Da bi mogle raditi prvo moramo proći malu edukaciju.  

 
1. Voće i povrće  

U  prehrani  bi  trebalo  da  bude  zastupljeno  prije  svega  povrće  i  to  najmanje  3  porcije  na  dan. 
Porcija  povrća  su  dvije  šake.  Povrće  koje  se  preporučuje  je  ono  sa  niskim  glikemijskim 
indeksom a rjeđe povrće sa srednjim i visokim GI.   
Voće nije zabranjeno, ali se preporučuju 2 porcije na dan (1 porcija je jedna šaka). Kako nemaš 
viška kilograma, nema nekog strogo ograničenja kad je voće u pitanju. Uvijek napominjem da se  

prednost daje tamnom voću kao što su bobičsto voće, jagode, višnje itd. Svakako da možeš 
koristiti i zamrznuto kada nije sezona.   
Kod  povrća  jako  bitno  je  da  ono  iz  porodice  goitrogena:  cvjetača,  brokula,  kupus,  repa,  rotkvica 
jedeš  termički  obrađene  i  ne  više od 2x sedmično. Ove namirnice ne treba izbjegavati potpuno ali 
ih treba jesti umjereno u kombinaciji sa drugima.   
Posebnu pažnju posvetiti voću i povrću tamnih boja kao što su: višnje, jagode, borovnice, kupine, 
narandže, zelena salata, paradajz, ljute paprike i obične paprike.   
U prilogu ćeš dobiti liste namirnica sa glikemijskim indeksom. One će ti pomoći da kombiniraš 
namirnice.   

2. Integralne žitarice, pasta, riža, krompir se moraju rasporediti u toku cijelog dana.   

Ne  preporučuje  se  više  od  150  g  na  dan.  Kombiniranje  namirnica  će  biti  objašnjeno u jelovniku. 
Potpuno  izbaciti  žitarice  koje  sadrže  gluten.  Umjesto  njih jesti: ​heljda, proso, kukuruz, quinoa, 
zob,  riža,  teff​.  Na  početku  je  najbolje  da  nađemo  bezglutenski  hljeb  koji  ćeš  kupovati  da  sebi 
olakšaš  cijeli  proces.  Ovakav  izbor  hljeba  se  preporučuje  ujutro  dok  se  za  ručak  ta  količina 
smanjuje  na  pola.  Dakle,  ako  ujutro  pojedeš  2  kriške  hljeba  bez  glutena,  za  ručak  je  to  jedna 
kriška.  U  početnoj  fazi  našeg  rada  možeš  koristiti  rižine  galete,  naročito  na  poslu.  One  se 
kombiniraju  sa  mliječnim  namazom  (ABC  sir),  humusom, tunjevinom itd. Imat ćeš zadatak da u 
prodavnici nađeš sebi hljeb bez glutena koji bi ti bio prihvatljiv.   

3. Mlijeko, jogurt, sir  

Osnovna  preporuka  je  prednost  dati  fermentiranim  proizvodima  kao  što  su  jogurt,  kefir  te  mladi 
sir.  Od  ostalih  sireva  uzimati  još  zrnasti.  Izbjegavati  industrijske  voćne  jogurte,  deserte  i  slično. 
Nikako  se  ne  preporučuje  mlijeko  iz  tetrapaka.  Dobar  izbor  ako  baš  voliš  mlijeko  je kozije te sir 
od  kozijeg  mlijeka.  Prilikom  konzumiranja  mliječnih  proizvoda  koji  su  dozvoljeni,  pisat  ćeš  mi 
kako  se  osjećaš.  Umjesto  mlijeka,  za  pravljenje  različitih  kaša,  možeš  koristiti  biljno  mlijeko 
(bademovo, kokosovo, rižino). Ne preporučujem sojimo mlijeko niti proizvode od soje.   

4. Meso, riba, jaja, orasi, bademi  

Najmanje  2x sedmično riba, od toga jednom masna riba kao što je losos. Sve vrste ribe najbolje je 
pripremiti  u  rerni.  Bukvalno  staviš  u  rernu  ribu,  dodaš  okolo  povrće,  začiniti maslinovim uljem i 
začinima,  i  sve  zajedno  peći  oko  pola  sata.  Ponekad  se  krompir  stavi  ranije  pa  kad  bude  na  pola 
pečen,  dodaje  riba.  Jaja  ne  više  od  8  sedmično.  Orasi,  bademi,  sjemenke  su  dozvoljene  ali  se 
količina mora uklopiti u jelovnik.   

5. Začini  
Začini djeluju protivupalno i preporučuju se u prehrani kod hipotireoze. Najbitniji su kurkuma, 
đumbir, ruzmarin, curry, cimet. Dodavati u jela kad god se ima prilika.   

6. Kafa, čaj, čokolada  

Ukoliko voliš kafu, ja je ne zabranjujem. Preporučujem običnu kafu, bez dodataka, ne više od 2 
šolje na dan. 

Zeleni čaj je preporučljiv. On može mijenjati kafu. Kod konzumiranja kafe i čaja, paziti da 
lijekove ne uzimate u isto vrijeme.   
Od čokolada prednost dati samo crnoj sa što većim udjelom kakaoa.   

7. Masnoće  
Od  masnoća  dozvoljeno  je  maslinovo  ulje,  puter  (manje  količine).  Posebno  je  važno  unositi 
omega-3  masne  kiseline  kroz  konzumiranje  sjemenki  lana,  badema,  oraha,  sjemena  bundeve, 
sardine, haringe i losos.  

8. Vlakna su najveći prijatelj  

Vlakna  se  dijele  na  topiva  i  netopiva.  Topiva  vlakna  se  u  dodiru  s  vodom  otapaju,  ne  bubre,  ali 
postaju  želatinozna.  Izvrsna  su  hrana  za  dobre  bakterije  u  crijevima.  Imaju  važnu  ulogu  jer 
usporavaju  apsorpciju  glukoze  i  snižavaju  razinu  štetnoga  LDL  kolesterola  u  krvi  te  imaju 
sposobnost apsorpcije raznih štetnih tvari. Najviše ih ima u voću i povrću.   

Netopivih  vlakana  najviše  ima  u  mahunarkama,  cjelovitim  žitaricama  ali  i  u  mnogobrojnome 

voću  i  povrću.  Iako  vlakna  imaju  složeno  i  višeznačno  djelovanje,  ukratko  se može reći kako se 
topiva  vlakna  koriste  za  reguliranje  kolesterola  i  šećera  u  krvi  a  netopiva  vlakna  se  koriste  za 
poboljšanje probave.   

Zato  prilikom  svakog  obroka,  dodajemo  povrće  a  za  užinu  voće  sa  orašastim  plodovima. Cilj mi 
je  da na taj način uspostavimo bolji rad crijeva, redovno pražnjenje crijeva i stabilan nivo šećera u 
krvi. Tako neće biti napada gladi.   

9. Pripremanje obroka  

Kod  termičke  obrade  hrane  prednost  dati  kuhanju  u  što  manje  vode,  dinstanje,  pečenje  u  rerni. 
Izbjegavati  prženje,  pohovanje.  Ukoliko  se  jede  sa  grila  onda  uz taj obrok obavezno jesti povrće. 
Izbjegavati  namirnice  koje  su  obrađene  uz  dodatak  konzevansa.  Nikako  se ne preporučuju mesni 
proizvodi, posebno oni sa dodatim aditivima kao što su paštete, hrenovke, naresci itd.   

10. Proteini  

Vrlo  je  važno  da  unos  proteina  bude  adekvatan.  Prema  stanju  potrebno  je 110 do 150 g proteina. 
Izvori  proteina  mogu  biti  biljni  i  životinjski.  Životinjski  su  kompletni  proteini  pa  ih  više 
preporučujem od biljnih. Porcija proteina je kao dlan ruke kada je meso već pečeno.  

Pored životinjskih dobar izbor su i biljni proteini. U narednoj tabeli je lista biljnih proteina koje 
možeš koristiti u svojoj prehrani.   
Ipak, da bi se osigurale sve esencijalne aminokiseline u potrebnoj količini, potrebno je znati 
kombinirati razne namirnice biljnog podrijetla. Tako su odlične kombinacije:   

1. žitarice - mahunarke (npr riža/grah, juha od graška/toast, curry od leće/riža) 

2. mahunarke - sjemenke (npr. grah/ sezamove sjemenke u umaku)   
3. žitarice - mliječni proizvodi (npr. tjestenina/sir, sendvič od sira)   

Ostale  kombinacije  poput:  mahunarke-mliječni  proizvodi,  žitarice-  sjemenke  nisu  u  toj  mjeri 
učinkovite  jer  im  je  sastav  aminokiselina  sličan  pa  se  ne  nadopunjuju.  ​U  ovom  konceptu  nije 
neophodno  konzumirati komplementarne proteine u istom obroku, ali ih je potrebno unijeti 
tijekom dana kako bi sve esencijalne aminokiseline bile dostupne kada su potrebne. 

4
 11. Probiotici  

Najvažnije  je  imati  zdravu  crijevnu  floru  koja  je odgovorna za imunitet u cjelini. Zato bih voljela 

da  kupiš  probiotike.  Od  probiotika  preporučujem  Nobel.  Istovremeno  ćemo  uvoditi  i  namirnice 
koje  ih  imaju  prirodno  kao  što  su  kefir.  Kiseli  kupus  je  odličan  izvor  probitoika  tako  da  je  to 
idealno  u  ovom  zimskom  periodu.  Međutim,  kod  hasihmota  se  kiseli  kupus  mora  uzimati 
oprezno. Jedna šaka.   

12. Ritam obroka  

Primijetila  sam  iz  dnevnika  koji  si  vodila  da  su  obroci  prilično  ujednačenog  ritma  Prvi  obrok 
treba  da  je  2  do  3  sata  nakon  buđenja.  U  tom  obroku  najbolje  je  unijeti  proteine  sa  složenih 
ugljikohidratima.  Vidjet  ćeš  moje  primjere  jelovnika.  Nakon  toga  ide  zdrava  užina,  ručak,  pa 
druga užina i večera.   

13. Slatkiši   

Kod  izbora  slatkiša  bitno  je  voditi  računa  da  su  domaći,  napravljeni  od  sastojaka  koje  poznaješ. 
Naravno  da  nekad  možeš  uzeti  kupovni,  ali  uvijek  paziti  na  količine.  Nikako  ne  smije  prijeći  u 
naviku. I zdraviji slatkiš je dovoljno unijeti svaki 5 dan. Crna čokolada se preporučuje.   

14. Tekućina  
Piti tokom dana vode (barem 5 čaša), svježe sokove koje sama napraviš (ne više od čaše), bistre 
juhe, biljne čajeve.   

GLIKEMIJSKI INDEKS HRANE  

Kod  odabira namirnica, da bi se postigao osjećaj sitosti i gubitak na težini vrlo važan parametar je 
glikemijski  indeks  hrane.  Kod  izbora  namirnica  paziti  da  osnovu  prehrane čine namirnice niskog 
glikemijskog  indeksa.  Prilikom  kombiniranja  namirnica  uvijek  je  dobro  da  2/3  obroka  bude 
namirnica  niskog  GI.Ostalo  možete  birati  po  želji  i  na  takav  način  nikada  nema  žudnje  za 
određenom hranom.   

Nizak glikemijski indeks imaju:  

Sve vrste mekinja 50

Integralna riža 50
Mango 50
Slatki krumpir 50
Integralna tjestenina 50
Integralni ječam 45
Kokos 45
Svježe grožđe 45
Kuhani grašak 45
Ananas 45
Integralni raž 45

Cjeloviti bulgur 45 Integralni kus-kus

45 Integralna heljda 40
 Kuhani crveni grah 40 Zobene pahuljice 40
Kuhana dunja 40 Tahin namaz 40 Azuku
grah 35 Jabuka (svježa) 35 Sušena jabuka
35 Sirovi korijen celera 35 ​Slanutak
(kuhani)​ 35 Smokve (svježe) 35 Sezam 35
Nektarine (svježe) 35 Narandže 35 Breskve
35 Quinoa 35 Dunja 35 Suncokretove
sjemenke 35 Badem 35 Divlja riža 35 Bijeli
grah 35 Jogurt 35 Soja 30 Mahune 30
Mlijeko 30 Sojino mlijeko 30 Bademovo
mlijeko 30 Mandarina 30 Rajčice 30 Žuta
leća 30 Kupina 25 Dud 25
Borovnica 25 Trešnje 25
Crna čokolada (70% kakaa) 25
Zelena leća 25 Hummus 25 Malina 25
Crveni ribizl 25 Jagode 25 Artičoke 20
Patlidžan 20 Sok od limuna 20

Sirup od agave 15
Crni ribizl 15
Prokulice 15
Kupus 15
Rogač 15
Indijski oraščić 15
Karfiol (cvjetača) 15
Tikvice 15
Krastavci 15
Komorač 15
Đumbir 15
Lješnjaci 15
Poriluk 15
Gljive 15
Masline 15
Luk 15
Kikiriki 15
Pistacije 15
Rotkvica 15
Rabarbara 15
Zelena salata 15
Kiseli kupus 15
Luk (crveni) 15
Češnjak 15
Špinat 15
Klice 15
 Paprika 15
Tofu 15
Orasi 15
Avokado 10
Začinske biljke (peršin,

origano…) 5
​

Srednji  GI  su  namirnice  koje  trebate  jesti  malo  rjeđe.  Nikako  se  ne  uzimaju  same,  nego 
kombiniraju  sa gornjom tabelom. Kod kombiniranja, uvijek je bolje uzeti više namirnica iz gornje 
tabele a manje iz donje.   

Kuhana cikla 65
Kus – kus (bijeli) 65
Javorov sirup 65
Marmelada (sa šećerom) 65
Muesli (sa šećerom ili medom) 65
Ananas iz konzerve 65
Grožđice 65
Neoguljeni kuhani krumpir 65
Integralni kruh 65

Svježa cikla 64
Sušene smokve 61
Banana 60
Kesten 60
Pšenični griz 60
Riža dugog zrna 60
Jasmin riža 60
Dinja 60
Kuhana bulgur pšenica (oljuštena) 60
Kukuruz 60
Sušeno grožđe 56
Papaja 55
Crvena riža 55
Kivi 58

Namirnice visokog GI treba izbjegavati. Ukoliko se desi da se jedu, obavezno ih kombinirati sa 
hranom niskog GI pri čemu količina ovih drugih treba da je veća.   

Kukuruzni sirup 115

Pivo 110
Datulje 103
Glukoza 100
 Glukozni sirup 100

Modificirani škrob 100

Rižin sirup 100

Dekstroza 100

Oguljeni kuhani krumpir 70

Krumpirov škrob 95

Pečeni krumpir 95
Bijeli kruh 90
Kuhana mrkva 85

Kuhani korijen celera 85

Kukuruzne pahuljice 85

Med 85
Riža 85
Rižino mlijeko 85
Kokice 85

Tapioka 85

Kuhana bijela repa 85

Kuhani bob 80

Buća, bundeva, tikva 75

Lubenica 75

Kukuruzno brašno 70

Datulje (GI varira ovisno o vrsti) 70

Njoki 70
Proso 70
Palenta 70
Ječam 70
Amarant 70
Dvopek 70

Slikovni vodiči za porcije:  

Mjerenje porcije je jako bitno kako bi se izbjegla prejedanja i unos hrane koja nam ne služi. Zato 
sam ti pripremila slikovni vodič koji će ti pomoći. Tvoj tanjir treba da izgleda ovako: 
 10
Smjernice pravilne prehrane doc.dr Marizela Šabanović

Kako mjeriti namirnice? Neću da se opterećavaš vagom nego ćemo koristiti svoje ruke. 

Dakle,  ugljični  hidrati  su  jedna  šaka.  Kada  kuhaš  npr.  rižu  ako  ćeš  napraviti  dvije  porcije  staviš 
jednu  šaku  svoje  ruke.  I  kad  se  skuha,  pola  od  toga  je tvoja porcija. Ako kuhaš tjesteninu uzimaš 
suhe tjestenine jednu šaku.  
  

Kad je u pitanju povrće onda ono koje je salata uzimaš dvije šake a kuhanog jednu šaku. Primjer 
na slikama: 

 
 

Za voće mjera je jedna šaka a evo kako to izgleda na slikama: 

 13

ŠTA IZBJEGAVATI  
 1. Svu industrijsku hranu. Jelovnik mora biti od cjelovitih namirnica kojima se zna porijeklo. 
2. Izbaciti iz upotrebe plastične boce i kutije za hranu.  

KOJE NAVIKE SU NAM BITNE DA SE USVOJE:  

1. Prebaciti se na certificiranu prirodnu kozmetiku, npr. Weleda.   

2. Smanjiti stres, raditi na metodama opuštanja kako bi se nivo kortizola snizio. 
1. Uspostaviti ritam spavanja. Ići na spavanje oko 10 sati.   
2. Obavezno pratiti porijeklo mesa koje se kupuje.   

SUPLEMENTACIJA  

Kod hashimota se provjerava status vitamina D. U slučaju deficita uzima se 5000IU u trajanju od 
3 mjeseca. Nakon toga se napravi pauza 5 dana i provjeri nivo i eventualno korigira doza. Vidim 
da nemaš lijekove. Preporučuje selen i B12 kao obavezna terapija a po potrebi dopunjava se 
probioticima, cinkom i magnezijem. Naravno, ne treba trčati da se uzme sve. Najveći prioritet je 
vitamin D, selen i B12.   
Osim ovoga ja svim ljudima preporučujem da koriste omega-3 masne kiseline. 

JUTARNJA RUTINA  

Odmah  nakon  buđenja  preporučuje  da  popiješ  neki  biljni  čaj  ili  mlake  vode  ili  čašu  mlake  vode 
sa  limunom.  Ovo  će  pomoći  da  se  pokrenu  crijeva.  Možemo  se  dogovoriti  o  upotrebi  biljnih 
čajeva. Ja ih rado preporučujem i daju mi dobre rezultate.   

PRIMJERI JELOVNIKA 1  

povrća, 90 g mesa, kuhano povrće po želji, 1   
kriška integralnog hljeba (ili   
DORUČAK Mladi sir (100 g) sa sjemenkama  integralna riža)   
(bundeva, lan,    Procijeniti unos hljeba. Pratiti osjećaj sitosti.   
susam), 1 kuhano jaje,    Hljeb bezglutenski. Najbolje da nađemo takav 
paradajz, kriška integralnog    hljeb u prodavnici da ti je lakše. Umjesto 
hljeba (ako je potrebno uzeti i    hljeba dozvoljene su i rižine galete.   
dvije)  
Meso određuješ prema svojim porcijama.   
UŽINA 1 jabuka i 5 badema RUČAK Supa od 

UŽINA Paprika ili jabuka ili kruška Šaka sezonskog voća 

VEČERA Možeš pojesti ako je ostalo od   

ručka povrće ili namazati   
galetu od integralne riže sa   
kikiriki puterom.   
PRIMJERI JELOVNIKA 2  

DORUČAK Palenta, sir i salata sezonska Mjere: 30 g palente (2 do 3 kašike), sira 2 kašike 
(možete   
uzeti zrnasti sir).   
UŽINA Puding od chia sjemena i bobičastog  Potopiti chia sjemenke (1 kašiku) u biljno 
voća   mlijeko ili vodu, dodati voće i po potrebi 
zasladiti stevijom.   
Paste jedna šaka, pratiti mjere. ​Bolonjez jedna 
RUČAK Pasta od heljde, bolonjez i ​salata   kutlača.   
UŽINA 1 jabuka i 5 badema​ VEČERA Ukoliko 
je ostalo bolonjeza, možete dodati krišku   
integralnog hljeba i salatu.   

PRIMJERI JELOVNIKA 3  

DORUČAK Tunjevina, kriška integralnog 

hljeba, paradajz, 1 kuhano   
jaje, krastavac   
UŽINA Voće niskog GI i 5 badema​ RUČAK 
Juneće šnicle, dinstana brokula, kriška 
integralnog    Meso uvijek mjeriš prema preporukama o 
hljeba   porcijama.   
UŽINA Red crne čokolade  

VEČERA Koziji sir, paradajz, krastavac. Sir može biti i kravlji mladi. ​ PRIMJERI 

JELOVNIKA 4  

DORUČAK Kriška integralnog hljeba,  Hljeb bez glutena.   

kikiriki puter i jogurt  

UŽINA Porcija voća Sezonsko voće po želji.   

RUČAK Pileća prsa, grilovano ili kuhano  UŽINA Šaka voća niskog GI VEČERA 
povrće sa začinima,    Palačinke punjene sirom i ​salata (2 kom).  
kriška hljeba   Dio povrća možeš zamijeniti i gljivama.   

15
 Hljeb treba da bude od punog zrna. Odabrati 
PRIMJER JELOVNIKA 5   žitarice koje ne sadrže gluten.   
Možda bi bilo najbolje da nađemo neki 
DORUČAK 2 jajeta, kriška integralnog hljeba  kupovni hljeb ​koji ti odgovara.   
bez glutena, porcija   
sezonskog povrća  
UŽINA Šaka malina Ili drugog bobičastog voća  
RUČAK Piletina sa povrćem, 1 kriška hljeba.  jabukovim sirćetom  
Prilikom kuhanja ili    Ukoliko jedeš u restoranu uvijek traži piletinu 
dinstanja dodati bujon od    natur sa povrćem. Ukoliko se služi krompir ili 
kostiju.    riža, nema hljeba.   
Uz krompir ili rižu ide ​UVIJEK salata.   

UŽINA Jabuka i 5 badema​ VEČERA Čaša 

kefira sa zobenim ​pahuljicama, cimetom.   

PRIMJER JELOVNIKA 7  

DORUČAK Zobena kaša (50g) s bademima  Pratiti sitost organizma. Ukoliko nakon par sati 
(4kom) ”ubaciti” i    osjetiš ​glad uzeti užinu.   
2 kockice čokolade  
UŽINA Pola nara ili sezonskog voća​ RUČAK  Porcija lososa kao dlan, krompira oko pola 
Losos sa povrćem i kuhanim krompirom ili  šolje, ​povrća 2 šake  
krompir i   
salata.    Ukoliko nisi gladna, večera se može preskočiti. 
UŽINA 2 do 3 mandarine​ VEČERA Čaša kefira Uvijek slušati organizam.   
sa zobenim pahuljicama, cimetom.   

PRIMJER JELOVNIKA 8   2 kriške hljeba, salate 2 šake. Ovo je doručak 

koji se može nositi sa sobom na put. Umjesto 
DORUČAK Bezglutenski hljeb sa humusom,  humusa možeš za sendviče za put staviti 50 g 
salata sa    šunke (sa što više sadržaja mesa – vidjet ćeš po 
maslinovim uljem i    cijeni), malo ABC sira i zelena ​salata). 
DORUČAK Omlet od 2 jajeta sa povrćem, 
kriška bezglutenskog hljeba   
UŽINA 1 voćka po želji​ RUČAK Kuhana  UŽINA 1 voćka po želji  
govedina sa povrćem, kriška bezglutenskog 
hljeba    Porcija govedine kao dlan, povrća 2 šake  
UŽINA Pola šake oraha  
VEČERA Ostatak od ručka ili juha od povrća i  Quinoju dodaješ umjesto rezanaca ili 
quinoje.    tjestenine.   

P​RIMJER JELOVNIKA 9  

 RUČAK 2 filovane paprike i salata Uz ovaj obrok ne trebate hljeb. Sva naša domaća jela 
možete   
jesti u razumnim porcijama.   
UŽINA Smoothie od povrća i voća, sa   
dodatkom chia sjemenki (1   
kašika).   
VEČERA Salata obrok Primjer obroka salate je u materijalu u ovom mail-u.  

PRIMJER JELOVNIKA 10  

glutena   
DORUČAK Kuhano jaje, konzerva tune u  Umjesto tune mogu sardine.   
vodi, zelena salata, začini,   
jedna kriška hljeba bez   

UŽINA 1 voćka po želji Vodenaste i kisele voćke. ​ RUČAK Varivo od mohuna i piletina,   
salata, kriška hljeba.   
UŽINA Chia puding sa voćem.   
VEČERA Povrtna juha sa bujonom od kostiju.  Ako
  ne trebaš večeru, onda je preskoči. Večera 
može biti i šaka suhih šljiva....  

OPŠTE PREPORUKE:  

1. Ugljikohidrate u svojoj prehrani konzumiraj iz neškrobastog povrća, voća, grahorica i 

žitarica kao što je zob, heljda, quinoa, eventualno ječam i raž.  
2. Masti su izuzetno bitne i kod hipotireoze, i zato suncokretovo i sojino ulje smanji u svojoj 
prehrani, a povećaj unos maslinovog ulja, te konzumiraj plavu ribu.   
3.  Dobar  je  izbor  laneno  ulje,  lanene  sjemenke  i  omega-3  iz  badema,  oraha;  no  njihov 
smanjeni  sadržaj  omega-3  masnih  kiselina  je  potrebno  kompenzirati  s  većom  dozom 
unošenih količina.  
4. Izbjegavati brašno, slatko, šećere.  

5. Uz svaki obrok birati proteine kao što su: jaja, mladi sir, meso, riba, grahovi. 
6. Kafu ne uzimajte odmah nakon suplemenata.   
7. Ograničiti unos kupusnjača na 2 do 3 puta sedmično. Uvijek ih kuhati. Porcija je najviše 
140 g što je jedna puna šaka.   
 8. Namirnice koje treba izbjegavati ako imate hashimoto:  
- Hrana koja sadrži soju,  
- Hrana koja sadrži gluten,   
- Masnu, prženu hranu.   
- Hrana bogata šećerom,  
- Prerađena hrana.  

ODAKLE POČETI?  

1. Napravi inventuru namirnica. Sve što tebi ne služi, skloni.   

2. Popiši namirnice koje bi trebala da imaš. Okvirni spisak bi bio:  
∙ ​Povrće sve vrste,  
∙ ​Voće (kiselije),  
∙ ​Proteini životinjskog porijekla: meso (sve vrste), riba, jaja, mladi sir, zrnasti sir, mozzarela, 
∙ ​Proteini biljnog porijekla: grah, grašak, bob, slanutak, gljive, sjemenke, orasi. ​∙ ​Masti: 
maslinovo ulje, puter, puter od kikirikija ili lješnjaka ili badema. ​∙ ​Slatko: med, hurme, 
grožđice, kokosov šećer, crna čokolada.   
∙ ​Žitarice: bezglutensko brašno, rižino brašno, raž, ječam, zob, spelta.  
∙ ​Začini.   

3. Svaki jelovnik je primjer. Svakako da možeš kombinirati doručak iz jednog, ručak iz 
drugog, večeru iz trećeg.  

18