УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ Живот и дело Вука Филиповића Тематски зборник од водећег националног значаја Косовска Митровица, 2013. ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Тема ски з орник о во еће национално значаја Из авач Филозофски факул е Универзи е а у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици За из авача Проф. р Бранко Јовановић, екан Главни и о оворни уре ник из авачке ела нос и Проф. р Бранко Јовановић Уре ници Проф. р Дра омир Кос ић Проф. р Урош Шуваковић Ре акција Проф. р Даница Ан рејевић, 'роф. р Вален ина Пи улић, 'роф. р Дра омир Кос ић, оц. р Славица Дејановић, оц. р Слађана Алексић, Бо ан С анојевић Рецензен и Проф. р Даница Ан рејевић, 'роф. р Сунчица Денић Лек ура и корек ура Оливера Шолаја (ср'ски језик), Јелена Ба ић (ен лески језик) Техничка 'ри'рема Бо ан С анојевић Ш ам'а Graficolor, Краљево (graficolor@ptt.rs) Тираж 200 'римерака ISBN 978-86-6349-011-6 Овај з орник је резул а ра а на научноис раживачком ројек у ИИИ 47023 „Косово и Ме охија између национално# и ен и е а и евроин е#рација” који финансира Минис арс во росве е, науке и ехнолошко# развоја Ре у лике Ср ије. Вукашин Филиповић (1930–1990) САДРЖАЈ Сунчица Денић Ле а Вука Фили'овића ......................................................................... 1 Драгољуб Стојадиновић За'иси о Вуку Фили'овићу................................................................. 15 Даница Андрејевић, Ана Андрејевић Књижевна 'ојава Вука Фили'овића ................................................. 33 Славица Дејановић Живо на с варнос или 'ре а'ања маш е .................................... 43 Валентина Питулић Тра иционално и мо ерно у с варалаш ву Вука Фили'овића..................................................... 59 Драгана Рајовић И еолошке им'ликације у „Тра овима” Вукашина Фили'овића ........................................... 69 Ана Андрејевић, Даница Андрејевић Ликови у романима Вука Фили'овића............................................ 81 Драгомир Костић Поезија Момчила Нас асијевића у умачењу 'роф. Вука Фили'овића ................................................ 97 Голуб Јашовић Именослов романа „С рма о ала” Вука Фили'овића ............... 109 Марија Јефтимијевић Михајловић Фили'овићев еоријски и анали ички 'рис у' Ан рићевом елу ................................................................ 129 Милош Ђорђевић Шкловски ко Ср а .............................................................................. 145 v ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Слађана Алексић Књижевно ело и чи алац ................................................................ 163 Јасна Парлић Вас'и ање и о разовање у роману С рма о ала Вука Фили'овића ......................................................... 173 Радмило Петровић У 'о рази за 'ое иком рајања ....................................................... 185 vi ПРЕДГОВОР Вук Фили'овић (1930–1990) ренесансна 'ојава у Ср ији 'осле II све ско ра а – 'ри'ове ач, романо'исац, 'исац рамских ексова, сликар, есејис а, књижевни ис оричар и еоре ичар. Рођен у Доњем С ановцу (о'ш ина Вучи рн), е ињс во 'ровео у Бресју на омак Приш ине. Био је уре ник књижевних лис ова и часо'иса у Бео ра у е је с у ирао, и у Приш ини е је 'ровео 'реос али ео сво живо а. Као 'ре авач књижевнос и 'рошао је 'у о имназијско о ле ен арно универзи е ско 'рофесора. Је ан је о у емељивача ср'ске књижевнос и на Косову и Меохији ('ри'ове ка „Ђемо”, 1950), ау ор је но о 'рвих романа на овом 'рос ору уо'ш е (Тра#ови, 1957), је ан о 'рвих научника у Покрајини, је ан о 'рвих ака емика Ака емије наука и уме нос и Косова, оснивач и у о о ишњи шеф Ка е ре за ју ословенску књижевнос и ср'скохрва ски језик на овом факул е у. Данас је Вук Фили'овић о ово сасвим за орављен. За орављен као ш о се све више за оравља ње ово ро но Косово и Ме охија. По ле ај е само ко се о азвао 'озиву а о њему 'ише! Је ино ње ови с у ен и и с у ен и ње ових с у ена а. Само они. И само још 'рија ељ и са'у ник на ешком 'у у књижевно с варалаш ва на ср'ском језику на овим 'рос орима. О нос 'рема Вуку Фили'овићу је 'ара и ма о носа 'рема Косову и Ме охији. Како у 'рошлос и ако и анас. Данас 'о о ово, ка а су о чиаво о 'рос ора 'реос али само е ни ос аци. То акле није ниш а ново и не'озна о. Тако је ило о вајка а. Није, с о а, нимало случајно о ш о је 'роф. Вук Фили'овић све своје књи е (осим у Сарајеву на рађено романа Тра#ови) ш ам'ао у Приш ини. Иако је, ез сумње, својевремено уживао лас 'ризна о књижевно кри ичара, ис оричара и еоре ичара, и'ак је 'рећу киван и омаловажаван. Чак и о оних који су као и он, као и ми, с 'рос ора Косова и Меохије. На 'ример, 'роф. Новица Пе ковић који је у све науке о књижевнос и о ишао нај аље, не наво и а међу онима који су се авили елом чувено руско формалис е Вик ора Шкловско , vii ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА иако је у'раво Вук Фили'овић 'рви на нашем језику 'исао о њему („Пое ика Вик ора Шкловско ”, С ремљења, у шес свезака 1970- 1974). Пе ковић зао илази и ње ову моно рафију о Борисаву С анковићу у својој с у ији о роману Нечис а крв ово 'исца. Ниш а за о. Вук Фили'овић је имао свој ро ни завичај. Своје Косово и своју Ме охију! Ту је он ио не само велики с варалац. Не велики не о највећи! Чему а се на амо ми који смо на ра у ела Вука Фили'овића, а који смо ос али и ез ома и ез завичаја? Овај ема ски з орник о во еће национално значаја сачињен је о екс ова оних које смо 'озвали и који су се о азвали нашем 'озиву а кри ички са ле ају живо и ело 'рофесора Вука Фили'овића. У З орнику нису са ржана само сао'ш ења са научне конференције која му је 'ре хо ила, већ се у њему налазе ори инални научни ра ови нас али као резул а ис раживачке 'освећенос и ау ора, а који су 'рошли кроз с ро и 'ос у'ак научно рецензирања о с ране ва рецензен а. На амо се а ћемо ње овим 'у ликоваљем 'о се и и научну јавнос на ово велико 'исца са косовско-ме охијских 'рос ора. У Грачаници, 25. јула 2013. проф. др Драгомир Костић viii ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА УДК: 069.5:82(497.11) СУНЧИЦА ДЕНИЋ1 ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА Тра ајући за 'уним значењем речи ЛЕГАТ, наво им о ре ницу из Велико# речника с раних речи и израза Ивана Клајна и Милана Ши'ке, у из ању Проме еја из Ново Са а, 2006, с р. 694. ЛЕГАТ – lat. legatum, 1. нало , о'орука којом о'оручи ељ ос авља своју имовину или је ан њен ео неком ко законски није насле ник, 2. имовина ( ео имовине) која се о'оруком ос авља некоме ко законски није насле ник, 3. ос авш ина ЛЕГАТАР – онај коме је о'оруком завеш ан ле а , који 'рима ле а ЛЕГАТОР – онај који завеш ава, аје ле а , о'оручи ељ, завеш алац Да кренем са а о рну им ре ом! Ле а ор Ле'осава Бе а Фили'овић ала је ле а ару Сунчици Денић ле а Вукашина Вука Фили'овића. Ле'осава Бе а Фили'овић, коју знамо сви који смо Вука Фили'овића 'ознавали, ила је веран и 'рави са'у ник и сара ник Вука Фили'овића, неко ко је у рађивао се е у Вукове и еје, ефиниције, ме афоре и син а ме, ане и ноћи… 1 Проф. р Сунчица М. Денић, Универзи е у Нишу, Учи ељски факул е у Врању; suncicadenic@gmail.com 1 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Професор Вук Фили'овић ио је мно има у оку с у ија синоним за о'ре ељење, ио је и ен ификација са књижевношћу. Све време оком с у ија значило ми је 'рисус во ње овим часовима. Такође, и ван часова с у ен и су 'осећивала 'рофесора, у с ану или у олници, а чес о су нас ављали „ ружење” и у кафанама. Професору Фили'овићу је, верујем, ило ра о ш о сам из У љара, о Денића, као ш о се, верујем, за екао у 'ићу са мојим оцем, Михаилом Денићем, или неким рођаком, и ра о му је ило ш о сам са зна ижељом и љу ављу 'о врђивала моје о'ре ељење. То је више ила вера у оно ш о чујем и ви им, но ш о знам; више оживљај, но реце'ција. Све ово и више о ово а може велики рој с у ена а а каже о њему и се и. То узајамно на ахњивање ило је увек са Бе ом Фили'овић, која је о'уњавала оно ш о ми нисмо знали или нисмо смели а ефинишемо. И 'осле с у ија, из Врања их 'овремено 'озвала елефоном, нека о ишла и а их ви им. О 'осле њем о ласку ко Фили'овића може 'осве очи и мој коле а и 'рија ељ Дра омир Кос ић, јер смо, зао а, нас воје или о ређени, као „високи ау ори е и”, а изнуимо 'о 'ис за оно ле ен арно 'исмо че р есе орице 'исаца, којим је о знањен ерор на Косову и Ме охији. О оме како смо се 'ровели у с ану Бе е и Вука Фили'овића мо ао и се сними и филм, умемо ли нека , или неко ру и на 'а'ир а с ави израз Вукове љу ње о 'о ре и 'оли ичко и национално 'о врђивања. За са а само а кажем а смо је ва извукли живу лаву. Вукову сам смр у и ак. оживела као лични, научни и национални После ом ар овања 1999. о ине, ра ајући а сазнам о су ини Бе е Фили'овић, о ила сам њен елефон и основне информације о Милоша Ђорђевића, рижно чувара Вуково ела, који је их о ина ио у лиској сара њи са Бе ом, 'ово ом руко'иса књи е о Милану Ракићу. После њих неколико о ина, Бе а Фили'овић ми је 'исала 'исма, и чес о се јављала елефоном. Нажалос , чешће и више она. Та а сам, и 'осле њене смр и, жалила ш о нисам имала више времена, разумевања и сна е за њену усамљенос и 'о ре у а са неким коме о значи, 'рича о Вуку. Нарочи о са а жалим, и молим се а ми о'рос и з о о а. 2 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА Бе а Фили'овић је ила им'ресионирана мојим романом Три све а. Писала ми је, 'о ом, и оворила чес о а је о ушевљена, како је имала о ичај а каже, мојом 'ричом о Косову и Косовцима. Тих ана ми је 'ослала Вукову књи у Поезија Милана Ракића, у којој је 'осве а: Драгој Сунчици, Да је Вук жив – воме елу, војој величини уха и срца са ивљењем и у'у ио велику захвалнос , а војој неизмерној љу ави 'рема косовској земљи ужно и искрено 'ош овање. Умес о ње а, 'ро кана и ејом и с ремљењима мо а Вука, ја и, ра а Сунчице, овим ње овим 'исаним елом све о у'ућујем, са жељом а наше је инс во уха и ела вечи о осане. Твоја Лепосава Беба Филиповић И еја а о јавимо ру о из ање Вукове књи е Све е ињс ва у елу Боре С анковића, у че р есе ој о ини о 'рво из ања, о је ној о акође 'рвих исер ација о Бори, наишла је на о о равање о'ш инских влас и у Врању, из авача Књижевне заје нице „Борисав С анковић”, и наравно, Бе е Фили'овић. Тим 'ово ом о ње смо о или је ну врс у о луке, 'оклона, који смо 'ренели на крају књи е, а која ласи: „Право на о јављивање књи е Све е ињс ва у елу Боре С анковића коју је мој су'ру Вук Фили'овић са 'оносом и љу ављу 'исао о великану ср'ске књижевнос и 'оклањам Сунчици Денић, Вуковом ра ом с у ен у, књижевнику и 'рофесору, о и нику на ра е Вук Фили'овић, за књижевну кри ику 2004. о ине. Са за овољс вом и ра ошћу желим а се ова Вукова исер ација, је на о 'рвих, ш ам'а у Врању, а се у ро ном Борином Врању 'оново чује лас о великану наше књижевнос и. Врање ће, верујем, у о ини ју илеја Боре С анковића и и о о аћено и овим аром. Ср ачно, Ле осава Бе а Фили овић”, и 'о 'ис. СУНЧИЦА ДЕНИЋ 3 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Била је 'реза овољна књи ом коју је им 'ово ом Књижевна заје ница „Борисав С анковић” о јавила. У међувремену, 'ош о јој се з равс вено с ање 'о оршало, имала је неколико о'ерација и живела са је ним 'лућним крилом, ешко се кре ала, за ражила је 'омоћ како и о ез е ила ро но мес о у Панчеву, о ус ајући о Приш ине и „ лизине” са Вуком. (О њеној и еји око земних ос а ака Вука Фили'овића може се мно о овори и и 'исаи. О оме ћу неком ру ом 'риликом.) Мирослав Цера Михаиловић, лавни уре ник и ја, 'реко Књижевне заје нице, у'ла или смо јој новац за ро но мес о. После о а је оворила а се више не оји, а може мирно а умре, као ш о је рекла а 'ре осећа лиску смр . Неко време иза о а 'озвала ме је а ми каже како је о лучила а „Вукове с вари, Вукове књи е” 'оклони мени. Тако је и ило. Заос авш ину Вука Фили'овића највећим елом чине књи е, свеске руко'иса, 'исаћа машина и омила за'иса, еле рама, 'рос'ека а, 'озивница, новина и . Део књи а и руко'иса, оворила је, ника а није о ила са Косова. У Књижевној смо заје ници „Борисав С анковић”, 'ош о је на'рављена ви рина, смес или ле а у 'рос орије Куће 'исаца, зв. При ојчићеве куће. По ом је у'риличена конференција за ш ам'у о ом о ађају. Шири ео ме ија 'ро'ра ио је овај о ађај. Бе а Фили'овић је ила о авеш ена о свему ш о из ш ам'е, ш о из наших 'рича, и ила веома срећна з о о а. После њене смр и 'озвао ме је њен ра , насле ник Бе ине имовине, а свра им о ње а како их 'реузела још неке си нице. Нисам о ишла а а, нисам о анашње ана о ишла. У 'осле ње време сам неколико 'у а 'окушавала а се са њим чујем, али езус'ешно. Приликом 'рво о ласка у Бео ра , 'окушаћу а а 'осе им. Заш о сам све ово оворила, умес о а се с ручно 'оза авим ње овим елом? За о ш о је за мене, а и за јавнос и на ова, назовимо, случајна, ненаме ну а, а веома о оворна о лука а ле а Вука Фили'овића у е у 'осе у Сунчице Денић – и Књижевне заје нице „Борисав С анковић”. Ле а је, акле, 'оклонила ос'ођа Ле'осава Бе а Фили'овић, су'ру а Вука Фили'овића. Ко зна е и овај ле а ос'ео вољом само Вука Фили'овића; е и ос'ело не- 4 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА ш о са чим је он живео, онуо и васкрсавао! Не смем а мислим ш а и ило а се о лучио онако као ње ова Бе а! Не смем! Толико, и'ак, нисам заслужила! А 'оклон је велики, за а ак ежак! У скло'у ле а а Вука Фили'овића мала је и лио ека, највећим елом са књи ама из књижевне ис орије, кри ике и еорије књижевнос и. О еле рис ике, у су ела 'исаца о којима је Вук 'исао: Ан рића, Раичковића, Иси оре Секулић, Шкловско , Деснице, Диса, Вељка Пе ровића, Црњанско , Пан уровића, Ћо'ића…, али и Ара она, Валерија, Ге еа, Давича… Има књи а на руском, француском и ал анском језику. Уку'ан рој 'о'исаних књи а и часо'иса је 135. Је ан ео ( ри есе ак) у скло'у је руко'иса или неких новина, е није ушао у наве ену ску'ину. Оно ш о, 'ре 'ос ављам, изазива највеће ин ересовање јесу руко'иси. Има ри есе ак свезака и фасцикли руко'иса. Махом су о руко'иси књи а које су о јављене. Такође, има више о ри есе локчића руко'иса. Чини се а су о 'рве верзије руко'иса јер је ило 'рак ично 'иса и 'о њима – 'ре 'ос ављамо а је 'исао ван ра но ам ијен а. Ма а, и ово ш о 'ри'а а уређенијем с е'ену руко'иса ешко се умачи. Нај'ре з о само 'исма (изузе но си на и везана слова), а 'о ом з о на'омена, акозваних у аица. Има руко'иса које је о'уњавао некаквим скицама, мини црежима. Рекло и се а су и они или у функцији свео'ш е семанике и еме, схо но мес у е су уме ну е. Занимљиви су они елови екс ова који су 'исани 'о мар инама и „'разним” 'рос орима извесних с ри'ова или Поли икино# за авника. (Знамо за Вуково 'асионирано чи ање с ри'ова и за авних екс ова. О оме и се, акође, мо ло ос а овори и. Позна о је а се у извесним зрелијим о инама или у с арос и, уме ничка и научна форма мења – ин ересовања се „сужавају” на о ређене феномене. Мож а се и шире. Књижевна кри ика и 'сихоанализа о оме овори ка а овори о 'исцима који су и у својим 'озним о инама с варали. Такво је виђење н'р. Десанке Максимовић и њене з ирке Тражим омиловање, само њено „'ри лижавања суш ини”. Ту врс у сужавања и 'ри лижавања ка цен ру мож а исмо мо ли а ефинишемо ка а оворимо о Вуковој комуникацији са екс ом, нарочи о са цр ежима у с ри- СУНЧИЦА ДЕНИЋ 5 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 'у или 'оруком ње ових виње а и цр ежа. То је извесна врс а ње ово ме а-језика. Такође се може закључи и а је о ар ео руко'иса њему за'исивала или 'ре'исивала су'ру а Бе а. Наишли смо на лок е је ком иновано 'исано; је ним елом 'исао је он, ру им – она, ајући ако ес е ску и 'сихолошку су ес ију и 'о с рек. Чу на је Вукова комуникација са својим екс овима, са екс овима у нас ајању! О о ушевљавања (ка каже: То!, О лично!, Преузми!, Нај оље!, Браво!) о не ације (Не ваља! О аци!). Све и се о моло умачи и име а је аква реакција у око везана са ње овим с ањем и рену ним оживљајем уме ничко екс а. Може се још и 'о вр и и ње ов је инс вен, 'рецизан и чис о нос 'рема елу које 'ише, 'рема вре нос има, уо'ш е. У ле а у има 'исама која су највећим елом о ијена о разних инс и уција и 'оје инаца. Писма су махом 'ословне са ржине. Нема нових руко'иса. О оме је Бе а Фили'овић чес о оворила. Твр ила је а јој није враћен руко'ис рама. У је ној кеси су еле рами саучешћа 'ово ом ње ове смр и, у'ућени Бе и Фили'овић. Ту су 'рос'ек и, новине и неколико фо о рафија. Све ш о је 'исано руком Вука Фили'овића веома се ешко чи а и умачи. Као а је у 'и ању мајс орски вез, онај вез ка а се мус ра не а разазна и. То, из ле а, 'о мо елу акво Вука Фили'овића 'ри'а а само њему. Делом, и Бе и Фили'овић. За живо а, ранскри овала је руко'ис о Милану Ракићу. Велика је ш е а ш о се о оме није раније во ило више рачуна. Није овољно учињено и ка а је у 'и ању већ о јављено ело Вука Фили'овића, ез о зира на о ш о су ње ова кри ичка мерила 'о великим ес е ичким на зором. По свему, изворни екс ови о а'ос рофирају и све оче а се авио уну рашњом имензијом ела, ражећи срж, смисао, и ру, ли ерарно иће. Вук Фили'овић је умач ирационално и 'о свесно , инова ор у о кривању и изношењу са ржаја и си уација, ражећи „све у ка'и росе”. Пово ом ње ове смр и, у ек 'окрену им новинама Дру#и лис у Врању, о Вуку Фили'овићу на'исала сам а ће се енерације у које је у као смисао у неречено и не о ирљиво, сећа и ње а с 'ош овањем и уважавањем, знајући 'ри ом човека који је ка - 6 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА ка 'омерао равно ежу о носа која се о ржава између осећања и разних о ађања. Ваљ а ће а а ње ова из оворена или на'исана реч на јача и мно е ис ине и за лу е и, 'онека , нескла ње ове свако невице. На 87. с рани књи е У све у књижевно# ела Вук се 'и ао: „Али, како а се 'ос и не хармонија? Њу, иако несвесно, и у ви у који не може 'о 'уно о овара и о раслима – налазе само еца. И рајући се весело са има са сломљеном ранчицом или колачићима о ла а или ило чиме, о ано иљном или живо ињском све у, ескрајно 'ривржено мајци, с'осо но а о ичним с варима 'ри аје фан ас ична о личја, са жељом а у е сло о но као ски ница ор ар – за ко а нема 'у а којим мора а и е, ни мес а е мора а у е, ни времена ка мора кући а се вра и – е е је неу'оре иво лиже космосу не о човек који ражи скривена ла а ( исер, зла о, сре ро), који квари се и ју ра и вечери лу'ом и ром са ирања ројева и који роши своју сна у и време на с вари које ника неће 'ос ићи.”2 Смр је као река – оворио и Вук. И живо је као река – 'онављала је Бе а Фили'овић. Било и ла ословено а је 'ос и ну а извесна хармонија између ле а а, ле а ара и ле а ора, и а је ово ла ослов само Вука Фили'овића. Свеје но, о ш о је с варао и ш о је 'оклоњено, верно се чува у Врању, а о ворено је и ос у'но свим заин ересованим ра ачима за ајном и знаком. Легат Вука Филиповића једним делом потврђује ко је и шта је Вук И 'ре анашње ана (мисли се на Ску' о њему 2012. о ине) о ређиване су ње ове научне, уме ничке и руш вене ка е орије. 2 СУНЧИЦА ДЕНИЋ Вук Фили'овић, У све у књижевно# ела, Је инс во, Приш ина, 1966, с р. 87. 7 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Вук Фили'овић еле рис , кри ичар, еоре ичар, есејис а, књижевни ис оричар, сликар, 'олемичар, 'росве ни ра ник, ре'ор ер, оснивач часо'иса, руш вено ан ажовани ра ник, ака емик, иниција ор научних и кул урних ак ивнос и, учесник ис их… Вук Фили'овић, је ан о највећих ра ача за неизрецивим. Вук Фили'овић. Ус'ешан у свему. У самоћи и у мнош ву. Вук, мајс ор 'ое ике, 'ромо ер ау о'ое ике, анали ичар. Вук Фили'овић ин ернационалис а, сим'а изер ољшевичких ос и нућа, кри ичар неус'еха ис их. Вук Фили'овић, сло о ан човек, чија се сло о а и ен ификовала са креацијом и личним с ра ањем; Све ски зналац и визионар, Хра ар о лу ила, Не'рија ан, акође о лу ила. Ре ко соли аран. Је инс вен у авању и не авању, Је инс вен у 'ружању оно а ш о зна, осећа и наслућује. Вук мун ијалис а са комунис ичким знаком и 'ре знаком. Тра иционалис а и аван ар ни весник 'ос мо ерне. Русофил, словенофил, хеленофил, а лосансон чија су хла на 'рос ранс ва чес о резнила ње ов јужњачки шарм. Вук нара ор, реци а ор, 'ри'ове ач, 'ре авач… Вук ваз а сневач и хо ач 'о жици, кроз ош рицу ножа. Пливач, ле ач, ркач, Ника 'а о ранац, Јер се из со е из кул но с ана 'реко 'у а 'риш инско Гран хо ела не може 'а о раном. Може се као у о'љеник, чије је не'ое ично 'иће не овало нирвану, ње ову и нирвану мно их. Вук Фили'овић или Новица Пе ковић, вечи о мерило о којем се ћу ало као о ржавној и војној ајни. Вук меш анин, С ановник Приш ине, чији је 'о 'ис ван с'иска че р есе ак 'исаца о о јави ерора на нама, 8 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА А чији се 'о 'ис вијори на нама, као 'а ронска икона, чуваркућа и чувар'оља косовских. Вук Фили'овић, Косовац. Косовац који се свом 'рија ељу Басари, вајару, о раћа речима: Зар и нисам увек #оворио а су ина је но# наро а, а и чи аво# човечанс ва, зависи о моралних сна#а које је он у с ању а о не#ује. Вук са моралном и ин елек уалном сна ом, ис ом онаквом коју ражи о човека са којим ели 'рос ор и време, ражи о сво наро а. Вук ин иви уалис а. Вук, како и рекао Р. Ивановић, „ и'ични 'ре с авник хуманис ичке ин ели енције XX века”. Близак му је ио Кроче, који је оворио: „Две су форме љу ске с'ознаје: је на је ин уи ивна, ру а ло#ичка; о с'ознаје се олази, наиме, или 'у ем фан азије или 'у ем ин елек а; и о о с'ознаје ин иви уално а или о с'ознаје универзално а, о с'ознаје 'оје иних чињеница или њихових о носа. Је ном речју, с'ознајом се у нама с варају или слике или 'ојмови.” Розов, ко а Фили'овић наво и: „Живо човека – о је рамаична форма 'ос ојања.” Драма с варања, рама живљења. Вук вр и а су сва 'равила ( еорије и канони) 'ривремена, све 'ролази, мења се, осим среће с варања. Ко Вука је не'рес ано функционисао 'риро ан с'ој и еје и слике. То је она сличнос коју везују за зв. ес е ски укрш ај, 'о моелу Лазе Кос ића, 'омоћу које се олази о ес е ских у ина, ес е ских суш ина… Неуморна ле исанко Ш о ле иво ле еш анко Међу јавом и ме сном Тако је Вук Фили'овић, између сна и јаве, а 'рецизан и ачан, авао нове анали ичке мо еле који су, усле олес и, ра а, ћу ања и викања(?), ио је, 'о Елио у: ух који с вара и уша која а и. СУНЧИЦА ДЕНИЋ 9 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Таква је и ње ова усамљенос : сан-'олусан, у нос , љу ња, ес, клонулос … Ње ова усамљенос , ње ово ћу ање и 'ијанс во је ан у а „више ре а”. 10 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА Фотографије и факсимили рукописа СУНЧИЦА ДЕНИЋ 11 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 12 СУНЧИЦА ДЕНИЋ ЛЕГАТ ВУКА ФИЛИПОВИЋА СУНЧИЦА ДЕНИЋ 13 DR. SUNČICA M. DENIĆ UNIVERSITY OF NIŠ TEACHER-TRAINING FACULTY IN VRANJE Summary THE LEGACY OF VUK FILIPOVIĆ This work speaks of the legacy of Vuk Filipovic which as a gift, exists in the Literal community “Borisav Stanković” in Vranje. The legate, besides personal library, consists of notebooks and files of manuscripts of the published books. Also, there are about thirty little notebooks of manuscripts of some of the books, with traces of revisions and editing, sketches and illustrations The legate consists of letters received from various institutions and individuals, mostly with business content. There are also letters of condolences regarding his death, prospects, newspapers and several photographs… These genuine texts apostrophize and testify that Vuk Filipovic was especially interested in the internal dimension of the work, in which he thereafter searched for the sense, playfulness and the literary being of the text. Filipovic remains one of the most important interpreters of irrational and subconscious in the contemporary literal critics in Kosovo and Metohija; he is also known as a founder of important institutions, associations, journals and newspapers… КEY WORDS: Vuk Filipovic, legate, library, manuscript, books, written matters УДК: 82.09 Фили'овић В. ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ1 ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ НАСТАЛИ ПОВОДОМ НАУЧНОГ СКУПА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ 1. 1 Вук Фили'овић је, као и мно и о нас, с варао у Приш ини. Био је 'рофесор ок ор, 'а ака емик и 'ре се ник ака емије наука у Приш ини. Ако може вајар Све а Арсић Басара а се 'ресели у САНУ за о ш о је жив, не ви им разло а а се Вук Фили'овић не нађе 'о окриљем ове ака емије свеје но ш о више није међу живима. Наравно, лако је о рећи али је 'о ре но оказа и а је о 'риро но и ло ично на научном и вре носном нивоу. Вук Фили'овић није ио с варалац и научни ра ник на неком уском ре ионалном нивоу, не о личнос која је носила и ос ављала ра ове на мно им уме ничким 'ољима целоку'не ср'ске кул уре. Рекао их а су ње ова ес е ска начела и књижевно кри ичкиви ици на ин ернационалним разинама и нивоима. По ка'ом САНУ, е и се раз овори о овом елу морали 'ресели и и оврши и, ово ело 'ос ало и ео целоку'не ср'ске кул уре. Овим не умањујем на'оре научних ра ника Косова из Косовске Ми ровице а осве ле 'о ухва и ело ово ис акну о човека који је рођен на Косову, који је у с варао и у ос авио све своје научне и књижевне ра ове. Све је о 'риро но и важно. На'роив. Али ако нас и на'ори не увежу сa Ср'ском ака емијом наДра ољу Ж. С оја иновић, члан У ружења књижевника Ср ије; dragojlostoj@open.telekom.rs. 15 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ука и Вук Фли'овић 'о ом највећом националном ку'олом не ос вари 'раво на свој 'ос хумни живо , ојим се а се нећемо о ужи и не само елу Вука Фили'овића не о ни целоку'ној ср'ској кул ури којој је овај с варалац и научни и 'росве ини ра ник највише ран а 'ри'а ао и које је ио ос ојан. 2. Морам, нај'ре, неш о ис'ове но ов е а кажем. Чи ао сам књи е Ролана Бар а, Бжежинско , или Мишела Фукоа, или ило ко а ру о мо ерно ис раживача 'ое ских вре нос и, које сам, својевремено, ка смо 'очињали а се авимо ли ера уром, 'озајмљивао о Вука. Изричи о је, ка 'рочи ам вра им. и ми их уручивао, ражио а му их, ка их Он а сам о крио разло заш о му је о ило олико важно. Мар ине их екс ова су иле шарене о си но и чис о али веома 'р аво Вуково а комен арисања оно а ш о је чи ао. То није ио само оказ с каквом је 'ажњом он 'ролазио кроз о мо ерно ес е ско ш иво. Ту је ило усклика као „ раво”, „о лично” и сличних афирма ивних усклика из којих се ви ело о ушевљење о ређеном вис'реношћу, или 'ре нан ним су ом, али је мно о више ило и усклика 'о уне, изречене вул арним изразима, 'совкама, омаловажавањима, 'ониш ењима ка и му се учинило а ау ори е лу а или не ви и или ви и 'о решно или ви и неа еква но. Из их ње ових мар иналија искрсавао је Вук који је сло о ан, који не ен а нико а, који мисли онако како ви и и ка уме а осе и, или само нањуши сложену и сакривену књижевну ајну. Он је имао ис анчано чуло за нијансе, за оно ш о зовемо вишезначнос , не'о решиво је знао ка је неш о 'о ођено а ка 'ромашено и о веома чес о, и за мене анас веома значајно, ка је осе ио а ре а рекну и, ре а заус ави и, ре а зауз а и оне који мисле а се књижевно ело може кома а и, це'ка и на елове, умачи и из у ла језика, јунака, ау орско комен ара, или ило које 'оје иначне ње ове о лике. Све је о на им мар инама о исало комоцијом ин име у којој нема о раничења, нема о'реза. Све је о 'исано за личну у'о реу и за со'с вену ушу. Ка је инсис ирао а му се књи е вра е, он је 'ре све а 'омишљао на своје 'раво а у е комо ан и личан 16 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ у 'роцени оно а ш о чи а, ш о и, ако изађе изван ње ове ин име, мо ло а у е ко зна како све умачено. Волео их са а а се сре нем с 'римерцима их изжврљаних, на све с ране ис'о влачених екс ова, нека 'ро ес но у'ло 'о вучених, 'оре којих је рекнуо „Бу ало” или „Ма немој” или „Појма и немаш” или само „И ио ”, „И и у ма ерину” и . Немам 'ојма а ли је Бе а, Вукова „верна љу а” (са а и она 'окојна) неш о о их књи а о нела, ка је са Косова, (као мно и о нас) у екла, и а ли су не е сачувани. Мени су веома важни. И, ако сам Вука сма рао ори иналним, мно о о а нисам заснивао на ње овим јавно о јављеним екс овима, не о мно о чешће на им мар иналним исказима у којима је он ио онај 'рави, не'осре ни и ничим о раничен сло о ан чи алац који, ка оживљава 'рочи ано, и е ра овима 'о уна и рама ичних 'ро ес них неса ласја. У својим екс овима за ш ам'у Вук је чес о ивао ру а личнос . Неко ко 'ош ује, ко ци ира ау ори а ивно с ранца а и неш о своје 'о у'ро, или 'оказао а зна ш а се у све у мисли и како су и. Тако је ра ио ње ов и мој 'рофесор Гли орић, ако наш коле а Џаџић, ако сви они наши књижевни 'осленици који желе а се омо ну ака емских и ула и а се 'ри оме на све ш о је речено наслањају, ни у ш а не сумњају и само еже а и у неку аље али им ис им, не'рикосновеним ра ом. Са а ка ре а а 'о вучем цр у ис'о мо искус ва са Вуком Фили'овићем, како ће е из ових за'иса касније ви е и, све се о на неки начин мења али амо са их мар ина, е је Вук 'ун нерва, 'онека , ваља 'ризна и не елика ан али ори иналан, и иниман ка изриче су ове, он је онај 'рави о коме ћу неколико речи рећи оком ових раз овора у Косовској Ми ровици 'освећених њему. 3. Чи ам, ок се с'ремам за Ми ровицу и научни ску' о Вуку Фили'овићу, ње ову 'ос хумну књи у „Поезија Милана Ракића”, ело нас ало из ње ове заос авш ине, коју је 'рекуцала ње ова су'руа, 'рире ио р Милош Ђорђевић а ре ак орски о о рио ака емик Ра омир Ивановић. (О ојицу знам о авно и из времена ка нису носили овако звучене и уле и звања.) ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 17 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Морам 'ово ом е књи е а кажем неколико речи. То је књи а из заос авш ине. Вук је очи о на њој ра ио. Он је о чинио 'овремено, враћао се, мењао, ележио 'оново, 'рец авао, из ацивао. Имао је мале локчиће, с оним, анком розикас ом ојом, о ојеним корицама, које су се лако 'рекла'але и о варале с раницу на којој је он ус'у , или 'ре с'авање, у креве у ележио своје асоцијације, или ин и нације, или мар иналије. Си ним, си ним, као у ице си ним словима, која и рају 'ре очима и само је он мо ао а их о оне а. Он није ио човек који ће свој екс а из аци у јавнос ако није 'речишћен о оних раница ка му се не учини а је, како је волео а каже „савршен”. Ту реч „савршен” он је оворио с великим ус ом. Она је имала 'осе ан акцена ски уфи иљен, нарочи о на лашен звучни о лик. Увек се из вајала из кон екс а којим је оворио. Била на 'осе ном вре носном 'ије ес алу. Он је у реч из оварао, мало с ежући усне, цело рло и се, као 'исак на кларине у, некако неви љиво, за рен ви но ш еловало и реч је излазила као 'о неким 'осе ним на ојем, 'рос о и нас 'љуснула сама и о војена из свако кон екс а. Она је цео околни из оворен ње ов екс , на ај начин, ацала у сенку и ор ила се сама као какав звучни 'исак ка ар а у е 'рви и најважнији. Толико је он ом 'ојму 'ри авао значај. Елем, з о е речи рећи ћу неколико о'аски о овој књизи. Има с раница које се о ис а мо у сма ра и савршеним, коначним и с'ремним за ш ам'у. Али има и оних које су ражиле а се уре е, а се окажу. Тако, на 'ример, Вук, на је ном мес у, изриче о 'ор кри ици Зорана Гавриловића, з о 'ојмова „царс во земаљско” и „царс во не еско” али не с иже а о 'о анко о разложи. На'ро ив, о мах за им, наво и велики 'асус из Гавриловићево екс а који 'оси'а ком'лимен има, не аш јако на лашеним али у лавном 'ози ивним. Пажљиви 'риређивач је морао а уочи у искре'анцију и а је фусно ом, на ласи, или а јој а о оварајући значај у о носу на разлику 'рема ос алом елу екс а. На ру ом мес у он се ви но ис анцира о неких с авова Херер а Ри а а у целој књизи а чес о ци ира и 'омоћу их ци а а хра ри своју мисао о неким осо инама Ракићеве 'оезије. Је но с ру им не и е. Очи о је а је неке Ри ове о'аске не е осу ио, 18 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ али само е. Неш о му се није у о'ало, али је он ово а кри ичара чи ао и колико ја знам, у своје време, ка смо или мла и, са о ређеним сим'а ијама комен арисао. Пажљиви 'риређивач је о морао а уочи, о јасни и учини нерањивим. Говорећи о 'есми „Дола'” Вук Фили'овић изричи о вели а у 'есму неће целу наво и и јер вели а је веома 'озна а а 'риређивач, чим ње ов екс 'ређе у нови ре ез ра ова о својим личним 'рс има у целој ој ра о и, вели „Ево 'есме ’Дола'’” и наве е је целу. Ис'а а а је Вук име о еснажио своју о'аску а је реч о веома 'озна ој и 'о'уларној 'есми и а је з о о а неће наво и и а а је неколико ре ака аље на о за оравио и навео је (а није). Тврим, невиђено, о није ило мо уће из ње ово руко'иса. Онај ко хоће а ме о еснажи нека ње ов руко'ис, ако се чува (а морао и а се чува ) нађе и 'ровери. Ја сам у на ранику. Али 'ази е, анализа е 'есме мож а и о крила Вукову везанос за Ракићеву 'ое ску реч. То је 'есма која враћа ус'омене, и чини их ешким, о' ерећеним мучним ус'оменама, аквим које о ређују човеков сазнајни живо и ају му је ну социјалну имензију зла које се вр и у кру ш о наличи целоку'ном нашем алканском, не само он ашњем, не о ојим се сваком, 'а и овом косовском (и не само косовском) нашем времену. Теме мучнине из Дола'а фар ају ешким о' ерећењима и не'рав ама мно и наш е ињи све и мож а се мо у ( и о јеци), или њихове варијан е, ражи и у целом Ракићенвом 'евању 'о оном уверењу Вик ора Шкловско а 'есма веома чес о о крива неш о су'ро но о оно а ш о оминан но казује, мисао коју Вук ци ира, ако се не варам, ар ва 'у а у овој књизи. Вук је, како ко нас у лавном ива, ци ирао разне ау оре. Имао сам је ном авно, з о их ци а а, у исак а смо ми на ај начин исказивали ученички с а ус наше ес е ске мисли. Мора се зна и ш а се у све у о 'ојавама у ли ера ури мисли, како се о њој су и. Било је, међу им, ау ора који ни је ну мисао нису смели а кажу ако је неким ци а ом из о с рано ау ори а ивно све а не 'оу'ру и оснаже. Као а мисао не живи уз неко ело о кривајући ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 19 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ње ове ајне, не о нам све о у а о о рава, с авља 'еча на рас'ис, а о елу, ма како се о све а у све у разликовало, и ило ауономно на неки о'ш и, све ски начин, морамо а 'рокрчимо 'у о ње а. Умес о а нам 'омо ну, акви 'ос у'ци су нас чинили неори иналним. У олико 'ре ш о се 'омоћу ци а а из ела је но 'озна о све ско ес е ичара мо ао а окаже ило који и ма како међусо но нес'ојив књижевни чин. У ом смислу веома ми је ласкао Никола Милошевић, свеје но ш а мислили о ње овим књижевним умачењима извесних 'ојава и ела у нашој ли ера ури, који, ако неко ци ира, ај има 'ре њим а искија све своје нело ичнос и, или не'рецизнос и, или омашке. Ма ко а а ци ира ај је у елу Николе Милошевића у лавном 'рошао ко ос 'о рњу. Вук ци ира. Понека а илус рује, 'онека ре а ра и, а се зна у ком 'равцу и е ње ова мисао а чес о ек а 'окаже на ш а у све у кри ике 'омишља, ш а све у зна, коме се најчешће 'риклања али ника а се ослони, или 'омоћу ци а а 'ош а'а. Као а је 'ролазећи кроз ело морао а се служи ш улама. Ци ирао је мно е руске, француске, мо ерене или класичне кри ичаре и 'исце али, ка му о ре а вис'ренос , ин уи ивна мисао, онај с'лин кри ичарске ви ови ос и, ка реч вр и у елу он е е ур ија неће, он се о раћао Бјелинском и Шкловском. Двојици кри ичара који у основи не воле школу кри ичарско мишљења, не ро ују о мама, 'равцима, мо ама књижевно 'росуђивања књижевне речи, не о имају јак на он а о јекну на ело ка је 'раво и ви е, 'рови е оно ш о у школи не 'ос оји и ш о се рађа у, у не'осре ном о иру са књижевном ма еријом и „ ива лиц кри ”, ако сме ако а се јере ички каже, је не илуминације и је не ис инске, 'раве и не'осре не инс'ирације. Има ка се он са Хер ер ом Ри ом, или са Ху ом Фри рихом, или ило ким ру им, а их не на рајам, не слаже, али има ка му свако о њих 'омаже а ви и неку књижевну 'ојаву или ус оличи о ређену књижевну вре нос . Он не ро ује ило ком ау ома изму 'рис анка на ау ора и ње ов ау ори е . По ре но му је а се зна и равна 'рема свима и 'рема свему ш о књижевну мисао окружује, 'омоћу које се човек формира и е е зис ира и као личнос и као ес е ичар и као умач мо ерне књижевне речи. Помоћу Вукових ци а а, човек може а осе и нерва уру њеове личнос и и 'риро е свих мо ућих о ира с књижевном ма- 20 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ еријом, нарочи о он а ка она илуминира око вре нос и на које као чи алац наилази или их нарочи о хоће књи ом а а'ос рофира или неком влас и ом акри ијом 'онесен а о јасни и се и и нама чи аоцима. Занимљиво је а он више најразличи ијих ау ора ци ира у књизи о 'оезији Милана Ракића, не о у с у ији о 'оезији и 'оеици С еве Раичковића. Тамо се мно о наку'ило разних, ру их мишљења, ов е је све ново и у лавном не'озна о. Он име, како се 'онека мисли, не емонс рира своју еру ицију, не о акумулира своју силу а с и не на неки ес е ски циљ, који је више ело оживљаја, не о умачења, и више емоција, не о кри ика. 4. Mислим а сам је ном, у време ка се 'ојавила књи а Вука Фили'овића „Поезија и 'ое ика С евана Раичковића”, срео ласови о 'есника. Не сећам се е. На неком ску'у или у руш ву књижевника. Књи у нисам ио 'рочи ао. Тек сам е 1977. о ине, ш о се каже, с и ао из Приш ине с 'оро ицом у Бео ра , ра ио у Савезној у'рави за Цивилну ваз ушну 'лови у, 'у овао с аеро рома на аеро ром, 'о 'уно у аљен о ли ера уре, 'о онуо у неке нове 'рос оре и о авезе, из нан из се е и сво а све а, у 'рос оре какве нисам ни сањао а ћу о крива и и њима се ави и. Су ина из наника, који је, ко зна како и заш о, е о, наишао на велико 'есника. С'оменуо сам му Вукову књи у. Рекао је, о а се ачно сећам, „Чуо сам, али је нисам ви ео.” И некако се за оне но насмешио. О ворио се кон екс унџије и 'ровинцијалца у мени. Ко зна ш а он о нама који 'ишемо у Приш ини мисли. Неко 'ише амо, у Тун узији, о ње овој 'оезији? Врло важно! Важно је ш а се ов е, у цен ру уховно све а о ој 'оезији мисли. А и амо? Нека 'ишу. И ре а а 'ишу. Само, ов е се мери све , ов е је кан ар. Ако ов е 'рођеш, 'рошао си. Помислио сам на своју књи у о Ан рићу и не'рав е које су је сналазиле и оне које је чекају. А ио сам уверен, и Вук ме је у оме охра ривао, ка сам му 'оје ина 'о лавља чи ао, скачући 'о со и у свом с ану и вичући „То, о је о!” Био сам уверен а сам о ишао аље о њих, ау ори а ивних умача ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 21 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА романа наше но еловца. У самој с вари 'исао сам само он а ка се с њима нисам сла ао. И Вук ми, на неколико мес а, нарочи о ка их с'оменуо Вели ора Гли орића и неке ње ове омашке, није ао а их именом и ен ификујем. „Довољно је ш о си о рекао. Знаће и ез имена на ко а се о носи” оворио је. Те су ми, акве неке амне мисли 'ројуриле, у роју, кроз лаву. Нисам ниш а умео а кажем. Нисам ни мо ао. Прос о нисам знао ш а је Вук у својој књизи на'исао. А он а, Раичковић, ниш а вре носно није ио ни рекао. То сам ја, онако 'реосе љив на све ш о ме их о ина сналазило, аш онако мож а не'раве но, нао ра ио. А он а – ко зна. Мож а је човек у 'раву. Мож а ми само уо ражавамо а неш о ви имо. С ева Раичковић је у основи ило о ар и 'ош ен човек. Све ово су моја о' ерећења и свакако незаслужена ње ова не'рав а коју му, за рован све ом зави ника, ако олако 'ри'исујем. Али о сам а а 'омислио и мислим а је важно а о овом 'риликом ачно кажем. Неко ће 'рокљуви и заш о? 5. 22 С'ремајући се за овај сусре , у сам књи у о 'оезији С евана Раичковића 'рочи ао. Х ео сам а оворим о нечему ру ом. Са се више не сећам коју сам ему за овај сусре ио 'ријавио. Књи а Вука Фили'овића ме је из ацила из свих се ала. Прво, а ли је мо уће а она 'рође неза'ажено? Зар нико С еви Раичковићу, ниш а о њој није рекао, зар 'осле о њој ника а 'осле о а ниш а није чуо? Да ли ју је уо'ш е ви ео и, ако ју је чи ао, како је мо ао а ћу и и а не урла на све који а окружује и на оне који му рже ча'раз иван, иве се, величају, оворе о'ш а мес а, слу е а у неш о има, али, о ро, није о аш олико а из се ла из аци ру е, о авно ус оличене 'еснике, из 'рво 'лана и ин ереса. Али јес е а се мно о о а ш о је 'ре Вука о Раичковићу оворено, ис ум а. Ту су Мио ра Павловић, Бранко Миљковић, у је Васко По'а. Све се зна и све има своје мес о и свој 'оре ак. Али 'осле ове књи е Раичковић не мора а ћу и у својим ишинама, у својим Тисама. А о је, морам са а о о мах а кажем, књи а каква није у нашој савременој књижевнос и, колико знам, на'исана. Је на о нај- ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ ољих које знам и коју чи ам као нека а ш о сам, ка ме ухва и оса а, чи ао криминалне романе о корица о корица и о вечери о ју ра. Не аш ако (ос арило се 'а се човеку и 'рис'ава) али ако некако. Вук је у 'оказао како се ра и нови су , како умачи 'ое ско киво које крије своје но е као змија а казује, 'ровоцира, изазива и ћу и несазна о, чека рену ак ка ће се шкољка о вори и. С еван Раичковић је умро и није 'рочи ао књи у коју је ње ова 'оезија инс'ирисала и која је, све ми се чини, нај ољи екс 'освећен овој или (хај е а и ем ако алеко), чак ило којој 'оезији, (верова но се варам али хоћу аш за о а кажем) ика а ко нас на'исан. Говорим кру'не речи. Знам. И нисам више мла а ми ле и 'аме . Цео све је 'ро у њао кроз моје искус во. Нисам све 'рочиао али а аква књи а 'ос оји о ило коме, морало и а се о чује и а ме, а књи а, 'ронађе. Не ја њу. Она мене. Или сам ја 'ос ао 'рис расан и сен имен алан 'рема човеку с ким сам ру овао и елио и еје, о ушевљења, сазнања и сумње. И ко а више нема. Ов е у Вуковој књизи, 'оезија о вара не'озна а, ајна вра а. Не вра а, своје заумне ла уме, своје амне о аје, своја скривена не ра, своја вечна ћу ања и своје камени е ишине. О вара их, о крива. И о не 'ре анализом, не 'ре калаузима којима се кри ика служи, не ни 'ре знањима и равнањима која у њој влаају, не 'ре 'оре ком који је о авно око ње ко ификован. Она ов е о вара своје ајне 'ре ви овњаком и 'есником који је узео 'еро а 'ише, и о не кри ику не о мис ику у којој речи о кривају велове и ивају нова не'озна а ајна овора о све у који у није нађен, али 'ос оји и није јасан али је наслу ив и мо ућан ако су ес ивно немо ућан. Разуме е ме слуђено . Говорим о екс у који није и ен ификација, није ло ика, који је мис ерија на мис еријом, чу о ова'лоћења су а који неће 'ресу у, који хоће из арање равно 'есниковом, чарање, ајање које а 'роказује а не 'оказује, не о 'ророкује у ма ли 'ое ско усу а у овим 'есмама, ис о онако како ма ла у овој 'оезији 'окрива с варан и сања за оне ан, неразове ан ајни, влас и и, заумни све . ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 23 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 6. Ко нас се, све више, шири уверење а се 'исање кри ике може научи и. Да је ело сас ављено о о ређених елова, који се мо у не само рас ави и, не о 'осма ра и из у ла различи их наших знања, чак 'омоћу ру их научних исци'лина. Тако је својевремено Пе ар Џаџић на'исао чи аву књи у о „Прокле ој авлији” у којој је, као 'сихија ар, Ћамила Ефен ију, с авио на клинички с о и ус ановљавао а је, он, шизофрена личнос . Тако је Никола Милошевић, иначе уман човек и значајна личнос наше кул уре, на сличан начин у О ломовљевом е ињс ву ра ао за оживљајем који је у њему о ворио 'рос ор за е'ресиву и а'а ију из које се ро ила 'ословична ње ова лењос . Била је о мо а је но рену ка. Ра ило се ако у Француској, 'а ми нисмо смели а заос анемо. Тре ало је а о у О ломову у е олес а не национално, сим олично, с ање руске уше. Би и рукчији, и и нов 'о сваку цену и на сваки начин. То је ио крео ових кри ичарских с'екула ивних о'сесија и ур уленција. Се ио сам се о а ка сам у књизи Вука Фили'овића „Поезија и 'ое ика С евана Раичковића” наишао на низ оних рену ака ка кри ичар, некако, чини ми се, чи'ои но, акле намах и ин уиивно, са ира цело своје искус во 'ово ом је но о ређено 'ое ско ела, и има моћ а о ви ови о и заразно 'окаже у је ној је иној реченици која не само ш о 'ревазилази мно е анализе, не о их, сва је 'рилика, чини излишним. Говорећи о је ној Раичковићевој 'есми, он се из о ређено разло а се ио Диса 'а вели: „Дис, у чијој визији све а има нече о изма лице с аре а ке и 'риче, као и је ан ле ар ичан назални, свечани ша'а човека, зане о у 'роцесу 'а анско ри уала.” Нема у науке. То је моћ језика а у својим у инама чува је но 'овесмо с'ле ених оја, знакова, асоција ивних сила речи које све у рену ку, и о заје но, размећу клечану слику на раз оју суа. То је је но, рекао их ( ез уз ржавања и о'реза а не 'ре ерам), ин ениозно осећање за уну рашње суш ине које ово 'евање може у човеку а 'окрене ка , у неком рену ку, изузе но инс'ирисан, нађе начина а у ајну разлику ово 'евања 'рема свом ру ом, ако као у ма ли, али не'о решиво о ре и. Мења се, или расчиња у нама све ш о је о овој 'оезији казано. Гу и се 'о моћима ово а овора јер се о 'евање умо ава у је ан нови 24 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ с о лави ви овњачки с'ле ени вео у коме оно о је ном 'олеже 'о свим својим скрови им шавовима и значењима, ка они исијавају и нису с а ични, не о живе у инамици осећања за вре нос и и ивају неухва љиво чу о на неком смисаоном 'оре ном и вечном омаку. Ника у. Увек у уху и слуху. „Изма лица с аре а ке и 'риче” о није неш о ш о се може о'и'а и, с ави и у реч или, не ај оже, у ермин који служи свим и свакаквим о лицима 'евања и је начи их на неком асу уховне лењос и и комоције оно а ко ело не оживљава, не о а, као какав каса'ин, черечи и смеш а, 'о'у р овачко ес'а'а, у књижевно еоријске рафове. Ово је с'ири , освећење, уховни амјан на 'оезијом која исијава а не 'оказује вре нос и. То је она ожанска искра разлике 'рема свима ру има, чино ејс во ворца све а који ежи и им екс вом вас све више мами, се и и усисава у свој сомнам уларијум. Без ње а се више не може и ка се о Дисове 'оезије у аљи е и ка све 'оје инос и закорови е, ос аје а „изма лица с аре а ке”. А а изма лица је „као ле ар ични, назални, свечани ша'а ”. Ш а је о назални, свечани ша'а ? То није реалнос неко овора, не о ајни 'ламен осећања, с варање оквира, рама, али не ни рама ни оквира, не о вилинско инс румен а, који 'роизво и звук ка ар а 'ро ре у све 'оре ово 'евања и о у а изви а као с'лин у изма лицу с аре а ке. Схва а е, све је у рађање с ава, све скривени усклик су а а све као а нас аје 'о у ицајем је но уну рашње ра а свес и ако зналачки и зачу но омамљене и окађене целим овим Дисовим 'евањем које је ос ало и укуисало се у слуху и уху је но врача а не 'рос о умача. И он а олази о јашњење, о акле све о у човеку. То је „свечани ша'а човека зане о у 'роцесу 'а анско ри уала”. Са и сами ви имо а је о чарање, ајање, о узе ос све ос има, и свеви е ељс вом у исака који се су лимишу, који се као ка ран му е у сновима и 'ре ањима ревнос и и сло о е у аљено и ајнови о 'а анс ва. Гос'о о, морам а кажем, ма ш а о мени, овако ма ором, мислили, ово није суђење, ово је сновиђење. Вре нос и су у неш о изве ено, неш о ш о с оји у 'оза ини, амо е су ове речи варене и кључале ис'о кри ичареве свес и у у инама ње ово ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 25 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА умља, а казују изна се е и око се е као а вас увлаче у чаролију оживљаја који нема крај ни 'оче ак. Ми о, као на 'ању, оном ироније и о езвређивања, називамо им'ресионис ичком кри иком. Покушавамо а за енемо за 'ојас наше 'риучено 'сихо ера'еу ско , о оже научно , елем коначно , ефини ивно о ређења Ћамила ефен ије у'ућено на клинику или у'ора љено за лу ницу јер је, за о а и 'о о у, олес ан о шизофреније. Тај 'есник „ ола и ос'о с ва”, који је из све а из нан, 'ринуђен а у књи ама и с арим а кама о Бајази овом 'ро наном ра у налази с'ас и за овољш ину у је начењу 'а ње на 'е ој с рани све а и времена, снови е ељни Ћамил, а ми а ако олако и ез ушно ацамо у ниш авило олес и. Неш о неухва љиво ш о нам су ерира Вук Фили'овић својим чис им аром и неш о ш о је 'росек ура на олничким 'ос ељама, ка човек 'ос ане олес и ка је олес у цен ру 'ажње и јеино ш о све около рине и 'омоћу че а а о ређује, ов е су се нашли и суко или. Вук је ов е насликао Диса изна разума који анализира, о'и'ава, који хоће а ухва и ајну за ре' и а маше ло иком и раз ором у којима су, како 'о смешљиво вели Дос ојевски, „ ва и ва че ири” и е 'есник ви и 'е у с рану све а, које нема, ни и у, е је све на он а се с и не о на, уо'ш е може и и. Ово виђење Диса из заумља у Вуковој, о ово уз ре казаној о'асци мо уће је ка Дис живи у човеку у и низ о ина и ка слух за ње ову лирику с екне кору 'а ине и 'очне све а се оживљава као с'азам, као миро очивос . Ту речи мешају међусо но своје с рујне омаме. Ту се оживљај ајне слу и, осећа као звук и слика, као музика и сликарско освећење све а и времена и све ива врс а 'ророчанско чара и 'ре знака, уме нос 'ро леавања између смисла и о'и'љивос и, амо е се рађају ајке и о вијају снови. Мож а је а извеснос а се не е с и ло мала али је чаролија величине је но ела мно о већа. Може се учини и а је овај Вуков начин, са о ово снохва ичним, он воли а каже зачу ним елемен има нијансирања, ка се 'омоћу 'равих о ово чаро них речи с'уш ају у инске сон е у 'риро у 'евања, изрази о различи о све а ш о је о Дису 'исано. 26 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ Ту су релације неухва љиво снажно су ериране. Вук Диса о'чињава, чини 'ое ским врачом из с аринских 'овес и о врачарама и ви овњацима. Ваљ а сам за о на'ре с'оменуо ону Дос ојевскову 'ос'р ну максиму о онима који верују а су „ ва и ва че ири”. Твр ња велико 'исца а а ма ема ичка, ем'иријска ис ина, ако 'рос а и ако сурово је нос авно не'рикосновена, вуче у'раво су'ро но, амо е 'о свој 'рилици хоће и Вук у свом исказу, који, ума љујући је, о ређује Дисову 'оезију. Онај ко верује а су ва и ва че ири, и о ваљ а хоће а каже Дос ојевски, самим им се уљуљкује у сазнање а је име све завршено, а иза о а нема ниче а, а је о крај све а и сазнања. „Ко 'о о и циљ све ос ало је 'ромашио” вр или су у је ној занимљивој 'ошалици, наши клоко рис и. Вук, а наравно и Дос ојевски, мисле на оно ш о се 'о о ком у циљ најчешће 'ромашује, и ш о, 'о о ређеним условима, може а 'ре е не и 'ос ане оминан но. Свеје но ш о раз овор о Дису, и у'раво аш за о, ек овим може и ре а ( о као а Вук им'лици но ис'о 'окорице ово исказа жели и на неки начин су ерира) ек може, а 'очне. И ива ескрајан. Два и ва ов е нису, ни и ре а, ни и мо у а у у че ири. Ње ова (Вукова), 'рецизна у не'рецизнос има, формулација је 'окушај а се наслика оно ш о је 'о о ком „у сри у” 'ромашено. Тиме он, као каквим, 'лаш ом 'о факирском ша ром, који у овом свом исказу 'о иже 'ре нашим очима, о крива оно ш о чини осо енос и неочекивано ајанс во ово изузе но 'ое ско овора. Ка оље 'о ле амо, Вук у изузе нос , а ли намерно или сасвим искрено уверено, мало 'рена лашава. Дис је у вук само њак, неко ко не ниче из 'ое ско искус ва, не о као а ниче из ајних 'о рума неке вечне и нераз ове не о'ш е неуловљиве љу ске „ амне 'оза ине свес и” у којој се, како верује Ан рић, чувају неуниш ива веровања, и осећања наро а, вера и раса, за алека нека 'окољења ка се 'осле из о а изво е ра ови, уне, револуције и све мо уће ка ас рофе све а и времена. Вук ако алеко не и е али амо, у заумљу, ражи начин а се омо не сво а осећања за ову 'ое ску реч, и а јој а осо ине какве се нису чес о ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 27 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА чуле и сасвим су изузе не у целоку'ном нашем а ко зна а ли само нашем 'евању. „Ле ар ичан, назални, свечани ша'а .” Е'и е ска је о ком инација која 'релама реченични ок у неколико изузе но, сликови им значењима, на учених нијанси. „Ле ар ичан” елем, нежно, о ола су' илно с ишан и не ован ша'а . Он је још уз о „назални” елем, нарочи о 'о ешен а у е 'о вучено важан, као на неки виши ниво 'о и ну а „ ру ос ” (нера о оворим у реч која је ила је но време 'омо на у свим раз оворима о 'оезији), с'ецијално и о мено у носним коморама озвучена и о ликована онска уз ржанос и намерна, смишљена мо улиранос о које овор 'ос аје 'лемени ији у свом нас ојању а у е изна све а ш о се око о а 'ојма мо ло чу и и ш о се ом назалном, иксре ном озвученошћу из изало о нарочи е важнос и и значаја. Оно „свечани” је знак и за 'ое ику и за хироман ију, и за неш о о'ш е ш о о а 'ре хо на израза морају а имају а и или о ш о ов е ре а и мора а у у. И не само они. Цела, са а морам а кажем 'олуреченица (јер је ово о ис а о а ак на 'ре хо ни ео екс а који Вук овим 'роширује и као а 'ојашњава) елем, цела а 'олуреченица морала је а узме неш о о о 'ојма свечанос и, нарочи о на лашене, на 'ије ес ал с иха 'о и ну е, лиур ијски у сви ак 'есме свијене осо ене 'ое ске нијансе, различи е о све ру о 'евања и само у ако елика но у овим 'ојмовима исказане и за ваш укус 'ри о овљене а је чује е у слуху још у о 'ош о све о 'рочи а е и више не уме е и не жели е, јер вам све о 'рија и ломи се у вашој свес и на с о начина, из се е а из на е. И са а смо се у аљили, мож а сасвим 'ре алеко о Диса и сасвим се зане о 'ре али је ном елу ове ви ови е 'олуреченице, 'а морам а јој се вра им. „Дис у чијој визији све а има нече о изма лице с аре а ке и 'риче, као и је ан ле ар ични, назални, свечани ша'а човека зане о у 'роцесу 'а анско ри уала.” Схва а е? Све је о 'ло , све на'ре речено је нас ало из о ако о'исано ша'а а „човека зане о у 'роцесу 'а анско ри уа- 28 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ ла”. Тај зане и човек у овом изузе но на ахну ом о ређењу Дисове 'оезије је сам 'исац, али и Вук, који вели а је зане , елем, о'сењен, из војен 'оезијом из све ос ало све а и о је ај „'аански ри уал” замамних мело ијских и 'ои ривих кре њи свеа у некој мрклој ноћи на месечевим 'аучинас им зракама ка све ива сан и слу ња, велики 'ир и ра ос сазнања и о кривања неизрециво . То је о, моја ос'о о. Велики је о чин сазнања и највећа све ковина 'оезије на 'оезију која се с вара у узајамнос и освећења и 'росве љења који во е о звез а и у којима се окончава неокончалос 'ое ско оживљаја и ле'о е. Али ка сам о ле, акође зане , с и ао, е ме је ова 'олуреченица ако наје ном о нела и из че а ни сам не желим а о ем, ни а је се осло о им, вра ио сам се неочекивано и мож а закони о ономе ш о јој 'ре хо и и о крио а сам оно ш о јој, ој 'олуреченици 'ре хо и, нео'рав ано 'реви ео, не знајући ни сам ка је о рис ово екс а креснуо варницу у мом уху а овако о ем из је не у ру у о лас и умес о а оворим о је ној изузе но начињеној књизи 'освећеној С евану Раичковићу, ја се враћам ње овом 'ре хо нику Вла иславу Пе ковићу Дису. Смем ли са а а све о ш о 'ре хо и наве ем и а раз овор 'ро ужим о ко зна којих не'рис ојно 'роширених раница које мо у а 'рекораче о им је но овакво 'ри о но сао'ш ења а а о лавном све ос авим за неку ру у 'рилику, а ово у е неко 'ро ужено уживање и уживљавање у велику уме нос чарања и ајања на 'оезијом, ш о не смем а назовем кри иком, из с раха а све не о езличим и о езвре им? Али ш а је у је. Ево о екс а који овој 'олуреченици 'ре хои и којом се цео 'асус у самој с вари у њој окончава. „Мож а”, вели у Вук, „у највећој мери у варкама и ми ским визијама Раичковића 'ро овара Дисов силазак у сан, она сомнам улна о рана о рас'арчане, неу о не з иље живо а, ежња а се у ха у и уну рашњем моноло у о крије смисао, ори инални израз ален а. Дис је ра ао за ласом сна који о ећава нео ичну ком'ензацију рошној земаљској сла ос и. У „Каменој ус'аванки” Раичковића веома је 'рисуан амни сањар и роман ик Дис. „Онај измучени 'есник који у најцрњој амници слу и ра ос , као 'рими ивни ух ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 29 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 'ре сенком ожанс ва. Онај који је увек сањао сан о зирне ски нице између на е и за орава, онај у чију се визију женско ића не у'лићу 'арнаски е аљи, украсни и ан ички екори, ок она сло о но захва а у ину замишљено 'реела.” То је ај ци а и он а олази а са а већ овако јарко на лашена 'олуреченица која 'очиње и на овезује се. „Дис, у чијој визији све а има нече о изма лице” и а не и ем аље. Поновио сам о ов е у целос и, најмање ва 'у а, и из оворио олико о а а се ојим а ми неће е о'рос и и ш о сам, и сам зане , о ишао 'ре алеко и 'реко свих аршина о размерама и о ликама је но овако 'ри о но рену ка, у сфере с варалачко 'роцеса који неће сазнајнос , неће оно а су „ ва и ва че ири”, неће а 'о о и никакав циљ већ оно ш о је 'о о ком 'ромашено. Вук ов е ражи енезу, ражи сро ника и ис очника, неко ру о усамљеника из ко а је мо уће никао овај 'есник „ ола и ос'о с ва” С еван Раичковић. Није о 'оређење, није никаква зависнос , није о ичај а неко о авезно 'ре хо и 'о оњем и а „лањско жи о личи на ово о ишње као 'окојник на новорођенче” како, из сасма ру их разло а, каже Ан рић у је ном рену ку сво а романа „На Дрини ћу'рија”. Ово је неш о више. Неизежнос рађања, нас ављања књижевних ајки, он е е је све ако чес о 'о ере ом у ицаја и у ле ања и е се само и нос и осо енос з о о а или 'рецењује или 'ониш ава, е вла а, фино казано, о авезна „'ое ика ин ер екс уалнос и” (а ру о казано 'ре'исивања и ими ације) а е је ан извире у сенци руо а, значајније а, из све а који мисли а је 'рви 'ро оворио и има заш и ну 'овељу 'рворођено а коју ми, са евро'ске 'ериферије морамо а сле имо и а јој ме анишемо и ален ом и 'риро ом 'о 'ринци'има о ређено уховно вазалс ва, и е они који о јекују а нису ни и мо у, ни и ре а и мора а у у изворни и ау ен ични. Вук нам је, акле, све ми се чини, 'ре Конс ан иновићеве „Филозофије 'аланке” у овој вези између Диса и Раичковића, некако као уз ре , 'оказао закони ос 'о којој је, су'ро но Конс ан иновићу, Мицићев „ ар аро еније” изворна, ау ен ична наша вре нос а не 'аланчанин и е се величина и хироман ија нас ајања може а очекује и амо е ниш а није црохуморни о ра- 30 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ ЗАПИСИ О ВУКУ ФИЛИПОВИЋУ зац Феме Фемић, не о се може 'лемић и и и у е Мицић и Дис слу е 'у еве какви, у евро-'ое ском хелиоцен ризму, не 'ос оје а а о никако не у е ими ација не о аш ау ен ична и ори инална, наша национална има инација. Морам вам рећи а сам веома за овољан ш о сам о крио а је Вук, авећи се 'рофесионално науком о књижевнос и, с и ао ове е је све, како, ек у својим романима, на крају ала е, увиђа и Никола Милошевић, е је све само „ им и сан”. И е ја, цело сво креа ивно века, верујем а је је ино вре но и и. О ишао сам 'ре алеко. Књи у о С еви Раичковићу 'о о'ила је је на 'олуреченица везана за 'оезију Диса. Свеје но, оно ш о из ње 'роизилази, има ваљ а моћ а неко ру о , млађе на у с рану окрене. Твр им а у ој књизи има вре нос и какве се ре ко у књи ама о 'есницима налазе. Ш е а је а се о заувек за у и. ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ 31 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DRAGOLJUB Ž. STOJADINOVIĆ ASSOCIATION OF WRITERS OF SERBIA Summary SHORT NOTES ABOUT VUK FILIPOVIĆ In the beginning, the author states the reasons why Vuk Filipovic as a member of the Academy of science in Kosovo should be proclaimed as a member of SANU after his death. Later on as he mentions some of the characteristics of Filipovic as a scientist and a researcher of literal phenomena, he addresses the nature of his scientific work more thoroughly. For that occasion he particularly paid attention to the poetry of Stevan Raickovic, whose poem about “black Vladimir” was conscionably, in a form of a whole book and with special respect studied by Vuk Filipović. A special detail in that book caught the attention of Dragoljub Stojadinovic , almost in the form of a half-sentence in which Vuk Filipovic concisely qualified the artistic profile of Vladislav Petkovic Dis. That finishing part of the inscription shed light on the method of the literal study of poetical texts, the kind which discovers the whole intuitive and poetical world. Conciseness and the inner complexity of the artistic visioning present in that kind of texts, according to this author, was fully expressed in that half sentence, the one which especially caught his attention. 32 ДРАГОЉУБ СТОЈАДИНОВИЋ УДК: 82.09 Фили'овић В. 821.163.41.09 Фили'овић В. ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ1 АНА АНДРЕЈЕВИЋ2 КЊИЖЕВНА ПОЈАВА ВУКА ФИЛИПОВИЋА3 Сажетак. Ра 'ре с авља ли ерарни 'ор ре Вука Фили'овића у свим 'о- лифоним ви овима ње ово романескно , кри ичарско , књижевно-ис оријско , 'е а ошко и уо'ш е кул уролошко ан ажмана. Бавећи се енералним о ликама књижевно ра а ове ауен ичне и ори иналне кул урне 'ојаве, ра си уира и вре нује ово с вараоца у оквиру ср'ске књижевнос и Косова и Ме охије у ру ој 'оловини XX века. О'ус и књижевно еловање Вука Фили'овића 'ре с ављају маркан ну и вре носно еминен ну кулурну 'ојаву, је инс вену у ли ера ури јужне ср'ске земље. Кључне речи: роман, кри ика, кул ура, о разовање, мо ернизам. 1 2 3 Проф. р Даница Т. Ан рејевић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ср'ску књижевнос и језик; andrejevic03@gmail.com. Асс. мр Ана М. Ан рејевић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ен лески језик и књижевнос ; andrejevic03@gmail.com. Ра је резул а ис раживања у оквиру 'ројек а ИИИ 47023 „Косово и Ме охија између национално и ен и е а и евроин е рација” који финансира Минис арс во за 'росве у, науку и ехнолошки развој Ре'у лике Ср ије. 33 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Књижевна појава Вука Филиповића Уколико исмо ражили личнос која је у ру ој 'оловини ваесе о века на Косову и Ме охији ос варила широк ија'азон 'олифонијско уме ничко израза, личнос ори иналну и вансеријску, која је разумевала, умачила и сама с варала ли ера уру, сликала и ивала иманен на књижевном екс у на ексклузиван, је инс вен начин, он а је о Вук Фили'овић. И ући ра ом ајне и 'ара и ме књижевно екс а, еоријом и ин уицијом, Вук Фили'овић се у 'ерио у савремене кул уре Косова и Ме охије сиуира и вре нује као њена цен рална, ма ис рална 'ојава. Према 'о ацима које ми је ао још за живо а, за моју књи у „Пор ре и косовских 'исаца”, ње ова ио рафија је чу есна колико и ње ова и лио рафија. Рођен је 1930. о ине у селу С ановцу. Основну школу 'охађао је у селу Бресју и у Приш ини. Ма урирао је 1949. о ине у Гимназији у Приш ини. Ди'ломирао је на Филолошком факул е у у Бео ра у 1954. о ине, већ за'ажен у књижевној јавнос и. Био је 'рофесор у Гимназији „Иво Лола Ри ар” и на Вишој 'е а ошкој школи, а о 1960. о ине 'ре авач Теорије књижевнос и и Ср'ске књижевнос и ва есе о века на Филолошком факул е у у Приш ини. Био је 'ро екан и екан о факул е а. Док орску исер ацију 'о насловом „Све е ињс ва у елу Борисава С анковића” о јавио је 1964. о ине, а за 'ре се ника Ака емије наука Косова иза ран је 1986. о ине. Као сасвим мла човек учес вовао је у НОБ-у и ио ис акну члан СКОЈ-а на 'рос орима јужне ср'ске 'окрајине. Након ра а, 'ос аје је ан о оснивача и знамени их кул урних 'осленика кул уре на Косову и Ме охији, 'окре ач часо'иса и ро оначелник савремено косовско романа и кри ике. До и ник је Децемарске на ра е 1964, Новем арске 1966, на ра е Друш ва књижевника Косова за 1976. о ину, Се мојулске на ра е СР Ср ије 1982. о ине. Вукашин Фили'овић је књижевним ра ом 'очео а се ави у 'рвим 'ора ним анима, у књижевној секцији „Аца Маровић” у Приш ини. У лис у „Је инс во” је 1948. о ине о јавио свој 'рви књижевни есеј о с варалаш ву мла их. У Бео ра у, оком с у ија, о јавио је ри есе ак 'ри'ове ака с ема иком из косовско живо а у лис овима и часо'исима „Наро ни с у ен ”, „Мла и 34 Даница Андрејевић, Ана Андрејевић КЊИЖЕВНА ПОЈАВА ВУКА ФИЛИПОВИЋА орац”, „Мла а кул ура”, „Наш о јек”, НИН и ру и. Оснивач је „С у ен ско књижевно лис а” (1951), 'окре ач и о оворни уре ник часо'иса за кул уру „Ви ици” (1953) и уре ник часо'иса „О ележја”. Као више о ишњи лавни уре ник часо'иса „С ремљења” ви но је 'о и ао у ле часо'иса и кул урни, научни и ес е ички ниво ове 'у ликације. По ржавао је мла е алене 'а је 1970. о ине, још у с у ен ским анима, о јавио 'рви ра 'о 'исника ових ре ова који има час а је о и ник на ра е „Вук Фили'овић” и насле ник ње ове Ка е ре. Прави креа ивни и књижевно-ис оријски ра Вука Фили'овића о носи се на ње ове раме, романе и еоријске с у ије. Ау ор је на рађене и ус'ешно извођене раме „Тамна о аја” (1956) и раме „Сне и ва ра”(1963). О е су ос але у руко'ису. Ње ов роман „Тра ови” на рађен је на конкурсу за ју ословенски роман „Наро не 'росвје е” из Сарајева 1957. о ине, е је и ш ам'ан. Свој ру и роман, „С рма о ала” ш ам'ао је у из ању „Је инс ва” 1961. о ине. Након шез есе их о ина 'ре хо но века, Вук Фили'овић се 'освећује књижевној еорији, 'ое ици и ес еици ли ера уре. Учес вовао је у низу међунаро них и ју ословенских ску'ова својим 'рилозима који ос варују ау орски ас'ека ско-анали ички и самосвојан кри ички 'ро ор у 'ое ику књижевно ела. Ис'и ујући о нос 'исца и руш ва, с вараоца и е'охе, класично наслеђа и савремених с илских формација, на еоријски ау ен ичним основама и уз ме о олошки нов и креаиван начин ау орске кри ике. На'исао је еоријске, моно рафске син езе и ин е ралне с у ије „Књижевно ело и чи алац”, „Ау о ио рафија и с рук ура књижевно ела”, „Језик и 'оезија”, „Пројекција усамљенос и у савременој новели”, „Ан ејски ух 'есниш ва”, „Пое ика Вик ора Шкловско ”. У елокру у исорије књижевнос и, 'ое ике и с илис ике, о јавио је велики рој с у ија, есеја и кри ика – „У све у књижевно ела” (1966), „Све е ињс ва у елу Борисава С анковића” (1968), „Писци и време” (1970), „Сим оли е'ско 'рос ора” (1972), „Пое ика рајања” (1973), „Све књижевно ела” (1975), „Дело Иве Ан рића” (1976), „Поезија и 'ое ика С евана Раичковића'' (1977), „Уме нос Вељка Пе ровића” (1980), „Писци и време” (1982), „О ле и и с у ије” (1985) и 'ос хумно „Поезија Милана Ракића” (1999). О књижевном и кри ичарском елу Вука Фили'овића 'исали су Даница Андрејевић, Ана Андрејевић 35 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Вели ор Гли орић, Дими рије Вученов, Бошко Новаковић, Слоо ан Ж. Марковић, Сава Пенчић, Ра омир Ивановић, Ра ојица Тау овић, Вла е а Вуковић, Милош Ђорђевић, Милован Бо авац и ру и. Ис раживачки херменеу ички 'у Вука Фили'овића врло је сложен и не 'о леже с ро им научно-ис раживачким класификацијама. О'ш е начело 'рис у'а књижевној аш ини и савременим ли ерарним оковима ово ау ора ило је у лавном наис оријско и ес е ичко са ле авање ли ера уре с 'озиције ауорско , 'онека искључиво мишљења. Међу им, Фили'овић је 'осе овао а'солу но чуло за иманен ну суш ину књижевно ела, за феномене и сензације које носе аксиолошки са ржај и ес еичку и нос . Ње ов еоријско-кри ички ра , макар и а није све ен у син езу, има значајнији кул уролошки о'ринос о 'розно , коме је х ео а се вра и 'ре крај живо а. У широј научној јавнос и 'озна ији и више вре нован је ра Вука Фили'овића у омену славис ике, књижевне еорије и исорије књижевнос и, 'осе но у сфери 'ое ичко-с илис ичке анализе и ин ер'ре ације књижевно ела. У ом омену је акође ро оначелник 'рвих савремених кри ичарских вре новања на Косову и Ме охији и 'реис'и ивања већ 'ос ојећих суова о књижевнос и. Фили'овић и е ра ом ајне у књижевном елу или оне „за'ре ане ми оло ије ау ора” о којој овори моерна еорија Ролана Бар а. Не во ећи с ро о рачуна о ме о олошким школама, иако је очи о а се највише авио руским формалис има, Фили'овић има 'луралис ичку ком инаорику кри ике која је у'у на за о ређени 'ро лем у екс у који анализира. Ње ово анали ичко ин ересовање у лавном су 'ривлачили 'исци несумњивих ес е ичких вре нос и који ос ижу највишу скалу ес е ичких квали е а. Тај си уран 'у ирао је не за о ш о није орас ао кри ичарским изазовима, већ за о ш о су велики 'исци или 'о ре ни великом ин ер'ре а орском замаху ово с вараоца. Фили'овић је на ом 'ослу уки ао и 'ревазилазио конвенционална умачења, ра иционализам, им'ресионалис ичке 'роизвољнос и с аре кри ике и и еолошке и о ма ске кон екс е књижевно ела. Вук Фили'овић је имао јеинс вену с'осо нос уосећавања у књижевно ело, у свес књие и и еје 'исца. Тај 'у ка иманен ним с рук урама ела ио је 36 Даница Андрејевић, Ана Андрејевић КЊИЖЕВНА ПОЈАВА ВУКА ФИЛИПОВИЋА усмерен ка имензијама суш инских значења и универзалних вре нос и уме ничке целине. Инован ан и 'рецизан, ра Вука Фили'овића на 'ољу књижевне еорије, кри ике и ис орије о ележен је ње овом 'осе ном 'сихос илис ичком и 'сихоаналиичком енер ијом, самосвојним језиком и с илизацијом која је ила 'рирођена самом ау орском екс у који екс'лицира. Тај ау орски кри ички екс а чини 'ре'озна љивим и з о о а су сви с у ен и, међу којима имам срећу а сам насле ила ње ов 'ре ме , слушали 'ре авања 'рофесора Вука Фили'овића као у цркви. Ка сре иш у ића и и еја 'исца узначених у ело, Фили'овић је улазио у ело са ин уицијом и знањем, у само ње ово он олошко сре иш е о кривајући су' илни сим олички ор анизам уме ничке воревине. Он 'роналази, закључује, у'ућује, умачи, вр и, 'олемише, ија нос ицира и на нов есејис ички начин формулише ис'ерзивне феномене књижевно екс а. Ово умача 'ривлаче конфлик не си уације у књижевном елу, суко је инке с руш вом, раскол између 'сихолошких и чулних суш ина је инке и канона руш вених норми, акле о нос између есенције и е зис енције, е ике и ес е ике, с варајући 'ри ом 'осе ну ау орску кри ику. Није ио књижевни су ија, већ креаивни ин ер'ре а ор, као ш о је рецимо ила Иси ора Секулић. Као ш о је 'ос ојао акозвани ео ра ски с ил у „зла ном о у” ср'ске књижевнос и с 'оче ка XX века, ако 'ос оји 'риш инска школа кри ике коју је ус'ос авио Вук Фили'овић. Ау орско 'розно с варалаш во Вука Фили'овића акође је врло ори инално. Посе но је значајна ње ова ро оначелничка улоа у рађању савремено косовско романа, који ће аље развија и Пера С ефановић, Пе ар Сарић, Ра ослав С ојановић и ру и. О а романа Вука Фили'овића 'исана су екс'ресионис ичким руко'исом, као кон инуирани и ијахронијски 'розни о овор на мо ернис ичко 'исмо и аван ар ну екс'еримен алну с илис ичку ен енцију ср'ске 'розе између ва ра а. О међура ним и 'ора ним о ађајима на Косову и јес е реч у ње овим романима. Пар ијско и 'ос револуционарно време на 'рос ору јужне ср'ске 'окрајине са ле ано је нешема ски, иако с и еолошко с ановиш а, у ући а 'исца руково и рама ића у на ис оријском смислу. Даница Андрејевић, Ана Андрејевић 37 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Роман „Тра ови” о'исује живо косовских ру ара, има изврсно ин иви уализоване ликове и у'ркос извесним сла ос има у романескној фак ури и нара ивној с рук ури, о аје 'исца зна них мо ућнос и и 'о енцијала. Роман ли ерарно маркира косовску ру арску сре ину не'осре но 'ре Дру и све ски ра , 'о ом и оком немачке оку'ације, е у искушењима 'ора но времена. Личнос и романа сле е ра ове романа ока свес и и мен алних раскршћа с влас и им ићем. „Тра ови” су роман о ло орским, 'ар изанским, ру арским, уо'ш е љу ским ра овима. Косовски миље а је 'осе ном еманацијом уосећавања у сен имен 'рос ора, а ње ови жи ељи су 'риказани 'о ензијом суко а ва све а – јужњачко и исконско и ново и ме аморфозично . Роман Вука Фили'овића је нека врс а косовско „Жерминала” (а на урализам Золе и Мо'асана ио му је лизак), али с мо ернизованом 'ро лема изацијом о носа и еоло ије, ла и ића. Хронолошки и 'ерио изацијски, о је роман који се јавља и не'осре но на овезује на о нову ма ично ср'ско романа 'е есе их о ина 'ре хо но века и коју су означили Ћосић, Давичо, Ћо'ић. Јунаци Вука Фили'овића у „Тра овима” налазе се у „у љеној ру'и” У љара, Кузмина и Црквене Во ице. Та „о ешена е зис енција” 'риказана је у социјалном кон екс у, у вишенационалној сре ини, али и у урушавању ин иви уалне е зис енције. Психолошка мо ивација ликова и криза и ен и е а ин ензивирана је у'раво им „'окра еним временом”, сре су ара урано и рурално , а иће се налази у рес ловима неос варенос и. Роман има сјајан екс'ресионис ички језик и с ил, 'оне е о' ерећен конс рук ивизмом и ори иналношћу 'о сваку цену, али врло осо ен и онео ичен. Је ан локални фун ус, косовски миље и косовски хумус, након Манојла Ђорђевића Призренца и Гри орија Божовића, ли ерарно реинкарнирани, 'оново улазе у ср'ску књижевнос . Дру и роман Вука Фили'овића „С рма о ала” ис'исан је у неосим олис ичком искурсу и 'ример је нара орске сим иозе ми ско , архе и'ско и мо ерне екс'ресије. У расу ој, аморфној форми романа, сим оли су конс и уи ивни ео романескно екс а и с рук урно су, 'очев о наслова, семан ички важан елемен . Пое ика сим ола функционише на 'лану 'ре ме а који о ређују 'ое ику косовско 'рос ора и ефинишу „нервно о ле- 38 Даница Андрејевић, Ана Андрејевић КЊИЖЕВНА ПОЈАВА ВУКА ФИЛИПОВИЋА ало” ликова. Пре ме и су сим олизовани, они носе архе и'ску ајну нас алу њиховим 'роласком кроз „хо ник ле ен е”, како вели сам 'исац. Лишени о раниченос и, 'ре ме и ају роману „С рма о ала” ауру ме афизичко 'о ле а на све . Они скривају Косово а не у е само 'ре ме нос , али и о кривају ње ове 'охрањене а авис ичке са ржине. Иза с рме о але је мочварно ле у којој се у и уховнос лавних јунака. Уз елемен земље и 'ре ме нос и 'ос оје и сим оли флоре и фауне, ор анске и неор анске 'ојаве, елемен и и феномени, као и ме афизичко 'рисус во све лос и и аме. „Ла ска косовска ва а” као син а ма о ређења човека земљом, као ан ејски сас ојак савремено косовско човека, у овом роману Вука Фили'овића занимљиво је везивно киво иначе расу е с рук уре и ком'озиције романа. Несавршена, али мо илна, инамична нара ивна целина, овај роман акође овори о неразвијеним 'розним мо ућнос има 'исца. Језичко-с илски занимљив као и 'рви роман, „С рма о ала” је еру' иван су јек ивизиран екс који ра иционалне еме формулише на не ра иционалан начин. У овом роману, 'осре но и не'осре но, функционишу сим оли и у самој им'лозији језика који са ржи моћне екс'ресионис ичке на оје и афекивни замах. Цео роман су ерише нара ивну езу о лиској 'ровалији иза с рме о але, о мо ућем 'а у који енерише раслојавање 'оро ице и суко е међу ликовима. Пое ички, овај роман је нас ао као све очанс во 'исца који се налази између фасцинација 'рошлос и и им'ера ива ново времена. Ис оријско и су јек ивно време кое зис ирају у је ном косовском роману који о Косову овори 'о 'уно не и'ично, не локално, већ са о'ш е хуманис ичко с ановиш а кроз универзалне ес е ичке ка е орије ли ера уре – 'рос ор, време, језик и кул уру. Фили'овићево Косово је и завичајни и космички 'ринци' живљења и 'исања. У о а омена у којима је ос авио ела ау ен ичне вре нос и, романима и рамама и књижевном умачењу, Вук Фили'овић је ио руковођен уло ом ме ија ора између ела и чи алаца и 'сихолошком е зис енцијом – својих ликова и ликова 'исаца које је 'роучавао. Фили'овић се 'о вр ио као рафинирани умач за ајних уховних 'орука књижевно ела. Привлачили су а ирационалнос и рефлексивнос , иманен ни ас'ек и ли ера уре који Даница Андрејевић, Ана Андрејевић 39 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА нису о варани, ш о з о своје у ине, ш о з о 'реви а раније кри ике. Начин на који је ар икулисао своје с авове алеко је о уо ичајено лексичко инс румен арија науке и кри ичко екс а и има афек ивни карак ер умачеве 'роживљенос и, с расне саучесне и ен ификације и ем'а ије с 'исцем, колико и с ручне ар умен ације ово еру и е. Ње ова кри ичка реч као а је срасла с живим ор анизмом књижевно ела. Кри ичко- еоријска и књижевно-ис оријска о ређења Вука Фили'овића, ње ови 'роницљиви књижевни су ови и луци не анализе имају су ес ивну моћ и у е љивос изречено и вре новано . У својим нај ољим с у ијама и есејима, он је оминан но ачан и не'омерљив у су у који ос аје релеван ан за касније умаче ли ера уре. Својом кри иком и својим романима, али и као креа иван и инс'ира иван 'рофесор и ама ерски сликар, Вук Фили'овић несумњиво ос авља кул урни ле а савременом Косову и Ме охији. Ње ова ва романа ле и имишу а као ро оначелника савремене 'розе, а велики рој с у ија као најзначајније еоре ичара и кри ичара у ру ој 'оловини ва есе о века. С ре ком ин уицијом и ра оценом е укацијом, Вук Фили'овић је о крио нове механизме за о варање не'озна их 'рос ора књижевно ела и 'ос ао ар косовске кул уре. Ње ова 'ојава у ом кон екс у означава рајни књижевни квали е и ековине је не уме ничке личнос и која је о ележила своје време. 40 Даница Андрејевић, Ана Андрејевић КЊИЖЕВНА ПОЈАВА ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. DANICA T. ANDREJEVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY MR. ANA M. ANDREJEVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary LITERARY PHENOMENON OF VUK FILIPOVIĆ Criticaly-theoretical and literary-historical definitions of Vuk Filipović, his astute literary judgments and lucid analysis have suggestive power and persuasiveness of the said and evaluated. In his best studies and essays, he is dominantly accurate and indivertible in the judgment that remains relevant for the later interpreters of literature. With his critics and novels, but also as a creative and inspirational teacher and amateur painter, Vuk Filipović undoubtedly leaves the cultural legacy to the modern Kosovo and Metohija. His two novels legitimize him as the founder of the contemporary fiction. In addition, many studies categorize him as the most important theorist and critic in the second half of the twentieth century. With a rare intuition and valuable education, Vuk Filipović discovered new mechanisms for opening the unknown spaces of a literary work and became a bard of Kosovo’s culture. His appearance in this context indicates a permanent literary quality and achievements of one artistic personality that marked its time. KEY WORDS: novel, criticism, culture, education, Modernism. Даница Андрејевић, Ана Андрејевић 41 УДК: 82.09 Фили'овић В. 821.163.41.09 Ан рић И. 821.161.1.09 Шолохов М. СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ1 ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ (В. Филиповић о односу историјских и поетских чињеница на примерима Андрићевих дела и Тихог Дона М. Шолохова) Сажетак. У кри ичким чланцима Вука Фили'овића о елима Ива Ан рића и о Тихом Дону М. Шолохова, мо уће је уочи и извес ан сис ем у ње овим еоријским и ес е ичким 'ромишљањима о о носу исорије и књижевнос и, с варнос и и фикције. Ова разма рања В. Фили'овића, уз еоријска уо'ш авања која је ао, 'ре с ављају ње ов ори иналан о'ринос, свакако о значаја, за ре ирање ово ес е ичко феномена. Кључне речи: Ис оријске чињенице, 'ое ске чињенице; живо на с варнос , 'ое ска с варнос ; ис оријско време, ес е ичко време. 1 Доц. р Славица M. Дејановић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , Ка е ра за ср'ску књижевнос и и језик; slav_dej@yahoo.com. 43 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Увод Вук Фили'овић (1930–1990) је је на о најзначајнијих књижевних фи ура на Косову и Ме охији о Дру о све ско ра а наовамо. Ње ов разноврсни алена се ис'ољио на различи им 'ољима: ио је у о о ишњи 'рофесор Теорије књижевнос и и Ср'ске књижевнос и XX века на Филозофском/Филолошком факуле у у Приш ини; 'исао је 'ри'ове ке, романе и раме; ао је значајан о'ринос науци о књижевнос и ројним књижевно еоријским и књижевнокри ичким с у ијама, о ле има и чланцима, а авио се и сликарс вом.2 Несмањени ин ерес књижевнонаучне сре ине на Косову и аље 'о уђују и књижевноуме ничка ела Вука Фили'овића и ње ова ис раживања с варалаш ва И. Ан рића, В. Пе ровића, М. Ракића, Б. С анковића, С. Раичковића и ру их знамени их наших и све ских 'исаца (М. Шолохов, М. Серван ес, н'р.); ема су ројних научних ра ова о ње овом ори иналном с варалаш ву, као и ме акри ичких о'ажања мно их ау ора.3 Пре ме ово ра а су еоријски и књижевнокри ички с авови В. Фили'овића о књижевнос и као уме нос и и о ис орији, изражени у елима о Ан рићу и о роману Тихи Дон М. Шолохова.4 Ти с авови су изне и уз ре но, али нимало случајно. Наиме, Тихи Дон је ис оријски роман, а уз мно а Ан рићева ела и мо ла а с оји а о ре ница, а ако и не с оји, 'озна а је Ан рићева акриичнос 'ри 'рику'љању ис оријске рађе, ис раживање архива и окумена а који се о носе на о а и сре ину коју мисли а 'ре с ави. Ис ражујући суш ину ела ова ва 'исца и њихове 2 3 4 44 Ви и исцр'ну и лио рафију и с у ију о Фили'овићевом елу: Милош Ђорђевић, Дело Вука Фили овића, Инс . за ср'ску кул уру, Ле'осавић [Пр.] К. М., 2004. О елу В. Фили'овића већ 'ос оји о имна и лио рафија, о њему су 'исали, 'оре М. Ђорђевића, В. Вуковић, Р. Ивановић, Д. Ан рејевић, З. Павловић, Д. Кос ић, С. Пенчић, и ру и; 'освећен му је научни ску' у Ле'осавићу 2002. . и 'оловина часо'иса Баш ина, св. 13, Пр.– Ле'осавић, 2002. О Ан рићу: Иво Ан рић у књизи У све у књижевно# ела, Пр., 1966, с р. 162–262; Принци ан и езе у Травничкој хроници Ива Ан рића у књизи Писци и време, Пр., 1970, с р. 253–327; Прокле а Авлија Ива Ан рића и Ан рићев роман лика у књизи Сим оли е ско# рос ора, Пр., 1972, с р. 171–290; О Шолохову: Тихи Дон Михаила Шолохова у књизи Сим оли е ско# рос ора, с р. 291–355. СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ с варалачке 'ос у'ке, В. Фили'овић је а'с раховао о ређене закључке о о носу књижевнос и и ис орије, о 'ре акању ис оријских, живо них чињеница у 'ое ске, и с им у вези о значају леен е, карневализације, онео ичавања и ру их књижевних 'ос у'ака; о разлици између ис оријско и ес е ичко времена и р. Такође је 'риме но а се ес е ичка мисао В. Фили'овића о 'ре хо но наве еним феноменима ранала и оживела извесну енезу у с у ијама које су 'ре ме наше разма рања. Иво Андрић (У свету књижевног дела) У својој 'рвој о имнијој с у ији о нашем је ином но еловцу, В. Фили'овић анализира неке о књижевних 'ос у'ака које је Анрић са с варалачком самосвешћу 'рименио у 'ре акању ис оријске рађе у 'ое ске чињенице. Фили'овић 'римећује а је Анрићева књижевна о ра а о раничена ње овим креа ивним с'осо нос има – „ош роумно 'ри'ове ача сликара и савремено анали ичара” и класицис ичким књижевним с илом – „мирна, и'ка, класицис ички измерена реченица, о'исни 'ерио и осло ођени 'роизвољних и сувишних с вари” (162, 163). С ално 'рису ни мисаони 'оре ак може има и „ре ула ивну моћ” која може а има инацији о узме 'риори е , али ис о ако „о узима самој се и 'риори е а са ржаје о јек ивизира о сиромаш ва, о сухо е 'ојмовно уо'ш авања”. Из е су'ро нос и „'ониче ње ова изузе на 'ое ска и мисаона хармонија ела”, закључује Фили'овић (164). На 'и ање: како, акле, је ан арови и 'ри'ове ач, смирено , рационално ума 'ос у'а са ис оријским/живо ним чињеницама 'ре ачући их у 'ое ске, Фили'овић аје о овор: „Живо на с варнос у Ан рићевој 'рози, као и рајање љу ско сна или 'ре а'ање маш е, нема оних кру их, овеш алих раница измеренос и о ином или ужином иорафско живо а. Временска о ређенос ов е није измерљива ре осле ом и хроноло ијом 'ос у'ака личнос и” (167). СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 45 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Појам времена ко Ан рића, 'о мишљењу В. Фили'овића, „'ревазилази а иране ис оријске сукцесије” и „ осеже син езе, сим оличке и ен и е е љу ске ра ике”; „увек [је] шире и аље о оно а ш о у њему нас аје или 'ро'а а” и „ ежи а раје уже о оно а ш о је у њему о ређено и 'ролазно” (164–165). Наравно, Фили'овић 'рихва а конвенцију коју 'о разумева о ре ница ис оријски роман – а „ ачно фиксира о ађај, разо ље”, а се „не о ваја о је не окоснице ис оријских з ивања и исхо а” – али, на 'римеру Ан рићевих ела, вр и а уме нос и е и аље: „Дословна слика с варнос и 'омера своје ру ове с'ољашње о ређенос и и 'ројек ује се на раници хронике и леен е, ма еријално и 'риви но ” (166). Tо „с варалачко у аљавање”, како а је назвао В. Фили'овић, 'ре с авља „уме ничко раслојавање већ фиксирано временско 'ерио а” и Ан рићеву изрази у ен енцију а се не за ржи само на „ра'авој 'овршини чињеница” и закључује: „То нас ојање је и учинило а ње ова Травничка хроника 'о 'уно 'ревазиђе архивску рађу о конзулским временима и 'ос ане 'ое ско-'сихолошка рама о о иру и разилажењу вају у аљених све ова и смислу с оичко љу ско рајања међу им све овима” (169). С варалачко у аљавање 'исца о ис оријске рађе, 'о мишљењу Фили'овића, 'ри лижава а „феномену ле ен е која значи ме афору искус вених сазнања векова” (169). О нос ис оријских, конкре них чињеница и ле ен е, као а'с раховано вишевековно искус ва, важан је за схва ање Фили'овићеве еоријске конце'ције о о носу ис орије и уме нос и. Основну ема ику Ан рићеве 'ри'ове ке Пу Алије Ђерзелеза Фили'овић ви и у „нескла у између ле ен е и живо а, 'оезије и еско е живо них оквира”, али сма ра а их Ан рић „не осуђује ни и 'оларизује не о врши о еловљење их су ро нос и” [По в. С. Д.]. На ширем 'лану Фили'овић о ви и као „'рожимање и су'ро с ављање илузије и с варнос и, универзално и коначно љу ско ића” (170–171). 46 СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ У све лу ових су'ро нос и можемо 'ре с ави и и шема ски 'оје нос ави и еоријска 'ромишљања В. Фили'овића о о носу ис орије и уме нос и: – живо на с варнос је 'ре ме и ис орије и књижевнос и; – фак о рафске чињенице су ис оријско виђење живо не с варнос и; – 'ое ске чињенице (ко књижевних ела која имају и о ре ницу ис оријско) 'ре с ављају фикционалну на о ра њу фак о рафских чињеница; – ис оријске чињенице ос ају на „ра'авој 'овршини живо а”, а 'ое ске 'ро иру у у ља значења, а'с рахују их у сим оличка; – ис орија, акле, ну и конкре на, коначна, име и ужа сазнања о живо ној с варнос и; – књижевна уме нос 'ак у'ијајући и на илазећи фак о рафске чињенице, 'ружа универзалније ис ине о човеку и свеу. Фили'овић излаже су ес ивно и чес о 'ое ично своја еоријска мишљења, 'а се ка ка чини као а се а'оло е ски о носи 'рема уме нос и. Међу им, уо'ш авање и рела ивизацију сво с ава о о носу ис орије и уме нос и, Фили'овић онемо ућава 'рецизирањем а се о о носи на 'исца [Ан рића] ка а „он не захва а у архаизирану #рађу ра и и еализације, 'о у ицајем кул а 'рошлос и” ['о в. В. Ф.] (172). Још је но о раничење Фили'овић намеће фикционалној на ра њи књижевних чињеница, ослањајући се на П. Валерија, о носно на ње ово мишљење а се књижевник не и 'о 'уно у аљио о „са ашњице” (како назива с варнос ), ре а а се вра и „ма еријалним ос ацима који 'омало о уз авају нашу уо разиљу”.5 Наве ене кри ичке с авове В. Фили'овића из шез есе их оина, мо уће је уочи и и у оцнијим ње овим књижевнокри ичким ра овима. 5 У'оре и, В. Фили'овић: У све у књ. ела, с р. 172–173, (Пол Валери: Есеји, Б ., 1956, с. 143). СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 47 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Принцип антитезе у Травничкој хроници Ива Андрића (Писци и време) На самом 'оче ку ове с у ије В. Фили'овић 'рецизно у врђује ис оријску окосницу Ан рићево романа Травничка хроника: конзулска времена у Травнику; 'оче ак XIX века; се мо о ишњи оравак лавно лика, Жана Давила, француско конзула, у Травнику и ње ово 'овлачење 1814. о ине. Поре „рус икалних кме ских околнос и” у роману се „јављају 'ре с авници оријен алске ес'о ије, аус ријске војне арис окрације и француско рађанс ва”, како 'римећује В. Фили'овић. Роман је ис оријски заснован, али се, како вр и Фили'овић, ње ова „е ничкоис оријска рађа 'роширује и на роман и еја”. У суво'арне ис оријске чињенице у ахну о је живо ворно 'ое ско киво: слике амијен а се 'роширују „ен еријером ру их цивилизација”, „'ролема иком 'сихичке а а' ације” и . (256–257). Пос у'ак 'ре а'ања ис оријских у 'ое ске чињенице Фили'овић нај оље емонс рира 'реко анализе лавно лика – Жана Давила. Архивска рађа која је 'ослужила Ан рићу за 'исање ово романа јесу: Давилови извеш аји и 'исма, и Дефосеова књиа („Voyage en Bosnie dans les années 1807 еt 1808”), која је из а а у Паризу (1816; 1822). Посе ан значај Фили'овић 'ри аје Давиловом не овршеном е'у о Алексан ру Маке онском, јер он, иако хи'о е ички, највише 'ружа мо ућнос за о кривање уну рашње живо а лавно јунака, а о а ек чини живо но уверљивим, ш о је Фили'овић не'о решиво осе ио. Су инску везанос за ус'он и моћ им'ера ора, како 'римећује Фили'овић, Давил је 'еснички изразио у не овршеном е'у: „Давилов е' о Алексан ру Великом 'ониче из ре оричко 'а оса и је не е зал иране 'есничке ежње а се оживи величина и сјај 'о е ника из с аро века, а ин имно се везује за личнос На'олеона као ’ о а ра а’” (316). Такође 'римећује а је „хероични занос Давилов на рижен осећањем узалу нос и и слу њом 'ораза”, а у њему „колају 'реживљени, 'о исну и с рахови” и „мучне визије” (317). Та уме ничка на о ра ња лика Давила има у'ориш е у с варнос и, јер, уочава Фили'овић, Давилов 'а ос „не налази уховни осло- 48 СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ нац у о ле ној љу ској с варнос и и за еченим околнос има” (318–319). Посре но се намеће закључак, з о 'оказане ранс'арен нос и Давилово лика, а је ње овој уверљивос и и су ес ивнос и несумњиво више о'ринела 'ое ска на ра ња, не о суво'арна фак о рафија. Наравно, име се фокус са ис оријских и 'ое ских чињеница 'омера на 'исца. Фили'овићева с у ија о Травничкој хроници се у лавном исцр'љује у оказивању осле но с'ровођења ан и езе у ема ици, и еји, из ра њи ликова, чак и књижевних с илова. Поре за'ажања о о носу ис оријских и уме ничких чињеница које смо изнели, Фили'овић ис иче и уло у и значај 'исца 'ри о а иру, о ра и и ин ер'ре ацији ис оријских чињеница: „У конзулским извеш ајима и о носима Давила и фон Миерера Ан рић је налазио изванре ан живо ни окумена ис оријски 'о ељених сфера и у оких ан а онизама” (281). Фили'овић за'ажа а је Ан рићев о нос 'рема 'ре'исци ва конзула ироничан и а сличан о нос су ерише и у ирек ном о раћању чи аоцу. Фили'овић ци ира ај Ан рићев исказ и исиче ње ову важнос за схва ање уло е 'исца, о носно, ње ове креа ивнос и: „Ако 'исац у е ословно 'ра ио је ан невник 'рак ично конзулских о рачуна и ривали е а, а а ће се ње ова с варалачка замисао „конзулских времена” из у и и у 'о'ису оно а ш о је у лавном ’не'о ре но и езначајно’” (282). Фили'овић, акле, сма ра а су свако невна рвења и смицалице ва конзула – „… је на анална и неуме ничка ис ина, је ан алас 'оје иначно и случајно који сме а креа ивно 'сихолошком уочавању ’з ирних 'окре а’ и о'ш ијих значења и који за'раво сме а им ликовима а се уз и ну о нужно с е'ена о'ш ос и и о а с ва љу ских осо ина (282)”. Увођењем ермина „неуме ничка ис ина”, Фили'овић име јасно а'ос рофира „уме ничку ис ину”, коју очи о с авља изна живо не ис ине. У'ориш е за овај с ав налази ко чувено француско 'ри'ове ача, Ги е Мо'асана, у ње овом исказу а је живо „суров, не осле ан, не'овезан, 'ун нео јашњивих, нело ич- СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 49 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА них и 'ро ивречних ка ас рофа” и ., а а је уме нос и мо уће а 'ојми суш ину о ађаја, а их 'овеже и а им о крије важнос .6 Тако Фили'овић закључује а: „… ре а има и у ви у а Ан рићев уме нички 'ос у'ак који, на ра у извеш аја, архивских и живо них чињеница, о ацује нанос случајно , 'ар икуларно и 'роизвољно а и захва ио и изразио оминан е целови о ис'ољавања личнос и у а ом раз о љу, а и у архивској рађи и с'ецифичним ојама о крио е'оху, 'о не ље и раскршће све ова у свељу ским са ржајима ела” (283). У'раво сличним с авовима Фили'овић завршава своју о имну с у ију о Ан рићевом роману Травничка хроника. „Писац ника а не ос варује ме о ословне о јек ивизације живо а” и ликови увек носе ра 'ишчево искус ва и ем'ерамен а; акође, ликови су „увек израз а о 'о не ља и е'охе, сложени и 'осе ни у свом ис'ољавању”, али су они и „ ео 'ишчеве ин иви уалнос и, ње ове ме и ације и визије све а” (326–327). Из војићемо још је ну реченицу из ово закључка: „У њима /уме ничким ликовима/ ра и она ’мала сарајевска 'анорама’ у којој је 'исац осе ио ’неу аслу љу ав за широки све ’” (327). Слично В. Десници (Прољећа Ивана Гале а), који сма ра а „целоку'ну 'рћију сензи илно а 'онесемо из е ињс ва”, и В. Фили'овић ка ка фрој овски 'рис у'а 'исцима 'ри умачењу њихових ела. Тако је у 'рвој с у ији о Ан рићу, велику 'ажњу 'осве ио „малој сарајевској 'анорами”, с'рави која је у малом Ан рићу 'о у ила ин ересовање за све и рази рала маш у. У Фили'овићевим с у ијама, „мала сарајевска 'анорама” о ија сим олично значење и означава Ан рићев с'ецифичан и изванре ан с'иса ељски ар. 6 50 У'оре и, В. Фили'овић, Писци и време, с. 282–283, (Мо'асан у Пре овору роману Пјер и Жан, „О реализму”, чланци, Б ., 1949, с. 128–129). СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ Проклета Авлија Ива Андрића (Симболи епског простора) Жанровском о ређењу Ан рићево романа Прокле а Авлија В. Фили'овић 'рис у'а врло о'резно, увиђајући а се „ис оријска е ерминација мо ива не везује за о ређене а уме и чињенице”, „за ре осле о ађаја и ис оријских личнос и, као хроника или ис оријски роман” (177). Али, у елу је ис'ољена, како Фили'овић 'римећује, „'ишчева ежња а са 'ре ежно о јек ивно ис оријско 'лана 'риказивања живо а и уме ничких ликова зарони у свео ухва на значења љу ске ра ике” (172). То својс во ово романа Фили'овић ви и као „у'а љиву Ан рићеву има ина ивну с'осо нос а ис оријске о ре нице ревазиђе, а сор ује, зама ли уну рашњом емоцијом и виђењем о'ш их релација љу ске су ине” [По в. С. Д.] (177). Своју, о ово сву а 'рису ну езу, а књижевник својим 'есничким аром ре а а а'сор ује, о ра и, на ра и, 'ревазиђе ис оријску чињеницу, Фили'овић 'о кре'љује Екермановим Раз#оворима са Ге еом. Две кључне Ге еове реченице имају ефека 'ара окса, али своју ачнос заснивају на чињеници а Хе елова и еја о смр и уме нос и није 'реживела: „И заш о су 'о ре не 'ое е ако они желе само а 'онављају 'ричу неко ис оричара! Песник мора а и е аље и а нам, ако је о мо ућно, а неш о више и оље”7 [По в. С. Д.]. Тај с ав – а су 'ое ска чињеница и уме ничка ис ина неш о „више и оље” у о носу на ис оријску чињеницу и на ис оријску ис ину – 'ре с авља и но 'олазиш е у 'ое ици В. Фили'овића, и као књижевно с вараоца и као умача књижевних ела. Из исцр'не Фили'овићеве с у ије из војићемо још неколико важних за'ажања о Ан рићевој Прокле ој Авлији: „По својим синезама, 'о вер икалама значења, умножавању временских 'ројекција и 'о мно им ру им о ележјима” Ан рићев роман се 'ри лижава „савременом 'сихолошком роману – Кафке, Фокнера, В. Вулф”, али, за'ажа Фили'овић, „иреална слика не уки а о краја ословну слику” и не 'релази у „кафкинску илузију 'ро7 Ви и, с. 177; ци а је В. Ф. 'реузео из књ. О еснику, Б ., 1963, с. 33. СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 51 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА с ора” (179–193). С'ецифичнос ком'озиције Прокле е Авлије Фили'овић ви и и у очувању „форме ословне нарације оворно с ила”, ш о се 'ос иже 'рс енас им на о авањем и мо ива и нара ора (181). За ему ово ра а о важнос и је још Фили'овићево за'ажање а у елу 'ос оји „'осе на хроничарска целина”, а а као усмени овор Ћамилов, а е је ошао „ о изражаја 'ишчев ин ерес за окумен арноархивску рађу живо а” (201). Али, важно је 'риме и и, и Фили'овић о ис иче – „ова чис о ис оријска рађа нема само уже сазнајни карак ер, већ и 'осе не 'сихолошке и раичке ин икације” (214). „Про ор илузије у Ћамилову с варнос ”, ње ово ра ично 'оис овећивање са ликом Џема, есила се (завршна је Фили'овићева конс а ација у с у ији о Прокле ој Авлији), „'о с алним ејс вом о јек ивне 'рину е, 'о мрким сво овима Прокле е Авлије” (220). Дакле, врло ранс'арен но је Фили'овић 'оказао а ис оријске чињенице у књижевноуме ничком елу немају само уже сазнајни карак ер, већ мо у и и 'о ређене неком вишем ес е ичком циљу, н'р., мо у и и у функцији 'сихолошке ескри'ције лика, као у конкре ном 'римеру. Андрићев роман лика (Симболи епског простора) О ре ивши Ан рићеву Гос ођицу као роман лика, В. Фили'овић је уочио и ње ов ис оријски кон екс : „У Гос ођици, ођици Ан рић је захва ио ве у аљене сре ине – сарајевску с 'оче ка XX века о 1919. о ине и ео ра ску између ва ра а, о 1935. о ине. У с рук уралном је инс ву ово а ела које се о вија 'о жле овима ио рафије лавно лика и 'о овлашно назначеним ис оријским о ађајима и 'рекре ницама, о'исима ве сре ине 'ри'а а у лавном је нак рој с раница” (269). Сарајевска сре ина је, међу им, уме нички ус'елије и су ес ивније 'ре с ављена, ш о Фили'овић умачи име а је 'исцу 52 СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ 'озна ија и инс'ира ивнија (171–173). Та конс а ација 'окреће ру и низ 'и ања и о овора: на хи'о е ичко 'и ање а ли је „о'ш а или научна нао раз а” о 'омоћи 'исцу или му 'ре с авља алас , Фили'овић о овара а 'исац има у олико ежи за а ак, ш о је ај „'осе ” већи, а у рађу ранс'онује у уме ничку чињеницу. А и ус'елос уме ничке о ра е не зависи о 'ишчево кор'уса 'ре знања: „Уколико он не изврши за а ак у ом смислу, а на рас е суво'арне чињенице живо а и 'ре а'а о'ш а сазнања у сликови и језик, у сим олична 'рисус ва ића и 'риро е, њеов о'ис сре ине ос аје на нивоу ре'ор аже или сло о не ме и ације” (274). А за о је 'о ре но, конс а ује мало аље Фили'овић, а „ра и она мала сарајевска 'анорама”, која сим олизује „ рајно еловање синкре ичке маш е и афек ивно чулне изворе с варања”. Тако се за ире у суш ину 'есничко ален а који у се и може а носи „очуђујућу чулну визију” као кон рас „ омили мр вих, нео'ажених с вари”; „осећање за околнос и”; с'осо нос „креаивно у аљавања”, 'ое изације и сим оличко уо личавања и р. (275). По у ицајем Бах ина и Шкловско , В. Фили'овић у уху и ре „мале сарајевске 'анораме”, који о клања „осећај еско е и у'у неосе љивос ” и омо ућава лакоћу мењања уло а, 'ре'ознаје мо ућнос карневализације и онео ичавања. Тако је Фили'овић ао низ еоријских за'ажања о кривајући ес е ичке ражи нео ично и веома ус'ело романа о 'а олошки изви о'ереној личнос и ос'ођице Рајке Ра аковић, о њеној о'сесији з р ања ла а „кр'ежом” и „ р'ежом”, о ос'ођици иза које је ос ала само „као мала хр'а женско о ела насре 'о'лочано р а”. Тихи Дон Михаила Шолохова (Симболи епског простора) На самом 'оче ку сво о ле а Фили'овић ће ис аћи жанровску о ре ницу Тихо# Дона („роман е'о'еја”) и ема ику ово велико СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 53 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ела руске и све ске књижевнос и, а 'ружа – „'рос рану е'ску слику живо а и љу ских су ина у о инама велике Ок о арске револуције и рађанско ра а” (291). Пре ме ње ово ин ересовања су у лавном ком'озиција, фа ула и ескри'ција ликова, али, с о зиром на ис оријску заснованос романа, Фили'овић нас оји а и на овом 'римеру о крије ајне ранс'оновања ис оријских у уме ничке ис ине. Сам Шолохов је 'ружио низ књижевноис оријских чињеница: х ео је 1925. . а 'рикаже козаш во у револуцији и о за'очео 'риказом 'охо а Корнилова на Пе ро ра , 'а све 'рекинуо и наре не о ине, ос ављајући 'о с рани ис оријскохроничарску рађу 'рво руко'иса, казивање за'очео са о'исом 'оро ице Мелехов у Та арском. На овим књижевноис оријским чињеницама Фили'овић за'очиње своје еоријске с'екулације и 'о врђује своју важну 'ремису: „на о'ш ем 'лану ис оријских з ивања и чињеница не може [се] у емељи и с рук ура или само иће уме ничко ела” (292). У с орију 'оро ице Мелехов Шолохов је у као лично искус во – о ине е ињс ва 'ре револуције, ка а је с 'оро ицом живео у Кар инској с аници. У ој ио рафској чињеници се крије, 'о мишљењу Фили'овића, ајна Шолоховљево ален а. Ан рића 'окреће „мала сарајевска 'анорама”, а Шолохова „Кар инска с аница”, о носно 'ишчева евокација е ињс ва „у којој лежи јез ро са ржаја козачке с арине, е'ско и 'риро но елемен а романа Тихи Дон”. „Прави у аони камен романа”, 'о мишљењу Фили'овића, Шолохов је нашао „ ек у афек ивном са ржају сећања из е ињс ва” (292). Тај „уну рашњи заокре о уже ис оријско ма еријала” ка „уну рашњој кохезији реалнос и, човечјој уши и ра ици” омо ућили су роману, како за'ажа Фили'овић, „ширину разливених окова ра ње, ње ов ис оријски коефицијен и е'ско 'сихолошку мо ивацију ликова”. Примећује а је Тихи Дон „нас ао алеко о свих ви нијих у ицаја 'ое ских и ин елек уалних 'раваца уме нос и XX века” и закључује а је он [роман] „ан и еза екс'ресионис ичко виђења све а као уо'ш ене, космичке 'ројекције ра а и езличнос и човека у њему” (294). Тако је Шолохов на рас ао своју скромну ам ицију а само â ис оријску слику козака у револуцији. Ко'ча са с варношћу и ис оријом је ос ала у ви у хронолошких 54 СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ фра мена а, веш о укло'љених у фа улу, о о рачуну црвеноармејаца и ело ар ејаца. Слично се есило и са ликовима, 'римећује Фили'овић. Шолохов је имао 'ро о и'ове: за Гри орија – козака Јермакова, а за Аксињу – ане о ску 'ричу о жени 'рељу ници из с арокозачко живо а. „Бо а с во и ле'о а Аксињине 'риро е” и „снажан и 'ро ивуречан карак ер Гри орија Мелехова”, вр и Фили'овић, 'ре с ављају „чувс вену вер икалу и сижејно јез ро ела”, и још о аје: „Ис оријска и реалис ичка о ређенос о'иса не сужава афек ивно 'ои риш е сна а, не умањује ону сим олику с расно узле а уха и 'ое ске илузије љу ско ића” (354). Из Фили'овићево о ле а о Шолоховљевом Тихом Дону из војићемо још завршна за'ажања о ин еракцији ис оријских и књижевноуме ничких чињеница, и о носу ове ве врс е с варнос и. „Уме ничко ело, несво љиво на у или арне шеме, има рајни значај ек уколико 'ружа више уну рашњих имензија љу ске су ине […] (354) У или арнос се о носи на сазнајни значај који олази о исоријских/живо них чињеница. Дакле, књижевно уме ничко ело нас аје ек ка а 'ое ске чињенице на рас у ис оријске, али, и ис оријске чињенице ће о и и свој 'рави живо ек ка а 'исац „кроз ра ична сазнања” својих ак ера „ у ље изрази” […] „свеколике 'ромене и ис оријске окове” – закључује Фили'овић. Закључак Теоријска разма рања Вука Фили'овића о о носу ис орије и књижевне уме нос и, нас ала шез есе их и се ам есе их о ина XX века, нису ни анас е'ласирана. Она су очувала своју свежину јер су 'роис екла из анализе значајних ела о значајних 'исаца. Ослањајући се на 'ризна е књижевне ау ори е е из омена еорије и кри ике (Бјелинско , Бах ина, Шкловско , Паран овско и р.), али и из сфере уме ничке књижевнос и (Мо'асана, Ге еа и р.), В. Фили'овић аје свој ори инални о'ринос у ви у 'о вр е већ ус аљених схва ања о о носу ис орије и уме нос и. СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 55 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Да књижевника ис оријске чињенице не о авезују на ис и начин и у ис ој мери као ис оричара, Фили'овић 'оказује на 'римерима Ан рићевих ела, која мо у има и као жанровску о ре ницу „ис оријски”, и на ис оријском роману Тихи Дон М. Шолохова. Фили'овић налази „ко'чу” између Ан рића и Шолохова сврс авајући их у ис и и' уме ника, који сма рају а „ овор уме ничко ела не ре а меша и са живим ласом ње ово ворца”. То ће рећи а Фили'овић своја разма рања о с варалачким 'ос у'цима и енези ела Ан рића и Шолохова, у лавном заснива на екс уалним, и ек ка ка на ван екс овним чињеницама. Би ан ес е ички с ав В. Фили'овића – а уме ничка ис ина с оји изна ис оријске/живо не ис ине – није нов у ес е ици и књижевној еорији. Тачнос ово с ава је, ко Фили'овића, о ржива захваљујући о'резу и о меренос и са којом се у врђује. Фили'овићев с ав се не о носи на сва „'ре а'ања маш е”. То се о носи на она ела е је о ржана веза са с варношћу, а е се ис'о „ра'аве 'овршине с варнос и” 'ро рло у 'раву суш ину с вари и 'ојава. А акав уме нички захва је ино мо у а изве у ис ински арови и 'исци, какви су Ан рић и Шолохов – крајња је Фили'овићева су ес ија. Књижевни с ил В. Фили'овића у ра овима о Ан рићу и Шолохову је 'ријемчив, кул ивисан и су ес иван и о је лавни разло ш о ова разма рања елују а'оло е ски, као а су 'исани у о рану уме нос и. Посе ан ори инални о'ринос В. Фили'овића у кри ичким чланцима о Ан рићу и Шолохову, 'ре с авља „очуђујући” ас'ек са ко а се 'осма ра алена ова ва 'исца. Колико о а су на а'олонијској линији ре а, ра а и хармоније (Ан рић својим класицис ичким с илом а Шолохов 'ри лижавањем реализму и класичном роману), њихов алена је зачињен ионизијском рази раношћу и о'уш еношћу, ш о Фили'овић на лашава вр ећи а ко Ан рића „мора а ра и мала сарајевска 'анорама” а а је Шолохов ус'ео ек ка је у своје 'ри'ове ање увео „Кар инску с аницу”. 56 СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ ЖИВОТНА СТВАРНОСТ ИЛИ ПРЕТАПАЊА МАШТЕ DR. SLAVICA M. DEJANOVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY A FACT OF LIFЕ OR A POT OF IMAGINATION – VUK FILIPOVIĆ Summary In the critical articles of Vuk Filipović referring to the works of Ivo Andrić and M. Sholokhov’s Quiet Flows the Don, one can observe a certain system in theoretical and aesthetic considerations of the relationship between history and literature, fact and fiction. These considerations of Vuk Filipović and certain theoretical generalizations which he gave, present an original contribution of a certain importance for the interpretation of this aesthetic phenomenon. KEY WORDS: Historical facts, poetic facts, a fact of life, the reality of a poetic, historical time, aesthetic time. СЛАВИЦА ДЕЈАНОВИЋ 57 УДК: 82.09 Фили'овић В. 821.163.41.09 Пе ровић В. ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ1 ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У СТВАРАЛАШТВУ ВУКА ФИЛИПОВИЋА Сажетак. У ра у се о разлаже ра иционално и мо ерно у с варалаш ву Вука Фили'овића. У анализи књижевних ела која су сас авни ео ње ово о'уса уочава се мо еран 'рис у' који се о ле а у циа нос и и 'сихоанализи јунака. Вук Фили'овић 'роналази ра иционалну ма рицу у анализи 'ри'ове ања 'оје иних 'исаца чији се књижевни 'ос у'ак азира на начину 'ри'ове ања наро но 'ри'ове ача. Кључне речи: 1 ра иционално, мо ерно, Иво Ан рић, Вељко Пе ровић, 'роза, 'ри'ове ач, кри ичар. Проф. р Вален ина Д. Пи улић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ср'ску књижевнос и језик; valentinapit@beotel.rs. 59 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Приликом из ора еме за научни ску' о 'рофесору Вуку Фили'овићу није ме на'уш ала ојазан ш а и рекао о нашем о носу 'рема ње овом књижевнонаучном с варалаш ву. Као ње ов с уен осећала сам о оворнос 'ре екс ом, са с алним осећајем а нас 'о неком 'ризмом више а ре а, ле а и мери сваку нашу на'исану реч. О у а је о оворнос 'ре 'разним 'а'иром већа. Пам им а као 'раве но и с ро о 'рофесора, са не'рис ајањем на осре њос и калкулацију ило које врс е. Професор Вук Фили'овић уносио је у учионицу ух Ан рићеве осанске каса е, карасев ах Борино Врања и слике равничарско и ра ско миљеа Вељка Пе ровића. Чаро ан све е ињс ва ила му је омиљена ема. Још увек чујем ње ов лас који нас увои у све Ан рићеве Панораме. Начин на који је оворио о 'ри'ове кама Мила и Прелац, Панорама, Прозор, И#ра и Књи#а ио је о ово и ен ичан 'ос у'ку наро но 'ри'ове ача. Ње ов 'ри'ове ачки ух олазио је о изражаја у'раво на 'ре авањима о Ан рићу, е је 'оен а ила на чаро ном све у е ињс ва. Чаролија 'ри'ове ања наро но 'ри'ове ача као а се 'ренела на чаролију 'ри'ове ања Вука Фили'овића који нас је, на је ан осо ен начин, уво ио у чу есни све ли ера уре. Ње ови часови или су, на неки начин, ус'ос ављање о носа казивач слушалац, и у ом узајамном о носу чаролије 'рофесор Вук Фили'овић ос варивао је нео ичну комуникацију са с у ен има. Знао је а 'окрене у нама научну ра озналос , а у е занимљив и 'о с ицајан. Уласком у учионицу оносио је ух с арине, с аровременско човека, ш о се о ле ало у оз иљном 'рис у'у ра у са с у ен има, али је уносио и неки ос'о ски, ур ани, евро'ски ух, који је ио 'рава ре кос . По оме смо а 'ре'ознавали. Професор Вук Фили'овић је у начину 'реношења знања ио ра иционалан, на фону наро но 'ри'ове ача, који је имао својс во а ма ијом речи освоји 'у лику. Међу им, 'рофесор Фили'овић није се заус ављао само на оме. О ишао је корак аље. Померио је раницу ра иционално 'ри'ове ања ако ш о је фолклорни 'о екс заменио мо ерним. Правио је искорак из екс а ако ш о је авао сло о у умачења, уз ак ивно учешће с у ена а, и у оме је ио аван ар ан и не'оновљив. У књижевном и кри ичком о'усу 'рофесора Вука Фили'овића јасно се ви и а је своје с варалаш во фокусирао на ва 'лана, 60 ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У СТВАРАЛАШТВУ ВУКА ФИЛИПОВИЋА ра иционалном и мо ерном. Повремено кон ра ик оран, ек у 'о ро нијем ишчи авању ње ово о'уса ви и се у ина ње ово ален а и са ле авање и них елемена а у инске 'сихоло ије у умачењу књижевно ела. Он је знао а се заус ави на екс у, на е аљу, слици или си уацији. У о а ом о'усу Вука Фили'овића фокусираћемо се на ње ов о нос 'рема Иви Анрићу и Вељку Пе ровићу. Ка а је реч о криичком ра у уочавамо ва о'ози на о носа, ра иционалан и мо еран. На 'рви 'о ле рекло и се а с рук уралис ички 'рис у' Вука Фили'овића, како је оворио Ра омир Ивановић, „ус'ева а 'роникне у 'сихоло ију с варања” (Ивановић 1971: 68). Ова ње ова о'аска 'о с акла ме а се 'оза авим ајном с варалачко чина који Вук Фили'овић 'римењује на ком'лексном 'сихолошком момен у нас ајања уме ничко ела. Занимљив је о нос Вука Фили'овића 'рема ра иционалном. Имајући у ви у 'ое ско с варалаш во Вељка Пе ровића који је с ално на размеђи с аро и ново које је ко ње а, 'о 'равилу, у о'ози ном о носу, Вук Фили'овић је, на се и својс вен начин, уочио ра иционалан 'о екс у о'усу ово 'исца. Посма рајући а као 'исца ра ско миљеа Вук Фили'овић је уочио с'ецифичну форму ње ово 'ри'ове ања које је на ра у наро но 'ри'ове ача. Вук Фили'овић у својој књижевној кри ици фокусира начин 'ри'ове ања само 'исца и 'оре и а са начином 'ри'ове ања наро но 'евача. Он се није 'о ро но авио наро ном ра ицијом, она није ила у фокусу ње ово ин ересовања јер је ио мо еран, некако више ра ски, ур ан, али је о лично 'ознавао 'ос у'ак наро но 'ри'ове ача 'оре ећи начин 'ри'ове ања Вељка Пе ровића са 'ри'ове ањем анонимно наро но 'евача. Он ће у књизи Уме нос Вељка Пе ровића рећи: „Дар усмено 'ричања аје 'осе ан 'еча уме ничком с илу Вељка Пе ровића” (Фили'овић 1980: 15). Ако се заус авимо на овој реченици којом Вук Фили'овић ово и у везу начин 'ри'ове ања Вељка Пе ровића са 'ри'ове ачким 'ос у'ком наро но 'ри'ове ача, на ра у смо ајнови о 'ос у'ка нас анка и екс а усмене раиције и књижевно екс а уме ничке књижевнос и. Вук Фили'овић ар Вељка Пе ровића 'оре и са аром наро но 'ри'овеача и име нас уво и у мо ерно умачење нас анка уме ничко ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ 61 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА екс а. О оме 'о ро но 'ише Ал ер Лор у књизи Певач рича е каже: „Ка а схва имо а је извођење за 'евача рену ак с варалаш ва, не можемо а а не у емо за ивљени околнос има у којима он с вара” (Ал ер Лор : 1990: 39). На ра у Ал ер а Лор а ио је и Вук Фили'овић, али у сасвим ру ом смислу. Он с варање уме ничко , мо ерно екс а, с авља на фон наро не ма рице 'оре ећи ар Вељка Пе ровића са аром усмено 'ри'ове ача који се осећа у „с'он аној речи којом се нара ор о раћа не нама, чи аоцима, већ неком замишљеном кру у слушаоца” (Фили'овић 1980: 16). Пос у'ку Вељка Пе ровића, који је за Вука Фили'овића „вечио ијалошко својс во е'ике у коме је ух казивача 'осве с'онан” (Фили'овић 1980: 16) 'освећује 'осе ну 'ажњу. Он ис иче ње ов 'ос у'ак чије је Ја заклоњено, ез „е оцен рично о лашавања”, ш о је својс во наро но 'евача. Вук Фили'овић се, о исмо мо ли 'ри'иса и мо ерном 'рис у'у, авио 'сихолошким 'рофилом само 'исца, авећи се самим чином с варања. Он није ос ављао 'о с рани начин 'ишчево 'ри'ове ања који је, како ће конс а ова и, иако мо еран, и'ак на ма рици наро не ра иције. Разло оваквом врђењу он ви и у коришћењу ијало а, који је својс во жанрова усмене књижевнос и, али 'осе но ис иче а је, 'о'у наро но 'ри'ове ача, о ично лице, неко наше са оворника „ олико слично ономе које се може чу и из наро не ајке” (Фили'овић 1980: 16). Довођењем у везу начина казивања Вељка Пе ровића са начином казивања анонимно 'ри'ове ача наро не ајке о вара се 'рос ор за архе и'ски 'рис у' ње овом екс у, који је оказ а у 'о екс у 'ри'ове ања Вељка Пе ровића с оји ра иционална ма рица. Вук Фили'овић се фокусира и на о лик 'ри'ове ања који је ко Вељка Пе ровића у лавном ијалошки, ш о је о'е својс во ра иционалне кул уре. Али он и е и аље о о а и каже а Вељко Пе ровић уво и ијало „као 'рос ор човечанске о'лине и му рос и” (Фили'овић 1980: 16 ). Та с ална 'о ре а за о'лином у с варалаш ву Вељка Пе ровића је о овор и о јек ра ско миљеа у који смеш а своје јунаке. Гра и машинерија мо ерно живо а 'ре и а у рози човека и он се 'ојављује као х онски 'ре- 62 ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У СТВАРАЛАШТВУ ВУКА ФИЛИПОВИЋА ео смр и. Локални 'ре ели војвођанске сре ине замењују се универзалним 'ре елима ра а који 'ос ају х онска мес а. Вук Фили'овић уочава с алну човекову војнос између моерно и ра иционално . Наро ни 'евач у с'евавању е'ских 'есама и 'ри'ове них о лика казивања корис и уво не формуле. У ајци ће најчешћа формула и и ио је ном је ан… и ако су живели о краја живо а… или у некаквом царс ву…, али Вук Фили'овић о крива, врло нео ично за уме нички екс , и уво не формуле ко Вељка Пе ровића. Он конс а ује а „уво ни о'иси 'ејзажа или нео ичних љу ских 'ојава ко ње а су савршени, на чеховској висини с ила” (Фили'овић 1980: 16). Он уочава је ан 'осе ан 'ос у'ак, феномен, ко Вељка Пе ровића који назива „за оне ком уво а у 'ричу”, ш о исмо 'оново мо ли а 'о веемо 'о жанровску форму за оне ке, која је ов е у служ и о варања жанра новеле. Занимљиво је и ње ово за'ажање а и у 'ри'овеци Булка налазимо неку врс у уво не формуле која ће услови и ок о ађаја. Наиме, он каже а „суш ина конфлик а најављена је још у уво ном, сим оличном о'ису 'риро е. Цве ови улки су знамења варљиве, ескорисне ле'о е и несреће коју ће јунакиња има и а 'реживи. Конфлик 'ониче из оно а ш о усре жи них 'оља елује изузе но, ш о засењује 'о ле и не 'рис аје у луку 'рак ичне љу ске реалнос и” (Фили'овић 1980: 147). Бавећи се 'сихолошким 'рофилом Вељка Пе ровића Вук Фили'овић овори и о начину ње ово казивања 'оре ећи а, ословно, са наро ним 'ри'ове ачем. Он каже а „увек с новом с рашћу усмено казивача на овеш авао је за оне ку” (Фили'овић 1980: 16). Вук Фили'овић је 'рви уочио 'осе ан с ил 'ри'ове ања Вељка Пе ровића, али 'ре све а ње ову ра ос „оно е'ско о раћање ру им и вољно, ра осно слушање ру их” (Фили'овић 1980: 16). То уважавање слушаоца и скривање сво лично е а и самољу ља својс вено је само великим 'исцима. Вук Фили'овић а ово и у везу са ајном с варања наро но 'ри'ове ача. Он ис иче 'о реу Вељка Пе ровића а 'ричом, која је увек чис а, наивна и ми ска, уђе у све који је „'ос ао сувише нес р'љив и аро ан ан”. Тај мо еран све (Фили'овић 1980: 16) су'ро с ављен је човековом исконском ићу и у 'ри'овеци Буња. За о Вук Фили'овић на ла- ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ 63 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА шава еоријски јасно а, ако оцењујемо значај Вељка Пе ровића у мо ерној књижевнос и ре ало и на ласи и у'раво „јако изражено својс во усмене и ве ре речи ален овано нара ора, оно а који увек с новом с рашћу из овара 'оче ак своје новеле”. Вук Фили'овић се осврнуо и на 'ос у'ак кри ичара књижевнос и чије су „ ефиниције чес о суво'арне и не овољне а искажу сав ком'лексни емо ивни све уме ничке воревине” (Фили'овић 1980: 17). Вук Фили'овић је уочио а је Вељко Пе ровић имао ми ску визију 'ре ачке и ан ејске 'риро е у којој су оживели 'ре ели о'ло ома, 'а ријархалне кул уре и салаша, са којих је уочио „социјалну раму човека, ви ео је ес'ућа и развалине” (Фили'овић 1980: 17). Вук Фили'овић се у анализи 'ое ике Вељка Пе ровића чес о 'озива на е'ско 'исца који је увек 'ое ички закономеран. Довоећи а у везу са 'ое ичким закони ос има у мо ерној књижевнос и ко Вељка Пе ровића он се, како о ви и Вук Фили'овић, о ле а у ежњи а „ овори о рећем лицу јер је х ео а у е е'ски све ок живо а” (Фили'овић 1980: 17). На је ној с рани он се авио ра иционалним слојем у 'ое ици Вељка Пе ровића, на руој мо ерним. Ка а је реч о ра ицији он се фокусирао и на есакрализацију сакралних мо ела живо а. Каже а се ко Вељка Пе ровића уочавају 'о реси и 'омерања „чи аво с аро живо а и руш вених формација”. Десакрализација е'ских 'рос ора чији миље је ио 'а ријархална кул ура и ам ијен салаша и села овела је о о варања нових, о ово х онских 'ре ела ра ско миљеа, е вла ају „неке а'сур не и езо личне силе ржиш а и власничких ин ереса које он оживљава као ушевни 'ри исак” (Фили'овић 1980: 21). Раз ијање 'а ријархалне кул уре овело је о оминације 'рофано , које је за Мирчу Елија еа 'рос ор е се у и исконска човекова веза са космичком хармонијом (Елија е 2003: 81–87). Вук Фили'овић је 'исао и о ом слоју Пе ровићево 'ри'ове ања, е се 'ојављује мо еран све „као хла ан, равно ушан и механизован” (Фили'овић 1980: 21). Он а ово и у везу са 'ојмом човекове исконске сло о е, 'озивајући се на Ериха Фрома и њеово Бекс во о сло о е у коме каже а „Љу ском су ином у'ра- 64 ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У СТВАРАЛАШТВУ ВУКА ФИЛИПОВИЋА вљају економске кризе, неза'осленос , ра …” (Фили'овић 1980: 23). Књижевна кри ика Вука Фили'овића мо ерна је у ци а нос и, 'озивању на Чехова, Дос ојевско , Ериха Фрома. Он се 'осе но фокусира на 'озивање Вељка Пе ровића на ми ске 'ре еле наивно живо а, у чему је Вељко Пе ровић ра иционалан. Ширина „наивно-ми ских сневања из у љено ома и 'риро е” (Фили'овић 1980: 38) 'рос ор је из које су из оњени Пе ровићеви ликови, ок ће у 'ри'овеци Јанош и Мацко 'ро овори и „сензи или е мо ерно 'исца који све у неке о уђене или разорене реалнос и су'ро с авља своју визију ру овања човека са живо ињом у којем је не само и#ра већ и о рана о усамљенос и” (Фили'овић 1980: 56). Вук Фили'овић се авио и функцијом ликова у елу Вељка Пе ровића. Је но нео ично и 'рецизно за'ажање је, рецимо, а у новели Маријо, # е си, и у ру има, нес ају ликови из фолклорно миљеа. Вук Фили'овић конс а ује – „Из својих нај ољих новела Пе ровић је искључио уло у с арих љуи, 'оро ичних ау ори е а и ранилаца освеш аних норми. Изос ављање ликова с арих љу и који се 'ро иве чувс веним ежњама јунака, и но о'риноси ар ис ичком, 'ре ежно ин елек уалном и 'сихолошком виђењу живо а. То је заокре о 'окрајинско фолклорно живо а 'рема савременим сре инама, о сирових с рас и 'рема је ном еманци'ованом, рађанском, свире'ом живо у, а уже с илис ички ле ано, заокре о реализма ка екс'ресионизму” (Фили'овић 1980: 138). Ово и но уочавање само великих кри ичара 'оказује на који начин увођење или извођење 'оје иних формула ивно о ређених ликова у иче на фа улу. Сличан 'ос у'ак налазимо и ко Вељка Пе ровића. Вук Фили'овић се ави и феноменом и ре, која је својс во усмене књижевнос и и човеково наивно-'ас орално о носа 'рема њој. У њој човек ос варује 'о 'уну сло о у, е се ос варује ра ос , о чему је 'исао Кан , или значење исконско на она, о чему овори Шилер, као и начин на који човек ос варује 'о 'уну сло о у, о чему је 'исао Вељко Грлић. За Вељка Пе ровића она је највећи с у'ањ хуманизације човека. З лижавање човека и живо иње ко Вељка Пе ровића је ми ска слика. Он је 'осма ра у уху најле'ше ра иционалне кул уре и у ис о време, на ра у ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ 65 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА мо ерне, архе и'ске кри ике, Вук Фили'овић је ово и у везу са Чеховљевом 'ри'ове ком Ту#а, е је насликан 'рисан кон ак кочијаша и коња. Назвавши 'рија ељс во Јаноша и Мацка „роинзонским ру овањем” Вук Фили'овић се нашао на ра у Шилера, Финка, Фох а и Данка Грлића у конс а ацији а је њихово ру овање „не само и ра, већ и о рана о усамљенос и ” (Фили'овић 1980: 56), 'о во ећи о нос човека и живо иње 'о 'ојам „'сихоло ија кул уре”. Он се у анализи о носа Јаноша и Мацка на мо еран начин 'озива на с ав Сре ена Марића који каже: „Није, мож а, овољно рећи само ’реци ми ш а се и раш’, већ и реци ми како се и раш, ш а све уносиш у своју и ру, ма које ка е орије она ила, 'а а и кажем ко си. Не а ли си на вла ао своју 'риро у у се и, већ ш а си с њом учинио” (Фили'овић 1980: 59). Још је ан слој у кри ичком ра у Вука Фили'овића је ионизијски елемена , који је акође на ра у ра иционално наслеђа. Дионизијски живо о ле а се у карневалском рас'оложењу „нео уз ано 'ои равања с рас и, еро ске чулнос и и земаљских а'е и а” (Фили'овић 1980: 72). Вук Фили'овић 'ра и функцију ионизијско у ра иционалној кул ури која је увек у служ и живо а. Она је о ре на и а а је свака о'уш енос , и ра, 'есма, свирка, о е овање у служ и слављења живо а, уђења архе и'а е е а и 'о 'уно враћање у наивно, рајско време уховне чис ое. О ре ни кон екс у ра иционалној кул ури увек је 'роизво о ржања живо а и ра ос и. Тра иционално 'олазиш е ко Вељка Пе ровића, како Вук Фили'овић за'ажа, у мо ерном, реалном све у, 'ре вара се у неш о ру о. Он 'ос аје 'оза ина, екор, за фокусирање усамљенос и мо ерно човека. Он није срас ао са екором карневала. На'ро ив, он само 'ојачава човекову самоћу. Дионизијско је у ра иционалној кул ури ило „сказање ожије”, ок ће ко Вељка Пе ровића и и сценски екор у којем се, како каже Вук Фили'овић, о и рава „уну рашња рама и моноло ионизијско човека који 'рину но ру ински живи у некој равно ушној и уђинској реалнос и” (Фили'овић 1980: 74). Вук Фили'овић јасно 'рави раницу између ионизијско , које је осло ађајући фак ор у колек ивно несвесном, и ионизијско као екор с ешњенос и у лично несвесном, као ам ијен е Вељко Пе ровић смеш а своје јунаке. 66 ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ ТРАДИЦИОНАЛНО И МОДЕРНО У СТВАРАЛАШТВУ ВУКА ФИЛИПОВИЋА Вук Фили'овић се о акао и комично у 'ри'ове ању Вељка Пе ровића. У хуморис ичкој визији све а он је 'ра ио 'ос у'ак Вељка Пе ровића који је изашао из војвођанске сре ине у учени све ин елек уалца. У ра иционалној кул ури Ср а комично је увек ило у функцији ра иционалне о ре нос и, а ко Вељка Пе ровића је 'рене о „у на реалне аве ињске сфере и иронију о'ш их мисли. Оно у и своје е ничке 'овршине земље, е'ске и мен али е ске 'осе нос и и с у'а у је ан 'олемичко-филозофски кон екс ” (Фили'овић 1980: 98). Хумор ко Вељка Пе ровића у и о ре ни карак ер и 'ре вара се у ње ову не ацију. Вук Фили'овић је у 'о екс у Пе ровићево о'уса из војио мо еле 'а ријархалне кул уре е је све елемен е ра иционално с авио 'о кри ичку 'ризму мо ерно , које се ко Вељка Пе ровића увек 'ре вори у своју су'ро нос . Бавећи се анализом књижевних екс ова Вук Фили'овић је расве љавао ликове и 'ре еле који за иру у нај у ље слојеве човекове 'сихе. Анали ичан и ра ознао није овлаш 'релазио 'реко екс а, већ је 'о ро ном анализом у ис о време ио ра иционалан и мо еран. Тај су' илни слој у ње овом ићу ос авио је ра а не само у 'исању већ и у живо у, на ра ос онима који су а 'ознавали. Литература 1. Елија е 2003: Мирча Елија е, Све о и рофано, Из авачка књижарница Зорана С ојановића, Сремски Карловци, Нови Са . 2. Ивановић 1971: Ра омир Ивановић, Књижевно с варалаш во Косова на ср скохрва ском језику, Заје ница научних ус анова Косова, Приш ина. 3. Лор 1990: Ал ер Лор , Певач рича (1), И еа, Бео ра , 1990. 4. Фили'овић 1980: Вук Фили'овић, Уме нос Вељка Пе ровића, Ака емија наука и уме нос и Косова, О ељење језичких и књижевних наука и уме нос и, Приш ина. 5. Фили'овић 1982: Вук Фили овић, Писци и време II, Је инс во, Приш ина. ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ 67 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. VALENTINA D. PITULIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary THE TRADITIONAL AND THE MODERN IN THE WORK OF VUK FILIPOVIĆ Throughout his critical works Vuk Filipović has expressed a significant interest for modern literature. His approach was rather specific. He has shown an interest for a modern, psychological approach in text interpretation, but as well, in his considerations of procedures by certain writers, he followed a path of a traditional culture. Key words: traditional, modern, Ivo Andrić, Veljko Petrović, prose, narrator, critic. 68 ВАЛЕНТИНА ПИТУЛИЋ УДК: 821.163.41.09-31 Фили'овић В. ДРАГАНА РАЈОВИЋ1 ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА2 Сажетак. Циљ ово ра а је а се укаже на 'о у ан у ицај о али арних ре- жима на уме ничко с варалаш во. Фили'овићев роман са ле ан је у кон екс у 'ослера но 'ерио а комунис ичко револуционарно на ахнућа у ившој Ју ославији. Роман, као нај'о еснија књижевна врс а, ио је 'о 'уно у служ и сис ема. Тен енциозне и еолошке им'ликације у „Тра овима” засениле су ау ен ичан слој све очанс ва о живо у у косовској равници. У'ркос несумњивим у ицајима и и еолошко-револуционарној мо ивацији, ра указује на о а је ау ор 'окушао а их онекле на иђе. Кључне речи: То али аризам, 'ослера ни роман, и еоло ија, национални и ен и е , ау оцензура. 1 2 Дра ана Р. Рајовић; uredniklogos@yahoo.com Ра је на'исан у оквиру научно ску'а Дело Вука Фили овића, Косовска Ми ровица–Грачаница, 26–27. се' ем ар 2012, у ор анизацији Филозофско факул е а Универзи е а у Приш ини. 69 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Писци 'ослера не ср'ске књижевнос и на Косову и Ме охији имали су не'орециву 'о ре у ис анцирања о ра иције, 'а се ова књижевнос може сма ра и књижевношћу искон инуи еа. Бо а о књижевно наслеђе још о Све о Пе ра Коришко (око 1310) 'а све о Зарије Р. По'овића (1856–1934), Јанићија По'овића (1883–1951) и 'осе но Гри орија Божовића (1880–1945) као а није ни 'ос ојало. И ма колико се ма лили ви ици са са ашње ис оријске ис анце, не ре а 'реви е и а је у'раво ра ична су ина Гри орија Божовића, ко а су 'о о' уж ом за злочинс во ро ив наро а1 комунис и с рељали 'ре сам крај ра а, мо ла ии о'омена у ућим 'исцима.2 Правећи 'о 'уни о клон 'рема ра ицији, 'ослера ни 'исци на Косову и Ме охији о ово а су се нашли у улози заче ника књижевнос и. У аквoм руш веноис оријскoм кон екс у, с варалаш во ових 'рос ора носило је вос руко реме. Иако с варана у со'с веној ржави, ср'ска књижевнос Koсова и Ме охије ре ирана је као књижевнос националне мањине и као аква елила је су ину своје нације.3 У иначе ешким околнос има, у о носу на 'оезију и кри ику, у 'осе ној немилос и налазило се 'розно с варалаш во. Живо књижевних ела нас алих на овом 'рос ору, зависио је о случајних околнос и, личних веза и руш вено у ле а ау ора. Иако је 'ри1 2 3 70 Миленко Јев овић: Личнос и књижевно ело Гри#орија Божовића, С ари Колашин, Нови све , Инс и у за ср'ску кул уру , Зу ин По ок, Приш ина,1996, књ. 2, 135. О ељење за реха или ацију Окружно су а у Бео ра у онело је маја 2008. решење којим је усвојен зах ев за реха или ацију Гри орија Божовића, у ле но књижевника, 'рофесора 'ризренске Бо ословије, национално ра ника и ре'ор ера Поли ике 'ре Дру о све ско ра а. Зах ев је 'о нео Божовићев рођак, 'рофесор Филозофско факул е а у Косовској Ми ровици, р Маринко Божовић. Конс а ујући а је Гри орије Божовић ио ан икомунис а, су је закључио а је овом у ле ном књижевнику и новинару суђено из 'оли ичких и и еолошких разло а, а а му је неоснована, нај ежа, казна изречена за о ш о је ио велики Ср ин. Доносећи решење о реха или ацији, су је ценио и околнос а у 'ресу и на смр Гри орију Божовићу није ила а а никаква 'равна 'оука, ни и су изне и овољни и 'равно ваљани наво и како је уо'ш е у врђено чињенично с ање о ње овој кривици (О јављено у Поли ици 19. 05. 2008). Професор Дра омир Кос ић, у својој књизи Ср ска роза на Косову и Ме охији (1945–2000), Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2002, с р. 9. авио се овом 'ро лема иком. Он закључује а се књижевнос на овом 'рос ору развијала алеко о књижевних и уме ничких ау ори е а, и а је као аква, најчешће ос ајала 'о с рани, усамљена и у лавном не'ризна а. ДРАГАНА РАЈОВИЋ ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА 'а ала је инс веном ср'ском кул урном 'рос ору, косовскоме охијска ли ера ура је 'о неком немом с'оразуму, мар инализована.1 У 'ослера ном 'ерио у револуционарно на ахнућа, роман је ио нај'о еснија књижевна врс а којом су 'исци о а о а свеочили о ра у и револуцији. Ра и оље разумевања ове врс е романа нео'хо но је на ласи и а је социјално ан ажована уме нос у Ср ији, у о носу на ес е ску вре нос ела, 'ре нос авала 'оли ичком и и еолошком 'ра ма изму. Писци 'роизашли из Дру о све ско ра а, који су ежили верном 'риказивању револуције у књижевнос и (наравно, 'о разумевана је со'с вена визура са ас'ек а 'о е ничке с ране) за со ом су ос ављали мар инална књижевна ела (Че омир Мин еровић: О лаци на Таром, Дра ан Симић: Нисам ио сам, О о Бихаљи Мерин: Довиђења у ок о ру, Вера О реновић Дели ашић: Кроз ничију земљу) . По мишљењу кри ичара, значајан 'омак у мо ернизацији романа о 'ерио а 'ре с ављају романи са елемен има мо ерно : Сва а Михаила Лалића (1950), Зимско ље овање Вла ана Деснице (1950), 1 У Ан оло ији ср'ске 'розе Косова и Ме охије (1945–2000) Свила у е елу, Инс и у за ср'ску кул уру; Друш во књижевника Косова и Ме охије; Кул урно-'росве на заје ница По орице. Приш ина/ По орица, 2000. с р. 11, 'рофесор Дра омир Кос ић ис акао је а је о ма ичне ржаве форсирана, чес о и а ресивно, књижевнос с варана на ру ом језику, ал анском или урском. Из авачи у Бео ра у или Новом Са у су, на 'ример, ра ије о јављивали 'реве ена ела ал анских и урских 'исаца са Косова и Ме охије, ма а су и 'рево и мо ли и и о јављени (као ш о су и о јављивани, али, из ле а, не овољно, о носно не овољно афирма ивно) у Приш ини, не о ср'ске ау оре с ово 'о ручја. Чак су и лис ови и њихови 'о лисци (Књижевни о а ак у Је инс ву са ру риком Мла и ши' арски 'ри'ове ачи), као и часо'ис С ремљења, који су излазили на ср'ском језику, 'окре ани, између ос ало , а и се ал анска књижевнос 'рево ила и име јој ила о ворена вра а Ју ославије и све а. На ру ој с рани, ср'ски 'исци, који су све о немоћно ле али, још су о а но 'о цењивани, и о у'раво о с ране оних које је ржава форсирала. Тако, на 'ример, у Тра#ању, Ан оло#ији розе на Косову Веха'а Ши е и Реџе'а Ћосје, о јављеној у Сарајеву 1971, ср'ски 'исци и ср'ска књижевнос на овом 'рос ору нису ни 'омену и. З о навеених околнос и, 'ерио изација ср'ске 'ослера не 'розне књижевнос и на Косову и Ме охији, 'оре књижевно , условљена је ис оријским и социолошко-кул уролошким ас'ек има. У ом кон екс у, мо у се уочи и ри 'ерио а и мо ела: ра иционалис ички (Вук Фили'овић, Данило Николић и рана ос варења Божи ара Мили ра овића); мо ернис ички (Пера С ефановић, Миленко Јеф овић, Пе ар Сарић) и ар ис ички 'ерио (Божи ар Мили ра овић, Ра осав С ојановић, Ацо Ракочевић). ДРАГАНА РАЈОВИЋ 71 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Далеко је сунце До рице Ћосића (1951) и Песма Оскара Давича (1952). Наве ени 'исци о ређивали су књижевни укус и или узор у ућим 'исцима. Високе функције у 'ар ијској хијерархији, као и о ијене књижевне на ра е, о'риносиле су њиховом у ле у. Осло ађајући се класично наслеђа реализма, њихови романи увели су нове вре нос и у књижевнос о а о а. Ценрално мес о 'ишчево ин ересовања више није искључиво револуција, већ 'оје инац који со'с веним искус вом о ражава а ашње руш веноис оријске 'рилике. Јунаци романа више нису само носиоци и умачи о ређене и еоло ије, већ су 'риказани кроз лични оживљај а их околнос и. Међу им, ма колико се а ашњи кри ичари ру или а укажу на 'омак у мо ернизацији романа, и са ржином и 'оруком, роман ово 'ерио а 'о 'уно је у служ и сис ема. Та ашња чи алачка 'у лика у лавном није разликовала с варнос књижевно ела о с варнос и живо а, 'а су 'ослера ни романи оживљавани као верно све очанс во о ра у и револуцији. С ру е с ране, о времену у коме су живели ('ромена руш вено сис ема, 'ро он наро них не ријаеља, о рачуни са неис омишљеницима, казама и, ломљење човекове личнос и и о раничавање сло о е) није ило ни речи. У'раво на ра у 'омену им романо'исцима који су на'равили формални заокре у развоју ср'ско романа о ра у и револуцији, налазио се Вукашин Фили'овић. Фили'овића можемо сма ра и заче ником 'ослера не ср'ске књижевнос и на Косову и Ме охији. Свој 'рви роман Тра#ови о јавио је 1957. о ине.1 Роман је ш ам'ан у из ању Наро не росвје е из Сарајева, као рећена рађени на о ишњем конкурсу. Го ину ана касније, о јављен је у 'рево у на ал ански језик. Роман мла о 'исца (ка а је о јављен ау ор је имао 27 о ина) ио је 'рви роман на косовскоме охијским 'рос орима, али не и 'рви роман ока свес и са емом смисла ра а и револуције.2 Чак и у По овору 'рвом из ању Тра#ова3, који 'ре с авља ео о разложења на ра е, кри ика је и еолошки осенчена: 1 72 Дра омир Кос ић у књизи Ср ска роза на Косову и Ме охији (1945–2000), Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2002. с р. 19, у о ину сма ра најзначајнијом за 'рви 'оче ни 'ерио 'ослера но 'розно с варања на ср'ском језику на Косову и Ме охији. ДРАГАНА РАЈОВИЋ ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА „Овај 'рви ње ов роман и 'оре извјесних сла ос и у факури, очи ле но з о не ос а ка уже 'раксе, о аје 'исца зна них мо ућнос и. ’Тра ови’ вјерно о ражавају живо руара у условима ка'и алис ичке екс'лоа ације, а касније алијанске и њемачке оку'ације. Ру ари Косовско ру ника 'риказани су веома 'лас ично у о носу и суко у са временом у којем се јавља чу овишни феномен из аје у о лицима че ниш ва и ал анско квислинш ва.” Дакле, 'оре наве ених „не ос а ака у фак ури” и ек наслућивању „'исца зна них мо ућнос и”, ело је извесно 'ре'оручила 'о о на ема ика „че ниш ва и квислинш ва”. Безбожне књиге и глава од иловаче Тра#ови ема ски о ухва ају 'рос ор Косова и Ме охије. То је 'рича о Косовцима и осељеницима, о 'о уни ру ара Раскова, Ср а и Ал анаца, 'ро ив оку'а орске екс'лоа ације и њиховом ор анизовању револуције. Бе а ру арско живо а са 'ониженим и исцр'љеним ру арским 'оро ицама з ија ру аре око у еркулозно учи еља Ман ића, и еоло а револуције. Тра ични ликови Мла ена Грујића и ње ово оца Тан е, са јасном раницом међу њиховим све овима и широк ија'азон женских ликова, о 'а ријархалне Венке, 'реко револуционарке Мар е, 'а све о морално 'осрнуле Софије и Ка арине, чине окосницу ела. Ту су и власник у љеноко'а Живић , ко а ру арске 'оро ице зову – Шешир крво'ија, Ру и Фаркаш, колонело Луиђи, Мла енов 'рија2 3 ДРАГАНА РАЈОВИЋ Милош Ђорђевић је у својој књизи Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2004, с р. 123. 'риме ио а је с рук уром и ле'езом и еја, 'о својим вре нос има, роман на ра у већ с ворено у ср'ском роману. Јер, ве о ине 'ре Тра#ова о јављен је роман Дај нам анас Раомира Конс ан оновића, роман ока свес и, који је емом смисла ра а и револуције и њихово о јека у ушама 'оје инаца – значио и укључивање ср'ско романа у евро'ске окове. Тра#ови за о 'ре с ављају већ виђено или, оље речено, већ ос варено у развојном оку ср'ско романа. Мисли се на По овор у књизи: Вук Фили'овић, Тра#ови, Наро на 'росвје а, Сарајево, 1957. 73 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ељ Дау , 'ар изани… Мисао во иља романа је с ара косовска 'есма С ојна мома раз у ко а. Ми изација с варнос и, 'осе но револуције, о'ш е је мес о 'ослера них романа које је Фили'овић у лавном 'ресликао у Тра#овима. Еви ен но је и 'о 'уно о сус во хумора, као и уочљива 'а е ика и ин елек уализам. Драма ичнос у о ликовању рање, инсис ирање на ешким, ра ичним си уацијама, 'ое изација језика и 'а е ичан он, све указује на ар икулисање ново човека ораслом новом о у које олази. Ау ор нас у ело уво и кроз икону Све о Јована Крс и еља (Главосека) и кан илом које 'о њом ори. Приказ крсне славе, коју 'рославља омаћин Тан а Грујић, уо личава 'рви слој романа, са кан о 'а ријархалне а мосфере ра иционалне косовске 'оро ице, чији је рас'а већ на овеш ен Мла еновим о сус вом. О ужни звуци с аре косовске 'есме С ојна Мома раз у коа, ан о ла не, ан о #ро а… уоквирују слику све а са којим је Мла ен заувек раскрс ио. Мла ен је 'равославну веру заменио учи ељевим о#ом. „Аџа Тан о, ми смо у але ш о не 'ус исмо наше 'се а рас р ну оно жу о човека ка се 'ојавио у У љаре ри есе 'е е… Изађем ја у 'оноћ у о ор. Ја њила се овца. По ле ам кроз рес ове ране. Прозор на школи све ли. Тамо је о лазио вој син и С авра и онај Дау црни, чворнова и, из Дренице, 'ознаје е а. Учи ељица је скренула 'ажњу оцу Со иру, о ац Со ир инс'ек ору, 'а се умешао и наре ник жан армерије. У орману 'ронашли ез ожне књи е и лаву о иловаче. То је ио учи ељев о . О ровао се и вој син, аџа Тан о.” 1 Фили'овић конс и уише ва не'омирљива све а које с'аја јеино ро и ељска жр ва, нарочи о на 'оче ку и на крају романа. Нај'ре ка а с ра алник Тан а ро ија умес о сина, и на крају ка а „као ја#ње на заклање” у е жр вован Мла еновим и ејама. Танин све је све љу ави и жр ве, а Мла енов осионос и и о 'а ниш ва. И еолошке им'ликације у елу 'осе но су уочљиве у ра с ву и је инс ву Ср а и Ал анаца. Иако се 'о разумева ис ориј1 74 Вук Фили'овић, Тра#ови, Наро на 'росвје а, Сарајево, 1957. с р. 8. ДРАГАНА РАЈОВИЋ ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА ски међуе нички јаз међу овим наро има, 'исац у 'о екс у суерише а заје ничка несрећа и виши ин ереси 'о разумевају и ен ичан 'у ра иционално конфрон ираних с рана. Сликајући косовски миље, ило и веро ос ојније а се 'исац за ржао на уме ничкој функцији ал анско језика, којом је очарао 'ороични, руш вени и социјални живо Ал анаца.1 Власник у љеноко'а, Пе ар Живић (Шешир крво'ија) „Био је 'римерно ухрањен и о разован олико а је знао а из ваја 'ојам Балкана о Евро'е, али веш а ку'ује акције и најми сеоску оло ињу… Волео је С евана Немању и мрзио ла иницу.”2 То а је Шешир крво'ија, који је живео о зноја сеоске оло иње, волео С евана Немању и мрзео ла иницу (наиз ле ус'у но, суш ински ен енциозно) им'лицира ње ов национални и ен ие , ње ово великоср с во, са којим се у 'ослера ном 'ерио у каа је роман с варан, морало коначно о рачуна и. Чак и ка а Живић евоцира ус'омене на 'оче ак ра а у љеноко'а, који ру ари ло орашко из ле а оживљавају као а који их у а заје но са њиховим ла ним и вашљивим 'оро ицама, ау ор их с авља у кон екс националних сим ола. Све 'очиње на са ору ис'ре храма Све о Николе (чију је ра њу финансирао Живић ) 'а рио ским заносом који се 'озива на 1389. о ину, уз неиз ежно 'рисус во свеш еника Со ира. У'раво ај 'ризор, заму ио је очи Косовцима који су у њему наслу или 'о земље своје у ућнос и. Ка а е'и емија 'очиње а коси ру аре, које из арака на сеоско ро ље износе у 'рос о израђеним ковчезима, чак и кроз ус а инжењера Бени ера 'ро овара револуционар: „Баснословна сума ачена је, ос'о ине, на украшавање храма Све о Ђорђа, а нема ам улан е… Баснословна сума с раћена за хуманизам а'с ракције и мис ике, за фреске и оси урање рајско насеља уше Ваше екселенције, ођавола, 1 2 ДРАГАНА РАЈОВИЋ Занимљив је 'о а ак а су 'рве 'ри'ове ке Вукашина Фили'овића, Ђемо и Ују ова раз а, које иначе с'а ају у 'рве 'ослера не 'розне ра ове на Косову и Ме охији, иако на'исане на ср'ском језику, са ема иком из живо а руих нација, ш о се може умачи и ау оцензуром, најс рашнијим о ликом насиља 'исца на самим со ом. Вук Фили'овић, Тра#ови, Наро на 'росвје а, Сарајево, 1957. с р. 48. 75 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА сума исцеђена из кос ију ових у ала за мир уше 'о ожно акционара, за 'озлаћене ол аре и аж ахе и рас'ећа каквих иначе има на'ре ек, за савремене ол о е царс ва микро а и вируса…”1 Уз 'омену у конс а ацију а су 'ослера ни романи оживљавани као верна све очанс ва о ра у и револуцији, ре ало је 'рио а и 'роверене ме о е 'оли ичке ин ок ринације којима се 'ос изало 'омућење смисла за кри ичко 'роцењивање реалних о ађаја. Тако чи алац, који се већ налази у ин ок ринираном окружењу, несвесно и ен ификује 'оче ак суновра а ру арских 'оро ица са елемен има рели иозно и национално . Чак и у 'риказу љу авно заноса између Мла ена и Ка арине Фаркаш, ка а се Мла ен, рас рзан између с рас и и зова револуције, о лучује а ризикује у ле револуционара, 'исац ра њу смеш а у оскрнављени сеоски манас ир. Ако накна но са ле амо ис оријски кон екс ра ње романа, суочавамо се са чињеницом а су у оку Дру о све ско ра а немачки фашис и манас ире корис или као олнице, а комунис и као коњушнице.2 Имајући у ви у ово ис оријско реме ср'ско наро а, 'исац 'омену у сцену смеш а у оскрнављени манас ир ез икакво уме ничко у емељења, мо ивисан искључиво и еолошки. Ка арина у врло у с рас и, ува у ламен кан ила у манас иру који је са а 'реноћиш е за ски нице и ка ранџије. Гашењем манас ирско канила, Ка арина сим олички аси 'ламен кан ила 'о Тан ином славском иконом Све о Јована Крс и еља, чија лава 'очива на крвавом у русу… На самом крају романа, Фили'овић у лажава и еолошку ош рицу, и Мла енова неочекивана о лука а се су'ро с ави зову револуције и не о е са ру арима, чини а о ичним човеком о крви и меса. Циљ ово ра а свакако није а се ос'ори алена Вукашина Фили'овића, већ а се укаже на 'о у ан у ицај о али арних режима на уме ничко с варалаш во. Колико је ило Гри орија Божовића или оних који су 'осле Дру о све ско ра а о ложили 'еро 1 2 76 Ис о, с р. 52. Дра иша Милосављевић, Из#у љена ризница манас ира Милешеве, Служ ени ласник, Бео ра , 2010. с р. 47. ДРАГАНА РАЈОВИЋ ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА немоћни а се су'ро с аве и искажу? Фили'овић је, авећи се књижевном еоријом и кри иком, ак ивно ио 'рису ан у савременим књижевним оковима (Пое ика Вик ора Шкловско#), ема Тра#ова, акође је ила ак уелна. Да ли је мож а мла и књижевник у еорији и кри ици ражио у очиш е за свој алена , јер се у ој о лас и, за разлику о 'розе, ављење ак уелном ема иком није нужно 'лаћало уме ничком сло о ом? Да ли је Фили'овићево у'а љиво инсис ирање на оме а умач књижевно ела мора и и нужно усре сређен искључиво на екс , занемарујући ван екс овне околнос и, 'о'у 'ишчеве ио рафије, за'раво 'о ре а а се на ин ирек ан начин о рекне је но ела своје 'розе? На ова хи'о е ичка 'и ања не можемо о и и о овор, али се на њима можемо замисли и. Роман Тра#ови свакако заузима значајно мес о у низу ср'ских романа са ема иком ра а и револуције, а у ис орији ср'ске књижевнос и ос аће за ележен као 'рви роман са овом ема иком на Косову и Ме охији. У'ркос несумњивим у ицајима и и еолошко-револуционарној мо ивацији, ау ор је 'окушао а их онекле на иђе и а у роман у ра и ау ен ичан слој све очанс ва о живо у у косовској равници. Литература 1. Вук Фили'овић, Тра#ови, Наро на 'росвје а, Сарајево, 1957. 2. Миленко Јев овић, Личнос и књижевно ело Гри#орија Божовића, С ари Колашин, Нови све , Инс и у за ср'ску кул уру, Зу ин По ок, Приш ина, 1996. 3. Дра омир Кос ић, Ср ска роза на Косову и Ме охији (1945–2000), Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2002. 4. Дра омир Кос ић, Свила у е елу, Ан оло#ија ср ске розе Косова и Ме охије (1945–2000), Инс и у за ср'ску кул уру; Друш во књижевника Косова и Ме охије; Кул урно'росве на заје ница По орице. Приш ина/По орица, 2000. 5. Милош Ђорђевић, Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2004. 6. Дра иша Милосављевић, Из#у љена ризница манас ира Милешеве, Служ ени ласник, Бео ра , 2010. ДРАГАНА РАЈОВИЋ 77 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 7. Мирољу Милановић, Пола века ћу ања: Је ан о#ле на ср ску розу ру#е оловине ва есе о# века, Е иција Браничево, Пожаревац, 2008. 8. Вла е а Јеро ић, Између ау ори е а и сло о е, Просве а, Бео ра , 1980. 78 ДРАГАНА РАЈОВИЋ ИДЕОЛОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ У „ТРАГОВИМА” ВУКАШИНА ФИЛИПОВИЋА DRAGANA R. RAJOVIĆ IDEOLOGICAL IMPLICATIONS OF “TRACES” BY VUKAŠIN FILIPOVIĆ Summary The aim of this paper is to highlight the devastating impact of totalitarian regimes on artistic creativity. Novel “Traces” is reviewed in the context of the post World War II period and the communist revolutionary inspiration in former Yugoslavia. Novel, embraced as the most suitable literary form, was completely in the service of the system. Tendentious ideological implications of “Traces” overshadowed the layers of authentic testimonies about life in Kosovo plain in the novel. Despite the undoubted influence of revolutionary and ideological motivation, it is noted that the author attempts to overcome this influence to some extent. KEY WORDS: Totalitarianism, postwar novel, ideology, national identity, self-censorship. ДРАГАНА РАЈОВИЋ 79 УДК: 821.163.41.09-31 Фили'овић В. АНА АНДРЕЈЕВИЋ1 ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ2 ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА3 Сажетак. Циљ ра а је 'ре с ави и разноврсне јунаке које је Вук Фили'о- вић осликао у своја ва о јављена романа. Њихова лискос среини којој 'ри'а ају, с'ољашњи али и уну рашњи 'рис у' њиховој карак еризацији ају ле'езу мушких и женских ликова с у оком 'сихолошком мо ивацијом. Како ср'ске ако и ал анске јунаке, Фили'овић смеш а у оквир ра ичне, заје ничке 'а ње и су ине косовске земље. Иако Фили'овић ли ерарно ре ира време социјалних и ра ничких 'окре а у време комунизма, ње ови ликови су 'ре с ављени као сложене личнос и с мо ерним сензи или е ом. Кључне речи: карак еризација, лик, о уђенос , осо енос . 1 2 3 Мр Ана М. Ан рејевић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ен лески језик и књижевнос ; andrejevic03@gmail.com. Проф. р Даница Т. Ан рејевић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ср'ску књижевнос и језик; andrejevic03@gmail.com. Ра је резул а ис раживања у оквиру 'ројек а ИИИ 47023 „Косово и Ме охија између национално и ен и е а и евроин е рација” који финансира Минис арс во за 'росве у, науку и ехнолошки развој Ре'у лике Ср ије. 81 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Ликови у романима Вука Филиповића Вукашин Вук Фили'овић, ака емик, ликовни уме ник, ср'ски књижевник и 'рофесор Приш инско Универзи е а, рођен 1930. а умро 1990. о ине, ли ерарну инс'ирацију је ражио и 'ронашао на 'рос ору Косова и Ме охије. Своје романе о ојио је каракерис ичним о'исима крајолика ове 'окрајине у којима се осликава ау орова о'чињенос њеним 'риро ним ле'о ама, али и свес о суровос и њено с'у авања и с езања у ешку земљу црницу. Љу и који живе на њој ео су о микрокосмоса, о раничено и мул ие ничко , који је мењао своје кон уре с времена на време, али и макрокосмоса ра них и 'ослера них о ина који је у ицао и на ову сре ину. О а о јављена романа Вука Фили'овића, иако се аве различи им 'ро лемима руш ва на овим 'рос орима, имају заје ничку цр у у осликавању 'риро нос и човека, ње ове 'сихолошки уверљиве 'риро е, и'ичнос и човека Косова и Ме охије, и ал анско и ср'ско , који ника није имао ла о ан живо . Било а је социјализам о узео човеку оно за ш а се орио чи аво живо а, као С амену у С рмој о али или је ра на суровос са и алијанским оку'а орима онела у ње авање 'ош ено , већ осиромашено ру ара у роману Тра#ови, љу и су 'окушавали а о'с ану и ос ану на Косову и Ме охији ранећи своја чес о ос'оравана 'рава. Нека су о чинили револуцијом као у роману Тра#ови, а нека а 'окушајем лично о рачуна са сис емом и околином ш о је во ило самоуниш ењу као у роману С рма о ала. „Тра#ови су роман о ло орским, 'ар изанским, ру арским, љу ским ра овима, роман о ићима која ра ају за „ у ом анашњице”. Косовски миље а је у еманацији 'осе но сен имен а ње ових жи еља, као живи калеи оско' јужњачко и 'а ријархално мен али е а у суко у са исконским 'оривима као и са 'ро лемима мо ерно све а. Љу и раже је ан ру о , о је сав смисао, 'оручује Фили'овић. Ње ови Тра#ови су нека врс а косовско Далеко је сунце” (Ан рејевић 1988:234–235). Теско а ча маре 'оро ице Грујић у овом роману умањена је слика еско е ру арско окна која је ео још шире не а ивне сли- 82 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА ке ин ус ријализације, оку'ације и међуљу ских о носа. Вук Фили'овић ис'ре'лиће су ине ликова различи им околнос има, са ен енцијом а се омо ући 'оис овећивање ал анских и ср'ских ру ара, њихова заје ничка ор а за 'ромене, ор а 'роив и алијанских оку'а ора, само са назнаком злоко не 'ре ње Ал анаца, у ваз уху 'рису не. Ру ник Расково има своју су ину, 'о'у лика који оноси злоко ну 'ре њу својим ра ницима и њиховим 'оро ицама, на овеш ава својом амом, вла ом и о'асношћу њихов ра ични крај. Мла ен Грујић, лавни лик ово романа ус'ева неколико 'у а а се о р не о смр не чељус и ру ника и су ине ру ара. Као „ас еничан, у ла , з ло ни, из у љен са а у у љарској јами Раскова… Он увек овлачи свој кос ур са ћу ањем из ко а режи о'асна и ра… ње ове за'аљене очи које хла но ос авља за со ом, 'реко рамена, ис'о 'ра а сакривене… О кину е очи лу ају 'о авлији. Очи фосфорно све ле у сумраку” (Фили'овић 1957:6). Мла ен је ра о оран, нес'у ан, 'рав ољу ив, али и човек о крви и меса, човек са манама, 'сихолошки уверљив и 'ривлачан з о својих ро ес'јерских с авова, које му 'ри'исује Ка арина, скоро увек мрачан, хла ан и фокусиран. Ла инска 'ословица каже Nomen est omen – име је знак, и 'рема њој наше име о ређује наш карак ер. Мла еново име во и 'орекло о основе 'ри ева мла (мла олик) и изражава ро и ељску жељу а е е са им именом заувек ос ане мла о, кре'ко, а не с ари. Ове ро и ељске жеље се о ле ају и у 'оро ици Грујић: мајка ћу ке с ре'и з о синовљеве о лучнос и а учес вује у револуцији и и на њим ка је олес ан, ок о ац ру о о ацује сина на ајући се а ће а ако 'риволе и а се окане ор е са ве рењачама, сачува свој живо и ос ане мла . У арци су ине мењају Мла ена, нарочи о након несреће у ру нику ка а је ио 'риморан а се вра и у своју о уђену 'ороицу. Иако чврс у о луци а нас ави ор у за револуционарну 'о уну, ње ово иће 'о ресају ис инске, увек 'рису не љу ске илеме. Је на је љу ав: Мла ен ива с ављен у расце' између ра ничке ужнос и и љу авне с рас и. На рену ак 'о 'а а 'о у ицај емоција и ај ће а 'ос у'ак ску'о кош а и. У мрачном ру- АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 83 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА арском све у, на оку'а орској ери орији и усле ор анизовања револуције, као а нема мес а за љу ав, она се не очекује и не сме јој се 'о чини и. Међу им, Фили'овић о крива исконску сна у љу ави која, и усле нај ра ичнијих о ађаја, може а заус ави време и а учини све 'о ношљивим. Није случајно она је на о највећих и еала све а. Иако у Тра#овима само искре љуави 'овремено засијају, оне и'ак осве љавају иначе 'ревише мрачан ам ијен романа. „Мла ен је, иако на ахну револуционарним и ејама и лек иром, целим ићем усађен у с варнос косовске равнице. Љу ав са Ка арином, која шири о'ојни мирис верне женс венос и, 'ресецају ’ње ове широм о ворене очи (које) колу ају 'о с раницама неке револуционарне књи е… Он о ус аје о револуционарно за а ка јер схва а, увеличавајући сна ом фан азије њен смисао и значај, а је љу ав а не и еја – сила која ис ински 'рео ражава љу е. … З о 'ринци'а љу ави, иако несвесно, Мла ен 'ос аје о 'а ник… који не о овара зах евима вође камених 'ринци'а” (Ђорђевић 2004:133–134). Мла еново иле ално име Јас ре , 'ре којим су љу и са с рахом исказивали 'ош овање, више не о звања ис ом јачином. Гуи ак ау ори е а и 'ри'а нос и руш ву Мла ен ешко 'о носи и на а се а ће у смр и 'овра и и из у љену час . Уну рашњим моноло ом, који Фили'овић корис и а 'рикаже у љу 'сихолошку имензију јунака, Мла ен о крива своје с ање усамљенос и. О аченос коју осећа 'ојачава се још више 'реваром Ка арине која 'о'у ле о фењера и'ак осве љава мрачно и е'ресивно окно ру ника и Мла енов живо . Њен смех о звања крвавим ру ником и 'ривлачи и о ија ис овремено. Њен лик не можемо 'ро умачи и је нос рано, у о ређеним ренуцима 'омислимо а у њеним о лукама има хуманос и и љу ави 'рема Мла ену, али нас већ у ру им на ера а је ви имо као хла ну, за аве жељну, не осле ну жену која је навикла а о ије све ш о 'ожели. Као жена која мења љу авнике неза овољна својим раком и живо ом није вре на у нашим очима, али као неко ко је 'ре р'ео ешко е ињс во ис'уњено не ри ом мајке и злос ављањем, онекле налазимо о'рав ања за њено 'онашање. Таква 84 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА вос рука, не оречена, з уњујућа уло а Ка арине развија се о краја романа. Мо ивација њених 'ос у'ака нам није увек јасна. Иако њено име олази о ла инско имена Catharina и рчко Aikaterine ш о значи чис а, њени 'ос у'ци чес о указују на сасвим су'ро ну моралну осо ину. Фили'овић за'раво у Ка арини слика мо ерну и сло о ну жену у косовској руралној сре ини која је не схва а. Међу им, она је неза овољна со ом не ус'евајући а иш а 'ромени у ом 'а ријархалном окружењу. Она као а чека Го оа, све време се на а 'овра ку Пеш и, 'роклиње сре ину у којој се нашла, али нема снае а се 'окрене, а о е, већ се на а а ће ољи живо оћи њој. Јеина сфера у којој се осећа су'ериорно јес е сексуалнос и њу о ила о корис и, а у ој руралној сре ини она се на ај начин изваја. „О вореноцрвена коса као во о'а за'љускује рамена, високе ја о ице уоквирују мало косе очи увучене у аму… Њена 'у анемично- еле жене еласа у сивом, каменом 'о руму” (Фили'овић 1957:136). Усре оку'ације, сиромаш ва и невоље с ановника У љара, њена ексцен ричнос елује као изазивање, у'а а у очи као 'ример неко ле'ше живо а не ос ижно о ичном човеку. И о је она слика, о носно кон рас коју Фили'овић намерно на лашава, јер је увек 'рису на као социјални јаз и анас јако о ро знан. С је не с ране нам 'ре с авља е у, ла , јауке и смр ру ара у Раскову, а с ру е вилу Живића као 'о 'уно ру и све раскоши, музике, изо иља и ека ен нос и. Ка арина је, акле, евојка која не 'ри'а а окружењу у коме се нашла, која се са својим 'ровока ивним мо ерним хаљинама, црвеном косом и чи'каним рукавицама не укла'а у 'рљав, масан и у еркулозни све ру ара. Је ини начин а се ова ва ијаме рално су'ро на све а с'оје јес е љу ав. Ка арина ни сама не може а 'ро умачи 'ривлачнос коју 'рема Мла ену осећа и је ино у о носу 'рема њему о крива о ређене врлине, 'а чак и с'ремнос а се о рекне сво лао но живо а. И аш ка а 'омислимо а ће се њен лик разви и у 'ози ивном кон екс у љу ави са Мла еном и револуционарном ор ом, она за сво љу авника ира осунчано , рка о колонела Луиђија и из овара ове речи: АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 85 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА „Жени је у 'риро и а воли 'о е ника… Неш о козје у њеовом ласу и'ак није сме ња. Мало ађења се увек мо ло савла а и” (Фили'овић 1957:212). По ом ова кон роверзна жена 'омаже Мла ену у у ис ву у'раво колонела Луиђија, сво љу авника, оказујући своју у око усађену хра рос и љу ав, као и свеснос циља за који се ру ари оре. И њен о нос са мужем Ру ијем заснивао се на у овољавању само њених жеља, ок он с оји усамљен, 'реварен, несхваћен и неза овољан. Међу им, чи алац не саосећа са њим, јер а је Фили'овић 'ре с авио као и'ичну 'ре ечу ин ус ријалца, кола ора ора са И алијанима, се ично човека који је зара лично инереса с'реман на све. „Физичка наказа”, „с ерилни Ка аринин муж” су син а ме које Фили'овић корис и за ње ову карак еризацију. Ње ово о лушавање о ру ареве не'рилике с вара орак укус у ус има, а ње ова незаин ересованос за смр ру ара и умешанос у њихово с рељање 'риказује човека окру но , нехумано и се ично 'осе но ка а 'ос анемо свесни ње ове личне љу авне 'а ње која елује минорно нас'рам шире захваћене љу ске несреће. Усре крво'ролића не ужних ру ара ње ова јеина 'о ре а је а 'оново у руке узме виолину и ис'уни се е миром који је о авно нес ао. На ње овом су ином нема сажаљења, чак ни на крају романа ка а а ру ари заро е и крвнички 'реуку. Као о ачени муж 'ре чијим очима Ка арина мења љу авнике мо ао је а 'ос ане ра ични лик вре ан сажаљења, али ње ова 'риро а 'охле'но , се ично и окру но кола ора ора изазива само ађење, олико а ње ов коначан 'а из ле а као за овољење 'рав е. „Ру и је имао рули за ах, не овано ело, 'орцелан умес о зу а, а ње ова с'аваћа ка'а личила је на камилавку ђелаа. Али Живић је 'рос о заволео ње ове чир роеве на вра у. Тај човек је ов е у Раскову 'о ре ан као Нојев ковче , врло 'о ре ан” (Фили'овић 1957:60). У асио је 'о уну у ру нику, ојачао о ез еђење о љикавом жицом, рефлек орима, с ражом кара ињера и ал анских кола ораора. Ка а сазна а је се ам ру ара с рељано јер су 'окушали а 'о е ну, Ру и више размишља о оме како ре а ку'и и се ам 86 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА ковче а и наћи још се ам нових ра ника не о ш о жали у ијене. Овакав окру ан, рачунџијски, мизеран карак ер у нашим очима још више 'ос аје вре ан 'резира ка а ухваћен о с ране ру ара и суочен са смрћу кукавички моли за свој живо , 'рав а се нужношћу си уације ње ово 'оложаја и ну и све своје о а с во а и се с'асио. Ње ов 'ре хо ник, у'равник ру ника Живић је 'риказан на акав начин а се још више на ласи ау орово нушање на 'а вореношћу лажно о ро вора који ула ањем у зи ање локалне цркве 'окушава а се иску'и за злоу'о ре у ру ара, али и а сачува своје укаљано име о времена. Он је човек који 'оказује сла ос 'рема Ка арини и с'реман је а ура и све а и је сачувао у селу. З о ње и зи а велеле'ну вилу, новцем о е им о ру ара, која се изала као чар ак ни на не у ни на земљи, на њихове очи закрвављене у еркулозом и сузне з о ешке су ине. Сцена ка а ковач То ор из Кузмина ломи 'розоре Живићеве виле за о ш о му је син о 'осле ица 'овре е у ру нику за о ио ан рену на нози и која му је морала з о о а и и о сечена, ро ескно је на реалис ична и ра ична. Ковач жели а сахрани но у сво а сина, јер је име он сина већ из у ио, а нема новца за о. Живић се, као какав савешћу мучен о ро вор, ну и а му 'омо не и чак о'раш а ковачу ломљење 'розора за ш а је сле ила за ворска казна. Међу им, с ар и олес ан, он више нема сна е а се ори са ру арима и своју влас 'ре аје Ру ију који као сила мла е ка'иалис ичке сна е 'ос аје још суровији у о'хођењу 'рема ру арима, 'ри чему не ус'ева а сачува ни 'риви ни мир, као ш о је о 'ре ње а чинио Живић. Суко енерација Фили'овић је осликао у врло 'ро лема ичном, урном о носу оца Тан е и сина Мла ена. Тан а је човек с аро кова, који жели а наме не 'а ријархалну а мосферу и скла у својој 'оро ици корис ећи с ро оћу. Међу им, он о краја романа мења своју о а ашњу смерну и 'ослушну 'риро у исклесану ро о ишњим оравком у за вору, з о че а је и за'очео суко са Мла еном. Пос аје свес ан 'о ре е за 'роменом у ње авачко и ру ално режима 'осле оку'ације, 'ос аје свес ан еско е не само ње ове ча рме већ и чи аво Косова и Ме охије. Пос аје свес ан 'о ре е за оружаном о раном и враћањем ис ом мером, свес ан синовљево жр вовања које више не сма- АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 87 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ра се ичношћу и лу ошћу мла о , занесено и еалис е. Сма ра а а је сам ђаво овео на амно Косово, јер са а ни о 'арче црнице није ње ово. Клесар је на ро них с'оменика и све ш о му 'ролази кроз мисли као ео ње ове 'рошлос и и живо а на Косову јес е „'окра ено време и црне мараме за ушница, ла , 'арнице, на ро не 'лоче, кише, учњава за земљу, синови који чес о вечерају ивљаке и месечину” (Фили'овић 1957:11). Тан а се из разочарано и на'уш ено оца 'рео раћује у 'оносно оца који је с'реман а а своју с ару лаву за с'ас сина и ње ове и еоло ије. Ка а је Мла ен уха'шен о ац а је неуморно ражио, јер више „Тан а не 'ос оји. Је ино 'ос оји мла ић који а је 'окренуо из ан о ро нос и и ис'унио овај о сечак времена са ржајем – ра ањем, осмислио а и о ре ио” (Фили'овић 1957:200). За о он ако о су но р'и мал ре ирање Ал анаца у чајџиници и влас и (оку'а орске и ал анске у њиховој служ и) ка а му 'реурају кућу ражећи Мла ена. „Све и Косово је живи мозаик, у коме, ове ноћи, ње ов син није ио 'лочица. Ишчу'ала а нека, Тан и не'озна а сила” (Фил'овић 1957:190). Тек а а, ле ајући смр и у очи, Тан а схва а а је је ина све ла ачка ње ово мурно и 'разно живо а увек ила 'оро ица, 'осе но жена Венка. „Та о ла женица, мислио је, о есна у миловању, о ана мени, има му рос мишице и ис рајнос мрке равничарске ко иле која ника а не с ари”(Фили'овић 1957:228). Она је и'ична ра иционална, 'а ријрахално вас'и ана Косовка, која ћу и 'ре Тан иним есом, у ишини жали синове, али која на крају романа ос аје хра ра и о ана својој 'оро ици, „за рину а и суха као махуна” (Фили'овић 1957:62). Њено име које је скраћено о имена Невена ре ало и а осликава осо у која не вене и ос аје вечно мла а, али у мрачном све у косовске земље 'осле ра а, Фили'овић зна а она нема 'рилику а о ос ане. С авра, Дау и Ај ар су с'оре ни, али у'еча љиви ликови, руари измучени ешком су ином, жељни 'ромена и ка ри а свој живо 'оложе за њих. До ро ушни али осакаћени у арцима су ине, сиромаш вом и олешћу не мо у више а р'е не'раву. Њих Фили'овић слика као кон рас љу има на 'оложају, као оличење наро ске му рос и, у'орнос и и хра рос и. До ро ушни џин С авра је лик који нам се урезује у 'амћење. Ње ово име во и 'орекло о рчко имена Stauros, у значењу крс , и можемо 88 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА рећи а С авра ус'ешно носи свој крс о сре ине романа не осећајући ње ов ере , али о сре ине он 'ос аје све ежи. Својим из ле ом кру'но , високо , с ро о за оворника ор е за љу ска 'рава он сакрива нежну 'риро у и свој о ро 'озна смех који након 'овређивања у ру нику у и свој ехо и о звања само 'овремено, цинично 'о сећајући на љу ину какав је некаа ио. Он је човек о 'ринци'а, коме је и еоло ија 'реча о 'рија ељс ва. Жали ш о је у ру нику из у ио око, јер више неће ии нео'хо ан члан 'окре а и зави и Мла ену на ње овом за аку и з рављу, јер је у ор и ви ео сврху сво 'ос ојања и ка а је о из у ио нес ао је и ње ов ух. По ежином крс а своје су ине џин С авра 'осус аје. Дау Мехме и је ио мла човек из озло лашене ал анске 'оро ице за ко а је и ра у ру нику ио 'ривиле ија. „Очи увек ис е, у око усађене и размакну е очи, авно увређено човека. Пожу ело кече 'окрива само ео ње ове кра ке ошишане косе. На ис уреном челу ве о лине рас'ињу сјајну кожу, а оњи ео лица ос аје увучен, сужава се, као 'о сенком крова. Из раон ка'у а на орелих рукава ус'ињу се кра ки вра ни мишићи. Све је на овом ва есе осмо о ишњем лицу с арије за неколико ожиљака, за је ну еценију и с'ле ла ерске жице” (Фили'овић 1957:64). О ац му је умро о у еркулозе 'а су желели а му о узму земљу и ус'ели су у ој намери ако ш о му је „црвени, равних о раза, ла , рохав, 'о ожни хоџин 'рија ељ” Кај аз изи равао 'рија еља, а на крају о узео земљу. З о 'окушаја у ис ва Кај аза о ве ен је у за вор Ел асан у Ал анију о акле је касније 'о е ао и 'ри ружио се ру арима у њиховој ор и. О свих ликова у роману он најмање овори, али је више и о Мла ена 'освећен ор и јер осећа не р'ељивос 'рема ило каквој врс и ираније. Мржња 'рема љу има на 'оложају који своју моћ злоу'о ре љавају на уш р сиромашних уса ила је у њему јаку жељу за осве ом. Он је ај који у ија Са ик- е а, чиме 'очиње револуција. Ај ар Бајрами је још је ан Ал анац у роману Вука Фили'овића који мало овори и који, као Дау , своју ешку су ину 'о носи и у њој 'роналази сна у за ор у 'ро ив оку'а ора. Још је ан руар који има у еркулозу и који нас својим кашљањем 'о сећа на разло и ис'равнос њихове ор е, о носно лоших услова жи- АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 89 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА во а ру ара. Лична несрећа коју је Ај ар оживео ос авши ез жене коју је мно о волео, а коју су рођаци о вели а не и живела ежак живо ру ареве жене и о ру ара који није желео а се с ави у служ у ал анске заје нице, учинила је о ње а човека који живи за осве у. Ње ове 'осле ње речи на умору су иле у'ућене жени: Санија, 'о е а! Тра ове, које је Вук Фили'овић с ворио у овом роману, оживели су у'раво о'исани ликови, 'осе но они 'ози ивни који са својом у'орношћу о ес'рављених, али хра рих љу и, у суко у са великим силама зла у е своје живо е али и 'о сећају на нео'хо нос жр вовања зара оље у ућнос и. „У роману С рма о ала ли ерарно се о рађује 'ослера ни о ку' и за'лена имовине у вишенационалном миљеу Косова. Личнос и ово романа су жес оке и е зал иране, с у ељивом 'сихолошком мо ивацијом. Пик урално сенчење њихових карак ера о аје афини е ау ора а живо умачи 'у ем 'есничких слика и ликовнос и. Ам ијен ални 'ре ели манас ира Девич, олине Ла е, Гази Мес ана, знамења су косовско зла уве ена у 'розу као 'ан ан универзалним љу ским 'ро лемима. Овај роман аца креа ивни сно' лиерарно све ла на слику ал анско мен али е а и ра иционално 'оро ично морала. Фили'овић уво и у роман и и лијски суко раће, 'роцес ми рације у ра и колање с анковићевске нечис е крви” (Ан рејевић 1988:235). У микрокосмосу Черкеза Фили'овић је „ о ађаје 'овезане уну рашњим закони ос има ло ике ис'ре'лео ни има уну рашњих моноло а и анализом ока свес и, иначе ако из ашно 'римењиваним у мо ерним романескним формама и ос варењима ове врс е” (Вуковић 2002:51). Три есе се мо о ишњи С амен Зарић „ у овра и накривљен човек, као с ари имњак” (Фили'овић 1961:5) у цен ру је ра ње ово романа. Иако је ње ово име изве ено о основе с амен у значењу 'ос ојан, с алан, чврс , он не о'рав ава ове осо ине у елу. Већ на самом 'оче ку ау ор нам а 'риказује као разочарано , несхваћено човека о резло у алкохолу, љу о на мајку, на ра а, на сина, на жену. Сви око ње а схва ају неминовнос 'ромена и немо ућнос а им се су'ро с аве, али С амен не. Он о чак схва а као на'уш а- 90 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА ње о ређених вре нос и, на'а на личну својину и иранију. Чиав свој живо 'осве ио је ма ази која је за ње а ила суш ина живо а и је ино се у њој осећао си урно, а са а му је о имају у 'роцесу конфискације имања. Ма аза је за ње а и аље сим ол моћи, новца и ос ојанс ва којих за'раво више нема, али се он рчеви о ржи за 'рошлос живећи у с раху а ако из у и ма азу ни Сул ана а више неће х е и. За Сул ану је ма аза свакако ила сим ол моћи и о а с ва и за о ка а схва и а ње више нема, ако лако о лази. Ма аза а а за С амена 'ос аје сим ол у е, неис'уњених циљева, о уђене 'оро ице, за вор који ће само замени и лу ницом на крају романа. Пош ен а ун ован он није мо ао а схва и руш вене 'ромене које су о носиле љу има личну својину. Не мо авши а се 'омири са аквим изазовом, као човек који није имао хра рос и за велика ела, ос ао је сломљена уха 'осе но након о ласка Сул ане. Није ус'ео а је за ржи, а ни а се осло о и њено мужа и у њеним очима он је ио сла ић. Ка а им'улсивно елује он је за'раво у с ању и а 'уца на сво рођено ра а и а у ари Сул ану и Цве у, али ка размишља о својим 'ос у'цима ње ова сна а ус у'а мес о сла ос и и кукавичлуку које имају у емељење за'раво у моралнос и. По'у Хамле а он кроз чи ав роман во и ор у са самим со ом, а ос але ликове 'исац 'окреће као марионе е у ње овој служ и. С рас ан и узајамно зависнички о нос Сул ане и С амена 'рожима чи ав роман. Ин ензивна, с расна љу ав се на крају рас'а а ако олако а се неминовно намеће 'и ање а ли су се њих воје ика а искрено волели. Нека слушкиња у њиховој кући, саа у а а за олесно с арца ерзију, Сул ана је је ина све ла ачка у С аменовом живо у. Она није више онако ле'а као у време ка су је о а ра а заволела у својим млађим о инама, и з о које су занавек ос али су'арници. Њено име асоцира на влас и раскош и можемо рећи а јес е имала влас на С аменом, али „Сул ана је кошча а, знојава, 'сује и жваће уван, а ус а су јој рас'уцала о ве ра и рознице. Износила је она своје хаљине и оине” (Фили'овић 1961:35). Она је за'раво и'ични рачунџијски и' Ци анке, која се руково и својом с рашћу, али и е зис енцијалним на оном. За о ако лако ос авља С амена и у ра у ражи нове изворе зара е, врло сналажљиво и ез жаљења ш о је ос авила у о о ишњи начин живо а. То 'озна о чер арско ци ан- АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 91 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ско сналажење Фили'овић јако о ро осве љава у с'оју са женском резвеношћу и о лучношћу са којом решава 'ро леме. Наиме, Сул ана, ивша служавка у кули, ћерка ро ара, Ци анка, није ос ала у селу само за о јер је из у ила сваку на у а ће ужива и у о а с ву С аменове 'оро ице, јер ње а, сим олично леано кроз 'осе овање ма азе, више није ни ило. За со ом је ос авила сво мужа и љу авника, 'рво у ро у, а ру о у лу ници и на ај начин је исказана њена жеља за живо ом и неосвр ање на 'ре'реке које ај живо 'ос авља. Њен муж, ерзија Жива, 'а авичар, мали je у'лашен човек у масном ка'у у који је из уио свој 'осао у 'роцесу ин ус ријализације. О кривањем ње ове 'рошлос и у којој је као мла и олес ан човек изазивао нушање и смех евојака, 'роузрокује саосећање чи аоца. Чи аво живо а ио је 'овучен, с и љив и олешљив ш о је 'о 'уно су'ро но значењу ње ово имена које и ре ало а осликава човека живахно , који о олева у арцима су ине. Са а све чешће има на'а е з о жене којом су а силом оженили, али му 'онос о ично , 'ош ено , мало човека не озвољава а се 'омири с им. Он се „месечарски креће кроз живо , смешан у 'сећој вернос и 'рема раз лу ној жени, ок је ражи 'о ж уновима, и за и им крајевима, изазива ко ос алих само ађење и о вра нос и 'оре веома живо ис акну их ње ових осо ина – љу ави и саосећања. У 'сихолошко-анали ичком везу ау ора сваки сусре са Живом о крива 'осувраћену ушу човека који 'о извесним о рим својс вима 'о сећа на неке ликове из С анковићевих Божијих љу и” (Вуковић 2002:51). Пе ави (Бранко), чије име во и 'орекло о основе рани и, у с аром значењу ори и се, својим осо инама о'рав ава име које носи. Нека а војник, цењен з о хра рос и, човек кру о ржања, војничких 'ринци'а и закона, у очима С амена је уђинац, млађи ра са својом мо ерном, 'ру ас ом лузом морнара који олази из ра а. Различи ос руралне и ра ске сре ине о ле а се и у њиховој карак еризацији. С амен а чак ле а као Каина који му риља ро , јер не жели а му 'омо не а сачува своју маазу, јер се 'риклонио мо ерним сна ама социјализма. По'у уљеза жели а кон ролише С амена и а а на ера а се 'риклони сили. „Ње ове о ворено 'лаве очи лис ају као 'арча о леала у исну а у ружичас у с ену… о оних је нез о них и'ова 92 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА који свим не'о о ама о олевају мирно, чак и ез рижно, и које чак ни лизина смр и не узнемирава, или ар ако из ле ају као а их не узнемирава. О оних ш о личе на имназијалце и ка 'ревале ри есе и 'е у.” Он је ај који лишава С амена сло о е, иако му на ај начин с'асава живо . Чак и Цве а на ај начин оживљава Пе аво , ез о зира на злос ављање које р'и о С амена. Њено савијено ело и 'о ну а лава 'ре на'а има еса мужа 'ре вара се у сим ол 'а ње, р'љења, зависнос и, али и ис рајнос и љу ско уха. „У онула у сиву и је ноличну свако невицу живо а, равно ушна, с оички 'о носи ушевне и елесне олове: 'онижена и увређена нељу ским 'ос у'цима мужа, нема 'о ре ну о лучнос а се су'ро с ави јаловом начину живо а и а а измени” (Вуковић 2002:51). Иако је 'ри 'осле њем о рачуну са су'ру ом коначно 'рихва ила своју су ину 'ро еране жене и ила с'ремна а на'ус и кућу и а је ос ави „јаловој Сул ани” она је 'рави ра ични јунак која на крају романа ос аје сама у великој кули, чак и ез сина Томе. Жалос ан је о нос Томе и С амена као сина и оца. У алкохолисаном с ању С амен не ира о јек 'рема коме ће усмери и свој ес, 'а о чес о у е и не ужни и немоћни син. Међу им, за рину ос оца з о Томине олес и и решенос а му нађе лек, овољан су 'оказа ељ ње ове љу ави коју мали Тома није 'ре'ознао, јер није ила исказивана. Болешљив и 'овучен у се е, Тома се, разумљиво, оца оји. Бекс во из 'оро ичне еско е 'ружа му је ино 'ас Мур а и цр ежи за које нико нема разумевања. Ка а су С амена о вели, Тома 'ос аје 'ричљив, срећан, 'оис овећује се са с рицем и о'се ну је маш ањем о ра у. Ова ме аморфоза ечије 'риро е након о ласка 'ре ње у ви у оца, оноси осећај сло о е, нес'у анос и и среће која нас изненађује. Знамо а е е није у с ању а о'рав а лоше 'ос у'ке о раслих, 'осе но ру о оца, али ка а ње а више нема, 'очиње а не ос аје макар 'ризнање и осећај у и ка. На ничар Бећир са својим сином Назифом 'ре с авља ве различи е слике ал анско мен али е а. О ан, ра ан и 'ош ен, Бећир је су'ро нос свом сину Назифу који као нова мла а сна а ал анске заје нице већ исказује не р'ељивос 'рема очевој о анос и С амену, о носно Ср ину. Фили'овић о екс'лици но не овори, али за нас који смо живели на Косову и Ме охији им'ли- АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 93 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ци но се казује. Он замера оцу ш о не 'осећује мајку, ш о је с ално на С аменовој земљи иако су а о ово сви на'ус или. Али Бећир зна а се земља сама не о рађује, зна а је С аменова земља о хранила ње ову 'оро ицу и он има намеру а јој ос ане веран. За о а олико оли и 'онашање Јевре која се није ни осврнула за њим о лазећи у ра . Бећир налази о'рав ање чак и за овај чин, 'ри'исујући о њеним великим 'ро лемима. Мајка Јевра „с ара учи ељица, не 'о иже свој жу и, све луцави нос” (Фили'овић 1961:5–6) „имала је лас резак и сув као звук корака 'о шљунку” (Фили'овић 2002:9) и во ила је лавну реч у кући. Она је а, која је 'осле смр и мужа, ра а и рас'а а велико аз инс ва имала жељу а се оно о нови, чинила све а у ом смеру во и своју 'оро ицу. Није узимала у о зир ин иви уалнос и жеље својих синова, већ само о'ш у срећу 'оро ице, о носно оа с во. Може се чак рећи а је она елимично крива за су ину свих јунака ово романа: несрећно ожењено С амена, несрећно и само Бранка, несрећно у а е Сул ане и на силу ожењено Живе, 'а чак и ула ања у ма азу и заро љавања С амена у њој. За о њен о лазак у ра С амену из ле а кукавички и он је ош ро на'а а з о о а. Само је кула ос ала а с оји високо уз и ну а 'о'у с'оменика срећним временима и нека а ује ињеној 'ороици, ок њен ли ерарни с варалац 'ре сказује нес анак 'ороичних и руш вених вре нос и. Фили'овићеви јунаци крећу се у с'ецифичним ис оријским е'охама које условљавају и о ређене 'ос у'ке њихово 'онашања. Међу им, у њима се оцр авају и они увек 'рису ни, вечни 'ринци'и морално и неморално , љу ско и живо ињско , 'раве но и иранско . Кроз суко вечних ка е орија о ра и зла Фили'овић о крива и и'ско и ин иви уално у својим ликовима који носе реме косовске, увек ешке, су ине и ос ављају 'околењима слику анас не'ос ојеће , о ово изумрло конце' а хра рос и, 'а рио изма, ез раничне љу ави и ор е за сло о у у сваком смислу. Наравно а овакав суко са руш вом, у ли ераури а и у реалнос и, оноси ра ичан крај јунацима, али ис овремено у и на у а су 'ромене мо уће окле о је неко с'реман а се за њих ори. 94 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ ЛИКОВИ У РОМАНИМА ВУКА ФИЛИПОВИЋА ЛИТЕРАТУРА 1. Ан рејевић, Д. (1988) Пор ре и косовских исаца, Је инс во, Приш ина 2. Ђорђевић, М. (2004) Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру, Приш ина 3. З орник Живо и ело Вука Фили'овића, (2002) Инс и у за ср'ску кул уру Приш ина, Филозофски факул е Косовска Ми ровица, Ле'осавић-Косовска Ми ровица, уре ници Че омир Ре ић и Жељко Ћу'ић 4. Фили'овић, В. (1957) Тра#ови, Наро на Просвје а, Сарајево 5. Фили'овић, В. (1961) С рма о ала, Је инс во, Приш ина АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ 95 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА MR. ANA M. ANDREJEVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY DR DANICA T. ANDREJEVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary CHARACTERS IN THE NOVELS OF VUK FILIPOVIĆ Filipović’s characters move in a specific historical epoch that dictate particular behavior, however, through them the author depicts those always present, eternal principles of moral and immoral, human and animal, just and tyrannical. Through the eternal conflict of the categories of good and evil, Filipović reveals individual and general in his characters who carry the burden of Kosovo's always grave destiny and leave to the generations the picture of the today’s nonexistent, almost extinct concept of courage, patriotism, boundless love and the struggle for freedom in every sense. Such a conflict with the society in literature, and in the reality brings a tragic end to the heroes, but gives hope that changes are possible as long as someone is willing to fight for them. Key words: characterization, character, estrangement, individuality. 96 АНА АНДРЕЈЕВИЋ, ДАНИЦА АНДРЕЈЕВИЋ УДК: 82.09 Фили'овић В. 821.163.41.09-1 Нас асијевић М. ДРАГОМИР КОСТИЋ1 ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА2 Сажетак. У ра у се разма ра о нос 'роф. Вука Фили'овића 'рема 'оезији Момчила Нас асијевића (1894–1938) је но о највећих и најза оне нијих ср'ских 'есника. Ње ов екс „За оне ка уми не мисли Момчила Нас асијевића”, о јављен у књизи О#ле и и с у ије (Је инс во, Приш ина, 1985) је ан је о најзначајнијих 'рило а осве љавању амних, о ово не'розирних 'рос ора у којима се нас анила лирика ово изузе но и изузе но осо ено 'есника. Нажалос , у 'роучавању 'есниш ва Момчила Нас асијевића на овај екс се не о раћа овољно 'ажње. Кључне речи: Момчило Нас асијевић (1894–1938), ср'ска 'оезија, међура на 'оезија, сим олизам, ајанс венос , за оне нос . 1 2 Проф. р Дра омир Ј. Кос ић, Филозофски факул е Универзи е а у Приш ини, Ка е ра за ср'ску књижевнос и језик; kosticdragomir@yahoo.com Ра је резул а ис раживања у оквиру 'ројек а ИИИ 47023 „Косово и Ме охија између национално и ен и е а и евроин е рација” који финансира Минис арс во за 'росве у, науку и ехнолошки развој Ре'у лике Ср ије. 97 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Момчило Нас асијевић (1894–1938), анахрон и архаичан, ско'чан о рла као какав сре њовековни ви ез, с е ну и рас'еван, 'оре Јована Дучића верова но највећи ср'ски 'есник у 'рвој 'оловини XX века, а сасвим извесно највећи 'есник у раз о љу између ва све ска ра а ко нас, „велики све ски 'есник наше а језика” (По'а, 1968: 6), 'есник који је с варао „ван основно а књижевно а ока” (Пе ковић, 1999: 119) и који је у'ркос оме „ос варио је ан о нај алекосежнијих 'о ухва а у нашој 'есничкој ис орији” (Павловић, 1964: 70), 'есник чији је језик за ворен „у 'о 'уном, не'ро ојном херме изму” (Симовић, 1981: 24), и 'есник „ ру ачији о свих ру их” (Раки ић, 2007: VII), наравно а је 'ривукао 'ажњу 'роф. Вука Фили'овића, којем ниш а значајно у мо ерној ср'ској 'оезији није мо ло а 'ромакне. Ње ов екс „За оне ка у'и не мисли Момчила Нас асијевића”, о јављен у књизи О#ле и и с у ије (Је инс во, Приш ина, 1985) је ан је о најзначајнијих 'рило а осве љавању амних, о ово не'розирних 'рос ора у којима се нас анила лирика ово изузе но и изузе но осо ено 'есника. Нажалос , у 'роучавању 'есниш ва Момчила Нас асијевића на овај екс се не о раћа овољно 'ажње. Иако је Фили'овићево о оне ање за оне но све а 'оезије Момчила Нас асијевића је но о нај'о 'унијих и најрелеван нијих и иако је о 'оезији ово нео ично 'есника 'исано све и сваш а, чак ни ок орске исер ације о рањене о ње овом с варалаш ву нису а мно о 'ри лижиле чи аоцима. Ис ичући у уво у а је Момчило Нас асијевић „је ан о највећих наших 'есника”, 'роф. Вук Фили'овић на лашава а је он „у међура ној ср'ској књижевнос и с ворио све мо ерне лирике сим олично и амно језика” и а је ос ао „скоро неразумљив” (Фили'овић, 1985: 105), јер је ражио „оно ш о је 'око'ано у времену, нечи ко на камену, о авијено за оравом у амнос и ми олошко и сре њовековно , у'и но у ајкама, изрекама и волше но смо ано у речи му раца, ’Пус ињака у ра у’, у ономе ш о је у 'е'елу векова и ис'о језика, за урено у 'о свес и – оно шкр о и нељу азно, а и'ак живо о авно ла о које у и ну мисао нео ољиво 'ривлачи, оснажујући креа ивну о нову речи и ’зае ну и лук’ сим олично овора 'есме.”3 3 98 Ис о, с р. 105–106. ДРАГОМИР КОСТИЋ ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА Пре не о ш о је 'рис у'ио анализи или освр има на неке о ако не најзначајнијих а оно свакако најкарак ерис ичнијих 'есама Момчила Нас асијевића, 'роф. Фили'овић је још ис акао а је он „све више о узе оним знацима који су нечи ки или рос о несхваљиви за разум, али који су у'раво з о о а све више ра оцени за 'есму, за је но с ање уха о'се ну о слу њом у оких ис ина којима је на ра у и које ос ају у на реалном све у, у самој 'улсацији у'и не мисли 'ре ајном времена и љу ске е зис енције”. Као и а Нас асијевић 'ише „оно ш о назире у аљини, у живо у љу и с којима вековно ру ује у 'а њи, као а све више осло ађа речи о јаве влас и о# ића у некој врс и онес варења своје емо ивне су јек ивнос и, у амној и на#овеш еној визији с вари”.4 Прва Нас асијевићева 'есма на коју се 'роф. Фили'овић осврнуо ила је 'есма „Пу ” из циклуса „Ма новења”. Песма је, као и неке ру е чувеније 'есме ово 'есника („Речи у камену”, „Ту а у камену”) карак ерис ична 'о оме ш о се сас оји из више се мена а ('есама) као и 'о 'онављању с ихова: „Хо ам о у нехо е, / у ес'уће не'у ем, / и ро и а се не 'ре ро е.” (Они се јављају на 'оче ку че вр е 'есме а и у 'осле њој, се мој 'есми, 'ре с ављали целину за се е.) „Налазећи се”, 'ише 'роф. Фили'овић, „у 'есми ’Пу ’ у неком са ласном 'рос ору ез краја, иза реалнос и ем'иријско времена, у'раво 'ринуђена а се налази на оме 'у у осаме и у љења се е као за оне но ића 'оезије, она у чу ној езвременос и 'у а и'ак ражи знак о ворено 'у а и озарења уше, о лашавајући се речју жеђи, на е и смерно ва'аја, казујући 'ој и чу о сазнања о ко а моћ језика осеже израњајући из 'онора.”5 Ова 'есма је 'ослужила ис'и ивачу као уво у разма рање нео ичне 'есничке 'ојаве у ср'ској књижевнос и између ва све ска ра а, која је наилазила на „извесну равно ушнос кри ике или на свесно 'рећу кивање креа ивних вре нос и које је он ао и осо ене мо ерне лирике коју је сазао”.6 Из кра ко 'о ле а на 'есникову ио рафију и и лио рафију из ваја се за'ажање о 'есниковом начину ра а. А он је ио усмерен ка оме а „коначна форма у е у највећој мери саже а као 4 5 6 ДРАГОМИР КОСТИЋ Ис о, с р. 106. На ласио ау ор. Ис о, с р. 107. Ис о, с р. 108. 99 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА с'он ана, ис'реки ана ијалошка реч, о крајнос и шкр а и ели' ична, чија је 'рава сна а у на ласку самих речи, а не развијених 'есничких исказа”. На лашавајући уз о а је Нас асијевић „желео а феномен моерно ишчаури и исцр'и из ма ерње језика и 'ре ања”,7 'роф. Фили'овић анали ички 'рис у'а 'рвим циклусима, „Ју арње” и „Вечерње”. Они 'ре с ављају 'есников изле у 'рошлос . Ту је 'есник ви ео мо ућнос а 'ос и не осо енос језичко-музичко исказа. То је ње ов 'у о мо ерно 'есниш ва: „Он се с њима враћао на лирско-фолклорни с ил наше књижевне ра иције а и име исказао мо ућнос о кривања ново 'ос у'ка који ру ачу наро но и сре њовековно уме ничко 'ре ања ис'и ује из је но нарочи о у ла и налази у њој креа ивни на ој мо ерно 'есниш ва.”8 О „Фрули” је ној о нај'озна ијих 'есама Момчила Нас асијевића, из 'рво циклуса, „Ју арње”, у којој су назначене о ово све с илске осо енос и ње ово 'евања (ри ам, језички о р и, конрас и у слоју значења – ра ос : у а, о воренос : за воренос ) Вук Фили'овић 'ише а је о „врсна уме ничка с рук ура са сложеним значењима. Фрула није само фолклорне 'ас оралне емоције. Она означава звук рисећања. Али не само звук, већ и с ање у#е које је о ежало у асоцијацијама времена и живо а авно 'омрлих 'ас ира ш о звуком ’'ризиваху ра у’”.9 На овезујући се на По'ину риљан ну мисао („Иско'ао је фрулу која је о с оле но ћу ања у земљи 'роцве ала”),10 'роф. Фили'овић ис о ако риљан но за'ажа: „Док чи амо 'есму, осећамо како знак у с иху све више урања у смисао емо ивне раме коју 'есник 'роживљава и ис'и ује.”11 Не ржећи се хронолошко 'риказа 'есама Момчила Нас асијевића, 'роф. Фили'овић се, 'о ом, кра ко осврће на сложену, најо имнију 'есму ово 'есника, 'есму-'оему, 'есму-циклус, 7 8 9 10 11 100 Ис о, с р. 111. Ис о, с р. 114. Ис о, с р. 115. В. По'а, наве ени екс , ис о, с р. 5. В. Фили'овић, ис о, с р. 116. ДРАГОМИР КОСТИЋ ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА „Речи у камену”. Ис ичући а је она „чи ава рефлексивна”, „у којој о вореном сен енцом и сим оличном визијом засве ли мно означнос и неизрецивос у е у 'о у ама с варања”. За Нас асијевићево „ћу ање” Фили'овић на лашава а је оно „у'оре о са осећањем еско е и узалу нос и”,12 'римарна ка е орија ње ово „ амно с ила”. У 'о ро нију анализу 'оеме, међу им, није се у'уш ао. Карак ерис ичне с ихове из ње, као ш о су „Лове/а уловљени”, „Крс на раскршћу / у наука” и „И о 'а о, /и све о” ос али су не'рокомен арисани. Умес о о а, 'роф. Фили'овић се вра ио на је ан о циклуса који је овоме 'ре хо ио, на „Б ења” и 'есму „Мировање рвећа”. Та чу на, са'а ничка визија (веза) човека и иљке 'ре заје ничком 'ошас и – оли, 'ривукла је 'ажњу ово ис'и ивача. „Као а је све о ежало и о ачено у риви , зароњено у ’ амни вилаје ’ неко з ивања изван 'ејзажа љу ске реалнос и, у аљину језом 'роже о сновиђења.”13 Ин ер'ре ирајући, у нас авку, Вук Фили'овић ис иче је ан о основних циљева ин ер'ре ације екса: „Ка 'есму у ље усвојимо – ш о је и наш за а ак и смисао ин ер'ре ације – у нама се у е снажне емо ивне, саосећајне, е ичке и ес е ске 'ре с аве, у и се самосвес човека која се ника а не мири са својом завршеношћу и изу љеношћу, […]”. А он а се о'е враћа на 'есму: „Мирно, рекло и се с р'љиво и вр окорно 'о ношење 'а ње 'ре вара рвеће у ме афору 'а ње.” О а ле Вук Фили'овић и е и на „је ан о основних им'улса 'есниш ва, а 'осе но савремено које се све више 'и а о својој суш ини, 'ореклу, ићу у језику ореченом и о ијеном о слуха све а, налази се у ражењу ново о ежало# израза који о'онира суво'арној и овеш алој вер алнос и”.14 И ући за им, 'роф. Фили'овић ачно уочава 'еснички на'ор Момчила Нас асијевића: 12 13 14 ДРАГОМИР КОСТИЋ Ис о, с р. 121. Ис о, с р. 123. На ласио ау ор. Ис о, с р. 126. На ласио ау ор. 101 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА „Сав се 'ре ао је ном из арајућем, мучном и аске ском ражењу ново исхо иш а и суш ине 'евања у ћу ању и на ну ћу ања, у онес варењу своје з иље лично живо а ра и о крића евања […]”.15 Песма „Божјак” је сле ећа која је 'ривукла 'ажњу ово ис'иивача. Песма о 'росјаку који 'роси у име Бо а. З усну а воревина 'рос рано значења. Нео ичан ијало с Мајком, не зна се чијом, зв. 'есничко су јек а или јунаковом, ожјаковом. Ко је, у с вари, ожјак? „У 'есми Божјак овори 'есник из свес и само ожјака”, ис иче 'роф. Фили'овић.16 Песма „Порука” (циклус „Ма новења”) 'ослужила је као 'рилика а ис'и ивач у ље зађе у ајну 'есниково с варања: „Основни смисао који он на лашава, ако је и колико моуће ај смисао изрази и ш о је нос авније, сво и се на с ав а је ћу ање и амнос рава а мосфера из које ониче оезија као чу но раз ање с вари и осло ађање енер#ије мисли, мисли ш о ће рећи – ви а мисли који 'ро ире 'реко 'ра а ајне, у ез ан све а ш о се скрива у ићу, ис'о с ро е расу не ло ике, иза с'ољашње ре а с вари и о ичне реалнос и.”17 Ис ичући Нас асијевићев „ироничан о нос 'рема форми рационално мишљења ’ја не јасно е’ које 'ре 'ос авља 'ринци' разложне ар умен ације, које 'о својој ло ици 'рак ично о јек ивно 'осма рања 'ре с авља суш у су'ро нос с'он ано има ина ивно и емо ивно им'улса 'есничко с варања”, 'роф. Фили'овић 'ризнаје а „ми не знамо ачно ш а ау ор 'о разумева у свом 'ое ичком комен ару”.18 И за им а скривање није ње ов циљ, већ 'ри ежиш е, форма ње ово исказа. Ту се наш 'есник разликује о чувено француско 'есника С ефана Малармеа који је 'ос ао о'ш и синоним за неразумљивос и не ос у'нос : „Тамнос језика из ко а је ис'ражњена и укину а с варнос њему није крајњи циљ као Малармеу, већ је на енер#ија која лачи и рас аљује ње#ову у и ну мисао, мисао изазивајући је а 15 16 17 18 102 Ис Ис Ис Ис о, с о, с о, с о, с р. 126–127. На ласио ау ор. р. 127. р. 130. На ласио ау ор. р. 132. ДРАГОМИР КОСТИЋ ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА зачуђено, са мраком о ече и ева у не рохо у и ања и сновиђења.” ђења. 19 Сле ећа 'есма која је 'ривукла 'ажњу 'роф. Фили'овића ила је „Мисао” из ис о циклуса („Ма новења”). Тамнос и ајанс венос као о лике 'есниково с ила као а су ов е за рену ак ис'уш ене: „с ил Нас асијевићев је разрешен амно з ушњавања у'и них мисли које иначе 'реовлађују у ње овим лирским круовима Глухо е и Речи у камену”.20 О се ам елова, уком'онована као музичка с рук ура у којој су 'рва и 'осле ња 'есма исе, у на лашено о' имис ичном ону, с ра озналим ићем у среиш у з ивања које ви и, које осећа. „Ко је о иће”, 'и а се Вук Фили'овић, „ а мисао за коју есник зна а и на њим ка а је сам, које а као неко лице, очи нечије, 'ра и и осве љава му у самоћи све ? И како све може а се оживи, – а оживљава се, – о иће које језик на овеш ава ако а му се чује корак сенке, ле'о е, ри е? Несумњиво, о је иће мисао која рине. Али оно је и мно о више о о а у рами живо а и сазнању које 'есма 'о уђује.”21 И у ако за вореној и зако'чаној 'оезији каква је ова, Нас асијевићева, назире се љу авна ема ика. Али, „љу ав у 'есниш ву Нас асијевића није ранс'онована у 'оје иним лирским с рук урама као је ини мо ив њихове уну рашње замисли”, исиче 'роф. Фили'овић.22 Карак ерис ична је у ом 'о ле у 'есма „Су он”. У њој се жена 'ојављује ек као на овеш ај, као чежња. Ту је, како ис иче 'роф. Фили'овић, 'рви 'у „ оникла изузе но екс ресивна и флуи на визија жене која је у ри#ушеном конфлик ном с ању ау ора”. ора” 23 Пре чи аочевим очима се ос варује (из иже) лик жене-сна, који је 'роизашао из вечерње 'ејзажа и 'есниково ћу ања. „Као а се уна'ре о рекао своје живо не з иље и с'ољашње 'ејзажа све а. Свесно је 'о онуо у снови ни 'рос ор мисли и езвременос и, у скривену и неизрециву ајну 'е19 20 21 22 23 ДРАГОМИР КОСТИЋ Ис Ис Ис Ис Ис о, с о. о, с о, с о, с р. 134. На ласио В. Ф. р. 139. На ласио ау ор. р. 141. р. 144. На ласио ау ор. 103 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА сме. По онуо је у несрећу коју је сам иза рао. Али 'ри ушујући екс азу и 'о носећи сву ежину 'ус ињачке самоће, он 'ева о конфлик у који 'реживљава у свом ћу ању.”24 Песма „Јасике” из 'рво циклуса („Ју арње”), 'ре с авља ис о ако с расно ескри' ивно виђење из које је о ово немо уће искључи и 'реносно значење, о носно 'ојаву жене у ом мирном сазвежђу ело , евојачко , звучно (шеве), с а ично (мале), у рзано („коло вију”), ла о , уз рх ало , усамљено и ус ре' ало све а рвећа изна које се још извија ра осна ајна („ ела”). Жена се назире и у 'есми „Глухо е” (сас ављене из есе 'есама). Као мо ућнос , као с'асење, као сан о ле'о и. „У Глухо ама монолошка реч ау ора варија илно и ис анчано 'ева о колизијама ушевних с ања и сновиђења, о ле'о и која засле'и као са лас , рех, као цве и лек, као рана у око жива у ћу ању срца.”25 Неш о конкре нија визија жене а а је у 'есми „Гос'и” (циклус „Б ења”). На лашено лични он Гос'ин лик ешифрује уо'ш еније (у аљујући а име о о'ш е Мајке). На ај начин а означује/сво и на о јека жу ње. „У Нас асијевићевој 'есми ’Гос'и’”, 'ише Вук Фили'овић, „искрсава као фикција у свес и 'ус ињака,, а и ак на а но рису на као ело #реха, у раво емонски рерушена у ироничном ијанс ву или осве ми ски је нос авна у окре у еро ске жеље, жеље ез икакве свес и о реху и за рани. Визија Гос'е јавља се у је ном смислу 'рими ивно на онско ића које есник о ија #ес ом мол ено# очајања, очајања смирујући се е и узмичући из замке, скоро 'анично о узе ежином самоће која је изазвана лизином о ела жеље и уђинс ва. Тако се у Нас асијевићевом с илу на је ан нарочи и начин, као уну рашња слика, мо ив љу ави изош рава као лесак ле'о е ића у са ласној амнос и која је лиска и о ачена у аљину.”26 24 25 26 104 Ис о, с р. 145. Ис о, с р. 146. На ласио ау ор. Ис о, с р. 148. На ласио ау ор. ДРАГОМИР КОСТИЋ ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА На крају сво 'о ле а на з усну у визију Нас асијевићево 'есничко све а, 'роф. Фили'овић се 'осе но осврће на 'есме у циклусима „Вечерње”, „Речи у камену” и „Глухо е”. Не залазећи у њих 'о ро није, још је ном на лашава 'ара оксне елемен е у њима. „Сомна Сомна улна визија је у уну рашњем 'рос ору лирике Момчила Нас асијевића. Значење ове или оне 'есме 'рикривено је у за оне ној мисли или чулној 'ре с ави живо а у коме је све на у ару све#а, све о сечивом не#ације и о а сур а заош рено у не#ацијама.” не#ацијама. 27 Сим ол 'у а Вук Фили'овић узима као сим ол не'у а, о носно „не'рохо ” као 'у (То ку а не рохо им,/ чу но ми се о вори у , из 'есме „Осама на р у”). За сам крај сво а ис раживања 'оезије Момчила Нас асијевића 'роф. Фили'овић је ос авио 'есму „Речи из камена” (из циклуса „Ма новења”). Та 'есма, мо ли исмо рећи, 'ре с авља 'есникову ау о'ое ику. „У је ном о нај ољих циклуса који и мо ли а а ан олоијски 'ре с аве 'о вре нос и с ила и уме ничкој ројекцији влас и о# сихолошко# ор ре а,” а 'ише В. Фили'овић, „’Речи из осаме’ – Нас асијевић у ирек ном овору и скоро рационалној форми изриче конфлик ну суш ину своје 'ое ике и 'есничко искус ва.”28 У кон рас ним с иховима, најчешће ис исима, у којима, ис иче 'роф. Фили'овић, „у ме афоричном изразу мисли је нако о крива 'роцес изарања у 'есми и раму 'есника, а 'осе но – ње ов на'ор а из амнос и и 'е'ела изрони на чис ину и све лос живоа”.29 Примећујући а је израз у овој 'есми „о ворене форме”, Фили'овић ис иче: 27 28 29 ДРАГОМИР КОСТИЋ Ис о, с р. 152. На ласио ау ор. Ис о, с р. 157. На ласио ау ор. Ис о, с р. 157–158. На ласио ау ор. 105 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА „У ој о вореној форми исказа је на ој ком'лексних значења која сама о се и елују својом ле о ом ое ске ме афоре, а која су ис овремено у имензији означавања креа ивно# чина и ње#ове о ике мисаоно-визуелно# кон рас а.” а. 30 Ос ављајући 'есму „Речи из осаме” за крај сво а екс а о амној, 'ри ушеној, не ос у'ној за сваки 'о ле , 'оезији Момчила Нас асијевића, Вук Фили'овић као а је х ео а каже а у'ркос свим ешкоћама и о раничењима с којима се сусреће ис'и ивач/ис раживач ове чу не, нимало јасне а јасно велике 'оезије, она је о ворена и ос у'на. Само јој ре а 'ажљиво, с 'освећеношћу 'еснику, 'рис у'а и. Пажљиво ослушкива и сваки звук који се о у може назре и или чу и. Ослушкива и руј сваке речи, замамну музику ње ових с ихова. И иако је и 'оре о а још извесно а 'у о ње није сасвим о ворен и 'рохо ан, вре и се наћи на ом 'у у. Кључ који је 'роф. Вук Фили'овић ао за разумевање ове најнео ичније и најза оне није 'ојаве у ср'ској 'оезији је 'оуз ан као ко ре ко које ру о ис'и ивача/ис раживача ком'лексно 'есниш ва Момчила Нас асијевића. Литература 1. Павловић, М. (1964). Ан оло#ија ср ско# есниш ва, 'ре овор, Бео ра : СКЗ. 2. Пе ковић, Н. (1999). „Је ан 'о ле на Нас асијевићеву 'оезију”, О#ле и о ср ским есницима, Бео ра : Друш во за ср'ски језик и књижевнос Ср ије. 3. По'а, В. (1968). „Момчило Нас асијевић”, 'ре овор, Момчило Нас асијевић, Се ам лирских кру#ова, Бео ра : Просве а. 4. Раки ић, С. (2007). „Момчило Нас асијевић – 'есник нове синаксе”, 'ре овор, Момчило Нас асијевић, Песме, Бео ра : СКЗ. 5. Симовић, Љ. (1981). „Белешке о 'оезији Момчила Нас асијевића”, 'ре овор, Момчило Нас асијевић, Пе лирских кру#ова, Ма новења, О јеци, Бео ра : Слово љу ве. 30 106 Ис о, с р. 158–159. На ласио ау ор. ДРАГОМИР КОСТИЋ ПОЕЗИЈА МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА У ТУМАЧЕЊУ ПРОФ. ВУКА ФИЛИПОВИЋА 6. Фили'овић, В. (1985). „За оне ка у'и не мисли Момчила Нас асијевића”, О#ле и и с у ије, Приш ина: Је инс во. ДРАГОМИР КОСТИЋ 107 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. DRAGOMIR J. KOSTIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary ТHE POETRY OF МОМČILO NASTASIJEVIĆ ASINTERPRETED BY PROFESSOR VUK FILIPOVIĆ Professor Vuk Filipović, to whome nothing significant in the contemporary serbian literature couldn’t miss, wrote with passion about the poetry of Momčilo Nastasijević, amazed by its music and secret symbolic. His text ″Zagonetka upitne misli Momčila Nastasijevića″ (Ogledi i studije, 1985) is one of the most significant critics of the poetry by this remarkable and distinctive poet. Sadly, it was almost completely forgotten by the later interpreters of the poetry of Momčilo Nastasijević. The interpretations by Vuk Filipović present the ravel of the mystic world of poetry by Momčilo Nastasijević and one of the most complete and most relevant interpretations of his poetry. But even though a lot was written about the poetry of this unusual poet, even the doctoral dissertations regarding his work failed to bring him closer to the readers. 108 ДРАГОМИР КОСТИЋ УДК: 821.163.41.09-31 Фили'овић В. 811.163.41'373.2 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ1 ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА2 Сажетак. Пре ме наших ис раживања у овом ра у јес е именослов рома- на ,,С рма о ала” Вука Фили'овића. Грађа је ексцер'ирана ако ш о су сва за ележена лична имена, мушка и женска, лични наимци, мушки и женски, 'резимена и 'оро ични на имци класификовани у 'о ру'е 'рема њиховој с рук ури и значењу. По'исани су и микро о'оними, ојконими, крајевна имена, ороними, хи роними, еоними, зооними, хрема оними и неколико неау ен ичних назива с ворених у 'ишчевој ра ионици у'о рељених за именовање љу и и мес а. Као 'рило ра у 'ри'ремљен је речник имена који са ржи 134 о ре нице. Кључне речи: Вук Фили'овић, ,,С рма о ала”, ан ро'онимија, микро о'они- мија и ојконимија, ау ен ична и неау ен ична имена. 1 2 Доц. р Голу М. Јашовић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Мировици, Филозофски факул е , О сек за ср'ски језик и књижевнос ; golubjasovic@gmail.com. Ис раживање је извршено и ра на'исан у оквиру ра а на 'ројек у ,,Дијалек олошка ис раживања ср'ско језичко 'рос ора” 178020, који се реализује уз 'омоћ Минис арс ва за 'росве у, науку и ехнолошки развој Ре'у лике Ср ије. 109 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Лично име је вечи и 'ра илац човека, 'ра и нас о колевке о ро а и иће знак 'о којем ће нас 'ре'ознава и о краја живо а (Пецо 2000, 186). Влас и а имена и њихово 'роучавање су 'ре ме ин ересовања синхронијске и ијахронијске науке о именима. Проучавањем имена 'оје иних књижевних ела 'ро еклих еценија авили су се с рани лин вис и, ономас ичари из ис очноевро'ских земаља (Русија, Бу арска), из Пољске, Чешке, Словачке. У Енлеској, на 'ример, изра ом ономас икона о ређених књижевних ела 'а и чи авих књижевних кор'уса неко 'исца, 'очело се 'ре ва века (Лилић, 2011, 36). Ко нас су већ урађени речници влас и их имена: Боре С анковића, С евана Сремца, Сло о ана Џунића, Гри орија Божовића, Пе ра Д. Пе ровића, Вла имира Бована.1 Професор Вук Фили'овић је о оснивања Филозофско факуле а о 'ензионисања 'ре авао Теорију књижевнос и и Књижевнос ва есе о века и за о време о јавио велики рој научних ра ова и књи а из о лас и књижевне еорије и есејис ике. О ори иналних књижевних врс а 'исао је 'ри'ове ке, романе и раме.2 За живо а је о јавио ва романа. Роман Тра#ови о јављен је 1958. у Сарајеву, а роман С рма о ала 1961. у Приш ини. Пре ме наше ис раживања у овом ра у јес е сис ем влас и их имена у екс у романа С рма о ала. Грађа за именослов романа С рма о ала ау ора Вука Фили'овића је ексцер'ирана а 'римери локализовани 'рема ње овом ру ом из ању о јављеном у суиз аваш ву ри из авача: Кулурне манифес ације ,,Гли орије Глиша Елезовић”, Све а књи е и Наро не и универзи е ске и лио еке ,,Иво Ан рић” у Приш ини, 1996. о ине.3 1 2 3 110 Именослов романа Нечис а крв о јавила је Јелена С ошић, именослов Ме овине о јавио је Не ељко Бо ановић, именослов Сло о ана Џунића ура ио је Дра ан Лилић, именослов 'розних воревина Пе ра Д. Пе ровића и з ирке 'ри'ове ака Неизмишљени ликови Гри орија Божовића о јавио је Голу Јашовић. Први роман Вука Фили'овића Тра#ови о јављен је и на ал анском језику 'о насловом Gjurmat у из ању 'риш инске из авачке куће Rilindja. Дру о из ање романа Вука Фили'овића С рма о ала за ш ам'у је 'ри'ремио, 'рире ио и 'ре овор на'исао р Милош Ђорђевић. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА У аз учнику назива који ће чини и сас авни ео ра а о рађена су 134 влас и а имена. Већина ономас ичких је иница ре ис рованих у ис'и иваном роману 'ри'а а колек ивном језику. Међу им, ре ис ровано је и неколико имена нас алих у књижевној ра ионици 'роучавано с вараоца. Два 'ишчева јунака именована личним на имцима: Бис а (Бис а ра ни ру ар Пе аво ), Виска (о о ровољени рас'евани Виска 'оклисар); је ан вочлани микро о'оним Качамак- аш а којим је наво но именовано неко мес о у Призрену ра у (Тр#овци ризренски из Качамак- аш е, ника ниш а нису с ворили осим озе).1 Сличне 'омену им називима су, свакако и ми онимизиране син а ме и'а: Пру#ас а луза, Црвена хаљина, на'исане великим 'оче ним словом у'о ре љене у функцији реченичко су јек а: Пру#ас а луза изрони на чис ину; Црвена хаљина о иже окло ац наћви. Већина лин вис а и научника који се аве 'роучавањем језика и филозофије језика са ласни су у ефинисању имена 'рема којима је onim у с вари језички знак са функцијом 'оје иначно именовања. О носно, рукчије речено, влас и о име није ниш а ру о о скраћени о'ис нече а или неко а.2 Скоро а нема 'розно књижевно ела у ком се некоме или нечему не 'ри'исује ш а или не о ређује 'рос ор, мес о ешавања. И ра ња романа С рма о ала лоцирана је на 'рецизно именовани 'рос ор, у кру у Вучи рн–Приш ина–Грачаница-Призрен и у 'рио аље реке Бис рице и Ла а. Фили'овићеви ликови именовани су именима 'рос о 'реузеим из ономас икона локалних овора.3 Ре ис ровани ономас ичи ма еријал класификован је у ве ру'е: ан ро'онимију и о'онимију, а о е ове ру'е на неколико 1 2 3 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ О е лексеме су оријен ално 'орекла и у'о ре љене су у син а ми која је су'ро на уху наше језика. Ви е и о оме о'ширније у ра у Микро о онимија околине Куршумлије (Јашовић 2007). Џон Серл у свом О#ле у из филозофије језика каже: Да је карак ерис ика влас и о имена о а а корис имо како исмо мо ли указива и на ис и о јека у различи им 'риликама (Серл 1991, 255). Вук Фили'овић је о ро 'ознавао ај овор. Уос алом, рођен је на самој о али Ла а у селу С ановцу, на 'о езу између Вучи рна и О илића. Касније је живео у Бресју ко Косова Поља и у Приш ини, а на 'омену е косовске 'рос оре Фили'овићи су се оселили из о'личко села Доње Точане, у аљено есе ак киломе ара ис очно о Куршумлије. 111 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 'о ру'а. Ан ро'онимија је 'о ом 'о ељена на хијерархијски ниже сле еће 'о ру'е: а) ЛИЧНО ИМЕ + ПРЕЗИМЕ: Бећир Бајруши, С амен Зарић, Цве а Зарић, Ка ифа С аменовић, Краљевић Марко; ) САМО ПРЕЗИМЕ: Зарић, Краљевић, Нушић, С аменовић, Харионовић, Божић, Бајруши; в) ЛИЧНО ИМЕ – МУШКО: Бећир, Бла а, Бранко, Гавро, Горан, Гера, Ђорђе, Жива, Јар а, Јанко, Јован, Марко, Милен ије, Милу ин, С амен, С еван, Тома; ) ЛИЧНО ИМЕ – ЖЕНСКО: Ева, Јевра, Ка ифа, Нај а, Санија, Симони а, Сре ра, Сул ана, Теофана, Цве а; ) САМО НАДИМАК: Ду ајлија, Ја ње, Главосек, Нас ра ин, Пе ави, Пе'а, Раша, Томчо/Томче, Калуша, Сул анче, Црвенка'а; ђ) ЛИЧНО ИМЕ + НАДИМАК: С амен Гун ељ, С амен Ба ка, С амен Ма азаџија, Цве а Калуша; е) ЛИЧНО ИМЕ + КТЕТИК: Ан е Ба иномошки, Бо оро ица Љевишка; ж) САМО ЕТНОНИМ ИЛИ ЕТНИК: Јањевац, Косовац, Косовка, Гркиња, Ци анин, Ци анка, Черкез, Черкескиња; з) ИМЕ ИЛИ ПРЕЗИМЕ + НАДИМАК: Јован Главосек, Пе ави Зарић; и) АТРИБУТИВ + ЛИЧНО ИМЕ ИЛИ ПРЕЗИМЕ: Ар а Бећир, е а Бла а, шурак Гера, ири ен Гера, ерзија Жива, алкохоличар С амен, муж Зарић, у љар Зарић, с риц Ја ње, о ац Јаков, ос'о ин Јанко, рођак Јар а, ан у а Јар а, о ац Кам ер, комшија Мухарем, конзул Нушић, чаршијска у ала Пе'а; невес а Зарић, служавка Зарић, мајка Јевра, ос'ођа Јевра, свекрва Јевра, сес ра Јевра, врачара Сре ра, у овица Сре ра, лу ница Сул ана, крчмарица Теофана, снаха Цве а, ос'ођа Цве а; ј) АТРИБУТ + ЛИЧНО ИМЕ ИЛИ ПРЕЗИМЕ: млађи Зарић, на луви Јаја, 'окојни Јаков, је нооки Јар а, рла и Назиф, мали Тома, лу и Шукрија; не'ло на Сул ана, амна Сул ана, висока Сул ана; к) ЛИЧНО ИМЕ + ПРИДЕВ ИЗВЕДЕН ОД ОЧЕВА ИЛИ МУЖЕВА ИМЕНА: Назиф Бећиров, Сул ана Терзијина; 112 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА л) ЛИЧНО ИМЕ + ПАДЕЖНА СИНТАГМА СА МЕСНИМ ОДРЕЂЕЊЕМ: Раши из Вучи рна, Цве а из Призрена. Ис'и ивани Фили'овићев роман са ржи ри есе ак назива којима се 'рецизно именују мес а на којима се о вија ра ња, означава 'орекло о ређених ли ерарних ликова и ис оријских личнос и, 'рос ор у којем се крећу и који је 'ре ме њихово инересовања. Помињу се називи насељених мес а (села и ра ови), локална месна имена (микро о'оними) и имена ширих о лас и (крајевна имена), имена извора и река (хи роними), 'ланина (ороними) и ако аље: а) ИМЕНА НАСЕЉА (ојконими): Бариљево, Бео ра , Вучи рн, Грац, Грачаница, Прилужје, Ба ин Мос , Земун, Ис ан ул, Маз и , О илић, Призрен, Приш ина, Син а'ур, Солун, Черкез; ) ЛОКАЛНИ НАЗИВИ И КРАЈЕВНА ИМЕНА: Дечанска улица, Мура ово ул е, Ко Шерифово хана, Ве ерник, Гази Мес ан, Тре'ча, Шар'ланина; Дреница, Ана олија, Кана а; в) ВОДЕ И ВОДЕНИ ТОКОВИ: Бис рица, Еју'ов јаз, Ко Еју'овово јаза, Ла . Планском у'о ре ом о ређених личних имена и о авањем рижљиво ираних а ри у а, а'ози ива и/или 'а ежних сина ми различи о значења ау ору је омо ућено и олакшан ра на с варању ефек них слика у чијим рамовима са лакоћом слика косовско-ме охијске 'рос оре, 'сихолошки и ликовно скицира своје јунаке укла'ајући ис овремено разне момен е из њихових живо а уме ањем реминисценција е'ско , ис оријско , социјално , ми ско и слично. За о се у ијалозима о рађених ликова 'омињу: Краљевић Марко, Бранислав Нушић, крчмарица Теофана, Дон Базилио, Олијенш'и ел, Црвенка'а, Кер ер, ар а ин Бећир Бајруши и ру и. Фили'овић о ила ом у'о ре ом а ри у ива уз имена о ређених ликова о авеш ава чи аоца о њиховим сро с веним о носима: е а Бла а, мајка Јевра, свекрва Јевра, о ац Кам ер, с риц Јање, шурак Гера, муж Зарић, рођак Јар а, сес ра Јевра; социјалном с а усу: ар а Бећир, служавка Зарић, у љар Зарић, конзул Нушић, врачара Сре ра, у овица Сре ра, лу ница Сул ана, чаршијска у ала Пе'а и ако аље. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 113 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Занимљиво је и о а Вук Фили'овић у овом роману нема имена у конс рукцији лично име или 'резиме + е ноним или е ник. И'ак, у неколиким 'римерима у'о ре љени су е ници: Јањевац и Косовка и е ноними: Ци анин, Ци анка и Черкез Черкескиња.1 Већина назива који чине именослов 'роучавано ела ис'и ивано романо'исца су словенско 'орекла. Међу им има и назива с рано 'орекла. Ла инско : Ан е, о Ан оние (кojи je 'рви на ојном 'ољу), Револуција; рчко : Михаило, Гавро, којима се именују не ески анђели; Јаков, Каин, Ева, из ру'е с арозаве них имена;2 Јован, Марко, Тома, новозаве ни 'исци, јеванђелис и; Ђорђе, С еван, Теофана, ранохришћански мученици. Сва 'омену а имена 'решла су у наш језик 'осле 'римања хришћанс ва. Грчко 'орекла су и имена која су 'реко урско језика 'ос ала ео наше ономас икона: Ана олија, Скен ер (о Αλεχάνδρος).3 У нашој рађи нашло се и 'е наес ак имена оријен ално 'орекла. Највише је за ележено ара изама: А и , о ара'ско hàbūb (миљеник, љу љеник), Ај ар о Haydär (лав),4 Кам ер о Qambär (муслиманско мушко име), Мухарем о muḥarräm (сачуван зарањен, све ), Назиф о nāyif (чис ), Ка ифа о qaṭīfä 'о цве у Tagetes erectus i Tagetes patulus, Рамазан о ramaḍān (Шкаљић, 1985, 530), Раши о Rāšid ('о ожан, 'раве ник), Рифа о Rìfat (висос , узвишенос ), Саи о Sāid (који се уз и ао високо), Санија о Saniha (која је сре на, 'овољна, з о на), Ша ан о Šabān (име осмо месеца 'о муслиманском кален ару), Шериф о šärīf ('лемени , час ан, у ле ан), Шукрија о šukrī (који је захвалан о у). Ре ис ровани су и оними урско 'орекла: Бајрам, Баш-Челик о урско baṣ ( лавни, 'рви, врховни с арешина) и çelik (врс а 1 2 3 4 114 Занимљиво је ш о се, ез о зира на чињеницу ш о је веђина јунака ср'ско 'орекла, не 'омињу е ноними Ср ин и Ср'киња. Јеврејско 'орекла је и име Еју', 'ос ало о хе рејско Јо /Јов. Грчко 'орекла је и име Базилио нас ало о василеус – краљ, вла ар (Клаић, 1968, 1324); и име Пи малион, лично име ле ен арно краља на ос рву Ки'ар, који је изрез арио лик жене о слонове кос и, 'а је, 'рема ле ен и, измолио о о иње Венере а ај ки' оживи а и се са им оживљеним ки'ом 'о ом и оженио (Клаић, 1968, 1014). Лична имена оријен ално 'орекла А и и Ај ар, Фили'овић у'о ре љава у ијалека ској форми, ез веларно Х, а 'озна о 'резиме Ср а Косоваца Ари оновић корис и у форми Хари оновић. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА ехничко вожђа), Бећир о Bekir ('рворођени, 'рво е е), Карија о Kadri (су ина, ожја воља). На крају ре a рећи а је у 'роучаваном роману 'рофесора р Вука Фили'овића за ележено уку'но 134 имена. О о а око с оину ан ро'онима или 75% и 33 о'онима или 25% о уку'но роја за ележених ономас ичких је иница.1 Абиб, ЛИ – А и је у 'ре ионици Со 78. Ајдар, ЛИ – … ње ове очи и мисли о сину Ај ару који се ника неће вра и и из Дренице Со 63. Анадолија, КИ – Ов е је, у 'о у, сећао се, ос ао ква ра 'ун земље, 'осле е ове сео е у Ана олију Со 131. Анте, ЛИ – С рах о ла не софре на којој шкр уће 'есница њено оца, роара Ан е Ба иномошко Со 107. Апостол, ЛИ – А'ос ол и Гера кривоус и, р овци 'ризренски из Качамак- аш е, ника ниш а нису с ворили осим озе Со 44. Арханђел Миха- – … лојанице, женска но а, арханђел Михаило Со 169. ило, Тм Бабин Мост, ИН – Оне вечери ње ово 'овра ка, кулу су ис'унили рођаци из Ра- скова и Ба ино Мос а Со 64. Бабиномошки, – в. Ан е Со 107. Етк Бајрам, ИП – Зар 'ре Бајрама нисам ку'ио за Санију 'ла но Со 85. Бајруши, Пр в. Бећир Со 75. Бариљево, ИН – Мајка живи сама у Бариљеву и 'ле е воје чара'е Со 84. Баш-Челик, ЛН – … мислио је, 'а ће се Баш-Челиков ра , сре њовековне 'улит., шкарнице, сво амне на моћнос и, 'ре воро и не само у кор- њачу… Со 64. Београд, ИН – Маћеха о е у Бео ра јер се саживе са неким Гораном Со 100– 101. 1 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ Поређења ра и, Милица Миљковић је у Зони Замфировој С евана Сремца реис ровала на 201 с раници екс а 146 имена; Јелена С анковић у Нечис ој крви Боре С анковића на 282 с ране 95 имена; Не ељко Бо ановић у роману Ме овина Сло о ана Џунића, на 150 с раница ележи 106 ономас ичких јеиница. 115 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Бећир, ЛИ – Прес ани е ар ок ми Бећир 'онесе кофере, викну она Со 22; ~ Бајруши, – У ис о време, враћао се Бећир Бајруши аласавим 'ољским 'у ем Со 75; ар а ~, – и ар а а Бећира који нема намеру а заус ави свој смех Со 28.1 Биста, ЛН – Бис а, ра ни ру ар Пе аво , и нека комисија, чуо је о неким есе им увом, ре а а а 'осе е у су о у… Со 20; ра ~, – Зар и је лижи ра Бис а, син оне коњокра ице Со 54. Бистрица, Хд – Презрела слушајући лу'ање раз оја и нервозни шум Бис рице Со 101. Блага, ЛН – е а Бла а и Мухарем. Смејали се неш о око Сул ане Со 150. Бранко, ЛИ – Мајка је значајно с искала ус а и ацала 'оноси о 'о ле е на униформу сво а Бранка Со 63. Бог, БИ – Бо , све и ро ина зах евали су а не кварим зарићку лозу јер је Сул ана служавка Со 58. Богојављење, – Генерација која хва а у Ла у рвени крс на јануарски ан Бо оИП јављења Со 62. Богородица Ље- – На камено 'ре ворје храма Бо оро ица Љевишке СО 33. вишка, Хр Божић, ИП – Све је 'очело о оно Божића ка је мајка уложила уш еђевину у ове увљиве рафове Со57. Ветерник, МИ – Чи ави хек ари који о ухва ају ре иза Ве ерника, ис'о кржљаво кукуруза крију ру у Со 81. Виска, ЛН – … и Виска 'оклисар, и е ке, о о ровољени и рас'евани. Вучитрн, ИН – О вешће Тому 'оново ко оно ојазно и на мено лекара, у Вучи рн, иако је увек мрзео уски олнички чаршав и мирис лизола Со 43. Гавро, ЛИ – Нимало сличан оцу ње ово ру а Гавре који је 'ун рођен анских 'оклона и књи а о ме ве има Со 41. Гази Местан, МИ – Као 'роја 'оливена млеком, изао се на Гази Мес аном Месец Со 50. 1 116 У Речнику имена уз сваку о ре ницу с оји скраћеница којом се означава и' влас и о имена о ком се ра и: лично име (ЛИ), лични на имак (ЛН), 'резиме (Пр), и лијско име (БИ), еоним (Тм), име 'разника (ИП), име насеља (ИН), месно име (МИ), крајевно име (КИ), хи роним (Х ), е ноним (Е н), е ник (Е к), хрема оним (Хр), ороним (Ор), киноним (КИ). ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА Гера, ЛИ – Насу'ро рафова, њихало се велико као ањир кла но урско са а, 'оклон шурака Гере кривоус о Со 48; шурак ~, – Шурак Гера 'о иже зи ни часовник Со 98; кривоус и ири ен ~, – Кривоус и ири ен Гера о урне сес ру а и сам 'ровуче лаву Со 100. Горан, ЛИ – … са неким Гораном који 'о свом о ласку на њеној слави… 'оказа мно о кана ско зла а Со 101. Грац, ИН – Премла ио си ва зи ара из Граца з о их есмр них олу ова Со 55. Грачаница, Хр – Ку е Грачанице, с елинама око ружичас о камења, о ило је црвен нос и уши Со 154. Гркиња, Етн – Дрх ао је за с олом ок су му 'евали ала у о Гркињи 'рељу - ници и јерменском се ру Со 65. Дечанска улица, – … има во енице и чајџинице, џамије, 'екаре и кри ле 'ива Со МИ 180. Добра, ЛИ – Те е и Бећирово сина и Бис у и До ру ок с е ноћу оносили иле алну 'ресу и револвере завлачили у сламарице, у оквир ра а Со 56. Дон Базилијо, – На 'лавим уснама Гериним и ра ци ански си ан смех Дон БаЛИ зилија Со 98. Дреница, КИ – Ка су већ израсли као ујаци из Дренице олико, а су рамени- ма мо ли а 'о и ну аван Со 85. Дугајлија, ЛН – Ду ајлија 'ређе о'еко ине 'о а, есно и 'резриво шу ну је ан калем зелено конца и клем се о ко рља Со 18. Ђорђе в. Све и Ђорђе Со 57. Ева, БИ – Она зна а и о ње а олело и 'рилази 'реко мермера ола као Ева Со 143. Ејуп, ЛИ – Еју' је ио врло с ар, али је мо ао ез велико на'ора а 'о и - не во енички очак Со 63. Ејупов јаз, Хд – Ње ова река о'ире о куле кроз шумни сла' Еју'ово јаза Со 21. Eјупова водени- – Ознојена 'оворка 'решла је јаз Еју'ове во енице Со 63. ца, Хр Жива, ЛН – Па авичар Жива. Он рече. Со 79; ерзија ~, – Бивши ерзија Жива Со 79. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 117 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Зарић, Пр – Ра овао се ш о више не осећа че ири зи а е млађи Зарић 'уши ци аре е и це и кроз зу е своје увре е Со 30; муж ~, – у еђење у своју нес'осо нос ш о а је њен на моћни муж Зарић о инама су ерирао Со 35; ос'ођа ~, – 'онео Тому у со у, у руке ос'ође Зарић, у знојав сан кроз који хо ају рво еље Со 45; у љара ~, – У ну с ола ва расковачка у љара Зарића Со 68; С амен ~, в. С амен Со 39; Цве а ~, в. Цве а Со 35; алкохоличар С амен ~, – … у рајајући у 'рвом ре у ње ову жену Сул ану, алкохоличара у ајлију С амена Зарића, зло о а 'а авице… Со 144; служавка ~, – … 'овлачи се 'ре ившом служавком Зарића Со 93; невес а ~, – Зар је у овој кули крала о у ане је ино за о, ш о о све назива ,,у ана жена”, ,,ма азаџика”, ,,невес а Зарића” Со 90; Пе ави ~, – О оворио је Пе авом Зарићу како о не може а се изве е, и како о личи на 'ри'ове ку… Со 83. Зарићева кула, – У'оре о са о'а ањем сна е Зарићеве куле, рас е жес ина у акХр мице СО 34. Земун, ИН – Мо ао и а се вра иш у Земун с им а ку'иш кућу са аш ом и олу њаком Со 54. Истанбул, ИН - Носим са из Ис ан ула и ника нисам ни ио мање аја о на- форе Со 21. Јагње, ЛИ – Гвожђарску фирму е'или су о с рица Ја ње а ш о клисну у Кана у ри есе ру е Со 44–45. Јаја, ЛИ – А нико није ни сумњао, најмање на луви осо ењак Јаја Со 29. Јаков, ЛИ – Ка и 'окојни Јаков ви ео своју кулу, за о ора и с ара учиељица намеш ајући свој сомо ски шешир Со 26; о ац ~, – О ац Јаков вра ио се с њом из Девича Со 109. Јанко, ЛИ – Гос'о ин Јанко је амо вечерао Со 122. Јањевац, Етк – … иако Јањевац вр и а 'а'а има ух не еско изасланика Со 158. Јарга, ЛИ – Јар а, румена ан у а, ражио је срећу чак 'о разилским шу- мама Со 81; рођак ~, – овори рођак Јар а и с аклено ле а са о але Со 102; је нооки ~, – ок је нооки Јар а оказује а је косовска овца све у свему све ија о 'а'е Со 158. Јевра, ЛИ - Јевра у 'рви мах завриш и, али знајући а Пе ави кроз овра ак све чује, она наређа неу ралне 'оуке о оме а сам ма азаџија сноси кривицу Со 68; мајка ~, 118 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА – Мајка Јевра ежи о ав е јер 'ре и не'о о а Со 17; ос'ођа ~, – Дечак 'рилази фак ички весело, али ос'ођа Јевра крије ашну о ло'ова Со 19; свекрва ~, – Јер, и свекрва Јевра је још мо ла а орчи у со у СО 34; сес ра ~, – оне рзо 'о ле ају је на ру у, заим своју сес ру Јевру Со 64–65. Јован Главосек, – Први 'у о како је умрла ње ова мајка на Јована Главосека, заИП хва ило а је мало 'рисно сунца Со 150. Кадифа, ЛИ в. С аменовић Со 20. Кадрија, ЛИ – Ос ао још само неки Ка рија и С еван Со 85. Каин, БИ – Eво Каина а ми риља ро , 'риме ио сам још је ну 'о лос Со 20. Калуша, ЛН в. Цве а СО 100. Камбер, ЛИ – … на луви Јаја се увек 'омало чу и, као и ње ов о ац Кам ер, ш о је кукуруз на ом елу оранице кржљав Со 81. Канада, КИ – … с рица Ја ње а ш о клисну у Кана у ри есе Качамак-башта, – Tр овци 'ризренски из Качамак- аш е, ника МИ с ворили осим озе Со 44. ру е Со 44–45. ниш а нису Кербер, БИ – … које зналачки зло'рељс вом и нервозом усе елица, у но- шћу Кер ера, умаче с арозаве ни а е Со 35. Клим, ЛИ – И сама не их 'рис ала а мој ра Клим има рас'раву са својом невес ом з о мене Со 89. Код Ејуповог ја- – … у Ла у ко Еју'ово јаза? Жена је о рицала… Со 128. за, МИ Косово, КИ – У време ка је Косово 'рес ало а се 'рос ире е'ски 'ус о Со 131. Косовка, Етк – … ка је 'о ре но а на'рави о лучан 'о ез и раз воји ве Ко- совке Со 153. Краљевић, Пр – На 'еску, 'о зи овима је сву а ос авио Краљевића Марка који лит јаше за вилом Со 43. Лаб, Хд – Су'ро на с рана 'о ока који ели аш у уз изала се заје но са о алом Ла а и рвећем све о во оравне сума лице и амних 'ло ова Со 21. Мазгит, ИН – … ме алне кор'е које се ше ају с краја на крај, чак 'реко Маз и- а и с очарске фарме о манас ира Со 80–81. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 119 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Марко, ЛИ лит в. Краљевић Со 43. Милентије, ЛИ – Није ли ако мислио 'арох Милен ије Со 145. Милутин, ЛИ – 'оказујући амо е је окли'љени Милу ин јез ио на ју Со 156. Муратово тулбе, – Тако је 'очела она ше ња ме алних кор'и 'о жици 'оре МураХр ово ул е а Со 81. Мурго, КИ – Вукао се кроз хо ник а 'ронађе Мур а а њему 'окаже све оне о ојене кар оне, јер никоме у кули о није ило занимљиво Со 43. Мухарем, ЛИ – Комшија Мухарем, џиновски с арац аш ован, рчао је а ухва- и козу Со 50. Назиф, ЛИ – Назиф се је ини није оженио, ра и за месни о ор Со 78; син ~ , – Нека Пе ави не мисли као и син Назиф ко а су увукли у неке канцеларије Со 83; рла и ~, – Заш о није умео а рмне врло ош ро и на ласи рла о Назифа Со 84; ~ Бећиров, за'ове ао је о јула Пе авом и Назифу Бећировом који ракљом ране у и шкаље, шаране, сомове Со 114. Најда, ЛН – Хало, Нај о, онеси нам окал рума Со 155. Настрадин, ЛН – … разлис авање књи а о Нас ра ину Со 189. лит Нушић, Пр – А како је Јаков 'окојни јез ио 'реко Гази Мес ана 'раво у ос е конзулу Нушићу Со 67. Обилић, ИН – Још у време ка је изна О илића о ворен 'рви ру ник Со 81. Обласни музеј, – Безначајно је ш о су је ан њен вез изложили у О ласном музеју Хр Со 35. Ојленшпигел, Хр – … и Ојленш'и елу, симфонија уличних шумова Со 189. лит Пегави, ЛН – Пе ави само из ахну им увана у своје хла не очи Со 19; с риц ~, – На'рави онакву 'ру ас у лузу какву има с риц Пе ави Со 182. Пепа, ЛН – Чаршијска у ала Пе'а з ра и 'ре рш мушмула и осим но а- ма 'о еже на не о Со 92. Пигмалион, Хр – Чи ају ружичас у 'лака у: Пи малион, 'оче ак у 8 часова увече Со 92. Полифем, Тм – У ње овој ечанској 'ре с ави, кула је имала имензије Поли- фемово р уха Со 63. Призрен, ИН – Пронашла и Призрену невес у, цвеће на ро љу Со 57. 120 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА Прилужје, ИН – … јер сви ра о и у ко кројача у за ру у у Прилужје Со 78. Приштина, ИН – … 'осле су о е мора а се о везе са Томом о Приш ине Со 44. Пругаста блуза, – Пру ас а луза изрони на чис ину, за ризе јој 'о ле Со 70. ЛИ неаут. Рамазан, ИП – Вла а о Рамазана још раје Со 29. Расково, ИН – Зар си и ио лавни олу ар о ав е о Раскова Со 20. Расково, Хр – … и 'о и ли ункер и елек рану на у љеноко'у Расково Со 131. Раша, ЛН – Зар је ан Раша, оли зи ар и кречар, 'оре железничке с ани- це, са ле ијом оле еце Со 139. Рашид, ЛИ – … 'ре не о ш о је о Раши овеш ало рекао уз мали 'окре лаве Со 133; ~ из Вучи рна, ЛИ, – … као а је Раши из Вучи рна носио а'ара овамо само з о ње Со 132. Револуција, Хр – После Револуције замало а нису оче'али секире са рвљани- ка, је но о лачно ју ра, као у мла ос и з о служавке Сул ане Со 20. Рифат-бег, ЛИ – Он се о ро 'ознавао са Рифа - е ом и љу има из среско на- челс ва Со 85. Саит-бег, ЛИ – Још увек раје ај 'ојас, 'оклон о Саи - е а, иза кан још ка је 'рва железница узнемирила ве рови у равницу Со 28. Света Владичи- – Нека све а Вла ичица 'ла и Со 140. ца, Тм Свети Ђорђе, ИП – После њи рош 'о'или и рођаци о ,,рож ес во воје”, о све- о Ђорђа Со 57. Сингапур, ИН – … ски ница, ро ски кувар, мувао се 'о Син а'уру Со 81. Санија, ЛИ – Заје но са њиховом мајком Санијом Со 84. Симонида, ЛИ – Милу ин јез ио на ју , ос авивши Симони у 'о јаловом кру- ном Со 156. Скендер, ЛИ – … Скен ера, А и а ш о носи кожно о ело Со 84. Солун, ИН – … оне наше аље рођаке која још 'ре 'рво ра а еше вас'и ачи- ца ин ерна а у Солуну Со 55. Сребра, ЛИ – С ао је а 'сује врачару Сре ру ако не'осре но, као а се нала- зила у хо нику Со 43; у овица ~, – аж аје ле е изна 'онора и о њених вораца сеоске у овице Сре ре Со 45. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 121 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Стамен, ЛИ – С амену је 'о ре но а 'рику'и већу сна у о оне којом се ок- ренуо а са ову раскованос својих елова ове е у ре СО 18; ~ Зарић, – С амен Зарић се осврну и ви е ве жеравице 'сећих очију Со 39; ~ ун ељ, – Око ње а о леће 'ијани С амен- ун ељ који ражи е и сле ео Со 36; а ка ~, – Све има а ка С амен Со 108; алкохоличар ~, Сма рала је а алкохоличар С амен мно о о ија ш о ће му 'ри'ас и Со 113; ~ ма азаџија, – С амен ма азаџија, њен муж, њени мужеви чијој свемоћи не сме а умакне Со 184. Стаменова кула, – Пе ави аци о'ушак на 'о и не х е е а а з ази, као а изазива Хр на рин или 'оказује колико је равно ушан ш о ће С аменова ку- ла укну и у 'ламену Со 20–21. Стаменовић, Пр – Ка ифа С аменовић очију раза'не сумњу Со 20. Стеван, ЛИ – Ос ао је још неки Ка рија и С еван Со 85. Султана, ЛИ – Та а с арац у из у љеном о ле алу 'лу а ви е ерзијину жену Сул ану која изађе из увале о расле рском СО 174; – служавка ~, … је но о лачно ју ра, као у мла ос и з о служавке Сул ане Со 20; не'ло на ~, … а не'ло на Сул ана, о евена у асме ње ове ма азе, с оји на моћно Со 37; амна ~, … амна Сул ана 'ривлачи се креве у у коме се зноји Томина лава Со 93; Висока ~, – Висока Сул ана, рече, она може а а из ави о ичном 'совком Со 97; лу ница ~, – Иако је Сул ана лу ница, он, с лановима на зиу… 'ронађе о лице у овра е евојчице, ро ареве ћерке Со 134. Султанче, ЛН – Сул анче, и си скерле Со 121. Теофана, ЛИ лит – Као крчмарица Теофана, служавка шкри'и 'рс еном ок 'ере су ове о цинка Со 97 Тома, ЛИ – Тома сломио лам'у, ође лас Пе аво Со 36; мали~, – Мали То- ма се изазовно 'рсио 'ре неким снажнијим о се е чо анче ом Со 63. Томићев млин, – враћао се Бећир аласавим 'ољским 'у ем о 'ру е и ивше Хр Томићево млина 'рема мочвари Со 75. Томче, ЛН – Ш а је а а крив, Томче, ре, олу'че моје Со 41. Томчо, ЛН – Му ава ара о, Томчо Со 41. Трепча, КИ – О Тре'че о р а Ве ерника није ило евојке која и кренула овамо, за Живу Со 141. 122 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА Тулбе, Хр – Онај аћан знао је о ле е и чак о Приш ине, 'реко Тул е а, и а се вра и Со 55. Турист, Хр – Довече ко ,,Турис а”, Сул ана је у'орно с езала ње ова колена Со 180. Хари оновић, Пр, – Није ражио се е ни све е лиже и аље Зариће и Хари оновиће Со 132. Цвета, ЛИ – С амен 'ре'речи 'у мајци и лавом 'окаже Цве у Со 25; снаха ~, – Овакве о лачне слике з ружиле и с ару учи ељицу и њену снаху Цве у у охра рујући за рљај Со 22; ос'ођа ~, – ос'ођа Цвеа није ила равно ушна Со 37; ~ Зарић, – ове е ке 'рисвојиле и 'реос але везове Цве е Зарић Со 35; ~ из Призрена, – Дос а сам р'ела и нисам воја Цве а из Призрена Со 175; ~ Калуша, – … и 'ијано 'лаче 'реко Гази Мес ана: ,,Цве о мори Цве о, Цве о Калушо”… Со 100. Цигани, Етн – Међу Ци анима, не е у сре ини ове живе змије, уз иже се 'ијани, носа и 'рофил С амена Зарића Со 153. Циганка, Етн – Масноцрна земља, 'рљава као коса Ци анке, ча мара … Со 80. Црвена хаљина, – Црвена хаљина 'о иже 'окло'ац наћви Со 95. ЛИ неаут. Црвенкапа, ЛН – У ше њу о сунца изна крова, о Црвенка'е и виолине Со 41. лит Черкез, ИН – Вра ио се у Черкез још у време ка је изна О илића о ворен 'рви ру ник Со 81 Черкези, Етн – О мах 'осле Кримско ра а олазаше каравани Черкеза а чу- вају 'рокле с во караула Со 77. Черкескиња, Етн – Из сусе них авлија о'иру ласови Черкескиња, звеке 'осу а, зујање 'чела и воњеви о ворених ш ала у које се враћа с ока Со 50. Шабан, ЛИ – Је но 'арче земље 'рисвојио је вој с риц Ша ан Со 85. Шар-планина, – … а реке усака ће креш а и а чује Шар-'ланина Со 66. Ор Шериф, ЛИ – Он је узјахао с олицу и ле ао ме 'реко рамена ок је Шериф си'ао у окал… Со 26. Шерифов хан, – Неко е заус авио ко Шерифово хана? МИ ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 123 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Шерифова ав- – Осим о а, у ра у има во ово них цеви и не мора а носи еслија, МИ ије чак у Шерифову авлију и на Ла Со 17. Шукрија, ЛИ – А на рекло уре очекује лу о Шукрију Со 155. Литература 1. А ић 1988: Сена А ић, Муслиманска лична имена са е имоло#ијом, е имолошком #рафијом и семан иком, С арјешинс во Исламске заје нице Босне и Херце овине, Хрва ске и Словеније, Сарајево, с р. 5-196. 2. Бо ановић 2009: Не ељко Бо ановић, Именослов ,,Ме овине” Сло о ана Џунића, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сека за ср'ски језик, Ниш, с р. 105–125. 3. Грковић 1977: Милица Грковић, Речник личних имена ко Ср а, ,,Вук Караџић”, Бео ра , с р. 7–325. 4. Дими ријевић 2009: Јања Дими ријевић, Именослов ,,Ивкове славе”, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сека за ср'ски језик, Ниш, с р. 35–60. 5. Ђорђевић 1996: Милош Ђорђевић, Пое ско- рамска слика ,,С рме о але”, 'ре овор ру ом из ању романа С рма о ала, Приш ина. 6. Јашовић 2007: Голу Јашовић, Микро о онимија околине Куршумлије ( ок орска исер ација), Косовска Ми ровица. 7. Јашовић 2008: Голу Јашовић, Лексика оријен ално# орекла у ри ове ној рози Гри#орија Божовића, Књижевно руш во Косова и Ме охије – Филозофски факул е , Косовска Ми ровица, с р. 5–179. 8. Јашовић 2012: Голу Јашовић, О именима у розним воревинама учи еља Пе ра Д. Пе ровића, Наше с варање, 11, з орник ра ова са Се мо Сим'озијума са међунаро ним учешћем Вас иач у 21. веку. Алексинац, с р. 686–693. 9. Јашовић 2011: Голу Јашовић, Именослов ,,Неизмишљених ликова” Гри#орија Божовића , З орник ра ова са 'ројек а Ис раживања ср'ско језика на Косову и Ме охији, књи а 3 (2010) Универзи е у Приш ини, Филозофски факул е , Косовска Мировица, с р. 85–119. 10. Јашовић 2011: Голу Јашовић, Именослов розних воревина Пе ра Д. Пе ровића, З орник ра ова са 'ројек а Ис раживања 124 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА ср'ско језика на Косову и Ме охији, књи а 3 (2010), Универзи е у Приш ини, Филозофски факул е , Косовска Ми ровица, с р. 120–158. 11. Јашовић 2012: Голу Јашовић, O именима у књи#ама ри ове ака ,,Јечиш е” и ,,Сучелице на Тари” Ђока Ос ојића, у књизи С варалац и воревина, живо и ра Ђока Ос ојића, Бео ра 2012, с р. 72–97. 12. Клаић 1968: Бра ољу Клаић, Велики рјечник с раних ријечи и кра ица, За ре . 13. Лилић 2009: Дра ан Лилић, С рук ура именослова романа Слоо ана Џунића, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сека за ср'ски језик, Ниш, с р. 85–104. 14. Лилић 2011: Дра ан Лилић, Лексика и фразеоло#ија у рози Сло оана Џунића, Филозофски факул е , Косовска Ми ровица. 15. Милојковић 2009: Милица Милојковић, Именослов ,,Зоне Замфирове” С евана Сремца, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сека за ср'ски језик, Ниш, с р. 17–33. 16. Пецо 2000: Асим Пецо, Језичким с азама Десанке Максимовић, Бео ра , с р. 186. 17. Савић-Грујић 2009: Ана Савић-Грујић, Именослов ,,Божјих љу и” Борисава С анковића, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сека за ср'ски језик, Ниш, с р. 78–84. 18. Серл 1991: Џон Серл, О#ле из филозофије језика, Бео ра . 19. С ошић 2009: Јелена С ошић, Именослов ,,Нечис е крви”, Цен ар за научна ис раживања САНУ и Универзи е а у Нишу, О сек за ср'ски језик, Ниш, с р. 61–77. 20. Ћирић 2006: Љу исав Ћирић, О #оворима и именима Понишавља и сусе них о лас и, С ање и 'аралеле у ис оријској 'ерс'ек иви, Филозофски факул е у Нишу–Просве а, с р. 9–197. 21. Фили'овић 1996, Вук Фили'овић, С рма о ала, Ни' ,,Нови све ”, Приш ина, с р, 17–189. 22. Храс е 1961/1962: Ма е Храс е, Влас и о име у Ју#ословена, Језик IX, За ре , с р. 33–34. 23. Шимуновић 1976: Пе ар Шимуновић, Име у функцији књижевно# ела, Оnomastica jugoslavica, свеска 6, За ре . ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 125 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 24. Шкаљић 1985: А зику, Сарајево. 126 улах Шкаљић, Турцизми у ср скохрва ском је- ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ РОМАНА „СТРМА ОБАЛА” ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. GOLUB M. JAŠOVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary LIST OF NAMES RECORDED IN VUK FILIPOVIC’S NOVEL “STEEP BANK” This paper deals with the list of names that occur in the Vuk Filipovic’s novel “Steep Bank”. Writing material were excerpted by recording personal names (male and female), personal nicknames (male and female) surnames and family nicknames which have been classified in the subgroups according to its meaning and structure. Microtoponyms, oiconyms, toponyms, oronyms, hydronyms, theonyms, zoonyms, chrematonym, have also been recorded so as some of the unauthentic names created in the writer’s workshop and used for the naming of places and people. In the appendix we have made a contribution in the form of dictionary which is constructed of 134 headwords. Keywords: Vuk Filipović, “Steep Bank”, anthroponomy, microtoponyms and oiconyms, authentic and unauthentic names. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ 127 УДК: 821.163.41.09-31 Ан рић И. 82.09 Фили'овић В. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ1 ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ Сажетак. У ра у се ис'и ује Ан рићев у ицај на Вука Фили'овића, 'осе - но на 'о ручју ес е ике и филозофије, али и на схва ање 'рирое уме ничко ела, уло е и значаја књижевне кри ике и кри ичара и . У ру ом елу ра а ау ор ис ражује Фили'овићев анали ички 'рис у' елу наше но еловца у књизи Дело Ива Анрића. Кључне речи: Вук Фили'овић, Иво Ан рић, књижевно ело, ес е ика, филозо- фија, књижевна кри ика, све ика рајања. 1 е ињс ва, 'анорама све а и 'ое- Мр Марија С. Јеф имијевић Михајловић, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина /Ле'осавић; mjmihajlovic@gmail.com. 129 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Да је сваки човек 'о 'риро и уме ник, како је вр ио Максим Горки, 'о вр а су ми ови, ајке, ле ен е, 'есме, 'ословице, а с варање – основни смисао човеково живо а, 'о мишљењу Ива Ан рића, 'о вр иле су цивилизације. Полазећи са овакво с ановиш а, 'рофесор 'риш инско Универзи е а, Вук Фили'овић је шез есе их о ина 'рошло века своју с варалачку креа ивнос и уховну ра озналос реализовао у им'озан но научно, књижевно и ликовно ело. Ка а се у личнос и је но човека ис овремено сре ну сликар, романо'исац, 'ри'ове ач, рама ур , књижевни кри ичар и еоре ичар књижевнос и, јасно је а ће ис раживање 'риро е ње ово с варалаш ва и и ком'лексно, а карак ер мул и исци'линаран. То су 'оказала ис раживања која су већ с'рове ена о с варалаш ву Вука Фили'овића, а чији су резул а и з орник ра ова са научно ску'а Живо и ело Вука Фили овића који је оранизовао Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина 2001. о ине, као и моно рафија Милоша Ђорђевића Дело Вука Фили овића из 2004. о ине, али и мно о ројни кри ички освр и и на'иси о с варалаш ву ово вишес руко ален овано 'рофесора. Суш ина их 'роучавања сво и се на конс а ацију а нуклеус Фили'овићево 'оливален но израза чине ус'ешно сје ињени луци на научна мисао и изражен уме нички сензи или е . Ли ера ура чини сре иш е Фили'овићево ин елек уално , уховно и мисаоно све а. Ње а ин ересује сâмо, иманен но ело, ње ове с илске, семан ичке и ес е ске вре нос и.2 Ње а, акле, 'римарно занима не 'ор ре ау ора, већ 'рофил ела, уну рашњи све који ело ра и, на ш а указује наслов ње ове 'рве књи е У све у књижевно# ела (1966). Он није 'ризнавао исци'лине које су, 'о ње овим речима „ванли ерарне” (ме афизика, филозофија, 'сихоло ија, ми оло ија), са чиме се анас верова но не и сложила већина 'роучавалаца науке о књижевнос и. Он се залаже искључиво за уну рашњи 'рис у', ис'и ивање с рукуре ела на којој се заснива ње ова е зис енција. То је и сам 'овр ио речима: 2 130 Ви е и: Сава Пенчић, „Кри ички ме о Вука Фили'овића”, Живо и ело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Филозофски факуле – Косовска Ми ровица, Ле'осавић – Косовска Ми ровица, 2000, с р. 55– 64. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ „Из ра ња нове 'ое ике налаже мисаону усре сређенос на конкре не са ржаје ела, на о роман књижевно-ис оријски ма еријал који се нео ичном рзином увећава. Нема сврхе уо'ш авање 'рема филозофији, ако 'ое ика у влас иој кући ос авља за ачену и неис'и ану књижевну рађу.”3 Без о зира на о ш о се у својим еоријским 'ромишљањима о 'ро лемима и феноменима књижевно и уме ничко с варалаш ва уо'ш е, о рађивао о у ицаја филозофије, у'раво а усвојени филозофски и ес е ски 'о ле и на све и уме нос 'ри лижавају нашем 'исцу и мислиоцу Иву Ан рићу. Ње ове књи е 'освећене елима омаћих и с раних књижевника носе 'еча уме ничко оживљаја све а, ос ављајући у исак оминације уме ничко# на ли ерарним, и ес е ско# на еоријским. То су 'ре све а рас'раве на раници науке и есејис ике, јер се 'ревасхо но аве уме ничким о ликама је но књижевно ела а мање су вре носни кри ички су ови засновани на еорији и ме о олоији науке о књижевнос и. У ом кон екс у ре а 'роучава и Фили'овићеву моно рафију о Ан рићу. Приликом разма рања о носа на релацији Фили'овић–Ан рић и о рну о Ан рић–Фили'овић, ре а а и о оворе на ва кључна 'и ања: 1. Колики је у ицај Ан рићеве ес е ике (као ин е ралне визије све а) у формирању Фили'овићевих 'о ле а на уме нос и књижевнос ? 2. Да ли је и у којој мери усвојене еоријске и ес е ичке 'ос улае Фили'овић 'рименио у кри ичком са ле авању Ан рићево ела? Тра ање за о оворима на ова 'и ања условило је и конце'цију наше ра а на ва ела: 1. Теоријска раван роучавања (у којој се еоријски са ле ава и умачи Ан рићев у ицај у Фили'овићевим о ле има „Књижевно ело и чи алац”, „Уме нос и ру е љу ске ела нос и” и 3 Вук Фили'овић, Све књижевно# ела, Је инс во, Приш ина, 1975, с р. 301. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 131 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА „Књижевно ело и ау о ио рафија” из књи е Све књижевно# ела. 2. Примењена раван роучавања (која се о носи на ис раживање Фили'овићево анали ичко 'рис у'а елу наше но еловца, у моно рафији Дело Ива Ан рића). Њену основу чине ри оминан не 'ое ичке формуле 'реузе е из само ис'и ивано екс а: све е ињс ва, анорама све а и ое ика рајања. Твр њу кри ичара а Фили'овић своје еоријске схеме није 'римењивао у самој књижевној кри ици 'рихва ићемо само условно, јер се она мање о носи на моно рафију о Ан рићу не о на ру а Фили'овићева ос варења. Наиме, у књизи Дело Ива Ан рића Фили'овић ра а у'раво за оним ш о је ило мо ивационо јез ро ње ових еоријских разма рања, а о су оживљај уме нос и и уме ничко# ела, уло#а и значај чи аоца и књижевно# кри ичара, исорије, с варнос и и времена, ишчева ау о ио#рафија и ројекција све а ње#ово# е ињс ва са им ресивним сликама анораме. На њима се емеље 'ое ичке и ес е ичке сро нос и Фили'овића и Анрића. Ис овремено, с 'равом се може 'ос ави и 'и ање: а ли је реч о 'ројекцији или ау о'ројекцији, јер, иако се чини а је 'оје ине еоријске о ле е у књизи Све књижевно# ела Фили'овић 'исао као а се о носе на Ан рићево с варалаш во или а су нас али 'о ње овим у ицајем ( о су ри наве ена о ле а), ова књи а је нас ала ачно еценију 'ре моно рафије о Ан рићу (1966). Схва ање 'риро е уме ничко с варалаш ва 'рва је веза међу овом војицом књижевника. За Вука Фили'овића, уме нички 'ос у'ак оличен је у „ва ри с варања”, у „и ри за живо ”, али је и нека врс а 'рокле с ва. Такво с ановиш е лиско је Ан рићевом схва ању које је изнео у есеју о Гоји: „По 'рокле ој муци и неу'оре ивој ражи ово а 'осла ми осећамо а о неко а неш о о имамо, узимајући о је но амно све а за неки ру и који нам је не'озна …” Та Фили'овићева „и ра за живо ” има ис и виши смисао као и и ра ожјака Ћоркана, који у уме ничком заносу и ра 'о залеђеној ивици више ра ско мос а, или Аскина и ра за живо чије уме ничко на ахнуће о лаже си урну смр . Јер, је ино 'реко ела и у елу самом, уме ник „ис'лива на руу о алу сво а ра а и ражења. Срећан и с'асен”, вр и Фили'овић, 'озивајући се на Ан рићеве речи. Смисао е ру е о але сас- 132 МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ оји се у „'роширењу е зис енције књижевно ела на све ”, акле у рајању за ш а је заслужан је ино чи алац. Фили'овићево уважавање чи аоца о рну о је 'ро'орционално са ле авању уло е и значаја књижевне кри ике и кри ичара. Он усваја мисао Јана Паран овско који каже а „онај ко не 'ошује своје чи аоце, не 'ош ује ни само а се е, ни своје со'с вено ело”. С ру е с ране, чи алац је 'о 'риро и својих склонос и лизак уме нику јер ње ова маш а у сусре у са све ом ликова и 'ејзажа с вара нову реалнос . Књижевно ело за Фили'овића има ах иновски схваћену ијалошку форму јер се ос варује јеино у ин еракцији са чи аоцем: „Је ан ори инални све није а'солу на вре нос 'ре не о ш о у е с у'ио у чувс вени ијало са чи аоцима, у и лио еке, ре акције и хиља е не'озна их ку ова, и неизвесне 'сихичке а ерације и 'ресу е ру их љу и. Он се афирмише као вре нос ек ка а с у'и у хиља е нових е зис енција у којима су елују чи аоци са својим осећањима, и ејама и уну рашњим 'ре с авама. Је ан све који је ау ор ви ео и креа ивно изразио, ру и ви е и на о рађују својим визуелним све ом, свеје но како и с каквим 'омерањем личне о'ике.”4 За ње а је књижевна кри ика секун арна уховна (ако је уо'ше уховна, 'ре ин елек уална) ела нос , ок је 'римарна еле рис ика. Он, акле аје 'рима књижевноуме ничком елу у о носу на кри ички су о самом елу. Ово с ановише о ово је и ен ично Ан рићевом схва ању кри ике као чис о 'осре ника између ела и чи аоца која нема с варалачку моћ већ 'ре с авља чис у „ин елек уалну и ру”. Сма рајући а је кри ика неос варени жанр који нарушава суверенос уме ничко ела, Ан рић се 'озива на речи Вука С ефановића Караџића „ а је о сасвим различи о: зна и о неком 'ослу лије'о овори и, и зна и а о ро и 'аме но ра и и”. Је ина врс а књижевне кри ике коју је Ан рић 'ризнавао јес е она која није 'ре ен овала на оцену и су , већ искључиво она која је 'реузимала уло у 'осре ника између ела и чи аоца, која ело о јашњавањем 'ри лижава чиаоцу. О оме у Свескама 'ише: 4 Ис о, 12. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 133 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА „Не су и е и не 'ресуђуј е, не о ис'и уј е, анализирај е, 'риказуј е, све ок чи аоцу не 'ос ану ви ни и разумљиви 'орекло и 'риро а ела о ком овори е, као и 'о ле и, схваања, циљеви и књижевни 'ос у'ци о коме овори е. Тиме с е али чи аоцу оно ш о он о вас очекује – елемен е који ће му 'омоћи а сâм онесе свој су о елу. А у оме лежи цео ваш ус'ех.” Иако се у својим еоријским о ле има ни е екс'лици но не 'озива на ове Ан рићеве речи, јасно је колико су оне у рађене у емеље Фили'овићеве књижевнокри ичке мисли која је 'ре свеа имала афирма ивни карак ер. У'ркос оме ш о је на овом 'ољу науке о књижевнос и ос авио кван и а ивно и квали аивно ело вре но 'ажње, Фили'овић је у око ио свес ан а за живо је но књижевноуме ничко ела, кри ика и није нео'хо на, јер врло чес о може а 'онижава и разара ела о којима 'ише. Насу'ро оме, он вр и а се „мно а књижевна ела изављају о сво нељу азно о а на ај начин ш о их о кривају неки у ући чи аоци, ис оричари и с илис и”5. Свесно из е авајући ермин кри ичари, Фили'овић је не восмислено на ласио а е зис енцију књижевно ела о ређује 'ре све а чи алац, а с илис а и ис оричар 'о разумевају оно књижевно кри ичара који ће и и чис ме ија ор између ела и чи аоца, ш о је, како смо ви ели, вр ио и Ан рић. Књижевнос као уме нос за Ан рића је ила значајна само у оној мери у којој је укључена у о'ш е живо не окове и колико у свом ићу носи о иске живо а. За Фили'овићева је, 'о со'с веним речима, кључна веза књижевнос и са „чињеницама живоа”. За о на уме нос ле а као на уховну ак ивнос која ор#ански у ружује рак ични циљ и на ахнуће, сан о вишем скла у и савршенс ву. Је инс во и скла ле'о и корисно , ма еријално и уховно , уо'ш е оворећи – еорије и 'раксе, за ш а се зала ао оком сво научно и уме ничко еловања, оличен је у Ан рићевом сим олу више ра ско мос а. Та рађевина „је инс вене ле'о е” овори о рерас ању #раница рак ичне намене ре ме а и осезању о сазвежђа му рос и и вечи е љу ске е#зис енције, за'исао је Фили'овић у о ле у „Уме нос и ру е љу ске 5 134 Ис о, 9. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ ела нос и”.6 У ом сим олу са ржана је и ијалек ика времена („'ое ика рајања”, како је назива), јер се емељи на љу ској ежњи а се уо личи неш о ш о има из#ле а а раје у времену уже о рајања љу ско# века.7 На је инс ву еорије и 'раксе, ма еријално и уховно , емељи се и Ан рићева ин е#рална визија све а. Вре нос ле'о е ( акле, сваке, 'а и уме ничке) за ње а је у „ ескрајној разноликос и ви ова 'о којима се јавља”, ок Фили'овић у ис ом уху овори о „ ескрајно разноликој 'риро и уме ничких ела” и свој конце' ин е ралне визије уме нос и и живо а ефинише овако: „Је инс во свих елемена а који чине уме ничко и књижевно ело није з ир случајнос и, већ син еза живо а, о лика и значења, у оки скла свих међуо носа у с рук ури целине. Није у 'и ању инкарнација је но а'с рак но и еала, већ изузе ни на'ор уха или осећање више скла а које се ос варује у о ицају са рас'оложивом рађом живо а.”8 А рађа живо а 'о иче, као и ко Ан рића, из е ињс ва, о „на ахну о 'окре а из ко а ело нас аје”.9 Све е ињс ва је 'рису ан и у самом 'роцесу с варања ела, али и у ње овом у ицају на реце'цију чи аоца. То чаро но време из 'ишчеве ау оио рафије Фили'овић је 'ре'ознао у Ан рићевим 'ри'ове кама „Кула”, „У зава и са све ом”, „Мила и 'релац”, „Деца”, „Књиа”, „Прозор”, „Панорама”, али 'ре свих у роману На Дрини Ћу рија. Не ре а за орави и а је у фокусу ис раживања ела Боре С анковића, на 'ример, у'раво е ињс во, ш о је именовано самим насловом – Све е ињс ва у елу Боре С анковића. „Све еињс ва је ио исхо ишна ачка кри ичарево научно 'ос у'ка у научној рас'рави и уме ничко на ахнућа у којима је ражио чињенице развоја човекове личнос и и с варања и као акав среиш е је ње ово с варалачко уха и кри ичко чина 'о вучених изузе ним вишес руким ален ом.”10 За 'исца је све еињс ва „ми ска реалнос у којој маш а налази ис о ш о и 6 7 8 9 Ис Ис Ис Ис о, 67. о. о, 72. о, 27. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 135 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА сећање – с азе, лица, 'ре еле, „је но филмично време 'анораме које је разрешено чињенично времена ио рафије”11. Али све е „чињенице живо а”, ис орије, е'охе, о ичаја и навика, мо у о ез е и и живо у све у књижевно ела је ино 'о условом „ а не у у ословно казане и формулисане”, о јес а се не свеу на 'рос у ре'ро укцију с варнос и. Јер, „све књижевно ела није ис ове ан са ио рафијом ње ова ау ора”,12 'ише Фили'овић у о ле у „Књижевно ело и ау о ио рафија”. Као 'рави 'ример „на рас ања” ио рафских чињеница које о уховљене и маш ом на о рађене с варају нову реалнос у све у књижевно ела, кри ичар наво и у'раво Ан рићеву 'розу, ш о нас наво и nа закључак а је 'риликом 'исања ово еоријско о ле а Фили'овић на уму имао у'раво Ан рића. Све е ињс ва ранс'онован је у уме ничку реалнос кроз 'ерс'ек иву анораме која о ликује 'ишчеве ус'омене на најранији 'ерио живо а. Она у се и о је ињује и 'ејзаже и љу ска лица. Чини се а је основни мо ив з о које је Фили'овић уважавао и 'рихва ио Ан рићеву 'анораму као мо ел о ликовања све а књижевно ела, ње ов изражени уме нички алена и склонос ка ликовном изразу. По вр у ове 'ре 'ос авке можемо 'ронаћи у Фили'овићевој ефиницији књижевнос и као уме нос и која „слика речима”.13 О је ињујући ликовни и књижевни уме нички израз, Фили'овић оказује а ни је ном о њих није авао 'рима , већ је у син ези њихових ес е ских вре нос и 'ре'ознавао Ан рићев „виши скла и смисао”. Ка а је реч о Фили'овићевом екс'лици ном умачењу Ан рићево с варалаш ва у књизи Дело Ива Ан рића, нај'ре ре а рећи а ова 'ое олошки конци'ирана моно рафија са ржи шес о ле а: 10 11 12 13 136 Милош Ђорђевић, Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина / НЈП „Панорама” / Филозофски факул е – Ле'осавић /Приш ина / Косовска Ми ровица, 2004, с р. 10. Вук Фили'овић, Све књижевно# ела, с р. 18. Ис о, 75. Ис о, 14. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ – – – – – – Пројекција све а е ињс ва С рук ура Ан рићево романа Принци' ан и езе у Травничкој хроници Роман лика Прокле а авлија Панорама све а. Већ 'ри 'рвом сусре у са овом књи ом о Ан рићу јасно је а она 'ре с авља ску' релеван них, с ручно и зналачки на'исаних екс ова о најважнијим Ан рићевим романима и је ној њеовој новели „Панорама”. О носно, а је реч о књизи иза раних екс ова о је ном 'исцу а не о моно рафији у класичном жанровском о ређењу, у ући а нема заје нички о је ињујући уво ни или завршни о ељак. Такође је лако уочи и а нема ни је но о ле а који се ави Ан рићевим есејима или 'ое ском 'розом, ок с ру е с ране рој ци ираних рефлексивних за'ажања Ан рићево риљан но ума све очи о врсном 'ознавању и уважавању 'исца као ес е ичара, филозофа и ис оричара. Такође, као најважније из вајамо за'ажање а је у мору на'исаних књи а о но еловцу, Фили'овићева књи а је на о ређих која анали ички о рађује све релеван не Ан рићеве романе (На Дрини ћу рија, Травничка хроника, Гос ођица, Прокле а авлија). Кри ичар Ан рића оживљава као: – хроничара и умача ширих ис оријских з ивања, – мислиоца који о ађаје и 'ојаве анализира, уо'ш ава, крисалише у 'сихолошке, е ничке и ан ро'олошке ме и ације и – визионара, 'роницљиво мајс ора слике а мосфере, ес а, 'окре а и е аља, екс'ресивно 'ризора. То 'рак ично значи а је Фили'овић Ан рића умачио у широком кон екс у ис орије књижевнос и, с урођеним ален ом за 'ре'ознавање 'ое ичких суш ина и кроз визуру мо ерно умачења књижевнос и. Пара и ма ски о разац умачења Ан рићеве 'розе Фили'овић је ао кроз ри лавна и ео рафска чвориш а или 'ое ичке формуле. То су: – све е ињс ва ( ио рафско време у роману) МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 137 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА – анорама све а (чији је сим ол с ари механизам са сликама) – ое ика рајања (оличена у сим олу више ра ско мос а). У уво ном 'о лављу романа насловљеном као „Пројекција све а е ињс ва”, Фили'овић екс'лици но, на конкре ном 'розном екс у, анали ички о разлаже своје еоријске и 'ое олошке 'ре 'ос авке које је већ ус ановио у о ле има из књи е Све књижевно# ела, о којима смо оворили у 'рвом елу ра а. Он се ов е 'рвенс вено фокусира на ио рафско време 'ишчево еињс ва из 'осле ње еценије еве наес о века и ње ову 'ројекцију на време о неколико векова које је о ухваћено романом На Дрини ћу рија. Ис'и ујући у ео ио рафско времена у о јекивно-ис оријском времену романа, Фили'овић је ошао о закључка а је реч о несразмеру, о носно а зона ио рафско времена, осим уво но 'о лавља романа, „својом има ина ивном ре рос'ек ивом 'окрива чи ав романескни са ржај, о шес о о ва есе че вр о финално 'о лавља”.14 С варно ио рафско време у роману он узима као кључну ачку за ис'и ивање саме 'риро е е'ско у роману и за кре ање свих окова времена у њему.15 Пре а'ање ио рафско времена и сре ине у уме ничку реалнос мо уће је ос вари и је ино кроз анораму, о носно механизам са 'окре ним сликама који је најим'ресивније 'ишчево сећање из е ињс ва. Перс'ек иву 'анораме о којој овори у својим еоријским о ле има, Фили'овић није усвојио само о Ан рића. Шкловски, коме је Фили'овић 'осве ио о имну с уију и на чије се формалис ичко учење у великој мери у ле ао, вр ио је а 'анорама омо ућава а се изађе из ау ома изма рос о# о ажања и а се с вари ви е на нов начин. За о Фили'овићево разумевање Ан рићеве 'анораме о је ињује и Ан рићеву 'ое ику е ињс ва и учење руских формалис а: „Ан рићева анорама је карневалска с'рава. Она је синоним очуђујуће 'реламања с вари. Насу'ро свему је ноличном, сивом и нео ређеном, у више ра ској каса и, слике све лос и анораме ну е је ну осло ађајућу ширину. Панорама 14 15 138 Вук Фили'овић, Дело Ива Ан рића, Је инс во, Приш ина, 1976, с р. 17. Ис о. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ во и у ус оловину. Она о #овара, као чаро на ку ија, на ајне лачи.”16 снове и жеље које иначе #ру а с варнос суз ија и лачи. Панорама је, акле, а чу есна карневалска с'рава која 'о'у механизма ра и у 'ишчевој маш и, омо ућавајући „чињеницама живо а” а се из ис оријске реалнос и 'ре оче у уме ничку реалнос . О у а она за 'исца има већи с варалачки значај о сазнања које ће му оне и искус ва 'озније живо а. Ова о' ичка с'рава, сма ра Фили'овић, заслужна је за 'рисно евоцирану сре ину романа На Дрини ћу рија, који је у с вари, роман а мосфере и ликова. Јер, „ш а је иначе 'анорама, којој ау ор 'ри аје ако неисцр'ан значај, ако не љу ска сре ина 'роже а илузијом…”17 Ин ика ивно је а о визији 'анораме Фили'овић овори и у 'осле њем 'о лављу моно рафије насловљеном као „Панорама све а”. Иако је овим 'о лављем заокружено 'ое ичко ра ање за суш ином Ан рићево ела, оно и се мо ло узе и као 'роло у 'рво и свако ру о 'о лавље, јер нас кроз 'ерс'ек иву ечаково оживљаја све а уво и у све уме ничко ела. Дечак из 'ри'ове ке „Панорама”, и из 'ри'ове ке „Прозор”, из 'ри'ове ке „У зава и са све ом”, и онај из „Књи е”, и онај из 'ри'ове ке „Деца”, је онај ис и ечак који је у се и носио камени у о алу и више ра ску с азу, ону ру у о алу ра а и ражења, која је у 'ознијим о инама живо а ос ављала уме ника 'ре с варалачким 'и ањима о смислу и суш ини 'ос ојања. То ечака је Фили'овић 'ре'ознао, разумео и 'ре с авио нам а у све лос и ње ових илузија и ежњи ка о оне ању ајни уме ничко савршенс ва. С у ија „Принци' ан и езе у Травничкој хроници” је најо имнија у Фили'овићевој моно рафији о Ан рићу. По ме о олошкој усмеренос и и 'ос ављеним циљевима она се разликује о 'рва ва о ле а, јер 'ри'а а и'у с илис ичко-с рук уралисичке с у ије у којој се ри оминан не 'ое ичке суш ине Анрићево ела (све е ињс ва, 'анорама све а и 'ое ика рајања) јављају само мар инално. У цен ар ис раживања Фили'овић је 'ос авио „о'ш у 'риро у или и' Ан рићево с ила” ко а „карак ерише о лик ан и езе или кон рас а не само у о16 17 Ис о, 13. Ис о, 12. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 139 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА мену реченичко израза, већ и у слојеви ос и чи аво романа и еја о конзулским временима”.18 Принци' ан и езе Фили'овић са ле ава као резул а Ан рићеве ежње ка ин е ралном са ле авању живо а, о носно као виђење живо а у вечној ор и ва 'ринци'а – о ра и зла: „Тај 'ринци' о ле а се у ком'озицији романа, акле у моивацији карак ера, мен али е а и и ејних раскршћа. Ан иеза је у е аљима 'оје ине 'ое ске слике и 'ризора, као и у с илској ор анизацији свих феномена уме ничке 'розне целине.”19 Ан и езу Фили'овић 'осма ра као „с илску оминан у у роману и еја” и 'ре'ознаје је у: 1. ема ско-и ејној основи романа, 2. у мо ивацији ликова, 3. у чувс веном живо у ликова и 4. у њиховим различи им с иловима (уколико се аве уме ничким или ру им 'исањем). Кон рас на и оло#ија и оларизација нарави је на је о 'ринци'а ан и езе, али она о ухва а и све ове и еја и осе не и ове с ила на макро и микро 'лану. Та различи ос се у о'ш ој равни о носи на националне, е ничке и кул урне разлике, а у ин иви уалном смислу – на различи е и'ове с илова јунака романа – Давила и Дефосеа. У скла у са вр њом изне ом у еоријском о ле у „Књижевно ело и ау о ио рафија”, о вези 'ишчеве ио рафије и ње ово уме ничко ела, Фили'овић 'осма ра и'ове с илова Давила и Дефосеа као ау о'ројекције с варалачко 'ос у'ка Ива Ан рића: „Може се рећи а су ови кон раверзни с илови са ржани у Ан рићевој уховној ројекцији све а. Они су неразлучне уну рашње суш ине 'ишчево креа ивно оживљаја и фермена а искус ва из ко а се развила с рук ура Травничке хронике.” ке 20 Они су израз 'о не ља и е'охе, али су и ео 'ишчеве ин иви уалнос и, ње ове ме и ације и визије све а. У њима ра и она „мала сарајевска 'анорама”, кроз коју 'исац са ле ава све .21 18 19 20 21 140 Ис Ис Ис Ис о, 78. о, 79. о, 137. о. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ Пројекција све а е ињс ва из је но ру ачије у ла 'ре с ављена је у 'о лављу „Роман лика”, а о носи се на Ан рићев роман Гос ођица. Де ињс во се ов е не везује за све лос 'анораме и шарене карневалске с'раве. Оно је орак ало искус ва које ће има и раума ски о јек. Фили'овић се ов е 'римарно ави 'сихоло изацијом, ок је с рук ура је но романа нај осле није ис ражена у 'о лављу „Прокле а авлија”. У разма рању Фили'овићеве кри ике Ан рићево ела 'ошли смо о ово Фили'овићево врђења: „У наше сећање нај у ље се уцр ају оне књи е које смо чиали ез икакве намере а их кри ички размо римо. А о значи оне књи е, у које смо 'о 'уно веровали.” Фили'овић је у око веровао у Ан рића, ње ову 'ое ику и есе ику, ш о је у ицало на формирање ње ово с'ецифично књижевно еоријско и књижевнокри ичарско мо ела, 'о чему је ио и ос ао 'озна и 'ризна на 'ољу науке књижевнос и не само на 'рос орима Косова и Ме охије, не о и у националним и ре ионалним оквирима. Тај у ицај је очи ле ан и у еоријским о ле има и у самом 'рис у'у Ан рићевом елу. О рађујући се уна'ре о евен уално не ачно кри ичко су а, 'о'у Ан рића, Фили'овић је оказао а је свако велико књижевноуме ничко ело (а само аква је и 'роучавао), о ворено за нова умачења и са ле авања. Тиме је о'ус ио, аш онако како је и вр ио у књизи Све књижевно# ела, а ело 'рошири своју е зис енцију на све , на чи аоца, ко а је, с 'равом, највише уважавао. Извори и литература 1. Ан рић, Иво: Гос ођица, Иво Ан рић – Иза рана ела, IV, Просве а /Свје лос , Бео ра , Сарајево, 1958. 2. Ан рић, Иво: На Дрини ћу рија, Иво Ан рић – Иза рана ела, III, Просве а /Свје лос , Бео ра , Сарајево, 1958. 3. Ан рић Иво: Травничка хроника: конзулска времена, Иво Ан рић – Иза рана ела, II, Просве а /Свје лос , Бео ра , Сарајево, 1958. 4. Вуковић, Вла е а: „Вук Фили'овић есејис ”, Баш ина, свеска 3, 1992, с р. 85–100. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 141 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 5. Ђорђевић, Милош: Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина / НЈП „Панорама” / Филозофски факуле – Ле'осавић /Приш ина / Косовска Ми ровица, 2004. 6. Зла ановић, Ра ослав: „О имно Ан рићево ело”, Поли ика, 20. а'рила 1977, с р. 17. 7. Живо и ело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Филозофски факул е – Косовска Ми ровица, Ле'осавић – Косовска Ми ровица, 2000. 8. Фили'овић 1975: В. Фили'овић, Све књижевно# ела, Је инсво, Приш ина. 9. Фили'овић 1976: В. Фили'овић, Дело Ива Ан рића, Је инс во, Приш ина. 142 МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ ФИЛИПОВИЋЕВ ТЕОРИЈСКИ И АНАЛИТИЧКИ ПРИСТУП АНДРИЋЕВОМ ДЕЛУ MA MARIJA JEFTIMIJEVIĆ-MIHAJLOVIĆ INSTITUTE FOR SERBIAN CULTURE Summary FILIPOVIĆ’S THEORETIC AND ANALYTIC APPROACH TO ANDRIĆ’S OEUVRE Literary creation of Vuk Filipović relies largely on the aesthetic postulates of our Nobel Prize winner Ivo Andrić. This influence is firstly reflected in the understanding of art and artistic oeuvre, nature and importance of literary criticism and critic, history, mythology, and time. The most explicit proof of the Andrić’s aesthetic influence is to be found in the theoretic essays „Literary Oeuvre and Reader”, „Art and Other Human Activities”, and „Literary Oeuvre and Autobiography” from the book The World of Literary Oeuvre. Neverthless, Filipović’s interest for Andrić got its most thorough expression in the monograph study The Oeuvre of Ivo Andrić, in which the author showed the whole fascination and admiration toward this giant, but the highest achievements of his literary-theoretic and literary-critic ability as well. He was and remained known in the field of science on literature not only in national frames but in regional ones as well. KEY WORDS: Vuk Filipović, Ivo Andrić, literary oeuvre, aesthetics, philosophy, literary criticism, the world of childhood, world panorama and poetics of duration. МАРИЈА ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 143 УДК: 821.161.1.09 Шкловски В. 82.09 Фили'овић В. МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ1 ШКЛОВСКИ КОД СРБА (Kритички дух, стил и метод Вука Филиповића) Језик – ос ој ина ле о е и смисла – сам очиње а мисли, и #овори умес о човека. (Из романа „Доктор Живаго”) Сва су равила ривремена, све ролази и мијења се – осим среће с варања. В. Шкловски Сажетак. Ра осве љава еоријску мисао велико и нај ор еније 'ре с авника руско формализма Вик ора Шкловско и кри ичко- еоријску мисао Вука Фили'овића, нај арови ије и нај'озна ије еоре ичара Приш инско универзи е а, 'ре с авника хуманис ичке ин ели енције, који се залаже за је инс во е ичко и есе ичко 'ринци'а. Фили'овић је неисцр'но, 'уних 'е о ина, 'исао о 'ое ици и ес е ици Шкловско анализирајући ри ње ове књи е: Ускрснуће ријечи (1969), Повес и о рози (1966) и Те ива (о ис оро нос и различи о#) (1970). Прва заје ничка осо ина Вик ора Шкловско и Вука Фили'овића јес е а се залажу за уну рашњи рис у књижевном елу. 1 Проф. р Милош M. Ђорђевић, Ака емија ле'их уме нос и, Бео ра ; milosdjordj@yahoo.com 145 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Кључне речи: Вук Фили'овић, Вик ор Шкловски, руски формализам, 'ое ика, кри ика, еорија, мо иви, жанрови. Саморазумевајуће становиште Ш а моја ема 'о разумева?2 (1) По разумева а, у и ном, 'ре с авимо еоријску мисао велико и нај ор еније 'ре с авника руско формализма Викора Шкловско (1893–1984). Руски формализам 'ре с авља књижевно еоријску оријен ацију у науци о књижевнос и која је својим основним за а ком сма рала ис раживање 'ојавних о лика или форме ау ономно књижевно ела. Јавља се у Русији 1915. и раје о 1928. о ине. Ње ови 'ре с авници су се оку'љали око руш ва за 'роучавање 'есничко језика 'озна о 'о именом ОПОЈАЗ, формирано у Пе ро ра у 1916. о ине. Осим Шкловско , 'озна и су 'ре с авници Борис Ејхем аум, Р. Јако сон, Јириј Тињанов, Борис Томашевски, а лизак им је ио и Викор Вино ра ов и ру и. Имали су своје часо'исе.. Формализам је нас ао као ус анак фу урис а (В. Мајаковски и ру и) 'ро ив сим олис а (француски 'есници) и сис ема симолизма. За разлику о сим олис а, чија је 'ое ика о ојенa су јек ивним ес е ичким и филозофским еоријама, формалис и 'ое ику враћају на 'у научно ис'и ивања чињеница. Ујеинила их је 'арола осло ађања 'есничке речи о окова филозофских и рели иозних ен енција. Дакле, 'ре очене су и не чињенице о формализму, како и се мо ла разуме и ин ер'реација њихове кри ике и 'ое ике. (2) По разумева а у и ном, акође, 'ре с авимо кри ичкоеоријску мисао Вука Фили'овића (1930–1990), нај арови ије и нај'озна ије еоре ичара Приш инско универзи е а, 'ре с авника хуманис ичке ин ели енције, који се залаже за је инс во е ичко и ес е ичко 'ринци'а. Он је најисцр'није, 'уних 2 Ра , у којем је кри ичка мисао Вука Фили'овића анализирана у еоријској и кри ичкој равни, сао'ш ен на научном ску'у Дело Вука Фили овића, о ржаном на Филозофском факул е у у Косовској Ми ровици 26–27. се' ем ра 2012. о ине. Делови су у форми 'ре авања сао'ш ени с у ен има Филозофско факул е а у Љу љани 12. ецем ра 2011. о ине. Део о ле а о јављен је у нашој с у ији Дело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кул уру – Приш ина, Ле'осавић, 2004. 146 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА 'е о ина, 'исао о 'ое ици и ес е ици Шкловско и рас'рави Пое ика Вик ора Шкловско#, анализирајући ри књи е: Ускрснуће ријечи (1969), Повес и о рози (1966) и Те ива (о ис оро нос и различи о#) (1970).3 Реч је о је ном о нај'ло нијих кри ичара „'риш инско круа”, како 'ише Пре ра Палавес ра у најновијој Ис орији ср ске књижевне кри ике.4 У рас'рави са Шкловским и о Шкловском он је 'рошао цео 'у формализма и 'ре ресао сва и на 'и ања: о 'оче ака формализма 'реко њихово о носа 'рема 'рак ичном и 'есничком језику, о носа 'рема форми, фа ули и сижеу, 'реко феномена мо ивације, иференцирања 'розе и с иха, о 'и ања књижевне еволуције. (3) По разумева а 'ре с авим своју кри ичку и 'е а ошку мисао, као је ан о Фили'овићевих с у ена а и нас ављача њеове еоријско-кри ичке мисли. Јер, у 'уном смислу речи, и о значи 'осре но вре новање ње ове личнос и, мисли и научно и 'е а ошко ра а.5 Позна о је а је кри ичар 'осре ник између ела и 'исца. У овом случају, акле, 'осре ник сам између ва кри ичара или еоре ичара и име моја уло а 'ос аје још сложенија. Али, исовремено сам 'осре ник и између ве кул уре, нације и ржаве. Би но је за о а'ос рофира и чињеницу: у ср'ску науку, Фили'овић уво и Шкловско 1975. о ине не'осре но 'осле о ја3 Рас'рава је о јављена у књизи Све књижевно# ела, „Је инс во”, Приш ина, 1975, 122–309. Књи а је на рађена на ра ом Друш ва књижевника Косова за 1976. о ину. Део с у ије о В. Шкловском (227–294) Фили'овић је 'ри'ремио, 'а 'рецрао, 'о насловом „Уме нички лик као 'ое ички мо ел Вик ора Шкловско ”, а и о ао „у 'ое ици Вик ора Шкловско ”. Карак ер ин ервенције и наслова су еришу у ину којом Фили'овић мисли и уоквирује 'ро лем. 4 5 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ Он је оравио у Инс и у у „Максим Горки” у Москви и амо је ш ам'ан ео с у ије о Шкловском на руском: Вук Фили'ович, Пое ика Вик ора Шкловско# – Теорија 'рози ('рево са ср'скохрва ско З.И. Исаевой), Про рес, Москва, 1980. Пре ра Палавес ра, Ис орија ср ске књижевне кри ике 1768–2007, Ма ица ср'ска, Нови Са , 2008. Ко Вука Фили'овића сам слушао нас аву Теорије књижевнос и и Ср'ске књижевнос и XX века оком све че ири о ине с у ија, о 1973. о 1977. оине и 'ола ао и'ломски ис'и . 147 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА вљивања ње ових књи а. То 'оказује како је ср'ска ( а а ју ословенска еоријска мисао) ишла у корак с временом и новим евро'ским и ејама у науци о књижевнос и. За нас је о и на чињеница, ако у ом смислу меримо са ашње с ање или о носе, јер је извесно а, иако нам је ао ру ачији 'ример, не о'ус иво каснимо у 'раћењу мо ерне научне мисли, 'осе но ми који смо изашли из „Вуково шињела”.6 Научи и мисли и нај'ре значи зна и а сви на'ори „у знању и умењу и ирању ичу се о ра”, јер сви љу и „жу е за знањем”, оворио је Арис о ел. И о је ово , услов и узрок и ово ску'а, зар не? Он нужно мора за овољи и суш инске услове: мора и и у скла у са основним 'ринци'има науке о књижевнос и и мора у з орнику, као свом циљу, разви и кри ичку свес о се и, о формализму, о науци ко Руса и Ср а, о носно о науци о књижевнос и уо'ш е. Шкловски и Филиповић Прва заје ничка осо ина Вик ора Шкловско и Вука Фили'овића, који а је умачио, јес е а се залажу за уну рашњи рис у књижевном елу. То значи а ре а анали ички 'римењива и 'ринци' ен о о ије, о носно а анали ичар мора и и уну ар ела. Нас'рам ње а је 'ринци' е#зо о ије, ш о значи а је анали ичар 6 А'ос рофирам основну и еју своје научне и 'е а ошке мисли: и еју а је научна мисао и ра 'ојмовима и а ре а не'рес ано а учимо а мислимо. Мисли и све у анашњим условима значи разумева и а више кроз ис орију и еја не о ли сазнавањем само чињеница. Позна о је а се рас сазнања сас оји у мо ификовању 'ре хо но сазнања. Такав ме о је лакши и суш ас венији, с о зиром на не'рес ани рилив знања у науци. Чињеница је у информа ичком руш ву, у каквом живимо, олико а их не можемо савлаа и. Филозофи, еоре ичари и ис оричари и еја за о су назвали 19. век „новом ренесансом” (М. Јоњион), а 20. век веком „великих о крића” (Ђ. Лукач). И е ве и еје еоре ичара мо у а 'ослуже а се лакше крећемо кроз уме нос , чији је ео књижевнос , али и кроз живо . Колико су оне су'ро с ављене све оче књи е Х. Г. Га амера Похвала еорији и А. Ком'ањона Демон еорије или П. Фајера ен а Наука и уме нос . У њиховом сре иш у је велика и еја која жели а се су'ро с ави еори изацији свес и и це'ању наука на нове исци'лине, којим се с'у ава научна ме о оло ија. Ис овремено, већ смо закорачили у 21. век за који не знамо како ће и и ефинисан. Ви и шире Ра омир Ивановић, Времокази и књи#окази (Змај, Нови Са , 2005) у којој је о јављен и о ле Пое ика и ное ика Б. В. Шкловско# (34–57). 148 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА изван ела. Шкловски је 'исао: „Ис орија ли ера уре је у самој лиера ури.” За ње а је књижевно ело увек само „сума 'ос у'ака”, али и је инс во са ржаја и форме и #рађе и ела. Е о је не велике и еје из ис орије и еја. Ко је разуме, усвојиће је с расно. Ш а каже ова ефиниција Шкловско ? Показује како се на је ном 'римеру и је ној ефиницији сажима велико са-знање. Вук Фили'овић је у рас'рави о Шкловском, која 'ре с авља суму ње ових кри ичких и еоријских знања, оворио о „ес еским суш инама” ела, а Шкловски их назива „о ежалом формом”. Тако нас аје и Фили'овићев еоријски 'ринци': „Је нос авно казане мисли нео ично су о ежале у кон екс у еоријских ислеђења.” То значи а је ње а као 'оли рафа ин ересовала – суш ина с варалачко 'роцеса, суш ина ића, чувс вена суш ина човекова у еоријској равни, а ачке ле иш а ела у 'римењеној равни, у кри ици. То је именовао ермином В. Шкловско као ојачано осећање с вари. У књижевном елу он налази и оно ш о Шкловски зове „ ескрајни низ конфлика а”, а Бах ин „ ијало ичнос речи”. Важнo је 'о се и и на чињеницу а у време ка а се Фили'овић у Приш ини ави Шкловским, у ју ословенском 'рос ору су или значајнији Бах ин или Ло ман, ш о овори о 'риро и или Фили'овићевом о 'ору и иновацији.7 Он се саживљава са криичком мишљу руско формалис е као ренесансне личнос и. Из њихове с варалачке и уховне ио рафије ви и се а је реч о сро ним ушама и ај у ицај и укрш ај ио је 'ло о воран. Заје ничко им је ило и схва ање 'ое ика. За Фили'овића оеика као с варање има 'ре нос или на ређен о нос 'рема мишљењу или ное ици. О ојица 'ое ику схва ају као с'ој слике и и еје. Пое ика налази се е у ис'и ивању конкре но-различи о#. Пре конце' уално уо'ш авања, она мора а 'рику'и о а с во рађе које ну и ис орија књижевнос и 'о ескрајно различи им све овима ела, у различи им жанровима, мо ивима, ликовима који рају у ле ен ама, како је чинио И. Ан рић. И о јес е суш и7 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ В. Шкловски је о 1914. о ине ио 'есник, 'ри'ове ач, 'исац ис оријских романа, мемоара, сцено рафија, ела за ецу и омла ину, а 'о ом и еореичар и кри ичар књижевнос и, филма, 'озориш а, новинар, из авач, филмски ра ник који је сарађивао са Ејзенш ајном, 'олемичар, а 'исао је и књи е о ехници књижевно зана а и ехници 'исања и . 149 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА на књижевнос и као уме нос и речи или језичке уме нос и. Илус рујемо о 'римером Шкловско и ње ове еоријске и еје или о јашњења мо ива човек не на свом мес у. Ви и е, ов е се исовремено суочавају и слика и и еја. Тако можемо разуме и и ефиницију Пола Валерија који мисли а је 'ое ика реч која „означава све ш о је у вези са с варањем или 'исањем ела чију су'с анцију и у ис и мах сре с во 'ре с авља језик”. У рас'рави Пое ика Вик ора Шкловско# Фили'овић се, ви ели смо, осврће на ри ње ове књи е: Ускрснуће ријечи (1969), Повес и о рози (1966) и Те ива (о ис оро нос и различи о#) (1970). Већ из оса ашње изла ања закључујемо а он не 'ише само о Шкловском већ и ово ом Шкловско# и ње ово ела. Осве љава самосвојнос , роницљивос и рајнос и еја велико формалис е. По лу'ом су и еје које су 'реживеле и именује их ознакама: „'улсације ела” и „'улсације живо а”. Уос алом, ка а и сами неш о с варамо и о кривамо, 'а и ка а волимо или осећамо а нисмо вољени, ми ви имо како у оме с ално корес'он ирају ух који с вара и уша која а и. Верујем а је за о и ако саморазумевајуће с ановиш е и и еја а је но ело и 'исца чине елемен и: самосвојнос , роницљивос и рајнос и еја. Шкловски је 'исао: „Сазнање је равно 'ре виђању.” То значи а ело со ом носи и ин уицију. Фили'овић за о у рас'рави о Шкловском за еже лук између ес е ике и е ике и осве љава њеове кључне 'ојмове: „зачу нос ”, „о ежала форма”, „виђење”, „сказ”, „сиже”, „ком озиција”, „мо ивација” и већ 'омену и мо ив „човек не на свом мес у”. „Човечанс во је на 'у у, и за о је човек не на свом мес у 'у ник, ис раживач”, вр и руски формалис а. Сви ови еоријски 'ојмови у'ућују на смисленос и сврсисхо нос уме ничко с варања и кри ичко мишљења и на рајнос уме ничко ела. Размо римо у ом смислу, на 'ример, сро ан Фили'овићев еоријски с ав: „Без е ичко# карак ерно# својс ва не може се замисли и јунак у књижевнос и. То својс во осмишљава не само револ на мр во време езличнос и и ау ома изма који значи ’смр с вари’, већ и са ржај ње#ова елања и акционо# кре ања рема свему ш о #а окружује.” Или, осврћући се на о како је руски формалис а ефинисао своју ес е ику, он 'ише: „Тре а на'омену и а је Шкловски осезао 'рави ефека занимљиво о крића у самој ин- 150 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА ер'ре ацији рађе романа и новеле. Мно и ње ови креа ивнос илски 'ринци'и изречени су сликови о, у афоризму и уховиој сен енци, а не у о лику развијене еорије шире форма а која и 'о'римила карак ер неко ра икално ес е ичко сис ема. […] С о а ње ова 'ое ика елује у 'рвом ре у као 'римењена и функционална”. Пово ом ових и еја и илус рација скрећемо 'ажњу на језик и с ил Фили'овићев. Он је 'рецизан, о ележен есејизмом и креа иван, о ово као еле рис ика. Научни 'ор ре Шкловско Фили'овић је ао ис овремено 'рисно и не'осре но и научно ачно и ме о олошки занимљиво. У рас'рави се афирмишу ње ова моћ кри ике и креа ивни у ицаји и 'о с ицаји – 'ресу ни за разумевање о'се а и са ржаја еоријско , 'римењено и моно рафско мо ела. Рас'рава је о ле ало и уну рашњи израз еоре ичара и кри ичара. Услов суш инско# разумевања еоријских сазнања и њихове римене у криичком мо елу су о овори на 'и ања: Ш а чини ое ику Вик ора Б. Шкловско# у ин ер ре ацији Вука Фили овића? Како умачи оеичку енер#ију сазнавања уме ничко# ела као ново# о ређења с варнос и? У чему је оно рајно ак уелно? Шкловски, које је 'ривлачила 'ое ика и с илис ика е'ско жанра, ван сваке сумње, јес е јеан о нај'о с ицајнијих еоре ичара чији су у ицаји на Фили'овића ви љиви и креа ивни. У рас'рави Пое ика Вик ора Шкловско# налази се морфолошка рађа за разумевање и Фили'овићеве креа ивне личнос и, кри ичко ме о а и усвојених и 'римењених еоријских ле иш а. Примарна је чињеница а он 'ра и ак уелну руску еоријску мисао изворно. У 'о енцирању „на'ре ну е речи”, као иницијалне ежње ОПОЈАЗ-а и ње ове рационалне анализе из које нас аје креа ивно-с илска и морфолошка с у ија, налази 'оље сро нос и за свој кри ички ар и инересовање. Ела орацију и них еоријских 'и ања о књижевном елу не ре а ражи и само у универзи е ској ак ивнос и 'рофесора, већ и у сазнању а је еорија услов ваљано изве ене анализе с рук уре све а књижевно# ела и уме нос и. Oва је и еја о суш инске важнос и за: разумевање саме рас'раве (а), за разумевање науке о књижевнос и ( ) и за овла авање самим мишљењем, о које смо кренули (в). О'се ну ос ОПОЈАЗ-а и Шкловско различи им 'и ањима 'ривлачило је Фили'овића и 'о разумева ње ово усвајање и МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ 151 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ОПОЈАЗ-а. Сазнање а се анализа елова с рук уре не сумира већ ово и у корелацију и а је ермин „формална” ме о а ио замењен ермином „морфолошка” ме о а – ило је, акође, 'рихва љиво и нашем еоре ичару и кри ичару. Фили'овић за о разма ра ле'езу 'и ања која чини 'ое ику и ме о ове школе, као ш о су: – „мајс орс во” у вла ању рађом и 'ос у'ком у књижевном о ликовању; – научни 'рилаз социјалној личнос и ау ора и законима с рук урирања екс а; – ле иш е а је ио рафски ме о мање значајан о језичко сас ава књижевно ела који 'ривлачи ес е ичаре и линвис е и – с ил „о'и'љивос и”, ње ова мно означнoс и функција „креа ивне енер ије језика” или „о ежала реч” која 'ојачава „осећање с вари”. С илис ичка основа изучавања књижевно ела, с рук урнолин вис ички 'рилаз и 'и ање функције језичких елемена а у кри ици, изазов су за Фили'овића који у уме нос и 'римарно ражи рајање, о нову с варалачко# чина и функције речи и с ила, или оно ш о Шкловски назива 'ое ика „васкрслих речи”. Назнака 'ре хо них еоријских 'ро лема 'оказује а Фили'овић и Шкловски 'олазе о сазнања а књижевно ело има „ руш вену функцију која се не 'роучава само социолошким 'ринци'има, ни и 'омоћу суме о ичних ио рафских и архивских о авеш ења о живо у 'исаца” (127). У с аву руско формалис е који „није 'ризнавао фак о рафију мр вих 'о а ака која ос аје у 'о'ису ван уме ничких е аља” (127), на 'ример, налази се и 'ое ичко- еоријско ле иш е а су уме нички екс и језик изна комуника ивно екс а и оворно језика и а их о ележава оно ш о раје, а не оно ш о се онавља.8 8 152 Да ис е ме 'рецизно разумели, у'рос ићу 'ример: Ка а 'и ам: Како с е, коле#инице? моје 'и ање носи комуника ивни оворни језик. Али, ако 'иам: Како с е, ра#а коле#инице? он а се моје 'и ање 'омера са 'оља јавне комуникције и мења ре оричку 'озицију. Ван сумње оно носи 'ое ичку ознаку језика као израза 'ојачано осећања и ко ин имизације. З о о а колеиница може а ме 'ријави ко екана или ужи з о мо ин а. МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА Садржај расправе У есе елова рас'рава Пое ика Вик ора Шкловско#, на 286 с раница, са ржи сле еће о ељке: „О'ојаз”, „С илис ика израза”, „Ме о зачу нос и”, „Теорија и 'розе”, 'е и ео је решком ненасловљен, „Језик и 'оезија”, „Човек не на свом мес у”, „Мо ив 'е'ела”, „Два ас'ек а значења човека не на свом мес у” и „Закључни освр ”. Фили'овић 'олази о с илис ике израза у којој су 'римарни 'ринци'и „васкрсења речи”, семан ичке 'ојаве, фи ура ивни о лици ш о еже о нови значења и разлика између усмено комуника ивно и књижевно речника и језика. Она се о ле а у исказу: „Умје ник је увјек 'окре ач ус анка с вари. С вари се уне у 'јесника, з ацујући са се е с аре називе и с новим именом – 'римају нови о лик.” Песничка слика и језик, чији је циљ а се „'ојача осећање с вари а не а се ос вари њихова ре'ро укција, ис'ољавају се на нивоу слике, ин екса или сим ола – суш ина је уме нос и речи. Уме нички језик може и и и заумни, како а ефинише Шкловски, осим сликови ос и има звучну резонанцу уше и ис'ољава се као „мисли ез речи”. Феномен заумно језика Шкловски ре ира као 'сихофоне ски 'о енцијал за уме ничко с варање. У Фили'овићевој ин ер'ре ацији 'осе но је значајан ме о зачу нос и. Као 'ос у'ак с варања нових нео ичних слика ш о рају и елују зачу но и као 'рви 'у виђено, Ан рић и рекао су'ро но: а вас изнена и нечим 'озна им, он је у ицао на мное еоре ичаре. О с у'ање или нарушавање 'озна е књижевне форме, или језика као сре с ва оворне комуникације, „кључна је ис'озиција уме ничко израза”, из че а изво и су а је смисао с ила у ежини исказано# и у иску зачу нос и ('о вукао В. Ф.) у изразу који је виђење а не 'ре'ознавање 'ре ме а или лика. Циљ уме ничке сликови ос и је „враћање 'ре ме а из 'ре'ознавања у виђење” (156). По'у Шкловско , Фили'овић ин ер'ре ацијом ела и кри ичара ра а за коефицијен ом уме ничко# у а ом елу и с илу, исичући кри еријум заош рено на 'ринци'у 'оређења. Ме о и с ил зачу нос и суш ински су „извођење ре ме а из с а ичке нео ређенос и, афек ивне реоку ације из равно ушних окова о ажања, уме ничко# израза из кон екс а рак ично# језика” (160, 'о вукао В. Ф.) и, аље, 'ревлас маш е и визије уну рашње 'рос ора на чињеницама живо а, или је ан о 'у ева ка скривеној ај- МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ 153 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ни с вари. На 'римеру нас ајања верзија Тихо# Дона М. Шолохова, конкре изујући еорију Шкловско , закључује а је о „о криће 'раво е'ско елемен а кроз 'ризму је не нара ивне свес и која се чу и, која сим олички ви и све око се е и ежи а 'роникне у ње ове за оне ке” (163). Ме о је и, 'роширује мисао руско формалис е, оказ зачу нос и и оказ а е'ски жанр као уме ничка о' ика живо а „ рајно чува у се и елемена ми ско ” (164). Резимирајући еорију 'розе, Фили'овић закључује а је Шкловски с варао изван: – с ерео и'них уџ еничких оквира; – о крио нови елемен креа ивно-с илско 'ос у'ка; – 'оказао а суво'арни ио рафски фон није услов уну рашње 'рилаза уме ничком елу и – а је феномен романа и новеле у о с у'ању и 'рерас ању ословне слике. „У ом смислу је”, закључује, „'ринци' зачу нос и 'роивуречио 'ози ивис ичком уо'ш авању и је ан је о валера за раз раничење науке о књижевнос и и њених креа ивних, с илис ичких и с рук урних вре нос и” (166). Вре нос анали ичке кри ике романа и новеле, какву је ус ановио Шкловски, налази се „у 'роучавању о'ш е 'риро е и с илис ике ком'озиције е'ско жанра” (167) у којој су основне мео е 'ос у'ка зачу нос и и с илис ика нео ично и о ежало израза. Њима се у еорији 'розе, 'осе но у књи ама Повес и о рози (1966) и Лук – о разноликос и ис ове но# (1970) „осве љавају ро леми развоја сижеа у вези са мо ивом и мо ивацијом, и ање ра ње и врс е конфлик а, #ес ови, ликови, уло#а нара ора, ејзаж и време у елу” ('о вукао В. Ф.). Све о о вара, независно о неких 'онављања и не ореченос и Шкловско , „нова осве љавања уме ничко ела” (168) и Фили'овић их 'реноси у ср'ску науку и 'роширује ин ер'ре ацијом наших 'исаца и ела: Ан рићеве о ра е мо ива ва ра а у Прокле ој авлији и феномена е'ско и сим оличко 'рос ора у уме ничком елу ср'ских 'исаца, на 'ример. З ир уме ничких 'ос у'ака за којима је ра ао руски формалис а, осве љавајући уме ничко ело – чини 'у и 'ос у'ак којим и е и ср'ски еоре ичар. 154 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА Вер икално се с'уш ајући у 'ое ичку мисао Шкловско , у њеној креа ивнос и он ви и и ијало са со ом и еоријско-морфолошком ме о ом и конс ан но јез ро сазнања на којима је о'с ајала. Из е 'ерс'ек иве о вара и с у ије и о ле е Те иве (1970), која 'ро лема изује феномен уме ничко с варалаш ва 'о 'ринци'има очувања и нарушавања о ично а. Посе но се осврће на 'ро лем реализма и 'и ање: Ш а је у ин е#ралном све у ела реално у је ном у љем уме ничком смислу? То је „са 'ое ичко-с илис ичко с ановиш а очуђујућа слика реалнос и која нарушава 'оре ак живо них чињеница или конвенција реално а (169, 'о вукао В. Ф.). У еорији уме нос и Шкловско за о ви и ме о који „'олази о оно а ш о је нека а ило о ро урађено” и ш о раје „као ра оцени резул а ” (196). Еволуцију еорије и 'ое ике Шкловско оцењује као 'у о форме о ликовања ка о ликованом са ржају и, аље, о живо љу ско лица. С у ија Човек не на свом мес у именовала је ај 'у , 'оказујући а се е'ско уме ничко ело као сума 'ос у'ака разуме ако му се 'рис у'и ан ро'олошки, акле, ако се схва и и ис'ољавање карак ера, јер „'ос оји је инс во уме ничке с рук уре у чијој је основи увек конфлик ”. Смисао с варања ела јес е човек у суко у који се ра ично заош рава, закључује Фили'овић осве љавајући усавршавање кри ичке ме о е В. Шкловско . Човека не на свом мес у с вара исац не на свом мес у.9 У ој са ласнос и и 'ро ивуречнос и услов је нас ајања ра ично карак ера и Шкловски инсис ира на ој имензији очуђујуће и о ужаса развијено конфлик а у којем је „очувано својс во карак ера” (270). Конфлик е јунака ср'ских 'исаца осве лиће Фили'овић, 'ола9 Разумевању 'рак ичне и еоријске суш ине ово 'ро лема 'ажњу 'освећује и И. Ан рић. „И књижевнос и наука мно о се аве наче им или 'орочним љу има, манијацима, 'рес у'ницима, уо'ш е изузе ним и руш вено ш е ним с ворењима. Проучавање аквих су јека а и њихових 'о у а и 'ос у'ака може а нас ис'уни 'есимизмом и сумњом у мо ућнос свако ис инско ус'она и 'раве среће човекове. Нормалним, ис'равним и руш вено корисним љу има о раћа се мно о ређе 'ажња, јер они не изазивају љу о'и с во, не реме е ре руш вене машине, не о а на'ро ив 'омажу. А ка а исмо с али а 'роучавамо и оне који су нормални […] мож а исмо и у учинили велика и ешка о крића, мож а и нас о ис'унило још већим 'есимизмом ез лека и излаза”. Иво Ан рић, Знакови оре МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ у а, Бео ра , 1977, 226. 155 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА зећи о све а е ињс ва и ослањајући се на 'риро у у'раво о сазнања: и ру Ћоркана и Аске Ива Ан рића, ожијих љу и Боре С анковића и ру их, на 'ример. Пресек са ржаја и с рук уре с у ије о Шкловском, акле, 'оказује снажан у ицај и о с ицај на ме о и с ил Фили'овића и манифес оваће се у свим о ле има, с у ијама и моно рафијама. Најза , за значења рас'раве о Шкловском, који 'ро леме реира нај'ре на 'римерима фолклора, и лијско 'ре ања и е'оса, 'о ом и савремене ли ера уре, ин ика иван је ео Мо ив еела10 у којем осве љава социјално- ра ични 'оложај човека не на свом мес у. О варајући с у ију руско ли ера уроло а Приме е уз #лаву човек не на свом мес у и Неколико речи о е елу, Фили'овић мисли а је о 'римарно значаја „ а се 'ое ички вре нује и расве ли је ан ли ерарни мо ив који је на живео архајско о а и у савременој ли ера ури 'ос ао чак и је на о оминан них, о'сесивних 'реоку'ација мно их великих 'исаца. Широко и ком'лексно развијен на различи е начине и у скло'у ру их савремених мо ива зна но ак уелизован, мо ив 'е'ела 'ониче из нају ље 'рошлос и човечанс ва, из амних крис ала наро них умо ворина. Ње ово разма рање иницира сазнајно ра ање за узроцима који су а ом мо иву 'омо ли а ако у о живи као Прича о раве ном Јову и је но је о оних ре ких креа ивних зрнаца 10 Вук Фили'овић је ио сликар, кри ичар, романо'исац, рамски 'исац, еоре ичар, уре ник с у ен ских лис ова у Бео ра у, 'окре ач 'риш инско часо'иса С ремљења. Је ном речи, више о ри еценије 'ионир и 'рви у свему, ка а је у 'и ању кул урни, научни и 'е а ошки ра на Косову и Меохији. Ин ика иван је екс Душана Ра уновића Ан ро ое ика Вука Фили овића ш ам'ан у з орнику Живо и ело Вука Фили овића, Инс и у за ср'ску кулуру – Приш ина, Ле'осавић, 2002, 131–143, у којем ау ор ком'ара ивном анализом осве љава и еје В. Шкловско , М. Бах ина и В. Фили'овића. Ра уловић 'о енцира „Фили'овићево разумевање 'ое ичко-и еолошких с авова Шкловско ”, али му ос'орава функционализацију еорије руско формалис е, с о зиром на о а је 'реви ео ње ов „силови и момена језичке инвенције” који се не а свес и на коначно сазнање. Ра уловићев су је искуа илан јер Фили'овић 'ише: „Тре а на'омену и а је Шкловски осезао 'рави ефека занимљиво о крића о самој ин ер'ре ацији рађе романа и новеле. Мно и ње ови креа ивно-с илски 'ринци'и изречени су сликовио, у афоризму и уховној сен енци, а не у о лику еорије шире форма а, која и 'о'римила карак ер неко ес е ичко сис ема” (132). Ов е не може и и овора о неразумевању „језичке инвенције” или 'ојмовно сазнања. 156 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА ис ине у којима „човек налази се е у највећој мери” (272). Тако схваћен мо ив 'е'ела окосница је Фили'овићеве ин ер'ре ације све а С анковићевих и Ан рићевих ела и јунака и увек и у свакој рас'рави може 'ослужи и у разумевању и них 'и ања ли ера уре и живо а, јер 'оказује еоријско-кри ичку универзалнос . Анализа Фили'овићево уха и ме о а 'оказује 'ре'ли ање ми олошко и ис оријско 'ре ања у којем је неиз ежна ра ичнос јунака, ње ово исклизнуће из лежиш а реалнос и и усвојено ре а с вари или васкрснуће о си но и о ачено , 'онижено и увређено о ви еза сло о е и љу ави у конкре ној си уацији. Колико је 'ое ичка и еоријска мисао Шкловско ма емаички 'рецизна илус рује ње ово 'олазиш е а је и'ични јунак – ра#ични јунак и а је нај и ичнија у живо у – несрећа. Сле е илус рације на 'римеру Ф. Дос ојевско , Л. Толс оја и М. Шолохова, које Фили'овић 'о кре'љује ау о'ое ичким исказима И. Ан рића и 'римером Б. С анковића, чија је Нечис а крв саз ана „на сижеу скрхане ле'о е” ('о вукао В. Ф., 280) и закључује а Шкловски за еже лук ново сазнања нај у ље 'ро лема ике раично лика. Пое ички мо ел јунака не на свом мес у Шкловски разма ра из: 1) ес е ичке и 2) е ичке суш ине ис'ољавања. Ра ос с варања и човечно мо ивисан јунак, ево нас 'ре 'ро лемом о које а смо кренули, у сре иш у су их ас'ека а. С рук ура лика 'ружа се „'реко ислеђивања 'сихолошких мо ива и са ржаја конфлик а” и емељи „на карак ерном својс ву и осле нос и је не ежње за ос варењем на су јек ивно , шире ис оријско циља” (290). Реч је о е ичкој мо ивацији лика коју је илус ровао занимљивим 'римерима, нашавши јој новину у за е#ну ом лику човекове су ине. Осим о а, налазећи у умачењу Шкловско енер#ију хумание а с ила, он мисли а је о „ ор ена кри ичка иниција ива савремене науке о књижевнос и” (193) и основа за креа ивно ис'и ивање човека. На уво но 'и ање: Ш а чини 'ое ику В. Шкловско и ње ову 'ое ичку анализу сазнавања уме ничко ела? – Фили'овић у закључном освр у 'ружа екс'лици не о оворе: МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ 157 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА 1. Пое ику Вик ора Шкловско о ређује 'роницљиви 'рис у' уну рашњос и све а књижевно ела који је ново виђење суш ине и с рук уре, а не о'ажање. 2. Ње ова анализа се креће о а'с ракције ка изворном и креаивном у елу и означена је као ијало са елом на 'римерима о ромне књижевне рађе која се умножава. Дело је ве ра анали ичка и с илски а рак ивна о нова ес е ичко сазнања и конкре но-чулни са ржај конфлик а у различи им с рукурама на којима 'очива уме нос речи. 3. С илски, Шкловски 'ружа „скоро ма еријалну визију ела”, јер 'олази о и еје а се човечанс во креће и сазнање мења, о носно а је ис орија књижевнос и „за'ис 'ромене сазнања”. („У 'ромени сазнања ми ви имо с варање све а.”) 4. Пое ичка мисао Шкловско нео ичном енер ијом ос'орава мис ичке конце' е уме нос и, а ње ова камера 'ое ичке исине о човеку 'оказује оно ш о у уме ничком изразу раје. Шкловском ће се Фили'овић вра и и, 'оре ећи ње ове и еје са и ејама Р. Јако сона, Б. Ејхе аума и ру их у о ле у Језик и оезија11, који је о ле ни 'ример ње ово еоријско мо ела анализе суш ине уме нос и речи и њених осо енос и и квали е а. Из наслова о ле а јасно је а је нај'ре реч о еоријском 'и ању – колерацији феномена језика и 'оезије. То 'и ање је он, међу им, 'ревео у 'римењену анализу 'осланице Алексан ра Пушкина Ја сам вас волео, изложивши 'ро ивречна с ановиш а наве ених кри ичара и еоре ичара, а и извршио син езу и 'ре с авио своја анали ичка с ановиш а. Као илус рацију суш ине уха Вука Фили'овића и наше анализе као 'римарну 'ре с ављамо и еју: „Лирска целина која се ира за ин ер'ре ацију мора и и карак ерис ична за о'ш у, ком'лексну 'риро у 'ишчева с ила. Поре о а, ислеђивање 'ое ичких суш ина уну ар књижевно о'уса је но 'исца не може а се замисли ез ислеђивања мно их ела у којима су с илски 'ос у'ци и ефек и различи и, акле, ез уочавања оно а ш о је 'различи о у ис ове ном'. Пое ика ишчеве уме нос и налази се у 11 158 Вук Фили'овић, О#ле и и с у ије, „Је инс во”, Приш ина, 1985, 53–71. МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА ономе ш о је у се и ро ивуречно и у ој ро ивуречнос и кохерен но као је ан нови све ” ('о вукао В. Ф., 55-56). Фили'овићево с ановиш е, акле, уочава о раничења лин вис ичке анализе, о носно с рук урално- рама ичко ме о а уме ничко ела и 'ре нос аје, с разло ом, с илис ичко-'оеичким ислеђивањима, каква је 'рименио и Вик ор Шкловски. „Човек који овори у лирској 'осланици (А. Пушкина) је ’човек не на свом мес у’ и Шкловски а оживљава у ан ро'олошко- рамској основи, у конфлик у, а не као рама ичко лице” – с ановиш е је које, акође, и но о ређује ме о , с ил и ух ср'ско еоре ичара и кри ичара. Оно се очи ује у 'рихва ању сазнања а је „анализа уме ничко ела – анализа конфлик а у самом начину израза” (65), о носно „анализа осећања” и а „ ре а разликова и осећање као живо ну чињеницу о осећања које је уме ничка чињеница” ('о вукао В. Ф.). Пое ику и с ил Вик ора Шкловско разумео је и оживљавао као „'рави ефека занимљиво о крића у самој ин ер'ре ацији рађе романа и новеле”, налазио је а су ње ови „креа ивно-с илски 'ринци'и” изречени сликови о, „у афоризму и ухови ој сен енци, а не у о лику развијене еорије” која има „карак ер неко ра икално ес е ичко сис ема”. Он је више осећао овај или онај ’'ос у'ак’ или 'ринци' књижевно с варања као феномен живо ор анизма ела и ње ове с илске фак уре, не#о ш о је имао склонос и а сам ај ринци филозофски уо ш ава ('о вукао В. Ф.). У им о оворима и решењима о ле ају се Фили'овићев еоријски и ин ер'ре а ивни мо ел и личнос и они су оријенири у нашој аљој анализи. У њима су и на сазнања 'римењена у о варању све а књижевно ела, означавању 'ое ике рајања и с илис ичко ислеђивања 'оезије и 'ое ике ср'ских и све ских 'исаца.12 Анализа Фили'овићево еоријско и 'римењено мо ела у целини и 'ос у'ка у рас'рави о Шкловском 'оказује а а каракерише уну рашњи 'рис у' уме нос и, о носно а је он увек у елу које с илис ички ислеђује ин ер'ре а ивном ме о ом. Он је ос ајао 'ри карак ерис ичним ес е ичким, 'ое олошким и креа ивним 'ринци'има као ш о су: „О рана 'ринци'а хуманизације, ежња ка ш о вишем ес е ском нивоу, ин е рална ви12 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ Ви е и шире на http// creativecommons/licenses by – sa /3.0/ deed.sr 159 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА зија све а, о носно ин е рална визија књижевно ела (ин ерални реализам), авање 'ре нос и су'с анцијалној на релацијском еоријом, о носно 'римењеној на еоријском равни 'роучавања, инсис ирање на ијалек ици с варања и мишљења (ис ина Фили'овић ника а не с'омиње 'ојам ное ика) лин вос илис ичким и с илис ичким ком'онен ама ела, авању ’лично акцен а’ у о а раном 'ое ичком мо елу, о крићу и ефинисању ’ес е ичких суш ина’”.13 Рас'рава за о афирмише Фили'овићеве с'осо нос и и 'ое ичких и ес е ичких уо'ш авања у филозофији и 'сихоло ији с варања и с'ремнос и а се укључи у ак уелне рас'раве о суш ини с варалачко 'роцеса.14 Пое ику Вук Фили'овић схва а као „'риро ан с'ој слике и и еје”. Из ра ња нове 'ое ике налаже, налази у ис ом руко'ису Ра омир Ивановић „мисаону усре сређенос на конкре не саржаје ела, на о роман књижевно-ис оријски ма еријал који се нео ичном рзином увећава. „Нема сврхе”, закључује он у рас'рави о 'ое ици Шкловско , „уо'ш авање 'рема филозофији, ако 'ое ика у влас и ој кући ос авља за ачену и неис'и ану књижевну рађу” (302). Даље чи амо: „Пое ика налази се е у ис'и ивању конкре но-различи о . Пре свако конце' уално уо'ш авања, она мора а 'рику'и о а с во рађе које ну и исорија књижевнос и у ескрајно различи им све овима ела, у различи им жанровима, мо ивима и ликовима који рају” (298). Рас'рава о 'ое ици В. Б. Шкловско , а Фили'овић се ави 'розним Шкловским и само ње овим рима књи ама, ван сумње, 'рерасла је у ефиницију влас и е еорије уме нос и. „Без е ичко конкре но својс ва не може се замисли и јунак у књижевнос и. То својс во осмишљава не само револ на мр во време езличнос и и ау ома изма који значи ’смр с вари’, већ и саржај ње ова елања, емо ивно и акционо кре ања 'рема све13 14 160 Ра омир Ивановић, н. ., 56. Разма рајући у 'омену ом о ле у 'ро ук е с варалачко уха и анали ичко чина као 'рило е 'ое ици и ное ици, Р. Ивановић разложно вр и а се у овој рас'рави налазе ри и ео рафска чвориш а као ри Фили'овићева 'ринци'а у анали ичкој 'ракси: 1) 'ринци' конвер енције научних исци'лина, 2) 'ринци' о воренос и ела (уме ничко и ли ера уролошко ) и 3) 'ринци' у врђивања о је ињујућих ('о вукао Р. И.) начела уме нос и и науке као равно'равних мо ела с варнос и и закључује а он аје 'рима 'рвом на ру им мо елом. МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ ШКЛОВСКИ КОД СРБА му ш о а окружује, а име и ње ову влас и у креа ивну о ређенос . Смисао е ичко ис'ољавања ово и'а условљен је каарзом” (290). Теоријска ела орација се, очи ле но, иче и е ике и 'ое ике, јер се о носи на 'ро лем с варања и на 'ро лем 'ромишљања с ворено . Ела орација ефинише Фили'овићево 'омињање 'ое ике и кри ике, о носно у њој су „ор ански ис'ре'ле ени 'ое ички и ное ички 'ос у'ци”15, како 'ише Р. Ивановић, „именујући рас раву о ое ици В. Шкловско# као Фили овићев амане ни екс ” ('о вукао Р. И.) у којем је сума свих ње ових знања и умења. У рас'рави оминира ње ова свес а је уме ничко ело неисцр'но 'о значењима или а носи своју за оне ку неизрециво , како сам каже. Закључни судови Пое ику и с ил Вик ора Шкловско Фили'овић је разумео и оживљавао као „'рави ефека занимљиво о крића у самој инер'ре ацији рађе романа и новеле”. Налазио је а су ње ови „креа ивно-с илски 'ринци'и” изречени сликови о, „у афоризму и ухови ој сен енци, а не у о лику развијене еорије” која има „карак ер неко ра икално ес е ичко сис ема. Он је више осећао овај или онај ’'ос у'ак’ или 'ринци' књижевно с варања као феномен живо ор анизма ела и ње ове с илске факуре, не#о ш о је имао склонос и а сам ај ринци филозофски уо ш ава” ['о вукао В. Ф.]. Иронизирајући ок рине космичко и'а или „чис о а уха”, он је с у ирао морфолошке и семан ичке ефек е израза и ехнику књижевно зана а, с о а ње ова 'ое ика елује у 'рвом ре у као 'римењена и функционална. То ш о је нашао у руском формалис и јес е и иће Фили'овићеве 'ое ике, ес е ике и с ила као с вараоца 'ре ано „мисији 'исања о крајњих раница”, како је Фили'овића вре новао Ра омир Ивановић, ње ов лиски сара ник и коле а. Они су, заје но са Вла еом Вуковићем, формирали 'риш ински кри ички кру . 15 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ Рас'рава је 'оказала а је Фили'овић ословно ин ер'ре ирао основне 'ремисе 'ое ике Вик ора Шкловско , сао'ш ио низове со'с вених мишљења и с авова им 'ово ом, ин ер'ре ирао уђа мишљења из о а е ес е ичке и 'ое ичке ли ера уре и анализирао 'ро леме који су се наме нули 'о се и и ез 'ово а. 161 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. MILOŠ M. ĐORĐEVIĆ ACADEMY OF ARTS, BELGRADE Summary SHKLOVSKY’S INFLUENCE ON SERBIAN WRITERS (VUK FILIPOVIĆ: VIKTOR SHKLOVSKY’S POETICS) The paper elucidates Viktor Shklovsky’s theoretical thought portraying this great and the most contesting representative of the Russian formalism, as well as Vuk Filipović’s critical-theoretical reflection in five years of writing about Shklovsky’s poetics and esthetics. Filipović analyzes Shklovsky’s three books: The Resurrection of the Word (1969), Theory of Prose (1966) and Bowstring (on Dissimilarity of the Similar) (1970). Analysis of Filipović’s theoretical and applied model in its entirety and his method of discussing Shklovsky reveals his approach to the art as intrinsic and internal one. He is always inside the work using interpretative method in stylistic investigation, remaining at all times faithful to characteristic esthetic, poetological and creative principles, such as: ”Humanization principle defense, striving towards higher and higher esthetic level, integral vision of the world, that is, integral vision of the literary work (integral realism), giving advantage to substantial over relation theory, i.e. applied over theoretical examination plane, insisting on dialectics of creativity and contemplation, lingual-stylistic and stylistic components of work, giving ‘personal accent’ in selected poetic model, revelation and definition of ‘esthetic essences’”. The review affirms Filipović's ability to poetically and esthetically generalize in the sphere of philosophy and psychology of creation and readiness to involve in current discussions on the essence of creative process. He shows Shklovsky’s great influence on Serbian theoretician. Their mutual characteristic is commitment to the internal approach to a literary piece. KEY WORDS: Vuk Filipović, Viktor Shklovski, Russian formalism, poetics, criticism, theory, motifs, genres. 162 МИЛОШ ЂОРЂЕВИЋ УДК: 82.0 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ1 КЊИЖЕВНО ДЕЛО И ЧИТАЛАЦ Сажетак. Решавајући 'ро лем еловања уме ничко екс а и ње ово 'римања, Ханс Ро ер Јаус с ворио је еорију или ес е ику реце'ције која 'очива на 'римаоцу као основном чиниоцу. Главна ка е орија ове еорије јес е хоризон очекивања. Очекивања чиалаца су конкре на и о носе се на очекивања о ау ора, очекивања о само ела, очекивања о књижевнос и. У ра у се ин ер'ре ира о имна с у ија Вука Фили'овића Књижевно ело и чи алац која корес'он ира мо ерном 'роучавању књижевнос и. У Фили'овићевом схва ању има се у ви у и екс и 'исац, али и 'рави ак ивис ички чинилац књижевнос и, 'рималац. Фили'овић разма ра врс е мо ућих у ицаја на 'римаоце у време 'луралис ичке мисли XX века. Кључне речи: 'исац, екс , чи алац, 'ојам с ила, 'ерс'ек ива не оречено , кон ак са чи аоцем. 1 Доц. р Слађана М. Алексић, Универзи е у Приш ини, Филозофски факул е , Ка е ра за ср'ску књижевнос и језик; aleksladjana@gmail.com 163 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Као изазов крајнос има ин ер'ре ације екс а, 'ре све а крајнос има ње ово анис оризма, Јаусова еорија у 'роучавању књижевнос и означила је 'овра ак ис оријско о јашњења лиерарних 'ојава, али засновано на 'римаоцу. Главни 'ре ме изучавања ли ера уре 'омерио се о 'исца и екс а, 'рема чи аоцу. Ес е ика реце'ције „анализира 'ре услове који о ређују с'он ану или реак ивну р. (им'лицирано , ин ен ирано или реално чи аоца, чи аочев хоризон очекивања, елемен е у ау оровом елу који су 'осе но 'о о ни за р. и који ре а а усмеравају чи аочево реци'ирање)” (Речник књижевних ермина 1992: с р. 858). Све књижевно# ела (1975) Вука Фили'овића о вара с у ија Књижевно ело и чи алац, у којој се у оквиру 'е 'о лавља ис'иује књижевно ело као окумен о реце'ционим мо ућнос има и 'о ре ама чи алацa. Фили'овић каже: „За свој рајни живо у времену књижевно ело у ује чиаоцу. Оно а часа ка а је руко'ис завршен и о'ремљен за ш ам'у, с 'осле њим ис'равкама и 'рецр аним или о'исаним речима, још увек на с олу књижевника као неко живо иће, он 'олази у све у коме може заувек нес а и ез ра а и о јека или се о ржа и на окру ним аласима кри ике и рас'оложења чи алаца” (Фили'овић 1975: с р.7). Фили'овић уочава ве врс е е зис енције уме ничких ела, ак уелну и 'о енцијалну и са ле ава их у оквиру синхроне и ијахроне 'ерс'ек иве. Ак уелну е зис енцију имају ела о којима се овори, која су у „и ри за живо ” уме нички заживела у све у чи алаца и 'ос ала свевременска, али нека а ек 'осле 'асивне е зис енције: „Про екну чи аве еценије а и се у 'е'елу за орава о крила вре носна зрна 'оре којих су савремени чи аоци 'решли о ово равно ушно, а се 'ронађу и о јаве накна но…” (Фили'овић 1975: с р. 9). Ау ор као 'римере наво и романе Франца Кафке, али и ра ичне 'овес и Прешерна и Диса, не'ризна их, 'рећу аних или 'ро наних, чија су ела накна но о кривена и вре нована о у ућих чи алаца. Блесак у срцима 'о оњих 'рималаца изазвала је и је - 164 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ КЊИЖЕВНО ДЕЛО И ЧИТАЛАЦ на о најле'ших 'есама у ср'ској 'оезији свих времена, Santa Maria della Salute Лазе Кос ића. Уме ничко ело мора а за овољи 'ое ичке норме и с у'и у ијало са све ом, са конкре ним чи аоцима. „Усвајање све а”, сма ра Фили'овић, 'о разумева и ње ову с рук уру, сложене ема ске, мо ивационе, језичке и све ру е елемен е у оквиру исци'лине ема оло ије. У ру ом 'о лављу оне а су Фили'овићева схва ања 'ојма 'ое ске слике, 'ојма с ила, 'ерс'ек иве не оречено , уло е чиаоца у ијало у са ар ефак ом, о носа књижевно ела, чи аоца и 'исца. Пое ску слику ефинише као „својеврсни феномен у коме се ма еријално значење израза 'омера у сим оличко, екс'ресивно и 'риви но” (Фили'овић 1975: с р. 14). Своје схва ање с ила, Фили'овић износи са с ановиш а 'римаоца, о носно функције коју с ил може а врши. Различи е моућнос и с илско израза са ле ава у оквиру с аре ре орике, као с'осо нос језичко израза а различи о елује на 'римаоце, зависно о у'о ре љених с илских сре с ава. Део ан ичке ре орике, elocutio, о ухва а језичко уо личавање овора, с ил, фи ура ивни израз. Појам с ила у Фили'овићевој ин ер'ре ацији о носи се на с илис ику као изрази о књижевно- еоријску исци'лину савремених лин вос илис ичких 'роучавања Бајиа, Гироа, Рифа ера, Моруза. С илски израз се, 'о Бајиу, ра и на о с у'ању о израза који се у'о ре љава у с ан ар ном језику и са ласан је Фили'овићевом схва ању: „Појам с ила уме нос и речи иференцира се о језика чињеница и 'рос их о авеш ења, ис о као и о научних формулација” (Фили'овић 1975: с р. 15). Више о с у'ања оноси више с илских вре нос и. Баји сма ра а се језик ис'ољава кроз ва слоја, афек ивни и 'ојмовни. „У с ан ар ном језику 'ојмовни слој служи за 'реношење 'орука које су у афек ивном смислу неу ралне. Али чим се 'ојави о с у'ање о с ан ар а, чим се у 'оруку унесу елемен и афек ивнос и, јављају се и елемен и с илских ефекаа 'а самим име и с илско израза. За о се с ил и ефинише као о с у'ање о норме или с ан ар а” (Милосављевић 2009: с р. 230–231). СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ 165 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Приро у књижевно с ила Фили'овић са ле ава и из ерс екиве не оречено#, која 'о ње овом мишљењу има значење о ворено# рос ора: „[…] који 'ривлачи ух и маш у чи аоца, ачније и сама се ос варује у оме 'ривлачном ејс ву које у и асоцијације и у иске чи аоца из 'ре ела ње ово ин иви уално искус ва” (Фили'овић 1975: с р. 16). Књижевнос није само уме нос речи, не о и уме нос која се изражава корела ивом: мимесисом, елином, 'аузом, ћу ањем, којима се мо елује књижевно ело. Незна ан је рој научних и есејис ичких ра ова који се аве корела ивом, неизреченим међу'рос орима између 'ерс'ек ива у којима о и авају смислови 'осре но означени. О јек ивним корела ивом Елио је 'о разумевао је ини начин а се изрази емоција у уме ничком о лику, акле, не 'ревасхо но 'у ем речи, већ 'у ем „формуле е о ређене емоције”, 'у ем ме афоре или мо ела 'омоћу које се 'ресликава нека емоција или и еја (Т. С. Елио 1963: с р. 58). Са с ановиш а 'римаоца, ау ор 'ре с авља ва ан и'о на језичка израза. У је ном је 'рималац 'ре'уш ен вођењу речима, али у руом случају омо ућена му је сло о а асоцијација, у'о 'уњавања значења „ у ина 'рос ора као уну рашња 'ерце'ција само чиаоца” (Фили'овић 1975: с р. 16). Фили'овић сма ра 'осе но значајним афек ивно-визуелни слој у 'роцесу 'римаочевих усвајања, у којем из ваја су јек ивни све чи аоца и афек ивни са ржај ње ових сећања, оно „који 'рича о аван урама своје уше међу ремек- елима” 'о речима Ана ола Франса, француско романсијера и им'ресионис ичко кри ичара. У 'о ле у о носа 'римаоца 'рема екс у, Фили'овић конс а ује а је чи алац креа ивни су јек , а не само анонимни 'оје инац. Ово с ановиш е корес'он ира Бах иновом схва ању које 'о разумева восмерну комуникацију између 'исца и чи аоца као ак ивних чиниоца, са есе ника, између којих се о вија ијало . Различи ос у 'рихва ању је но књижевно ела, Фили'овић илус рује мишљењем Леона Е ела о 'сихолошком роману, који уочава 'римаочев оживљај ин елек ом или осећањима и е се ви и разлика између рочи ане и роосећане књи е. До а 166 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ КЊИЖЕВНО ДЕЛО И ЧИТАЛАЦ 'лурализма онело је је ан акав мо ел ажљиво# чи ања Вилијама Ем'сона у оквиру ан лоамеричке нове кри ике. Сазнајну 'риро у књижевнос и Фили'овић осве љава у рећем 'о лављу. Је ну о нај ољих ис'озиција за чи ање 'роналази у наивном и ве ром 'ријему све а књижевно ела на који у иче све е ињс ва из 'о не ља с вараочеве ау о ио рафије, али и све е ињс ва као 'ре ме књижевно ела. Савремену визију књижевника мо ерно о а Фили'овић осве љава као у љење ан ро'оморфно начина мишљења, 'ро онс во ми а у који се може верова и само очувањем илузије и 'рос ора слоо не и ре. Он каже: „Тако се савремена визија књижевника чес о развија 'о у ицајем ин елек а, акорећи из је не езе, а не из сло о не маш е која ис'ре а занимљиву 'ричу” (Фили'овић 1975: с р. 31). Фили'овић афирмише су јек ивни оживљај књижевно ела који има у оки и 'олифонијски смисао, су'ро с ављајући им ин елек уалне хи'о езе мо ернис а који врше „о укцију ела” и чије ин ер'ре ације елују ар и рарно. Мо ернис и 'оклањају велику 'ажњу чи аоцима, али а релација, 'о Фили'овићевом мишљењу, оноси о ојне с авове и ани ела „која 'реки ају живи чувс вени кон ак са чи аоцем, која езавуишу ње ов ин ерес” (Фили'овић 1975: с р. 36). О носом с рук уре мо ерне књижевнос и и чи алаца, ау ор се ави у че вр ом 'о лављу, и на 'римерима романа Дос ојевско и Џојса, разма ра виђење чи аоца и ње ову асимилацију их све ова. Фили'овић из Е елове с у ије о 'сихолошком или су јек ивном роману Џојса, Вирџиније Вулф и Фокнера, из ваја зах еве које 'исац 'ос авља чи аоцу и који омо ућавају ње ову и ен ификацију са свешћу или личношћу само ау ора романа. У раиционалном смислу, ан ичка 'ое ика је функцију уме нос и у Арис о еловом 'оимању означила као изазивање осећања сажаљења и с раха, ка арзе, или у Хорацијевој 'ара и ми, а 'оезија ре а а корис и или за ави, 'оучи 'римаоце. У с рук ури су јек ивно романа Фили'овић уочава: е'ерсонализацију или раслојавање карак ера, у љење фа уле или о ређене си уације и у љење ка арзе. Фили'овић указује а СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ 167 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА класични о разац ком'озиције нес аје и а нова с рук урална решења 'ос ављају све новије зах еве чи аоцу. Ау ор оноси скалу вре новања карак ера и њихово у ицаја на 'римаоце из Тенове Филозофије уме нос и: на врху су узвишени, херојски анички јунаци, у сре ини су рас'оређени 'ро ивуречни шекс'ировски ликови, на ну су ниш авни и зли ликови као у Балзаковој Љу ској коме ији. Чи аоцу ко а мо ернис ичке ли ера уре омо ућена је и ен ификација са оком свес и или моноло ом а'с раховано лица. Раслојавање и е'ерсонализацију Фили'овић о јашњава 'ојавом 'ре а'ања и уо'ш авања сре иш а о ређено руш вено 'рофила, ан инара ивношћу, усмеравању свих књижевних чињеница 'рема је ном цен ру свес и или самосвес и. У са ласнос и са Фили'овићевим с авом, кȏ мо ернис ичке ли ера уре Мирољу Јоковић са ле ава кроз ри семан ичке зоне: „Прву сачињавају 'оље свеснос и, 'оље о вајања и 'оље размишљања. Поље свеснос и концен рисано је око Ја, 'оље о вајања концен рисано је око е'ерсонализације, а 'оље размишљања концен рисано је око 'оља ин ели ен нос и, су' илнос и, екс'еримен а, хи'о езе. Дру а семан ичка зона сас ављена је о неу ралних семан ичких 'оља која се ређају у скла у са 'ишчевим жељама. Коначно, мо уће је овори и и о рећој зони, која је на ну семан ичке лес вице. Семан ичка 'оља рели ије и економије, која су јако важна у реалис ичкој семан ици, 'ри'а ају овој зони” (Јоковић 2002: с р. 11–12). Гу љење фа уле Фили'овић 'оима као еконс рукцију нараивне форме у књижевнос и. Фа улу и ра њу замењују вер икалне 'ројекције свес и, разне монолошке варијан е. Пи ање каарзе књижевно ела Фили'овић 'овезује са 'риро ом 'ишчево уну рашње с ава, 'осе но у ис'и ивању чи алачких реакција. Кон ак са чи аоцем није заснован на ка арзи, „'речишћавању” осећања, већ на еклара ивном „космичком нихилизму”. Гу љењем ка арзе ускраћена је с'ознаја влас и е и и, усаосећавања. Тен енције 'исаца мо ерне у'ућују на не а ивну комуникацију са 'у ликом. 168 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ КЊИЖЕВНО ДЕЛО И ЧИТАЛАЦ У 'лурализму оријен ација ХХ века, Фили'овић осве љава с илис ичку кри ику као 'о ручје ис'и ивања књижевно ела са с илско ас'ек а, и њено 'ре с авника Леа Ш'ицера, али и с авове Шарла Бајиа који је конс и уисао с илис ику у књизи Трак а француске с илис ике (1902). Уочава а с илис ичка кри ика разликује ва с варалачка и'а: 'исце који 'ишу за сее, ез о зира на су ру их, и 'исце који с варају 'о у ицајем најширих чи алачких слојева. Разликује ва екс ремна о носа 'исца 'рема 'у лици који може и и и норација или о нос 'овлађивања. Из чињеница које је Фили'овић изнео у оквиру комуникационо ија рама 'исац, екс , чи алац, у 'е ом 'о лављу је мо уће извући закључке о о носу ау ора и 'римаоца, кри ике и чи аоца, књижевнос и и језика као сре с ва уме ничке комуникације. Писац мо ерне књижевнос и с аје у 'рви 'лан као нара ор, филозоф или 'ројек ор „из у љено времена”. Мо ерном уме нику је, у о носу на роман ичаре, лижи „му ри цинизам о осећајне искренос и, ин елек о осећања, еоријска не ација о слике љу ске су ине” (Фили'овић 1975: с р. 51). Фили'овић сма ра а је мо ернис а вођен 'ре ежно ин елек уалном намером, ана ом свемира и вечи е исхармоније који ежи а искаже свео'ш и немир, хаос и 'ара оксалнос времена, о нос 'сихе, лица и с вари. Пишчев о нос 'рема чи аоцу Фили'овић ефинише као „свезнајућ” с ав у ирек ном овору, о нос који се јавља у еклара ивној форми, есејис ички и анали ички. Суш ину ове уховне комуникације Фили'овић о крива у оме а чи алац не жели а у е 'о ређен или и норисан о 'исца. Пи ање с ила Фили'овић са ле ава са ас'ек а о носа књижевно ела и чи аоца у оквиру језичке комуникације. Он каже: „С ил је живи екс'ресивни феномен који се 'ро ужује на свес чи алаца, који се увек о раћа, овори, иницира сро нос и а у све у ру их љу и нађе о јека, а увек изнова суерише ића, с вари, емоције и сазнања” (Фили'овић 1975: с р. 57–58). Фили'овић наво и еорију с ила као „ евијацију ин иви уално овора” али и Валеријев с ав а је 'оезија „слика оно ш о човек о ично није”, евијан на форма у о носу на 'риро но-ин- СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ 169 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ензивне форме овора, ворачки ух 'рема исхармонији живо а. У Ис орији ср ске књижевне кри ике I, Пре ра Палавес ра о јашњава 'ојам кри ике који се различи о умачи, „у о ичном овору чак као не ација и ос'оравање”, али најчешће „'рема својој ес е ској (уме ничкој) или е ичкој ( руш веној) функцији” (Палавес ра 2008: 5). Разма рање функције књижевне кри ике у о носу на књижевно ело и све којем се о раћа, Фили'овић илус рује ин ересан ним мишљењем М. Бо ановића, 'ре'озна љивим као афирма ивно расуђивање: „Уме и, моћи, сме и каза и не вој ено 'ози иван су није само условљено с'осо ношћу а се неш о 'ози ивно о мери и 'роцени, не о и великом личном хра рошћу а се о јасно и ласно формулише, а уз о је мно о лакше не ираи, јер зах ева мање на'ора и у мисли и у моралу љу ском не о ли неш о у живо у 'ризна и, као о ру и о вре нос и с вар. И човек који је у с ању а 'ризна извесну вре нос или ле'о у, а их о мери с'он ано, рекао их, са о ушевљењем а о њима изрекне 'ози иван су , у се и је несумњиво у авио уну рашњу змију” (Фили'овић 1975: 49). Ин ересовање које у чи а ељс ву 'о уђују научна и уме ничка ела Фили'овића, није нас у'ило само з о 'ривлачнос и ње ових ли ерарних ос варења и ак уелнос и књижевно еоријских с авова. Оно је 'роузроковано и а рак ивним 'рак ичним ис раживањима које је ос варио у лис авом умачењу Момчила Нас асијевића, Вељка Пе ровића, Иве Ан рића, Боре С анковића, С евана Раичковића и ру их мо ернис а. У све у књижевно ела Фили'овић сликови ом речи, „за е ну им луком” значења афирмише реали е иманен но који им'онује и свес раношћу и у ином захва а. Да и еоријски с ил о ија ин елекуалну аро ан ну фразу и 'ревла ава је нос ранос и уну рашње 'рис у'а, ин ер екс овним релацијама. Поимање и разумевање ле'е књижевнос и Вука Фили'овића 'ониче из ијалек ичко осећања живо а које во и о највећих у ина означено а у ме акомуникацији књижевно ела и чи аоца. 170 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ КЊИЖЕВНО ДЕЛО И ЧИТАЛАЦ Литература: 1. Ивановић, Р. (2002). Приро ни савез уме нос и и науке, Приш ина, Ле'осавић: Баш ина, св. 13, Инс и у за ср'ску кул уру. 2. Ивановић, Р. (2002). Нова „веш ина чи ања”, у з орнику Дело Пе ра Милосављевића и ср ис ика, Косовска Ми ровица: Филозофски факул е . 3. Јоковић, М. (2002). Он олошки Бео ра , Просве а. ејзаж ос мо ерно# романа, 4. Калер, Џ. (2009). Теорија књижевнос и. Бео ра : Служ ени ласник. 5. Лешић, З. (2010). Теорија књижевнос и. Бео ра : Служ ени ласник. 6. Милосављевић, П. (1983). Реч и корела ив. Бео ра : Ноли . 7. Милосављевић, П. (2000). Ме о оло#ија жевнос и. Бео ра : Тре ник. роучавања књи- 8. Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевнос и, Бео ра , Грачаница: Мирослав, Ло ос. 9. Пе ковић, Н. (1975). Језик у књижевном елу. Бео ра : Ноли . 10. Палавес ра, П. (2008). Ис орија ср ске књижевне кри ике I, Нови Са : Ма ица ср'ска. 11. Речник књижевних ермина (1992). Бео ра : Ноли . 12. С ојановић, Д. (2011). Феноменоло#ија и вишезначнос књижевно# ела. Бео ра : Служ ени ласник. 13. Фили'овић, В. (1972). Сим оли е ско# рос ора, Приш ина: Јеинс во. 14. Фили'овић, В. (1973). Пое ика рајања, Приш ина: Је инс во. 15. Фили'овић, В. (1975). Све књижевно# ела, Приш ина: Је инсво. СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ 171 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR SLAĐANA M. ALEKSIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary LITERATURE WORK OF ART AND THE READER Deciphering the effects of work of art and its reception among the readers, Hans Robert Jaus worked out a theory of ethics of reception based on the recipient as a key factor. The main category of this theory is the horizon of expectations. The reader’s expectations are concrete and they consist of expectations from the author, expectations from the work itself and expectations from literature. This work reinterprets a voluminous study written by Vuk Filipović, Literary work of art and the reader, which is corresponding with other modern literary studies. His opinion deals with the text and the author, but also with the reader / recipient as an active ingredient of literature, while Filipović discusses different possible impacts on a recipient in the pluralistic concept variety of the 20th century. Key words: writer, text, reader, essence of style, perspective of the untold, contact with the reader.. 172 СЛАЂАНА АЛЕКСИЋ УДК: 821.163.41.09-31 Фили'овић В. ЈАСНА ПАРЛИЋ1 ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА2 Сажетак. У широком о'усу ср'ске књижевнос и, као елу свео'ш е ср'ске кул уре 'ос оји мнош во књижевних ела, романа, 'есама, с уија, који се аве, (ка ка намернo, а нека и ус'у но) 'и ањима о разовања и вас'и ања. Неки књижевници и 'исци у ис орији наше књижевне мисли, авили су се, чак, еоријом о разовања и вас'и ања, али, њихов ра није ио ме а 'е а ошко ис раживања. За о, ек ре а очекива и ис раживања е врс е 'е а ошко с варалаш ва у Ср ији. Таква и 'роучавања ила ра оцена, чак и из у ла савремене 'е а ошке науке укључена у уо личавање ау ен ичне мо ерне еорије о разовања и вас'и ања. Кључне речи: Вук Фили'овић, С рма о ала, вас'и ање, о разовање, 'е а ошке ка е орије. 1 2 Проф. р Јасна Љ. Парлић Божовић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за 'е а о ију; jasnaparlic@yahoo.com. Ра је резул а ис раживања у оквиру 'ројек а ИИИ 47023 „Косово и Ме охија између национално и ен и е а и евроин е рација” који финансира Минис арс во за 'росве у, науку и ехнолошки развој Ре'у лике Ср ије. 173 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Мно и ср'ски књижевници су али значајан о'ринос еорији о разовања, 'ојашњавању 'ојма и 'ре ме а о разовања и вас'иања, а о није у ср'ској 'е а ошкој ис орио рафској мисли овољно 'о вучено. Наравно, у 'е а о ији акви случајеви нису ни сасвим за'ос ављени ни и занемарени, и'ак они се у лавном мар инализују у оквиру концизних конс а ација у оквиру енцикло'е ија и 'е а ошких речника, или су о у најзначајнијем случају краћи на'иси о а им књижевним елима из у ла 'е а ошких с варалаца. Изне е оцене о 'е а ошким и ејама ко ср'ских књижевника о са а су из у ла 'е а ошких 'ера иле или 'ре ерано афирма ивне или 'ре ерано не а ивне, а о носе се на В. С ефановића Караџића, Д. О ра овића, Ј. Скерлића, и неке књижевнике новије а ума, 'о'у Б. Нушића, Ј. Јовановића Змаја, и верова но и неке ру е ср'ске 'еснике и 'исце о којима ни ми немамо овољан о'ус сазнања. Ау оре ових и еја о ликује не само различи ос 'рис у'а и схва ања, већ и различи а времена њихово нас анка, ниво научно и књижевно сазнања, руш вених сазнања, норма ивна и у'равна условљенос са ржаја о разовања, 'ромена уло е 'е а ошко о разовања за ус'ешан ра у ућих и с асалих књижевника, а и 'е а о а, јер је о и о оваквих сазнања о ос рано ра оцена. Ово су неки о мо ива, а се и овом 'риликом изврши у'оре ни и кри ички 'ре ле о ређивања 'ојма и значења вас'и ања и о разовања у је ном о мно их ела је но књижевника. Наиме, циљ и о ређење ових 'ојмова за'раво је ежња а се сазна 'о значењу и са ржају изош рено и јасно о ређење ових 'ојава које и но у ичу на о ликовање личнос и. Сложенос и ком'лекснос , још увек не овољна 'роученос ових 'ојмова и у 'е а о ији, у'раво их и чине изнова о вореним и ак уелним за научну анализу. С о а је намера ово еоријско ис раживања ове еме везана за крунске и врхунске 'е а ошке ка е орије – вас'и ање и о разовање у је ном о романа В. Фили'овића 'о насловом С рма о ала. У очима књижевника ов е је реч о рами јунака: Цве е, С амена, Зарића, Пе аво (Бранка), Сул ане, Живе у романескној форми3 исказаној рамско-'ое ском сликови ошћу и рамском суш ином. Та суш ина је у основи 'ое ичких о'ре ељења 'исца и о оме све очи мо о 3 174 Ан рејeвић Даница, у „Пое ско рамској слици С рме о але”, С рма о ала, Вук Фили'овић, Приш ина, 1996. о ., с р. 6. ЈАСНА ПАРЛИЋ ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА романа узе о Ван Го а, који служи као 'у оказ или о разац моивације у роману, а који ласи „Та ми је слика 'оказала а и човек који иначе има лу'е форме и лу'о ржање, или који је ексрава ан ан и хирови може 'ос а и и рама ична фи ура нео ично карак ера, ако а о узме ис инска ол или ако му се оо и каква несрећа.”4 Пе а о на ово сасвим о оворно о аје, а С рма о ала о илује не само 'ое ско- рамском, већ и 'е а ошком сликови ошћу. Па, макар она и случајна ила, врло си урно и 'ос ојано е зис ира у овом елу 'роф. Фили'овића. И не само о, већ, Вук Фили'овић аје значајан о'ринос овим елом и чи авој еорији вас'и ања и о разовања , као и „ на свој начин” значајан о'ринос еорији о разовања и 'ојашњавању 'ојма и 'ре ме а о разовања и вас'и ања. Овај скривени 'у , иако није концизан, и'ак је веома 'ос ојан, о и авајући. У реализацији циља 'роучавања, 'осе на 'ажња 'оклоњена је, нај'ре 'ре'ознавању ових 'ојава у роману 'роф. Фили'овића, 'о ом на уочавању раз раничења између 'омену их ермина. Бавећи се име, 'рвенс вено jе усмерен фокус на о ређене чињенице. – Тема ра а 'рвенс вено се о носи на 'роучавање феномена вас'и ање и о разовање у роману С рма о ала, али не и на уку'ан књижевни о'ус 'роф. Вука Фили'овића. – Међу им, како се ова ва 'ојма врло чес о означавају као 'еа ошке ка е орије, вршено је ис'и ивање њихово значења у роману В. Фили'овића. Чак и у уџ еницима 'е а о ије, и широј 'е а ошкој ли ера ури, о разовање и вас'и ање, о рађују се у више различи их значења, 'а је чак и у им елима о нос их 'ојмова наизменичан, 'а и кон роверзан. Може се он а и замисли и какво је за овољс во 'е а о у ило а акве случајеве 'ре'озна у роману је но књижевника. – И о разовање и вас'и ање мо у се 'осма ра и и као 'е аошки 'роцеси, ш о они и јесу. Међу им, ко 'е а ошких 'роцеса 'оен а 'роучавања је у ор анизацији 'е а ошко ра а, ок је у ис раживању 'ојмова акцена на њиховом значењу. 4 ЈАСНА ПАРЛИЋ Вук Фили'овић, С рма о ала, Приш ина, с р. 6. 175 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА За а ак ово а ра а је и 'ре'ознавање значења синонима и хомонима у схва ањима вас'и ања и о разовања ко Вука Фили'овића, с о а је извршена и у'оре на анализа и них о ре ница о разовања и вас'и ања, 'ре'озна љивих у роману С рма о ала. Најза , 'ронађени су с авови о овим 'и ањима, са којима се 'роф. Фили'овић кроз овај роман сусре ао. У врђено је неколико сличних и чак ис ове них с авова В. Фили'овића и неких ср'ских 'е а о а, а са им у скла у су и са ле ане разлике у 'рис у'има и 'о ле има 'е а ошких школа и 'раваца, као и разлике 'о временским ин ервалима, уну ар само романа. О Фили'овићево С амена и сваки 'е а о имао а научи, у'и а се, 'ро умачи. Почев о ње ово сећања, како а је мајка Јевра „ошинула зеленим очима не'рија ељс ва”, Д. Ан рејевић ви и као „ново усложњавање 'ое ске као романескне слике”5, 'е а о , 'ре'ознаје а Вук Фили'овић мож а ненамерно, мож а 'о свесно, но и'ак си урно 'о влачи у речи „мајка” синоним за вас'и ање, а у речи „школа, учи ељица, 'а макар она ила с ара као Фили'овићева јунакиња која се са својом снахом Цве ом везује у охра рујући за рљај.6 И'ак и у ако о'исаној учи ељици назиремо скривену и еју синонима за ермин о разовање. Васпитања и образовање из угла Вука Филиповића Вас'и ање је, 'осма рано из у ла Вука Фили'овића, 'рвенс вено везано за 'оро ични живо , ма а 'оне е залази и у о лас и руш вено живо а. Тако 'онека ње ова и еја 'о сећа на 'рво 'ре с авника кул урне 'е а о ије у Ср ији, Милоша Милошевића, који сма ра а се „'рема ин иви уалнос и у школи мора има и о зира”.7 Наиме, кроз роман се 'ро еже и еја а је школски живо , о 'рилике, сложенији социјални ор анизам, који 'о свом скло'у 5 6 7 176 Ис о, с р. 6. В. Фили'овић, С рма о ала, Приш ина,1996, с р. 22. Јасна Љ. Парлић Божовић. О разовање и вас'и ање у елима ср'ских 'е ао а, Инс и у за ср'ску кул уру, Приш ина, 2004, с р. 9. ЈАСНА ПАРЛИЋ ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА личи више на ржавни не о на 'оро ични живо , у коме се 'ојеинац у и у о носу на целину и 'оказује као је инка, у свему раван ос алим је инкама. То је верова но и је ан о разло а за рама ично о'исивање ешких осећања уну ар 'оро ице, а која се ин ирек но ичу вас'и них и еја и момена а. Фили'овић се није ус ручавао а у и еју јасно 'о вуче на више мес а у овом роману. Примера ра и наво имо жес око конфро ирање међу лавним ликовима Цве е и С амена, а 'реко ечака, низаш а криво , и низаш а ужно : „Неко је е е научио. О ње 'олази сва невоља. Цве а је већ 'ос и ла а ме син 'резире. Ле'а с вар. Га на с вар. Каква веш ица. Ов е си, анђеле му о њене!”8 У роману су ивно о'исана осећања ечака у ако незави ној 'озицији, лишеној свих вас'и них ко екса и 'равила. Нас авак 'риче сасвим си урно о и 'о врђује: „Али, ечак се ис рже из ње ових руку и че вороношке о скочи 'рема излазу с је ним рленим криком. ’Она е је научила’ заурла, за ихани С амен. Дроњак џем'ера ос а е му у руци.”9 У рзо за им, ау ор романа, размишља о С амену, и начину ње ових и еја и размишљања и изненане олећивос и 'рема ечаку, о оме како се „Тома зноји ок с'ава, а има анак вра са влажном 'уко ином, врло неразвијен и анак вра , ривна а а заокружи.”10 У рзо 'о ом, размишља о за'ос ављеном Томином, не само моралном и ин елек уалном вас'и ању (ш о је случај ио о ово а часа), већ и о 'о исну ом физичком и з равс веном вас'и ању, ринући изнена а о оме како „Тома већ више о о ине о ија храну и невољно се завлачи 'о у ловима, а'а ичан и сам, с мишјим лицем (ес ер ска кулура и вас'и ање, 'о вукла Ј. Љ. П.) цијано ично с арца, занемарујући школске за а ке (коначно 'омиње и о разовање и инелек уално вас'и ање).11 Ово су само неки о 'римера који 'оврђују а кућни 'ра није ко В. Фили'овића раница ин ивиуалне 'е а о ике. Држећи се ин иви уалис ичко 'ринци'а, ин иви уална 'е а о ика није у мо ућнос и а о јасни вас'иање и а уочи фак оре и функције социјално вас'и ања. Фили'овићева 'е а о ика има у ви у мно о ширу вас'и ну о лас не8 9 10 11 ЈАСНА ПАРЛИЋ Вук Фили'овић, С рма о ала. Приш ина, 1996. о . с р. 42. Ис о, с р. 42. Ис о, с р. 42. Ис о, с р. 43. 177 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА о ш о је о омаће вас'и ање, ш о је мало нео ично за је но књижевника, 'исца, романсијера. Ње ова о лас живо а и вас'и ања олико је 'рос ранија о о лас и живо а и вас'и ања у кући, колико је социјална је иница о а времена, а која се зове ржава, сложенија о социјалне је инице која се зове кућа. Може се рећи а роман С рма о ала чини веома 'рос ран, комфоран и значајан ео науке о вас'и ању, у олико 'ре ш о се вас'и ањем само уз ре но ави, и'ак 'ровоцира мнош во и еја ра оцених 'е а ошкој науци уо'ш е, 'осе но 'е а ошким ка е оријама, које су циљ ово еоријско ис раживања у Фили'овићевом роману. Пре ле и и 'ринци'и у роману мо у се свес и на уверење а вас'и ни на'ре ак 'оје инца зависи о на'ре не руш вене заје нице, наро а у а а ако исконс руисаном руш ву и ржави, и а се наро уна'ређује искључиво корени им реформама свих социјалних, 'осе но кул урно-'росве них ус анова, којима се у иче на измене нарави, навике и о ичаје, на с варање о ро уверења и за о ијање на'ре них 'о ле а на 'рива ан и јавни живо и ра . Такође је ко Фили'овића врло 'ре'озна љиво инензивирање о'иса о ин иви уалном и социјалном вас'и ању, а у оквиру аксиолошко 'рис у'а вре новања живо а, или на'река у живо у, о иче 'и ања 'есимис ичко (као ш о смо на 'римерима имали 'рилике а ви имо), али и о' имис ичко с ановиш а у вас'и ним и ејама. О ређењем вре нос и живо а (на 'римеру Томе, С амена и Цве е) 'олази о чис о ин иви уалис ичко уверења. Рели ијски и филозофски 'есимизам је иниви уалис ичко, ма еријално, нее ичко и ан и'е а ошко схва ање. О' имизам са ру е с ране, у Фили'овићевој С рмој о али о ележен је као врховно начело у вас'и ању и у 'уној је саласнос и са кул урним 'ринци'ом и а ашњом националном свешћу ср'ско наро а на косме ском 'о не љу. Национализам и ин ернационализам, везани за а ашњу косме ску с варнос , у роману, а схо но 'и ањима вас'и ања и о разовања, не искључују се, већ се чак о'уњују. То је Фили'овић у овом роману 'о вукао на више мес а. На 'ример, вре нос живо а ( ечака Томе, рецимо) цени се са о'ш ечовечанско ле иш а, а хуманис ичко вас'и ање се 'ре'ознаје у националној кул ури и вас'и ању. 178 ЈАСНА ПАРЛИЋ ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА У оквиру моралнос и или морално живо а 'ак Фили'овић овори о сло о и и несло о и воље у вас'и ању и о су ује но елемен и кул урних 'ринци'а у у врђивању формално и ма еријално циља вас'и ања. „То је 'акос коју ми 'ришиваш за леђа. Измишљо ина као и све ру е ш о се о носе на мене. Цве а је 'ос и ла а Тому о уђи о сво оца. То је о ична с вар.” И у рзо, након заврше ка моноло а, нас авља „Из ријаним о разом ла ио је мусав и хла ан ечаков о раз. Окренуо се и 'онео Тому у со у, у руке ос'ође Зарић, у знојав сан кроз који хо ају рвоеље, 'ацови из ма азе.”12 Ре ресивном линијом овори о разви ку ако ш о се нај'ре о иче кроз роман разви ка као кулурно 'а и иолошко 'ринци'а, наво и и о' имис ичко схваање све а и за а ке вас'и ања 'ре'озна љиве у ој 'ричи, а она, сасвим изнена а, 'е а о а изненађује ре ресијом разви ка, 'онирањем у 'есимизам и оз иљним размишљањима о смр и као мо ућој и еји и излазу из езизлазне си уације: „С амен се о лучи. … већ је есе и 'у зу е и нок е ош рио на је ном је ином ме ку, 'роверавао а ли је у цеви не аш јасно жу не о арске оје, с 'е ама окси а… Је на смр је олико 'рос рана…”13 Не не ос аје ни о'ис феномена „хана” као ус'у не с анице и ле ла о разовних и вас'и них 'ринци'а и и еја, која је у улози он ашње мес а е су „љу и у нуж и смираја ана” ноћили, и ако оку'љени или из свих слојева он ашње руш ва, и не само о, већ и из разних крајева он ашње Косме а, е су макар и у оквирима је не ноћи, у оку које су или 'ринуђени а у хану 'ро ораве (нека а и више) имали јако 'уно ш а а је ни о руих науче и „о уче”. Хан је ио и мес о е су љу и различи их занимања размењивали своје живо не 'риче, оку'љени, и у сијасе у различи их занимања, ш о нас у'ућује на а ашњу мрежу и ле'езу различи их о лас и којима су се авили о разовани и нео разовани љу и, зана лије и . о а времена и о а. „Чуо сам о оних у хану”, ерзија рече. „Било их је мно о. Баш овани, унђери, о орници, а ва железничара ређала омине.”14 У роману С рма о ала, на аље, а се 'ре'озна и „вас'и на с еа” и „вас'и на у'рава”, као оказ а се вас'и ање кроз овај ро12 13 14 ЈАСНА ПАРЛИЋ Вук Фили'овић, С рма о ала, Приш ина,1996, с р. 45. Ис о, с р. 139. Ис о, с р. 149. 179 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА ман може 'осма ра и у ширем и у ужем смислу. Такође, 'осе на 'ажња је 'освећена љу ави, ау ори е у и казни, ш о може 'о сећа и на 'озна е 'е а о е у Евро'и о а времена, 'а није искључено а је Фили'овић ио у'ућен у њихове 'е а ошке и еје, а није искључена ни чињеница а је Фили'овићева и еја у ом смислу у овом роману ео случајнос и и креа ивнос и ау ора. Кроз лик Сул ане, у роману, Фили'овић ин ирек но указује на више с у'њева умно разви ка, ш о мож а у овом случају може и и синоним за о разовање. На 'рвом с у'њу а се 'ре'озна и ма еријално, на ру ом физичко, а на рећем и еално о разовање ума. То је и је ан о аран а, а не мора школа увек и и синоним за о разовање, ка ка а о може и и и урођена ин ели енција, нека а му рос , а нека а само смиренос која из неко лика 'рос о зрачи и рефлек ује се на ос алим ак ерима из окружења. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Је нако као и у наше време, и у време Вука Фили'овића, у Ср ију су о'ирали у ицаји са разних с рана он ашње Евро'е. Ср ија, која се у ње ово време мож а и није смела ако о ворено зва и својим именом, и'ак, каква о ила, е у ицаје је веома осећала, је нако како у о лас и 'ривре е, 'оли ике, развијања ка'и алис ичких руш вених о носа ако и у кул ури, уме нос и и о разовању. Преломљени кроз ср'ске руш вене и кул урне 'рилике, у ицаји су или различи и 'о ин ензи е у и имали су за резул а заос ајање развоја социјализма и назирање 'луралис ичких и еја (1996. о .) као и 'ојаву ори иналних и еја у Ср ији. Неки су олазили 'реко Војво ине, 'осе но 'реко Ново Са а и Земуна, а 'очињали су у Пеш и и Бечу. Дру и су се о вијали у оквиру међунаро но 'овезивања Ср ије, 'о ицали из, о ње у аљених земаља, све о Ан лан ика 'а о Русије. У аквом ам ијену 'исали су и с варали ис акну и књижевници, какав је засиурно, су ећи 'о овом ње овом роману, ио и Вук Фили'овић, заим 'е а ози, 'сихолози, ан ро'олози, романсијери, али сви они су се о ицали 'ојмова – и вас'и ање и о разовање. Осим љу и, на вас'и ање елују кул урна и ма еријална о ра, која су 180 ЈАСНА ПАРЛИЋ ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА љу и с ворили и са којима на о ређен начин рас'олажу. Значај има и 'риро но окружење и сама 'риро а. Као неисцр'ан извор сазнања и жеље а се елује, ш о В. Фили'овић врло живо о'исује у овом свом елу, кроз фа улу својих јунака. Ин ересан но је ило 'е а о у ис ражива и овакву, мож а мало нео ичну ему. Међу им, не само а се а ема 'оказала о'рав аном за 'е а ошка ис раживања, већ су се, кроз ра наме нула и нека нова 'и ања која су се овом 'риликом о ворила. Рецимо, како Фили'овић кроз ело ле а на за а ке вас'и ања, како на еорију о разовања, иако се није циљано ни и намерно име авио. Већ је 'рису но и 'о врђено мишљење а је В. Фили'овић имао у ви у о а 'ојма, и вас'и ање и о разовање, али а је више ио усре сређен на 'ојам – ВАСПИТАЊЕ. За ње а је о верова но ила 'е а ошка ка е орија највеће значаја и значења. Верова но з о 'о'уларнос и и ос у'нос и значења о назива он му ос аје 'ривржен. С о а се с иче у исак, а за В. Фили'овића 'ојам вас'и ање има изузе ну важнос и ежину. Појмом ВАСПИТАЊЕ је Фили'овић кроз свој роман С рма о ала о јашњавао и означавао све ш о се мо ло смес и и у значењски оквир, у ицаја на мла е, на међу енерацијске о носе, 'а и на инс и уционалне, чешће називе, о разовне окове формирања мла их љу и и оно ела вас'и ања за који је Фили'овић нашао веома јаку и нео ичну син а му раво вас и ање. Док 'ојам о разовање за о ија социјални смисао с ма еријално и формално ле иш а. По „ма еријалном” схва ању о разовање се сас оји у „знању”, а 'о „формалном” у 'роучавању ржавне ела нос и и у о'исмењавању уха”. Резиме ЈАСНА ПАРЛИЋ У роману Вука Фили'овића 'о називом С рма о ала сасвим је 'рису на с ара универзална ис ина, која 'роизилази из ле ања на 'ро лем вас'и ања, а које је вековима ос варивано у знаку 'о ређивања мла их с аријима. С арији су корис или свој у ицај а наме ну циљ, са ржај, начин и о лик формирања мла их, а а ос варују инамици са ласној својим 'о ре ама. Ко о разовања је мо ућа о ра на си уација, ј. млађи нараш аји о разују врло чес о с арије. Као лавни оријен ир за 'роучавање о разовања и вас'и ања у роману С рма о ала 'ослужила је с'ецифич- 181 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА нос ле ања на ове 'ојмове из у ла је но књижевника. Та се с'ецифичнос о ле а у оме ш о је 'о учес алос и 'ојављивања ОБРАЗОВАЊЕ у 'ре нос и у о носу на ВАСПИТАЊЕ, ш о никако нисмо очекивали, ценећи шири ви окру ермина вас'и ање у о носу на о разовање. Такође, о'ш и је закључак а је Фили'овићев роман ин ересан ан и 'о ле'ези а ри у а који уо личавају, или 'ак означавају синониме за ове ермине, о којима је у рау ило речи. Појашњавајући и еје вас'и ања и о разовања ко својих ликова у елу, В. Фили'овић, уну ар фа уле својих јунака, ис иче 'о ре у усклађивања између насле них и с ечених, свесних и несвесних, уну рашњих и с'ољних, ин иви уалних и социјалних сна а. Иако не 'рави раницу између ВАСПИТАЊА и САМОВАСПИТАЊА као ни разлику између ОБРАЗОВАЊА и САМООБРАЗОВАЊА, и'ак а се 'ре'озна и а се у роману С рма о ала, и 'роцеси с ално 'рожимају и чине о ређено је инс во у развоју човекових живо них сна а. У завршном освр у на целоку'но 'роучавање ре а конс а ова и а су 'о ре на нова, у ља ис раживања и ос алих Фили'овићевих ела, како и се с екао ољи у исак и елемен арније сале ало 'рисус во 'ојмова ОБРАЗОВАЊЕ и ВАСПИТАЊЕ у ширем о'усу ела Вука Фили'овића. Литература 1. Аџић Сре ен, Ручни ра у мушкој школи, Бео ра , 1986. 2. Аџић Сре ен, Човечија рука, ана омска и физиолошка разма рања о 'роф. р маршала у Лај'ци у ('рево са немачко ), „Учи ељ, ецем ар–јануар, Бео ра , 1890. 3. Бакић Војислав, О вас'и ном 'рила ођавању, Бео ра , 1893. 4. Јовановић Душан, О најс аријем вас и ању Јужних Словена, Ср'ска књи а, XXXVI, 1939. 5. Јовић Момир и Рис ић Кос а, Ср ске земље и вла ари, Крушевац, 1990. 6. Милошевић Милош, Е ика сре ње мере и морално о разложење римерима из живо а, Бео ра , 1922. 7. Парлић Божовић Љ. Јасна, Ср ске школе у Вучи рну, Приш ина 1998. 182 ЈАСНА ПАРЛИЋ ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ У РОМАНУ СТРМА ОБАЛА ВУКА ФИЛИПОВИЋА 8. Парлић-Божовић Љ. Јасна, О разовање и вас и ање у елима ср'ских 'е а о а, Приш ина – Ле'осавић, 2004. о . 9. Парлић-Божовић Љ. Јасна, Пе а#ошко учење и росве ни ра Среена Аџића, Косовска Ми ровица, 2007. 10. Парлић-Божовић Љ. Јасна, О разовање и вас и ање у елима срских е а#о#а, ру о о'уњено из ање, Косовска Ми ровица, 2010. 11. Парлић-Божовић Љ. Јасна, Ис орија е а#ошких и еја у Ср ији, Косовска Ми ровица 2011. ЈАСНА ПАРЛИЋ 183 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR JASNA LJ. PARLIĆ BOŽOVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary EDUCATION IN THE NOVEL THE STEEP BANK BY VUK FILIPOVIĆ In the novel The steep bank by Vuk Filipović a quite old universal truth is present, the one that comes from looking at the problem of education which was for centuries achieved by subjugation of the young by the older. Adults used their influence to impose an objective, content, form and manner of forming those young people, all in order to achieve dynamics which was in concordance with their own needs. It is possible to reverse the situation, i.e. educate younger generations are often older. The focus on education in the novel The steep bank served as an insight for looking at these concepts from the perspective of a writer. The general conclusion is that this novel by Filipović has an interesting range of attributes that shape, or indicate synonyms for these terms, which were discussed in the paper. Explaining the idea of education for their characters in part, V. Filipović, inside its plot, characters, emphasizes the need for harmonization between the hereditary and acquired, conscious and unconscious, internal and external, individual and social forces. There seems to be no real border between education and upbringing, or the difference between education and self-education. However, it is vital to recognize that novel The steep bank speaks of the processes that are constantly interconnected and inseparable in the development of human life forces. In the final review of the entire study it should be noted that there is a need for a new, more thorough research in order to reach the concise access to the importance of a subject such as education, and how it was elaborated in the work of Vuk Filipović. 184 ЈАСНА ПАРЛИЋ УДК: 821.163.41.09-Ан рић И. 82.09 Фили'овић В. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ1 У ПОТРАЗИ ЗА ПОЕТИКОМ ТРАЈАЊА Сажетак. Два изузе но вре на књижевна кри ичара, еоре ичара и 'рофе- сора универзи е а, Сло о ан Ж. Марковић и Вук Фили'овић, 'окушали су на кри ичан начин, уз 'омоћ својих еоријских исхоа а о јасне каузалнос ис оријско 'росе еа но еловца Иве Анрића, као ау ен ичну форму ње ове књижевне ар икулације. Наве еним ау орима је ио 'ревасхо ни циљ а оживе Ан рићеву књижевну реконс рукцију 'рошлос и кроз ње ову 'ое ику рајања. Сле ећи Ан рићев ра , Сло о ан Ж. Марковић се, уз 'омоћ ње ових ис орио рафских 'онирања, сучељавао са Ан рићевом ис оријском е зе езом. Књижевни кри ичар и еоре ичар, Вук Фили'овић је у Ан рићевом елу нашао мно о ројне ис орио рафске слојеве, ар икулишући их као ње ову 'ое ику рајања. Кључне речи: ис оријски ух, урски оријен , ис орија као 'о с ицај, зла ко . 1 Проф. р Ра мило Д. Пе ровић, Универзи е у Приш ини с 'ривременим се иш ем у Косовској Ми ровици, Филозофски факул е , О сек за ис орију уме нос и; drpetrovic@hotmail.com. 185 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА Поетика трајања Вук Фили'овић је Ан рићеву 'ое ику рајања2 схва ио као 'о 'уно сло о ну форму ис орио рафско 'росе еа из ко а су се, као сокови нек ара, изливали ње ови различи и ау орски 'рис у'и који су ње овим мно о ројним карак ерима у ње овој 'ро укцији, 'рис у'али увек на ру ачији начин, ш о је у ло алу авало о а и ремени миље. За разлику о емо ивно и скоро фили ранско еоријско ре мана Вука Фили'овића3 елa Иве Ан рића, 'рофесор Сло оан Ж. Марковић4 'окушао је а уну ар Ан рићево ела ус'ос ави има инарну реалнос .5 Марковић је ежећи о Ан рићеве ис орио рафске су'ериорнос и, ње ову 'ое ику рајања са ле авао искључиво као форму 'о ле а на све , неке о ређене ис оријске с варнос и.6 Сецирајући Ан рићев 'росе е, искључиво из ње ово ис оријско у инско 'онирања, Марковић је но еловца разумео као архивара рађе који је из сво азично кон екс а ис орије раио и 'сихоло изацију својих ликова.7 Марковић је веома о ро уочио а Ан рића 'ревасхо но не занима нека о ређена ис оријска фак о рафија из које он ра и чињенично киво сво романескно 'росе еа. За Ан рића је ис орија само о скочна аска8 а и са ње закорачио у фик ивни и има инарни све 'рошлос и. Таква ар умен ована кри ичка 'олемичка сусре ања еоре ичара књижевнос и Фили'овића и Марковића Ан рићеве ис оријске нарације, ала су им велике мо ућнос и које су они искорис или а, уз њену 'омоћ, из ра е и своја еоријска 'росуђивања 'оје иних Ан рићевих ела. Овакав еоријски 'рис у' Ан рићевом елу ио је и је ино мо ућ, јер а је као ау ора красила велика ау орска 'олифонос . Сви оса ашњи еоре ичари Ан рићево ела су веома о ро разумели искурзивнос ње ово 'росе еа, коме 2 3 4 5 6 7 8 186 Вук Фили'овић, 1973. Ис о, с р. 7–43. Сло о ан Ж. Марковић, 1992, с р. 21–28. Ис о. Ис о. Ис о. Ис о. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ У ПОТРАЗИ ЗА ПОЕТИКОМ ТРАЈАЊА се мо ло 'рис у'и и само елимично и у 'овршинским слојевима. За Сло о ана Ж. Марковића9 као еоре ичара књижевнос и, Ан рић је увек ио сусре са ис оријом, 'ока ка и њена 'ерсифлажа, кроз 'сихолошко рађење карак ера. Вук Фили'овић је, за разлику о Марковића, Ан рићеву 'ое ику рајања са ле авао увек различи о и увек о ела о ела. На 'ример, Ан рићево ело „Аска и вук”10 Фили'овић разуме као хуманизовани о 'ор „и ром о рајања живо а”.11 Док је за Фили'овића Ан рићев роман „На Дрини ћу'рија” ела ка'ија 'рохујало времена.12 А љу ски живо увек у 'рису ан, иако временски о раничен и рошан, увек 'ре с авља неко ново семе за у ући ср'ски нараш ај. Према Фили'овићу, Ан рић у „Конзулским временима”13 'окушава а су'ро с ави ве различи е цивилизације: хришћанску и оријен алну, као форму неке ан и езе сачињене о су'ро них и еја. Фили'овић Ан рићеву „Травничку хронику”14 са ле ава као сучељавање различи их о ма ских и филозофских му ровања. Ан рићев роман „Гос'ођица”15 Фили'овић разуме као 'сихолошку с у ију, већ 'о 'уно езин е рисаних и еформисаних љу ских осећања. За Фили'овића је Ан рићева „Травничка хроника”16 казама езнађа и ђаволско су илиш е. Андрићева поетика трајања17 Ан рићева 'ое ика рајања, сле с вено исхо има књижевних кри ичара, Сло о ана Ж. Марковића и Вука Фили'овића, може а се умачи на више начина, 'олазећи о њено временско рајања. Али, ле ано уо'ш ено, ш а је коначно ио феномен 9 10 11 12 13 14 15 16 Ис о. Вук Фили'овић, 1973, с р. 27. Ис о. Ис о, с р. 28. Ис о. Ис о, с р. 28–29. Ис о, с р. 29. Ис о, с р. 28. 17 Ис о, с р. 27. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ 187 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА рајања за Ан рића као 'исца? А ш а је 'ое ика рајања ила за књижевне кри ичаре, ка а је о 'исца ос ало само ње ово ело? Ка а је у 'и ању неко уме ничко ело си уација је увек рукчија, у рену ку ње ово нас анка, и касније, ка а је реце'ција ела 'ос ала важнија о само а ела. Аксиолошки мо ел уме ничко ела се временом мења и 'оре своје не'ролазне уме ничке вре нос и. Да ли се временом чи аоци уз ижу, својим есе ским 'о ре ама, или је ов е реч о временској ис анци која увек мења суш ину 'рошлос и – или ачније речено, из ор саме суш ине с варнос и? Онај који су и о уме ничком елу има мо ућнос а се увек вра и у 'рошлос , али и а уме ничко ело освежава – уз 'омоћ савремене ин ер'ре ације – која увек наново у чи аоцима у и жељу а се сусре ну са елом; макар је оно ило на'исано и 'ре више с о ина о ина. Значи, свео ухва но са ле авајући, време нас анка ела је с ро о ис анцирано о времена ње ово оцењивања, али и о времена ње ове реце'ције. Савремено доба и нови видови рецепције уметничког дела Жак Лакан18, француски 'сихоло , enfant terrible савремене науке, 'олазећи у својим ра овима о Фрој а , осам есе их о ина XX века је 'сихоанализи – као науци – ао неке сасвим нове моућнос и које су иле 'римењиве и у књижевној кри ици19. Већ наслови Лаканових књи а указују на нека рукчија усмерења и нова 'оља ис раживања која су 'римењива и у књижевној кри ици20, на 'ример, 'о ле ајмо какве се само мо ућнос и крију за књижевну кри ику и књижевну ин ер'ре ацију у наслову Лаканове књи е: „Превра су јек а и ијалек ика жеље у фрој овском несвесном”21 или у је ној ру ој Лакановој књизи насловљеној „Функција и 'оље овора и језика у 'сихоанализи”22 и коначно, реће ело које је за нас, мож а, релеван но јес е Лаканова књи а „Уло а и мес о јас ва (човеково ја) у Фрој овој еорији и у ехници 'сихоанализе”.23 18 19 20 21 22 23 188 Ра Ис Ис Ис Ис Ис оман Кор ић. Тумачење књижевно# ела, Горњи Милановац 1988, с р. 305. о. о. о, с р. 305. о, с р. 339. о. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ У ПОТРАЗИ ЗА ПОЕТИКОМ ТРАЈАЊА ЛАКАНОВО ТРЕТИРАЊЕ ИСТИНЕ Лаканов а'сур у ре ирању ис ине24 и лажи као форме ан иезе у ње овом ре ману Е и'а25 аје мо ућнос а се схва и за'ре енос и скривенос „ис оријске ис ине” у елу Иве Ан рића. Наиме, Лакан јасно и еци ирано каже: „Да само 'ос ојање лажи аје мо ућнос и 'ос ојања ис ине”, ачније „ лаж, акле, ус'ос авља ис ину”.26 Ра оман Кор ић27 развија ову Лаканову мисао о ис ини и лажи на сле ећи начин: „Може ли овакав софизам а о'рав а овор о умачењу (ис ине и лажи) чак и само умачење? Казује ли (о нос ис ине и лажи) неш о о ис ини екс а? Ту Кор ић риљан но е укује Лакана речима: ис ина је форма знања и као аква увек ени ма.”28 Ис ина као свака за оне ка која се само је ним елом разокрива у 'о 'унос и, 'о свему су ећи, има мо ућнос а нес ане ако у е разо кривена. А ш а ће се ешава и ка а она у е у 'о 'унос и нес ала? Прва 'осле ица о а иће ло ални нес анак ис ине. Из о а сле и Лаканова29 равурозна и еја а је „о сус во ис ине нужно условљено с алним 'рисус вом лажи”. И коначно, Лакан каже а је „ис ина само 'оловично ос у'на у ој и ри 'релажења из нескривене скривенос и у нескривенос ”.30 ГЕТЕ И ИСТИНА31 Ге е, као ком'лексни мислилац који је из књижевнос и осе ао филозофске сфере есконачнос и, еци ирано каже: „Наука ражи ис ину.”32 У науци се ражи ис ина ез о зира на о а ли ће она и и корисна или ра а ило коме.33 Дру и Ге еов закључак, на скоро фра'ан ан начин, осликава сла ос ме иокри24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 Ис о, с р.305. Ис о. Ис о. Ис о. Ис о. Ис о. Бо ан По'овић, 1933, с р. 7. Ис о. Ис о. Дра ослав А амовић-Зира, 1982, с р. 50. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ 189 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА е а, мишљу а је већина љу и нес'осо на а се 'ри лижи и 'рихва и је нос авну и 'рос у ис ину и а су они, у већини случајева, наклоњени сложеним само закључцима.34 Андрић и Ан рићеву величину као мислиоца и 'исца нај оље су, још веоњегови савре- ма рано, за'азили ње ови земљаци. Оријен алис Мехме Бе оменици вић35 је Ан рићев књижевни о'ус сажео, уз 'омоћ Ан рићевих речи: „Пиши ако а речима у е есно а мислима широко… на оно ш о му је из ле ало нај и нијим”.36 За Милана Бу имира37 Ан рић је у оки мислилац, филозоф који је из живо них окова извлачио своје 'оуке. Овом 'риликом ис ичем неш о ш о је заси урно 'ромицало не само свим ис раживачима Босне, с краја XIX и 'оче ка XX века, већ и оним, из мно о каснијих, се ам есе их о ина, ка а је Ан рић већ ио на крају сво земно живо а. Највећи класични филоло и ечки ђак, Милан Бу имир,38 ро ом из Мркоњић раа, ро ио се само о ину ана 'ре Иве Ан рића39. Веома је занимљиво а су и је ан и ру и умрли ис е, 1975. о ине.40 О ојица ок ори аус ријских универзи е а, 'охађали Сарајевску имназију41. Сви сарајевски имназијалци су, на неки начин, или Млао осанци,42 завереници и већ увелико ју ословенски оријен исани. Али, ок је Бу имир ио некако увучен у све руш вене окове сарајевске чаршије,43 Ан рић је, су ећи 'о ње овим речима, као имназијалац, рцао у великој ма еријалној оску ици.44 Пролазећи свако а ана, оком сво школовања, 'оре изло а са књи ама, Ан рић је 'реко е визуелне и лио еке, оформио своју у ућу жељу за чи ањем, и 'о ре у за с алним сањарењем, 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 190 Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис о. о, с о, с о, с о. о, с о. о. о, с о. о. р. 50. р. 65. р.13 и с р. 65. р. 65. р. 14. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ У ПОТРАЗИ ЗА ПОЕТИКОМ ТРАЈАЊА која је увек ила узрок асоција ивним моћима које су е књи е ње ово е ињс ва и ране мла ос и, 'ружале.45 На 'и ање новинара Дра ослава А амовића – Зире, ко је на њеа, као 'исца, највише у ицао у ње овом у о рајном живо у, Анрић је о оворио, ајући широку ле'езу све ске ли ера уре: о и алијанско 'есника Лео'ар ија, кинеских с ихова, скан инавских књижевника, 'ољске ли ера уре, и коначно, навео је нај оље књижевнике сво а о а, међу Французима, Немцима и Русима.46 Бу имир, за разлику о Ан рића, своје књижевно формирање је 'о ражио у националном осанском и словенском им'улсу, 'реко Пе ра Кочића, Хрва а Милу ина Нехајева, Боре С анковића, Чехова, Вука Караџића, а'ос рофирајући и велики у ицај сво а вршњака, Иве Ан рића.47 Ламен ирајући на својим живо ом , као и на урним временима aус ријске оку'ације Босне, Бу имир резимира свој живо као ор у човека а ос ане увек занесен ра ом,48 својом мишљу49 и својим циљем,50 указујући не'рес ано на највеће 'о вижника међу Ср има, Вука Караџића,51 ко а ниш а није мо ло а с'речи, ни ње ова олес , ни сиромаш во, ни жена Аус ријанка, ни еца, 'а ни Милош О реновић. Вук је са ри есе о ина живо а на'исао ср'ски речник, рама ику и че ири ома ср'ских наро них 'есама, које су веома рзо иле 'реве ене на немачки језик и уз 'омоћ Немаца Грима и Ге еа, онеле му ло алну славу, коју није мо ла ни шума ијска 'рими ивна и оријен ална аха ос , ни и 'речанска, новоса ска, 'ерфи на зло а а 'ониш и и а Вука у аљи о ње ово ра а. Све ср'ске 'исце XIX века, 'а чак и оне о 'оче ка Прво све ско ра а, о 1900. о 1914, карак ерисао је 'о вижнички само'ре ор.52 Сељачка ср'ска си но р овачка и сиро ињска еца завршиће нај оље с ране факул е е и с ећи ок ора е. А најсиромашнији о свих њих, Иво Ан рић, иће 45 46 47 48 49 50 51 52 Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис Ис РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ о, с р. 16. о, с р. 67. о. о. о. о. о. о, с р. 13-16. 191 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА крунисан и Но еловом на ра ом53, ш о је у све ској цивилизацији ио неза ележен о ађај. Бу имир је о разумео мно о у ље, ражећи у ом 'о ви у целоку'ну ср'ску 'рошлос , о ревних алканских Пелаз а54, 'рас ановника Грчке и Балкана, учесника у Тројанском ра у. Тај 'елашки, алкански вишемиленијумски су'с ра , иће оно јез ро око које ће се оформи и ср'ски ин елек уални миље, у коме је Вук Караџић, у име свих Ср а, из целоку'не националне ис орије, оживео највећи врхунац, а велики Ге е је о ср'ским наро ним 'есмама увек оворио а су, 'о својој ме рици, нај лиже уху и хероици Хомерове Илија е.55 Закључак О Иви Ан рићу, као књижевнику и ис оричару, нај ољу је оцену изрекао највећи визан оло сво а о а, 'рофесор Геор ије Ос роорски сле ећим речима: О свих својих савременика, највише волим Иву Ан рића з о ње ово су'ериорно начина 'ри'овеања, з о ње ово ивно језика којим 'ише, ње ово књижевно с ила и ње ове живо не му рос и која се у нео ољиво 'роија из целоку'но ње ово књижевно ела. Професор Геор ије Ос ро орски је као највећи ис оричар сво а о а, нај оље разумео Ан рићев књижевно-ис оријски 'росе е који је свакако ио 'ло о разовања ок ора ис орије. Та Ан рићева ис оријска нарација увелико је 'ревазилазила све на'исане ис оријске књи е, јер је она ила форма Ан рићево живо но све очења, а не само уме ничка нарација ис оричара. Ис оричар у Ан рићу је ао крис алну мисао Ан рићу 'исцу, који је о ус'ео а сажме и ар икулише у нај ољи мо ући књижевни с ил. Али о све а ов е изречено о Ан рићевом живо у не и ило ниш а а, у суш ини, Ан рић није 'роис екао из нај у ље сиро53 54 55 Ис о, с р. 64. Ис о. Ис о, с р. 261. Вла имир Дворниковић, Савремена Филозофија, Бихаћ 1918, с р. 218–228. Вол ер (1694–1778), 'оре о а ш о се авио књижевношћу, ио је изузе ан ис оричар, на'исао је ве књи е насловивши их: „Ис орија Карла XII” и „Век Луја XIV”. Ге е је рођен 1749. а умро је 1832. Био је велики 'ро'а а ор ср'ских наро них 'есама ('рема: Илус ровани Лексикон 1933, с р. 129. Јако Грим (1785– 1863) је 1820. о ине 'овезао Вука Караџића и Ге еа (Према: Ис о, с р.138). 192 РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ У ПОТРАЗИ ЗА ПОЕТИКОМ ТРАЈАЊА маш ва. Јер, само сиромашан и 'о 'уно ес'омоћан човек може а у е му ар, јер о ње ове му рос и зависи о'с анак ње ово ја но живо а. Из акво скоро езизлазно кива нас ала је она Ан рићева крис ална му рос равна (је нака) му рос и Вол ера, Ге еа, Ничеа, Томаса Мана и Дос ојевско . С ална 'ре ња о сиромаш ва, 'ос ала је – у Ан рићу као човеку – не само сна а која му је омо ућила свако невни о'с анак, већ и 'у који је о ре ио ње ову у ућу величину. Литература 1. Вук Фили'овић, Пое ика рајања, Приш ина 1973. 2. Ра оман Кор ић, Тумачење књижевно вац, 1998. ела, Горњи Милано- 3. Бо ан По'овић, Ге е 'о ње овим изрекама (из С рано 'реле а, р. 1, 1933). Бео ра , Ш ам'арија Милана Си инића у „Дому Малоле ника”, 1933. 4. Дра ослав А амовић, Раз овори са савременицима, Бео ра 1982. 5. Сло о ан Ж. Марковић, Ис оријски ух у књижевном елу Иве Ан рића, с р. 21–28 из часо'иса Књижевнос и језик, 1, 1992, Бео ра . 6. Lacan Jacques: Le moi dans la theorie de Freud et dans la technique de la psychoanalyse, Paris, Seuil, 1978. 7. Lacan Jacques, L’envers de la psychoanalyse, Stenografske beleške. 8. Lakan Žak, Prevrat subjekta i dijalektika želje u Frojdovskom nesvesnom, Spisi, Beograd, Prosveta 1983. 9. Lakan Žak, Značenjе falusa, Beograd, Prosveta, 1983. 10. Lacan, Jacques, Les quatre conseptes fondamentaux de la psychanalyse, Paris, Seuil, 1973. 11. Lacan, Jacques, Encore, Paris, Seuil, 1975. 12. Lakan, Žak, Funkcija i polje govora i jezika u psihoanalizi, Spisi, Beograd, Prosveta 1983. 13. Lakan, Žak, Instanca pisma u nesvesnom ili razum od Frojda naovamo, Spisi, Бeograd, Prosveta 1983. РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ 193 ЖИВОТ И ДЕЛО ВУКА ФИЛИПОВИЋА DR. RADMILO D. PETROVIĆ UNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA FACULTY OF PHILOSOPHY Summary IN QUEST FOR POETICS OF LIFE Ivo Andrić is a Serbian writer and a historian. His attitudes were mostly articulated by the European modern literature. His poverty was a circumstance which gained him a significant advantage among the other Serbian contemporary writers. 194 РАДМИЛО ПЕТРОВИЋ CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 82.09 Филиповић В.(082) 821.163.41.09(082) 82.09:929 Филиповић В.(082) ЖИВОТ и дело Вука Филиповића : тематски зборник од водећег националног значаја / [уредници Драгомир Костић, Урош Шуваковић]. Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2013 (Краљево : Grafocolor). - VIII, 194 стр. : илустр. ; 24 cm Слике В. Филиповића. - Тираж 200. - Стр. VII-VIII: Предговор / Драгомир Костић. Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија уз већину радова. Summaries. ISBN 978-86-6349-011-6 a) Филиповић, Вук (1930-1990) - Зборници COBISS.SR-ID 202360844