude barem rPet, Sest ie, da je doSlo kraljestvo nebeskoi novinari, da se danas na cielom 5tar, ,,mudri Salamun". Sada ie veliki
liudi. koii bi znali za ostalu svoiu ne 6e biti batina, nego zakonul svietu i po svih zemljah bore za lle5tar nieli Zidov, a stoluje u Rimu.
"po
za sve jed'nak", p6, U -ob6e pak imadu mediu-framasoni
iratu hrvatsku, znali i polelieli, da A. ,rzal<wt 1e vladu samo dvie stranke: na iednoi
s bra6om sloZno rade i da budu iedno! mogli dobiti batini i oni, koji su su strani ,kr56ani, itri bolie: priiatelii veliku ried Zidovi; ali se ie doznalo.
Koliko se ho6e io5 muke, dok u sva sada dielili batine, - ier se za, rimske crkve, a ma druSoj Ju strani da ie mediu njima bilo i'katolidkih
ova mjesta dodie jedna bratska misao. mora po5tovati, zakon ie suet! ,,frank-masoni" (framasoni), Sto znadi biskupa, pade i liudf iz carskih i
hrvatska misao o naSem sPasu, naioi I podeli se {onrrilati zakoni nt1 ,,slo-bodni zidari".' Sv'uda, €die ie kraljevskih familiia,
sr.e6ii slavi! - A dok tamo ne Pro' zakone,I sve je do5lo u zakon, svaki{ vlada neprijateliica svedenstvu i vje- To je u kratko ono, Sto se o
dre ta misao, dok ne Prodre u zadnie i naimania stvar. I ne smife5drugal; ni, (osobito rimskoj vieri); gd,fegod'se tom dita u knjigama, jer ie o tom na-
selo.'Vi- ne 6e biti ni5ta! , ,. diie, nego po zakonu, Ali to ie liu-1 stvaraju novi zakoni za i,enitlr:u bez pisano sva sila kniiga, Koliko je u
se moZd.a i boiite, da zbilia dem dodijalo, pa se stali uklaniati sve6enika (kao u Ugarskoi), ili gdje tom istine, i ie li ba5 sve to istina
ne 6e biti? - Ja se ne boiirn. Misao zakonu, stali Ea tumaEiti ovako i se prollone redovnici (kao u Fran- o titTr'framasonima, ia zdravim svoitn
je onako, stali gi natezafi, To im ier cezkoil, - sve to rade ,,trcmasoni",
ie brza, rnisao ie krilata, misao fhvala Bogu) razumom ne mogu pro-
hunievita, - ona leti i aLii'e kao jo5 vi5e dodijalo, pa liudr zaZelidli MoZe se re6i, da su danas malo ne suditi, premda sam dosta traiio i po
munia, diZe i kupi na 1o€9 sela i reda - ne po zakonu, nefo Po Prai sve vlade u rukarraatim framasonom, kniigama. No ako ie ikad itko do5ao
gradove, To 6ini misao, osobito ve- vici i Do srcu, Ali zakon ne maril, vlada ugarslca, talfia'nska, f.rancezka, na misao, da sloZi ovakvo prokleto
lika misao, t, i, rnisao sveta i Pra- zakon-ne dopu5ta! Liudi sve cvile; Spaniolska, a moZda i jo5 koja, - i nedostojno tajno druZtvo, - krivi
vedna. A takva ie misao hrvatskoSa pod zakonofii, - a toliko su mu sil sve i,e to u niihovim rukama. su tomu naivi5e oni, pr,ed koiima
bratstva i iedinstva' Zalo 6,eona sku' iadovali, toliko su i batina podniell' Je li to istina? Sto su ti ,,fra- mora5 drhtati, aho hode5 da kaZe5
piti i di6i na noSd i svoie Hrvate. i krvi prolili, dok su zakon-dobilil .'1 masoni"? - Da se danas u svakoi istinu i da se potuZi5 aa zlo, Zlola
I Lbilia mnoSi misle, da 6a zemlji bore zbilja ovakve dvie stran- lujdsha sama po sebi ne bi se rnogla
nom do6i vrieme, kad 6e se lre, to je, moie se re6i, istina. Mi
Politika. vladati i u redu drLatiibez srno se o tom ve6 r,az$ovarali, da se u
tako ra5iriti, niti tako duSo obastati.
(KaZu, da framasoni obstoie ved vi5e
Politika bez zakona, Toliko sam - kaho ono rekoh: po Pravici, koi$ svakom narodu, gdrie,ima 1ivota, bore stotina .godina,)
puta ve| napisao ovdje u ,,Domu" sva'ki dovjek nosi u du5i, i Po srct; barem dvie stranke: honseruatiuci
tu ried ,,politika", a jo5 vam nisa-m ko'ie ie u dovjeka milostivo. Bof zuii i liberalci; hoii su za ta, da bude Nauka, umie6ei knjiga.
i
kazao, Sto j'e to, A evo, Sto ie Poli- ho6e'li to biti svuda i sva€da, onako, kako je do sada bilo, to su
tika; Politika ie jedan posao, ili bolja: ali liepo bi bilo, Bo$ zna, niie li svieili konservativci; a koji su proti tomu, Kniige ,;I|latice Hrvatske", U
potritika ie iedna briga. - Kakav po- Ban na to mislio, kad ie nedavno tl to su slobodniaci, ,,liberalci", - Ald ,,,Dornu" ie vet bilo govora o ,,Ma-
sao i kakva bnga? - Politika ie ;.b;; rekao od prilike: Sto bi : za te framasone kaia, da- to nisu tici Hrvatskoi", To je staro hrvatsko
posao i briga za to, da liudi nz- ii.d" drZali paragrafsko€,,Simlina samo liberalci, koji otvoreno trale druZtvo, koje izdaje kniige za {o-
mognu medJu sobom u redu iioieti. t. i. Sto bi se svagda dri,ali, Para vi5e slobode, - ,nego da su frama- spodu, kako ,,DruZtvo sv, Jeronima"
To ie prava politika, i niSta druSo. (zakon se dieli ni.,,paragrafe"), soni iedno veliko drui,tuo, i to tajno izdEe kniige za narod., Ali kako se
Tui posao i tu brrigu za red pi,ian plota; neSo'treba, teie druZtvo, koie po cielom svietu ima u nas, hvJla Bogu, sve to vi5e 6iri
medju liudima obavlfali su liudi ko- gledati
-pa i na to, i9 !! s1o.Prave svoie loie (sastajaliSta), ukoje moie Drosvieta,mopli bi i seliaci ditati,,Ma'
jekako 1 vet svakoiako. Njegda su udiniti po sauiesti,t' i. Po do6i samo njihov doviek. Sve loZe iiditet'kniige, A nisu skupe;za3 Lor.
ljudi mislili, da reda ne mole biti - Ovo ie vrlo dobro, samo se po svietu drZe se jednakih pravila, (: 6 K.).-dobiie se devet velikih
bez batina, - pa su se dielile ba- da ie svietli Ban mislio, da -ie sl a idu i za jednim cilfem, i to za tlm knjiga, koje bi po obidnoi cieni sto-
t'ine. Danas se je batina okrenula, pa bodno tako raditi samo vladi, a : ciliem: da poru3e sve oltore i sve iale i preko 20 K.
njeki liudi misle, da politika ne 'i narodu.- Ali sveiedno. Ban ie priestole, t. i. da uni5te svaku vieru, Nirodna misao u zaSrebaEkom
moZe biti bez gula5a (t. j, na izbo- rekao velilru misao, za za koiu 6e a najpriie rimo-katolidku, i onda da kazali5tu, Vi mnofi ne znaie, Sto je
rima). Ali Salu na stranu, - batina stalno narod ioS viSe naPatiti' uni5te sve vladarske familiie. Ali svi to kazali5te ili teatar (tiator), A to
ima zbilja dva kraia, pa su omi, lcoi'i Sto se je napatio, dok ie dobio dlanovi loZ,e, t. i. svaki framasonski ie ovor U kazali5tu, l. i, u iednoi
su dobivali batine, najedanput nie- Dcyti 6e vrilme, kad 6e narod ,,brat" tre zrra, za Eim ide to frama- liepoi zgradi, koja je ba5 za to sa-
Icako uhvatili onai drugi krai i rekli: i za sebe ,,politiku bez zakona", t' sonsko druZtvo, ne6io to znadu samo gradjena, liudi.se igraiu Livola, igraitr
 Godin,q.3. ,,DOM.,, ea"
382 ,,DOM'" Gbdina 3,
Sto mu ie 6lospodin na pozdrav liu-
se (istine' t, i. Eine i $ovore, kao cta svoi rod pritiskaiu, U svakom poslu
moramo govoriti s njimi magjarskil
bezmo i liudski odzdravio! Doista je NaSaslika.
ie to toboZe Ziva istina. A dru$i malo dosta,' da hrvatski seljak bucie Slavni Dubrovnik - to ie hrvat.
fo Sledaju. Kazali5te ie dobra i mi govorimo, Ja sdm ne 6u, makar
'ieibo zadovoljan svojom gospodom! . . . ski grad tamo na iugoistoku J.-
stvai, i to{a ie vet bilo u staro vre- i znam magiarski, ia sam
novnik u svojoj domovinri, a Iz. vi5e miesta: iz Banie Luhe (u ""S"fitoft;
movine, tamo iza Dalmacije, lz
me. Kad doviek to Sleda, dini mu se' Bosnri), w - Dubiee (na bosanskoj pbjdno se kaie, da je d"f;;ik;
da ie sve lo zbllia istina, Pa ljudi i su u sluZbi: nal (neka) o'ni s
rnedji), iz Sv, Ilije (kraj Yaraidinaj Dalmaciji. A nri-e!Oui*""iiu-.;;";
pladu vise rputa u kazali5tu' Ali kaza- horvacki govore, Zato ie nama clobgi
znali magjarski kal se ne damo niirl piSu nam prijatelji takvih stvari, koje ona,ldro naSedomovine,koii ie bio
iiste moze biti i zlo, ako se igtaiu zle
stvari, ili ako liudi idu tamo samo vkaniti (prevarriti), kai nas ne mreit je vriedno znati i prosuditi; o^ i." io pogd sto gofina p"a Mf.ji"i*u
(ne mogu) za lr.eEku (za kiku, Pe to vei do6i na rcd.- Onima, koii lpod Venecijom; a sad iie pod Be_
za zabavt' U nabem ,,hrvatskom na- su pisali ,,Domu" destitke i ;i..;;; dom), - a Dubrovnik niie ,ril*"d bio
rodnom kazali5tu" u Za{rebu igraju drLat| tak, kak oni misle.
- svima hvalimo; ali - nehi'opro- pod. nidijim tudjim gos,poastv;; ;n
se i dobre, a i zle stvani, Ja sam ve6 prehodao nekoliko ste, - toga tiskati ne 6emo, Oso-bito p bro vazda slobodan, on je bio
Ali ovih dana igrala se tu dobra Hrvatske oko Yarai,dina, Lubre{a; oni, koji su nas molili, da im tiskamo svoi_a drZava tisudu god'ina, [oi. i"
stvar. Napisao ju je istarski Hrvat Koprivnice, Eelovara i t. d. Tamd,.
po imenu Car, a predoduie se tu,
pjesmioe, hojima hvale ,,Dom" it,d,, igul.. svojg vladu (vieee) i kiezi.
sarir na5ao liubeznu bra6u Hrvate, l.j --- neka se ne srde, Sto to Re li- Kad je cieli na5 narod sieniao Sto
kako Taliiani mame na svoju stranu to Sospodu, za koie sam rnisliri, dd . skamo, Neka nam ne zamjere, ako pod zmaiem turskim, Sto pod lavom
na5e Hrvate u Istri, i kako, na5i ljud'i ne 6e 'ni poznati prosto$a dovjeka, -: mletadkim, -
im_ovim putem porudimo (a neka to iedini je Dubrovnik
iz lelie za gospodstvom i dobitkom pak sam probao; ia mu- liube-ztci': i . d-ru$i zn9.d1tl; da su te pjesmice bio slobodan. O tom 6emo se rni
sami svoju diecu trSaju ocl syo$a rpozdraviml-,,Hvaljenbudi Jezu5 Kri' l ,njekakva Skolska i djetinska-navada, io5 razgovarati. - Za dais .por"i-
roda i jezlka i turaiu mediu Tali' st,rS, Isus i Mariia!", a oni mi io$ do koiih mi niSta ne drZimo - bez niem samo foS i to, da su stari Du-
jane. To je naS tai Car tako od srca ljep5e odvrate: ,,Na sve-v-9\e amgnJ'i1 brovdani najglasovitiji hrvatski pisci,
zamiere. MnoSe pjesmice nisu ni za
i po istini napisao, a glumci sg to JoS mi k tomu uzme Skrliak s Elavi: Skolsku diecu, jer naudaju djecu na pjesnici i udeniaci, Po slobofi i-pro-
u tazali5tu tako naravski igrili, da ie i narri:Zi.Meni - skoro da mi'suzti prazne rieii, koie ne izlaze iz srca, svjeti svoioj Dubrovnik je prvi- hr-
sav sviet u kazali5tu od veselja plie- cure od ovakve liubavi horvatskd. .f9,5 i'edanput molim: bez zamieret, vatski Srad staroga vremenal Tamo
skao i budio, a od miline mrncgi Pla- Ovdie u na5em tuZnom il(ediimgJiu,
kal,i, - i to sva ona fospodat a za toga nema: Ovdie su SosPoda
Ali sveiedno hvalat X ie ,rodio i flasoviti pjesnik Ivo
rJunoullc.
naSeSa siromaha Hrvata u Istri. To giiri, i tu sam ve6 sve vidior i Prq?
ie bila prava slava, 'u koioj se vi- 6ao, Tu ie gospon, lu' ie lidovi -
dielo, d,a i nad zafrebadkom SosPo- mu pozdiavim:- ,,Hvalien-budi J
dorn znade barem na das zavladali - on mi odvrati; ,,J6.napcf"r'
misao hrvatskoS iedinstva i liubav
za cie\i narod. Kad ve6 sviet niie
""sl"l
- a l a s lia si mislim (oProstitemi) ;;
si naS brat misli iednu tisto
Stoje novadomai po svietu?
znao od veselja, Sto bi, cielo ie ka- domaiu riet, hoia se moie reti somfr
-,,,Li"pa,(a to se nikad ne
zaliSte zapjevalo mediu paidaEi i uriniaci, pah zato tt6 Teike su to stvari. Ali mira ne
dogadja), na5a domovino!" (emo togo natishati.) Po hrvatskom narodu. 6e biti, dok se ne dade svakomu
To je bila milinal - Bio ie t kaza- MadZari iz Hrvatske tuZe se svo- svoie! Nama niie za Saku Madi.ara
Nas sve vise i v,iSe,..., o v
listu i sam pi,sac s Sospojom svoiom, iot brali iz Ugarske, da ih Hrvati u Hrvatskoj: neka im se dade ma*
pa se je toliko plj'eskalo, dok se niie likih i malih Skolah ude djecu m
piarski, samo da- istr{nu materrint ov-die mrze i proglone. Tako ie Zuprnk dZarski po1pr.
Ali neka se i u Ugarskoj
vi5e puta pokazao. Sav je plivao u u Cepinu {u dolnjoj Hrv.) pisao u ma- na5oj bra6i dade njihovo pravol Ma-
radosti, Sto je njegova ried i m'isao iezik hwalski' Ali Sa ne izsisaiu
kada! Nikada! Mi smo samo El dZarske novine, da MadZari, Sto su dZarski doselje,nikalvini imadu u Hr-
tako do5la do srca cielo,muo'nomuna- vatskoi svoj,e Skole, - a pokalite
iiiighq, a horen ie i stablo hq tamo'nasetrjeni, ostavljaiu katolidku
rodu. Samo kad to nebi bilo na das! vjeru i" prelaze u halvine, jer ih hr- iednu hrvatsku Skolu za stotine hi*
uatsho."
vatski njillgvi sve6enici mrze i jer ti liada Hrvati u Ugarskoi!
I dalie joS liePo PiSe n15 sve6enici Hrvati ne znaiu madZarski,
Glasovi iz naroda. iateli, ali dosta i ovo. ,,Dom" Dobro, necimo,da je sve to tako,
Na Rieei ie Skolsko vie6e odbilo
onai zahtjev riedkih Hrvata, da se
ovomu pismu dodati samo ovo: .
A Ti samo pitamo: A kako ie Hr- na5oi dj,eci dade na Sradski tro5ak
lz Preloga u Mediumuriu pi5e ovom se pismu vidi, 5to- ie to'
nam prijatel'i izmedfu ostaloga i ovo: narod imi suoiu SosPodu, Pa vafima u Ugarskoj, koji su tamo njelri iedna Skola! Sad ima ried gradsko
od _pamtivieka, a njeki ve6 preko 400 zastupstvo, ali ni tu ne (e bitri bolie:
,,Nama je jako te5ko Liveti. Rodom su ta Sospodaliudi. BoZe moit,
godina? Kako ie ,Hrvatom u Mediu- oko 20.000riedkih Hrvata ne 6e imati
srno Hrvati, a po zapovedi Magjari. li dutri, kako su na5emu PYiiale
Oni nas sve po malo i pod silu pod skoro suze curile? A zaito? Za muriu? hrvatske Skole!
 ,,DOM," Go'dfura3.

Za Dalmacii'u opet ie govorio proti dinovnidkoi vladi, pa 6e mu po

zastupnik Birjankini u Bedu: kako smrti izkazati dasti,
bedka vlada za niu ne mani.
Od prodaie duhana imala ie dr- Po tudjem svietu. ,
iava beEkoga cesara distofa dobitka NiemaEhi princ po6i 6e u polo.
preko 205 milijuna K (to ie po prilici vici ovoSa mjeseca ruskomu saru u
tri puta toliko, koliko izna5aju sve pohode, valida zalo, da se pokaZe,
da6e u banskoi Hrvatskoi). Od tih 205 da ruski car nije priiateli sa-o beE-
mriliiuna imalo bi zapasti bansku Hr- komu cesaru, kod koieSa je ono bio
vatsku do pet miliju'na K; a koliko ruski ministar,
dobivamo, to Bog zrla lz na5e radune U Maroku (to je drZavau Africi, ':il
s Ugarskom, uz more)digla se nj'ekakvabunaproti tl
emiru (sultanu, caru), (Preho mora
svietu.
Po slovjenskom su Maroku susjedi lpaniolci.) Mar,r-:
Za tnoSorskoga kneza pi5u ie- kanci su Mauri (Arapi) Muhamedova
dni, da nema novaca, pa da ie za zakona. eini se, da de to biti nieka- :
svatbu sina si Mirka morao na na5oj kav ,,sveti" (vierski) rat, kakvih ie i
Rieci uzajmitri 200;@0 K; drugi kaZu' kod nas u Evropi bilo pred 30Ogo'
da za sebe uzima i drlavne novce {e dina. ,Ako je tako, moglo bi se aadi
spravlja u Stedionu, Ovo bi se drugo i hrvatshih muslima, koii bi pnitekli-
moglo lakSe vjerovati, vierskoi bra6i u pomo6,- i ako ie I'
Bu$arski proradun (drZavni tro- to daleko preko mora, Ali viera €iblie-
Sak) iznaSaza qad.1903. nrie5tomanie -Venezueli mora,
-{ore i preplovliuie
od sto milijuna K. U fiui,. Amer,) tako'
Za Balkan, t, j. za Staru Srbiju, dier vlada buna proti vladi, U toi ie
Macedoni,ju, Bugarshu, Srbiiu i Crnu zemlji svaki das buna, kao ono u lta'
Goru - sve se nieSto sprema. Kako liii pred kciu stotinu Aodina' Roman-
smo iavili, putovao ie radi toga mstri ski'narodi:' Talijani, Spaniolci, Fran'
ministar u BioSrad i Sofiiu, SdLiesu cezi fit Y'enez:u,elisu Spaniolci) - oni
fa u oba miesta rpozdravili i mac,:- su u btrni mafstori, to im ie 2ivo1,
donski usta5e i molili pomo6. Iza loga
ie tai ministar poiao u Bed k cesaru
Razneviesti.
i hniegovu ministru. Ali Sto su se 7a beilkoga cesara se pisalo, da
do$ovorili, to se ne zna, pa n'ovine 6e se zahvaliti i predati vladanie dru--
sarno naklapaiu, No velikoga rata s f omu (nadvojvodii Francu Ferfi'na
Turskom valjda ne 6e biti, i ako 6c Srbskog patriiara Brankovi6a
se kr56ani pod Turslcorn micati i po na5ihKarlovcih) udarila ie kap (i:'lr
malo s Turcima klati. Bu$ari bi rado
MladZani pa i,ale, jer im ie priia
skodili na Turke, ali Rus ne da, ier
niie hora, i ier 6e biti, Sto bit mora, Ciene na i,eliezrtcama u
t.i. izpodTurske 6e se opet liepobez slroi i Ugarskoi skuplie su nie5to
velikoga rata osloboditi kr56anske 1, siednja 1903.
one pokraiine. Led na Dunavu odnio P !
Ako umre grol Tolstoi, boje se u tolpio clvie vodenice, kad se le
Ruskoi nernira. Nie{a dri,e za vodiu sdm BoZi6 krenuo.

fif, ,,Domov" holedar ne 6e izali'

- SadrZai ,,Doma" 1902' !od' dodat 6e sQ
L broiu 1903. {od. Tko €a i,el'i, neka se javi.
l, broi ,poma" ti03, izaei 6e u redu u svoie vrieme, (Ova! ie dogotovlien 7, siedniaJ

Tiskara Mi raviia u zagrebu.