Spatial Context of Finds of the Danubian Horsemen Icons in the Southeastern Part of Lower Pannonia

ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – БЕОГРАД RECUEIL DU MUSÉE NATIONAL A BELGRADE XXII / 1 АРХЕОЛОГИЈА ARCHÉOLOGIE СЕ ПА РАТ / S EPA R ATION Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ НАЛАЗА ИКОНА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ДЕЛА ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ Adam N. CRNOBRNJA, Bojana B. PLEMIĆ SPATIAL CONTEXT OF FINDS OF THE DANUBIAN HORSEMEN ICONS IN THE SOUTHEASTERN PART OF LOWER PANNONIA НАРОДНИ МУЗЕЈ БЕОГРАД MUSÉE NATIONAL A BELGRADE 2015 оригиналан научни рад УДК Примљено: Прихваћено: 904:739.5(398)"01/03" 069.51:739.5"652"(497.11) 16. март 2015. 19. мај 2015. Адам Н. ЦРНОБРЊА Народни музеј у Београду Бојана Б. ПЛЕМИЋ Београд ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТ НАЛАЗА ИКОНА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ДЕЛА ДОЊЕ ПАНОНИЈЕ*1 Апстракт: У раду је представљено осам случајних налаза оловних икона подунавских коњаника из Посавине, тачније из околине Обреновца, са познатих локалитета Ушће (municipium Spodent…), Маринковића куће и Нурча у Звечкој, те Црквине у Рватима. Посебна пажња је усмерена на ређе сагледаване аспекте везане за ове предмете: њихов просторни контекст и начин на који су употребљавани. До сада је публиковано 77 оловних икона подунавских коњаника из југоисточног дела провинције Доње Паноније, односно из Срема, Мачве и доње Посавине (агери колонија Сирмијума, Басијанa и муниципијума Сподент...), што са новим налазима чини корпус од укупно 85 примерака, од којих је за 59 позната ближа локација. На основу сазнања о другим археолошким траговима и одређеним зонама у оквиру локалитета, покушали смо да одредимо ужи контекст налаза ових икона (некропола, рурална или урбана средина, војно утврђење), што по нашем мишљењу чини важан допринос даљем проучавању овог мистериозног култа. Додатно, на примеру једне од фрагментарно очуваних икона из Ушћа код Обреновца, коју заправо чини пажљиво одсечена четвртина оловне плочице са пробушеном рупицом за качење, указали смо на могућност њеног ношења попут амајлије. Овакво прилагођавање иконе је за сада јединствено и представља редак путоказ за разматрање начина коришћења тих предмета у антици. Кључне речи: подунавски коњаници, оловна икона, контекст налаза, култ, Посавина, Доња Панонија * Овај рад представља истраживање засновано на истоименом реферату изложеном у оквиру античке сесије на XXXVI Годишњем скупу Српског археолошког друштва, одржаном од 30. маја до 1. јуна 2013. године у Новом Саду. ЗБОРНИК НАРОДНОГ МУЗЕЈА – XXII-1/2015 Археологија 171–201 Култ подунавских коњаника посведочен је бројним археолошким налазима, који у највећој мери потичу са простора римских провинција Дакије, Паноније и Мезије (Tudor 1976: 52). Иако његова сложена иконографско-теолошка поставка већ дуго времена чини предмет интересовања многих истраживача, упркос постојећим хипотезама о главним божанствима, коњаницима и (Лунарној) богињи синкретистичког карактера (Zotović 1998; Tudor 1976: 50, 94), још увек није у потпуности проникнуто у све његове тајне. Разноврсност материјала и иконографских варијанти, уз готово потпуни изостанак вотивних натписа, додатно отежава одговоре на питања како је поштован овај мистични култ, односно ко су били његови дедиканти и које ритуалне радње су практиковали. Овом приликом публикујемо нове примерке оловних икона из Посавине, који представљају случајне налазе, доспеле у Музеј града Београда путем откупа. Нађени су на већ познатим локалитетима у околини Обреновца, од којих предњачи Ушће (municipium Spodent…), са чак пет налаза, те Маринковића кућe и Нурча у Звечкој, односно Црквине у Рватима, са по једним (сл. 1). Сл. 1 Места налаза икона подунавских коњаника публикованих у овоме раду: 1. Ушће (кат. бр. 1–5); 2. Маринковића куће, Звечка (кат. бр. 6); 3. Нурча, Звечка (кат. бр. 7); 4. Црквине, Рвати (кат. бр. 8) Fig. 1 Places where the icons of Danubian horsemen presented in this paper were found: 1. Ušće (Cat. No. 1-5); 2. Marinkovića Kuće, Zvečka (Cat. No. 6); 3. Nurča, Zvečka (Cat. No. 7); 4. Crkvine, Rvati (Cat. No. 8) 172 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ КАТАЛОГ 1. Оловна икона округле форме, пречника 72 mm, тежине 125,96 грама (Музеј града Београда, к.у. 4670), нађена на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/1). На плочици се иконографски разликују три зоне: у највишој зони уочавају се два попрсја која фланкирају женску фигуру, највероватније представљајући Сола и Луну, док се поред леве фигуре може препознати фигура птице. У врху представе приказана је звезда, а саму зону окружују две змије, пратећи ивицу плочице. Средишњу зону чини централна композиција са фронтално приказаном фигуром богиње, одевене у дуги хитон са прегачом преко крила, раширених руку подигнутих ка њушкама коња са јахачима, који јој прилазе, док на једном од коњаника разазнајемо карактеристичан покрет руке, подигнуте у знак поздрава. Иза десног коњаника је фигура такође у стојећем положају, са подигнутом руком, а две лежеће фигуре налазе се под коњским копитима. Најнижу зону чини троножац фланкиран фигурама лава и петла, док је испод стола уочљива и представа жишка. Икона је по облику, затим обради спољне ивице и детаљима иконографије горњих зона блиска типу V – Београд I (Iskra-Janošić 1966: 56–57, T. VI/3). Такође, у погледу иконографског садржаја показује сличност и са типом IVb – Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 56, T. VI/4), али ипак нема директних аналогија. 2. Сасвим мали фрагмент оловне иконе димензија 28 × 23 mm, тежине 8,02 грама (Музеј града Београда, к.у. 4665), са локалитета Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/3). Највероватније је реч о делу плочице правоугаоног облика, са наглашеном бордуром. У иконографском погледу јасно се уочава представа две наге особе које се држе за руке, а према типологији Искре-Јаношић, овакав приказ се јавља у трећој зони икона типа I – Даљ, чији центар заузима троножац, са три особе које седе за њим и једу рибу, док је са друге стране стола представа жртвовања овна (Iskra-Janošić 1966: 50, 52). Аналогије:2 Прогар – локалитет Баштина (Vasić 2001: 92, br. 3, sl. 3; Gabričević 1972: 56, nap. 9; Dimitrijević 1969b: 171, T. XLVI, sl. 1), Накучани код Шапца (Поповић 1983: 59, сл. 8), Доњи Петровци (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 13; Tudor 1969: no. 133; Hoffiller 1905: 121, sl. 2), Платичево – локалитет Бокшина (Поповић 1988: 105, бр. 1), Хртковци – 2 комада (Dautova-Ruševljan i Brukner 1992: 62, T. 8/39; Даутова-Рушевљан 2006: 341, сл. 4/1, 4/2), Мачванска Митровица (IskraJanošić 1966: 52, br. 16; Ochsenschlager 1971: no. 6, 7, pl. II/4, III/5; Tudor 1976: no. 217, 218), Сремска Митровица – 2 комада (Ochsenschlager 1973: pl. I; Поповић 1986: 115, сл. 2; Tudor 1976: no. 231), Шуљам (Iskra-Janošić 1966: 53, br. 17; Ochsenschlager 1971: no. 5, pl. II/3; Tudor 1976: no. 220), Визић (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 14; Tudor 1976: no. 223), Витез – локалитет Црквине (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 15), Батина (Поповић 1986: 114, сл. 1; Tudor 1969: no. 131). 2 За тип Ia – Даљ видети код плочице под каталошким бројем 3. Овде наводимо све познате аналогије за тип Ib – Даљ. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 173 Т. I 1–4. Ушће Pl. I 1–4. Ušće 3. Фрагмент оловне иконе димензија 48 × 29 mm, тежине 16,42 грама (Музеј града Београда, к.у. 4665), нађен на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/2). На представи се разликује остатак приказа смештен у полукружну едикулу оивичену дуплим орнаментисаним ободом, где уочавамо једну фигуру која стоји поред левог јахача, под чијим је ногама опружен непријатељ кога гази. Изнад ове сцене, у крајњем левом углу, видљив је део још 174 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ једне животиње, тачније њене главе и предњих ногу, на основу чијег положаја се може претпоставити да је била део четворопрега са божанством, највероватније Солом. Припада типу Ia – Даљ (Iskra-Janošić 1966: 50), док су познате аналогије: Уровци код Обреновца (Црнобрња 2007b: 279–280, T. I/1), Ушће код Обреновца (Поповић 1986: 115, бр. 3, сл. 8), Нови Бановци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 2; Tudor 1969: no. 143; Hoffiller 1935: 63–64, sl. 3), Дебрц код Шапца – 2 комада (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5–6; Tudor 1969: no. 69, 144; Hampel 1905: 13; Hoffiler 1935: 64–65, sl. 5), Доњи Петровци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 3; Tudor 1969: no. 134; Hoffiller 1905: 121, sl. 4), Платичево (Поповић 1988: 106, бр. 2), Шашинци (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5; Ochsenschlager 1971: no. 1; Tudor 1976: no. 219), Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 7, T II/2; Tudor 1969: no. 127; Ochsenschlager 1971: no. 2; Hoffiler 1935: 64–65, sl. 5;), Сремска Митровица – 3 комада (Ochsenschlager 1971: no. 4, 12, pl. I/2, IV/8; Поповић 1986: 117, бр. 4; Поповић 1988: 107, бр. 3; Popović 2011: 242, fig. 9; Tudor 1976: no. 215, 216), Дрењски Слатиник (Pavlović 2005: 96, br. 3), Илок (Tudor 1969: no. 68), Сотин (Tudor 1969: no. 141), Даљ (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 9; Tudor 1969: no. 132; Hoffiler 1935: 63–64, sl. 4), Вуковар (Iskra-Janošić 1966: 51, br. 8), Велика Обарска код Батковића (Gabričević 1972: 53–56, sl. 1), Халапић (Tudor 1969: 66, no. 116), Сисак (Iskra-Janošić 1966: 52, br. 11), Аниште код Смедерева (Поповић 1983: 56, бр. 3; Tudor 1969: 38, no. 67), Београд – Доњи град (Зотовић 1975: 33, T. I/1), Виминацијум (Поповић 1992: 32, бр. 7). 4. Фрагмент оловне иконe округле форме, димензија 80 × 32 mm, тежине 27,58 грама, (Музеј града Београда, к.у. 4668), нађен на локалитету Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. I/4). У питању је остатак плочице на коме се јасно уочава карактеристична, двоструко украшена орнаментисана ивица спољне бордуре у облику мотива рибље кости, а унутрашње бордуре у виду тачкастог рељефа. Од иконографског садржаја препознаје се део највише зоне, са централном стојећом фигуром коју фланкирају бисте Сола (лево) и Луне (десно), поред којих се налазе фигуре птица (петао и орао?). Изнад, у самом врху представе, уочава се приказ неких нејасних симбола, могуће звезда. Припада типу IVb – Мачванска Митровица (Iskra-Janošić 1966: 56). Аналогије: Угриновци (Vasić 2001: 94, br. 4, sl. 4), Прхово (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 6; Ochsenschlager 1971: no. 11, pl. IV/7; Popović 1991: 242, fig. 5; Tudor 1976: no. 222), Доњи Петровци (Поповић 1988: 111, бр. 11), Јарак (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 7; Tudor 1976: no. 213; Šaranović-Svetek 1987: 113, sl. 1), Мачвански Прњавор (Крунић 1995: 166–167, сл. 3), Сремска Митровица (Ochsenschlager 1971: no. 12, pl. IV/8; Tudor 1976: no. 216), Изворац (Поповић 1988: 111, бр. 12; Popović 1991: 239, fig. 3), Кузмин (Поповић 1986: 235–245; Popović 1991; Popović 2011: 242, fig. 9), Сисак (Iskra-Janošić 1966: 56, br. 8). 5. Фрагмент оловне иконе правоугаоног облика, димензија 43 × 35 mm, тежине 24,90 грама (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Ушће (municipium Spodent…) код Обреновца (Т. II/5). Нађен је део плочице правоугаоног облика, оивичен рељефном траком која имитира тордирани стуб. Ради се о пажљиво и правилно исеченом фрагменту иконе, о чему сведоче трагоПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 175 ви неког механичког сечива на унутрашњим ивицама, док је посебно интересантна чињеница да је при врху комада отворена правилна рупица, која је навероватније служила за провлачење конопа или кожице како би се икона могла носити око врата. У иконографском смислу могу се уочити представе у најнижој, а делимично и у централној зони: троножац на коме су три нејасна предмета (колачи или хлебови ?), поред кога је канделабр са жишком, док се изнад запажа остатак лежеће фигуре коју гази коњ. По типологији се опредељује у тип III – Чалма (Iskra-Janošić 1966: 54), а аналогије су следеће: Т. II 5. Ушће; 6. Нурча, Звечка; 7. Маринковића куће, Звечка; 8. Црквине, Рвати Pl. II 5. Ušće; 6. Nurča, Zvečka; 7. Marinkovića Kuće, Zvečka; 8. Crkvine, Rvati 176 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Уровци код Обреновца (Црнобрња 2007b: 280–281, T. I/2), Доњи Петровци (Поповић 1988: 109, бр. 8), Златара код Руме (Брукнер 1995: 138, T. VI/63, XX/1), Мачванска Митровица – 2 комада (Поповић 1988: 109–110, бр. 7, 10), Чалма (Iskra-Janošić 1966: 55, br. 1; Tudor 1969: no. 138; Hampel 1903: 352, br. 56; Hoffiller 1905: 123, sl. 6), Винковци (Iskra-Janošić 1966: 55, T. IV/1), Гомолава (Dautova-Ruševljan i Brukner 1992: 74, T. V/3; Даутова-Рушевљан 2006: 341, сл. 4/2), Виминацијум – 10 комада (Зотовић 2001: 171–172, сл. 6–8; Поповић 1992: 32, 33, кат. бр. 8–14), Београд, околина (Зотовић 1975: 36, T. II/2), Сучидава (Tudor 1976: 14, no. 208, pl. IX/208). 6. Фрагмент оловне иконе димензија 52 x 47 mm, тежине 25,92 грама (Музеј града Београда, к.у. 4666), нађен на локалитету Нурча 3 у Звечкој код Обреновца (Т. II/6). У погледу иконографије уочава се јасна представа левог коњаника, са уздигнутом руком у којој је секира. Иза ње препознајемо једну стојећу фигуру, док је једна лежећа приказана испод коња. Према облику и садржају, икона је најближа типу IV, по Оксеншлагеру (Ochsenschlager 1971: no. 13), док аналогију проналази у плочици из Хртковаца, са локалитета Селиште (Ochsenschlager 1971: no. 13, pl. V/9; Tudor 1969: no. 146). 7. Оловна икона обијена у доњем левом углу, димензија 72 × 68 mm, тежине 68,97 грама (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Маринковића кућe у селу Звечкој код Обреновца (Т. II/7). Плочица је у облику правоугаоника, у који је смештена полукружна едикула украшена рељефним ободом од астрагала који носе две стуба. У угловима правоугаоног поља, при врху, уочавају се две змије. Разликују се четири зоне са представама: у највишој зони је квадрига са Солом, док се у централној зони налази богиња одевена у дуги хитон, са марамом коју држи раширену преко крила, као неку врсту прегаче. Ка њој су окренута два јахача чији коњи стоје на лежећим фигурама, док се поред њих назиру две стојеће фигуре. У средини доње зоне приказан је сто, за којим седе три особе које обедују рибу, док су десно две наге особе које прилазе столу. Лева представа је лоше очувана, али се по аналогијама може претпоставити да се ради о приказу стабла, о које је обешен ован коме мушка фигура вади утробу (жртвовање овна). У најнижој зони, на средини, слабо је видиљива представа кантароса, коју са десне стране фланкира лав. По типу, ова плочица припада примерцима Iа – Даљ (Iskra-Janošić 1966: 50).3 8. Фрагмент кружне оловне иконе димензија 35 × 22 mm, тежине 7,72 грама (Музеј града Београда, к.у. 4708), са локалитета Црквине у Рватима код Обреновца (Т. II/8). У питању је део плочице са наглашеном двоструком бордуром чија је спољна обрада у виду астрагала, док унутрашњу чини тачкасти орнамент. Иако се представа не може јасно идентификовати, овај примерак је, према облику и обради бордуре, најближи типу VII – Попинци (Iskra-Janošić 1966: 57–58). Аналогије: Сурдук (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 1; Tudor 1969: no. 139; Hoffiller 1935: 63, sl. 2), Попинци (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 2; Tudor 1969: 140; Hoffiller 1935: 62–63, sl. 1), Путинци (Iskra-Janošić 1966: 58, br. 3; Hampel 3 Аналогије као код плочице бр. 3. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 177 1903: 359, br. 63; Hoffiller 1935: 125, sl. 1), Хртковци – 2 комада (Даутова-Рушевљан 2006: 342, сл. 4/3; Šaranović-Svetek 1987: 114, sl. 2), Јарак (Поповић 1988: 107, бр. 4), Сремска Митровица (Поповић 1988: 108, бр. 6), Изворац (Поповић 1988: 108, бр. 105), Бешка код Шида (Крунић 1995: 166–167, сл. 4). ДАТОВАЊЕ У погледу датовања икона подунавских коњаника, према Тудору се најстаријим сматрају иконе типа А, на којима је главна сцена у редукованој варијанти, са једним коњаником и богињом (Tudor 1976: 94–95). Њихово порекло везује се за Дакију, а настанак за период од римског освајања те провинције до средине II века. Комплексније иконе типа B развијају се почев од друге половине II века, доживљавајући кулминацију током III века, у виду сложених иконографских поставки са три или четири ликовна регистра (зоне), да би почетком IV века њихова производња опала (Tudor 1976: 95–98). На територијама које су географски блиске местима налаза примерака о којима је овом приликом реч, тачније у југоисточним областима римске провинције Доње Паноније и на северу Горње Мезије, забележене су само иконе које припадају Тудоровом типу В, односно оне које нису старије од почетка III века. Tако се поједини примерци типа Iа – Даљ, коме припадају и наше иконе под каталошким бројевима 2, 3, и 7, на основу стилских карактеристика фризуре богиње, која је слична фризурама римских царица Јулије Домне, Јулије Мезе и Јулије Мамее, оквирно датују у прву трећину III века (Поповић 1992: 42; Tudor 1969: 74; Црнобрња 2007b: 281). С друге стране, округле плочице типа IVb – Мачванска Митровица, којима је близак наш кат. бр. 1, а припада кат. бр. 4, на основу технике израде и стилске анализе датују се у III век, док се други кружни примерак типа VII – Попинци (кат. бр. 8), захваљујући нешто лошијој изради и шематизацији, као и стилским одликама богињине фризуре, сматра декадентнијим и опредељује касније, у IV век (ШарановићСветек 1987: 115–116). Такође, на основу једине познате аналогије, и плочица под бројем 6 у нашем каталогу може се сместити у III век (Ochsenschlager 1971: 56, ref. no. 30). Kоначно, иконе типа III – Чалма, којима припада и наш кат. бр. 5, иконографски детаљи попут петла над главом овна, као рефлексија теме орла над главом бовида из култне слике сиријског бога Турмасгада, усмеравају на датовање у III век (Зотовић 1975: 37). Нешто конкретније је опредељен и један примерак овог типа, нађен приликом археолошких истраживања војног логора у Сингидунуму, који се, на основу новца и других покретних налаза у истоме слоју, смешта у другу половину III века (Бојовић 1983: 80). Такође, два слична примерка, један из Уроваца, а други нађен током ископавања на локалитету Златара код Руме, датована су у период III–IV века (Брукнер 1995: 138; Црнобрња 2007b: 281). 178 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ КОНТЕКСТ НАЛАЗА Један од проблема везаних за проучавање икона подунавских коњаника лежи у чињеници да у већини случајева не постоје скоро никаква сазнања о археолошком контексту у коме су нађене. У корпусу посвећеном овим споменицима, Д. Тудор истиче да су околности налаза познате за свега 42 од укупно 232 регистрована примерка: 10 – војни кампови, 6 – домаће капелице sacella, 2 – фунерални контекст, 7 – храмови, 1 – митреум, 1 – aedes Augustalium, 2 – villa suburbana, осталих 13 – неодређено у римским насељима (Tudor 1976: 55– 58). Таква тенденција се нажалост наставила и током каснијих открића, када су иконе подунавских коњаника у великој мери представљале случајне налазе током орања на римским локалитетима, што знатно отежава сагледавање начина на који је овај култ био практикован. Све иконе подунавских коњаника које се по први пут публикују у овоме раду пронађене су на територији обреновачке Посавине, која се у периоду римске доминације налазила у оквирима провинције Доње, односно Друге Паноније. Будући да су за све њих позната места налаза, одлучили смо да покушај проучавања археолошког контекста ове врсте предмета проширимо на целу област југоисточног дела Доње Паноније, односно на територију данашњег Срема, Мачве и обреновачке Посавине.4 Иако највећи број икона припада случајним налазима, сматрали смо да би додатни напор усмерен ка идентификовању основних карактеристика локалитета на којима су пронађене могао да помогне у одређивању макар најширег контекста у коме су се оне налазиле. Пошто су подаци којима располажемо о највећем броју локалитета ограничени и потичу углавном са рекогносцирања терена, било је могуће одредити само неколико основних врста локалитета: насеља, некрополе и војна инфраструктура. Категорија насеља односи се на тај појам у најширем смислу, те су у њене оквире ушле и урбане зоне (Sirmium, Bassianae, Spodent), виле рустике, мања пољска газдинства и усамљени објекти.5 Под некрополама смо подразумевали како ретке поуздане гробне налазе тако и зоне некропола на појединим локалитетима које су истраживачи као такве препознавали. Под војном инфраструктуром обухватили смо локалитете на којима се налазе војна утврђења. Примењени начин одређивања ширег контекста налаза појединих икона објаснићемо укратко на примеру осам икона које публикујемо у овоме раду. Свих пет икона које потичу из Ушћа код Обреновца (municipium Spodent) пронађено је у уском појасу који је приликом детаљних рекогносцирања препознат као зона некропола (Црнобрња 2007а: 275; Crnobrnja 2011: 378–380, fig. 4). Подаци добијени рекогносцирањима помогли су нам и за утврђивање ширег контекста у коме су нађене преостале три иконе, будући да су локалитети Звечка – Нурча 3 (Црнобрња 2005: 72), Маринковића куће (Црнобрња 2005: 4 5 О припадности подручја јужно од Саве провинцији Доњој Панонији, а касније и Другој Панонији, видети Crnobrnja 2011: 384–385. Више о методолошком приступу одређивања различитих категорија руралних насеобина видети код Арсић 2007: 31–42. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 179 71) и Црквине у Рватима (Црнобрња 2005: 62) протумачени као виле рустике и мања пољопривредна насеља, односно насеља у најширем смислу. Приликом одређивања ширег контекста налаза раније публикованих икона из југоисточног дела Доње Паноније руководили смо се истим принципом. Када смо располагали довољном количином информација о локалитетима, или о појединим њиховим деловима, са којих потичу, иконе смо опредељивали у једну од три наведене категорије. Детаљан приказ налаза икона са ове територије и ширих контекста у оквиру којих су пронађене дат је у табели I на крају овога рада. У њој су наведене и две врсте библиографских јединица: „библиографија икона“ се односи на радове у којима су иконе публиковане, а „библиографија локалитета“ на радове из којих смо црпли информације за одређивање врсте локалитета на којима су иконе пронађене. У разматраном југоисточном делу Доње Паноније, до сада је нађено 85 икона подунавских коњаника (сл. 2). Највећи број је забележен у оквиру насеља (40 комада на 28 локалитета), потом у гробовима или зонама некропола (14 комада на седам локалитета), а најмање на локалитетима који се директно могу везати за војску (пет комада на пет локалитета) (сл 3). Није нам познат ни шири контекст налаза за 26 примерака, од којих за 15 знамо оквирно место, али немамо ближе податке о самом локалитету, док је за 11 познато само да потичу са територије Мачве. Ако то упоредимо са контекстима налаза које је навео Тудор (Tudor 1976: 55–58), видећемо да се наши и његови закључци знатно разликују (сл. 4), будући да се тежиште код нас доминантно пребацује на налазе у оквиру насеља и некропола, односно на „цивилни“ контекст у најширем смислу. Проценат икона из насеља и са некропола, у односу на оне из војних утврђења и њихове близине, заправо је још и већи ако имамо на уму да је 15 икона за које само оквирно знамо одакле потичу пронађено далеко од било каквог познатог војног утврђења. Сл. 2 Mеста налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније Fig. 2 Places in the southeastern part of the province of Lower Pannonia where the icons of Danubian horsemen presented in this paper were found 180 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Сл. 3 Назначени контексти налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније Fig. 3 Indicated contexts of the inds of icons of Danubian horsemen in the southeastern part of the province of Lower Pannonia Сл. 4 Међусобни однос контекста налаза код Тудора (Tudor 1976) и у југоисточном делу провинције Доње Паноније Fig. 4 Relationship between the contexts of the inds in Tudor (Tudor 1976) and in the southeastern part of the province of Lower Pannonia ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 181 Највеће концентрације налаза ових предмета бележимо у урбаним центрима и у њиховој непосредној околини: Срeмска Митровица 8 комада, Мачванска Митровица 7 комада, Басијане 4, Ушће 6 и Бељин 3 комада. У Хртковцима, на неколико просторно блиских локалитета, пронађено је 5 примерака. Ипак, треба имати на уму да је не мали број локалитета на којима су иконе проналажене смештен у непосредној близини траса римских путева: северног (преко Басијана) и јужног (преко Ушћа - Сподент...) копненог друма, између Сирмијума и Сингидунума, као и на обалама водених путева, односно токова Саве и Дунава (сл. 2). Наше кратко разматрање о контекстима налаза икона подунавских коњаника сматрамо само полазном основом која би, уз додатна истраживања, могла да пружи драгоцене информације за проучавање начина ширења синкретистичког култа у оквиру кога су настале. Да би се кренуло у том смеру, било би неопходно да се прикупе далеко детаљнији подаци о локалитетима са којих потичу, ради што прецизнијег одређивања њиховог карактера и времена у коме се живот на њима одвијао. ДИСКУСИЈА Данас преовладава мишљење да су оловне иконе имале профилактички карактер, обично ношене као амулети у малим дрвеним рамовима или кожним торбицама, док су камени примерци већих димензија стајали у светилиштима као вотивни споменици (Tudor 1976: 74–75). Пошто су налази оловних плочица чести дуж целог дунавског лимеса, они се у литератури највише везују за припаднике војних јединица као пресудни елемент у ширењу и обликовању култа. Војни логори су били средишта легија мултиетничког састава, те су стога могли бити веома погодни центри за настанак новог концепта мистерија, блиског војницима различитог порекла, синкретизованог у култ који почива на спасоносној нади победе (Tatcheva 2000: 244–245). Претпоставке о војним јединицама у којима су се налазили носиоци овога култа, путу којим су се те јединице кретале, као и о времену у коме су се ти покрети дешавали, нису бројне и претежно се своде на податке да је легија VIII Avgvsta 71. године дошла у Горњу Мезију, а да је легија XV Apollinaris са истока дошла у Панонију, што је углавном служило као илустрација могућих извора из којих су, са војском, пристизали и оријентални култови (Iskra-Janošić 1966: 59; Pavlović 2005: 98). За даље разматрање проблематике важна је чињеница да је овај култ трајао у време када су и на нашем тлу била доминантна начела оријенталних схватања света (Зотовић 1975: 40), као и оријентални, а посебно могући сиријски елементи у његовој иконографији (Зотовић 1975: 37; Ochenschlager 1971: 61–62, 65). Имајући у виду да се прве оловне иконе подунавских коњаника у Доњој Панонији и Горњој Мезији јављају најраније почетком III века, јасно је да поменути наводи о знатно ранијем премештању легија са истока (Iskra-Janošić 1966: 59; Pavlović 2005: 98) немају никакав значај у одређивању војске као носиоца овога култа. С друге стране, управо у време Севера долази до кулминације још ранијег прилива имиграната са истока, 182 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ углавном Сиријаца, и то не само припадника војних јединица већ и трговаца (Mócsy 1974: 227–230). У време Севера, захваљујући, пре свега, снажном утицају Јулије Домне, оријентални, а поготово малоазијски и сиријски култови постају доминантни (Јовановић 2000: 16). Сам Септимије Север је у великом обиму давао грађанска права перегрином станoвништву Паноније (Ферјанчић 2002: 235). Из тог периода потиче и више налаза који указују на повећано присуство војске у нашим крајевима. У Ушћу (municipium Spodent...) је пронађен жртвеник који је Јупитеру посветио ветеран Септимија Севера (Црнобрња 2007а), док је неколико километара западније, у селу Скели (римска Iatumentiana), нађена војничка диплома ветерана који је службу завршио око 200. године (Mirković 2000; Лазић 2006). Индикативни су и чести налази новца из ковнице у битинијској Никеји, који се објашњавају повећаним покретима војних трупа са истока у првој половини III века, које су биле исплаћиване овим новцем (Душанић 1974: 97, нап. 24; Црнобрња 1981: 5; Војвода 2011: 250). У Ушћу, новац Никеје чини скоро 50% укупног броја новца из прве половине III века (Црнобрња 2013: 204), а налази примерака из те ковнице присутни су и на више других локалитета у овом делу Доње Паноније (Војвода и Петровић 2011; Црнобрња 2011; Војвода и Јесретић 2012). Имајући у виду све наведене чињенице, објашњење о војсци као основном доносиоцу култа подунавских коњаника, заједно са другим култовима са истока, чини се логичним. Оно што изненађује јесте изузетно велика концентрација оловних плочица овог култа у југоисточном делу провинције Доње Паноније. Сагледавањем контекста њиховог налаза установили смо да се заправо само веома мали њихов број може довести у директну везу са војском. Далеко више икона, за које се могао претпоставити основни контекст налаза, потиче са локалитета цивилне категорије, односно из насеља и са некропола. Таква ситуација нам говори да је овај синкретистички култ релативно брзо постао веома раширен, не само непосредно уз војне и урбане центре већ и у руралним срединама (сл. 2), што значи да га је прихватило више слојева становништва. Стога остаје питање да ли је, осим пролаза војске са истока, једну од кључних улога у ширењу култа подунавских коњаника имала и сама политика Септимија Севера, за чије се владавине на овоме тлу он и појављује. Коначно, овом приликом желимо да истакнемо и необичан фрагмент иконе из Ушћа (кат. бр. 5), као још један показатељ начина практиковања овог култа. Наиме, реч је о правилно и пажљиво одсеченом левом делу плочице, тачније њеној четвртини, која при врху има пробушену рупицу. Оваква накнадна обрада нашег примерка наводи на закључак да га је његов власник највероватније носио на узици око врата, и то као личну амајлију. Тиме се може потврдити профилактички карактер подунавских икона, чији су фрагменти, због приписаних заштитних својстава, понели улогу амулетских привезака. Сличну функцију морале су имати и целе плочице са пробушеном рупицом за качење, попут примерака из Шуљама и Хртковаца (табела I, бр. 23, 28), који су највероватније били фиксирани у домовима или храмовима поштовалаца култа. С друге стране, многи налази ових икона у оквиру некропола указују на ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 183 то да су имале значаја и у загробном животу, односно да су следбеници култа подунавских коњаника често сахрањивани заједно са њима. Ипак, поменути фрагмент иконе из Ушћа (кат. бр. 5) оставља нам још доста недоумица: да ли су чланови једне породице поделили икону између себе, верујући да ће им њени делови донети заштиту и срећу, или су то били припадници исте војне јединице, можда ветерани, на тај начин истичући своју повезаност, тј. припадност одређеној легији? У сваком случају, за сада можемо рећи да је овакво прилагођавање иконе јединствено и представља редак путоказ у разматрању начина коришћења тих предмета у антици. Оно што је сигурно јесте да је њеног власника и оне који су могли поседовати друге делове исте иконе међусобно повезивала дубока вера у њен магијско-религијски карактер. ЗАКЉУЧАК Осим представљања нових икона подунавског култа из околине обреновачке Посавине, намера нам је била да у претходном излагању укажемо на контекст налаза као на врло важан аспект проучавања њихове проблематике, коме до сада, по нашем мишљењу, није посвећивана одговарајућа пажња. Методолошким примером показаним управо на иконама које се у овом раду први пут публикују, покушали смо да сагледамо шири контекст налаза ових предмета у југоисточном делу провинције Доње Паноније, којој је током периода римске доминације припадала и област Обреновца. Иако је за већину познатих налаза, од укупно 85 са ове територије, тек грубо установљен контекст у оквиру одређене категорије локалитета: насеља (урбане зоне, виле рустике, мања пољска газдинства и усамљени објекти), некропола (поуздани налази гробова и зоне некропола) и војне структуре (утврђења, осматрачнице), оваквим сагледавањем дошли смо до значајних података. Наиме, плочице из ове области се у много већој мери могу приписати категоријама насеља и некропола, него неспоредно војном окружењу, за разлику од података које у својој студији доноси Д. Тудор. С обзиром на то да су раније изнета бројна мишљења о војним јединицама као основним преносиоцима култа подунавских коњаника, са чиме се и ми овом приликом слажемо, сматрамо да подаци до којих смо дошли показују да је овај култ лако проналазио своје следбенике међу различитим слојевима становништва, без обзира на војнике као иницијалне преносиоце. То нам додатно открива и саму његову природу, у чијој основи је морала лежати извесна универзалност, препозната у општим познатим ликовним симболима и пријемчивој сакралној идеологији, блиској не само војним круговима већ и цивилном становиштву. Као допринос проучавању култне функције подунавских икона, скренули смо пажњу и на правилно обликовани фрагмент са рупицом за качење из Ушћа код Обреновца, који је вероватно служио као амајлија ношена око врата. Овај јединствено обрађени примерак баца ново светло на начин употребе ових предмета. Додатно се, у приказу заступљености типова икона (табела II), уочава доминација типа I Даљ, што говори у прилог раније изнетом мишљењу 184 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ да је центар њихове производње могао бити у Сирмијуму (Поповић 1986: 120; Црнобрња 2007а: 284). Коначно, уз драгоцена сазнања о контекстима налаза икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније, као и о култној функцији, надамо се да смо успели да нагласимо важност њиховог проучавања заједно са детаљнијим истраживањима о локалитетима са којих потичу, чиме се свакако доприноси формирању много комплетније слике о овом мистериозном култу. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 185 186 Табела I Налази икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније61 ЛОКАЛИТЕТ ВРСТА ЛОКАЛИТЕТА ТИПОЛОГИЈА БИБЛИОГРАФИЈА ИКОНА БИБЛИОГРАФИЈА ЛОКАЛИТЕТА Ochsenschlager 1971: 53. Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ 1. СРЕМСКА МИТРОВИЦА НАСЕЉЕ тип Iа – Даљ Ochsenschlager 1971: no. 4, pl. I/2; Поповић 1986: 117, бр. 4; Popović 2011: 242, ig. 9; Tudor 1976: no. 215; 2. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Локалитет 21) НАСЕЉЕ тип III Och. тип IVб – Мач. Митровица I Ochsenschlager 1971: no. 12, pl. IV/8; Popović 1963. Tudor 1976: no. 216. 3. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Локалитет 28) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Поповић 1986: 115, сл. 2. 4. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Локалитет Кеј на Сави) НАСЕЉЕ тип Iа – Даљ Поповић 1988: 107 бр. 3. 5. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (КП Дом) НЕКРОПОЛА тип VII – Попинци Поповић 1988: 108, бр. 6. 6. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (Јалијска 22) НЕКРОПОЛА? тип I – C Och. тип Iб – Даљ I.Ј. Ochsenschlager 1973: pl. I; Tudor 1976: no. 231. 7. СРЕМСКА МИТРОВИЦА НЕПОЗНАТА тип Iа – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 4; Ochsenschlager 1971: no. 3; Tudor 1969: no. 128; Hoiller 1905: 121, sl. 5. 8. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (околина ?)7* НЕПОЗНАТА Нема аналогија Поповић 1990: 58–59, сл. 2. 6 7 Мiladinović-Radmilović 2011: 250. Miladinović-Radmilović 2011: 339. - Као примарна типологија, у табелама је коришћена она по И. Искра-Јаношић (Iskra-Janošić 1966), осим у случајевима када није било могуће ближе одредити примерак по том систему, па је употребљена типологија по Оксеншлагеру (Ochsenschlager 1971), назначена одредницом Оch. Када је у изузетним случајевима коришћена двојна типологија за један примерак, типови носе одреднице Оch и I.J. Из Музеја у Младеновцу. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 9. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА (лок. ПД ''Мачва'') НАСЕЉЕ тип III – Чалма Поповић 1988: 109–110, бр. 7. Vasiljević 1973: 159. 10. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА (лок. ПД ''Мачва'') НАСЕЉЕ тип III – Чалма Поповић 1988: 109–110, бр. 9. Vasiljević 1973: 159. 11. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА (лок. Зидине) НАСЕЉЕ тип Iа – Даљ Васиљевић 1967: 140, бр. 161. 12. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА НЕПОЗНАТА тип Iб – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 7; Ochsenschlager 1971: no. 2; Tudor 1969: no. 127; Hoiler 1935: 64–65, sl. 5. Iskra-Janošić 1966: 52, br. 16; Ochsenschlager 1971: no. 6, pl. II/4; Tudor 1976: no. 217. 13. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА НЕПОЗНАТА тип Iб – Даљ Iskra-Janošić 1966: 52, br. 16; Ochsenschlager 1971: no. 7, pl. III/5; Tudor 1976: no. 218. - 14. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА НЕПОЗНАТА тип IVа – Мач. Митровица Iskra-Janošić 1966: 55, br. 1; Ochsenschlager 1971: no. 10; Tudor 1969: no. 126; Hoiller 1905: 118, sl. 1. 15. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА НЕПОЗНАТА тип IVа – Мач. Митровица Iskra-Janošić 1966: 55, br. 2; Ochsenschlager 1971: no. 9; Tudor 1969: no. 125; Hoiller 1905: 197, sl. 2. 16. ЛАЋАРАК (лок. Селиште) НАСЕЉЕ тип IVа – Мач. Митровица Поповић 1988: 111, сл. 11. 17. ИЗВОРАЦ (између села Дивоша, Мартинаца и Лаћарка) НЕКРОПОЛА cf. тип IVб – Мач. Митро- Поповић 1988: 111, бр. 12; Popović вица 1991: 239, ig. 3. Milošević 1973.82 18. ИЗВОРАЦ НЕКРОПОЛА тип VII – Попинци Milošević 1973. 187 8 Ради се о локалитету на месту данашњег вештачког језера Загат (прим. аут.). Поповић 1988: 108, бр. 5. - Брукнер 1995: 143, сл. 10, лок. 42. 188 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ 19. КУЗМИН НЕКРОПОЛА93 cf. тип IVб – Мач. Митро- Поповић 1986: 235–245; Popović вица 1991; Popović 2011: 242, ig. 9. 20. ДИВОШ НЕПОЗНАТА тип II – Дивош Iskra-Janošić 1966: 54, br. 3; Tudor 1969: no. 135; Hoiller 1905: 204–207, sl. 29. 21. ЧАЛМА НЕПОЗНАТА тип III – Чалма Iskra-Janošić 1966: 55, br. 1; Tudor 1969: no. 138; Hampel 1903: 352, br. 56; Hoiller 1905: 123, sl. 6. - 22. ШАШИНЦИ ВОЈСКА тип Iа – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5; Ochsenschlager 1971: no. 1; Tudor 1976: no. 219. Jung 1890: 26–27. 23. ШУЉАМ НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Iskra-Janošić 1966: 53, br. 17; Ochsenschlager 1971: no. 5, pl. II/3; Tudor 1976: no. 220. Milošević 1963: 117. 24. ВИЗИЋ (лок. Црквине) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Iskra-Janošić 1966: 52, br. 14; Tudor 1976: no. 223. - 25. ДУМБОВО НАСЕЉЕ Није одређен. Brukner 1976: T. XV, 21. Brukner 1972. 26. ЈАРАК НАСЕЉЕ тип IVб – Мач. Митровица Iskra-Janošić 1966: 56, br. 7; Tudor 1976: no. 213; Šaranović-Svetek 1987: 113, sl. 1. Dautova-Ruševljan i Vujović 2011: 36–37. 27. ЈАРАК НЕПОЗНАТА тип VII – Попинци Поповић 1988: 107, бр. 4. - 28. ХРТКОВЦИ (лок. Селиште) НАСЕЉЕ тип IV Och. Ochsenschlager 1971: no. 13, pl. V/9; Tudor 1969: no. 146. Даутова-Рушевљан 2005: 239–240. 9 Милошевић 1995: 195. Налаз је из дуплог гроба са инхумираним покојницима (бр. 17–17а). У суседном гробу бр. 18 нађен је новац цара Гордијана III, који је кован у Виминацијуму 242/243. године. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 29. ХРТКОВЦИ (потес Врањ) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Даутова-Рушевљан 2006: 341, сл. 4/2. 30. ХРТКОВЦИ (лок. Гомолава) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Dautova-Ruševljan i Dautova-Ruševljan i Brukner 1992: 62, T. 8/39; Даутова-Рушевљан 2006: Brukner 1992. 341, сл. 4/1. 31. ХРТКОВЦИ (Улица Лоле Рибара) НЕКРОПОЛА тип VII – Попинци Даутова-Рушевљан 2006: 342, сл. 4/3. Dautova-Ruševljan 1976: 177. 32. ХРТКОВЦИ НЕПОЗНАТА тип VII – Попинци Šaranović-Svetek 1987: 114, sl. 2. - 33. ПЛАТИЧЕВО (лок. Бокшина) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Поповић 1988: 105, бр. 1. Popović 1970: 199.104 34. ПЛАТИЧЕВО НЕПОЗНАТА тип Iа – Даљ Поповић 1988: 106, бр. 2. - 35. РУМА (лок. Златара) НАСЕЉЕ тип III – Чалма Брукнер 1995: 138, T. VI/63, XX/1. Брукнер 1995: 138, лок. 9. 36. ПУТИНЦИ НАСЕЉЕ тип VII – Попинци Iskra-Janošić 1966: 58, br. 3; Hampel 1903: 359, br. 63; Hoiller 1935: 125, sl. 1. Brunšmid 1899/1900: 195– 197. 37. ДОЊИ ПЕТРОВЦИ (Bassiane) НАСЕЉЕ тип Ia – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 3; Tudor cf. Milin 2004. 1969: no. 134; Hoiller 1905: 121, sl. 4; 38. ДОЊИ ПЕТРОВЦИ (Bassiane) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Hoiller 1905: 121, sl. 2; Iskra-Janošić 1966: 52, br. 13; Tudor 1969: no. 133. cf. Milin 2004. 39. ДОЊИ ПЕТРОВЦИ (Bassiane) НАСЕЉЕ тип III – Чалма Поповић 1988: 109, бр. 8. cf. Milin 2004. 189 10 Локалитет Ирковци, који се налази на пусти Бокшина (прим. аут.) Даутова-Рушевљан 2008. 190 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ 40. ДОЊИ ПЕТРОВЦИ (Bassiane) НАСЕЉЕ тип IVб – Мач. Митровица Поповић 1988: 111, бр. 11. 41. ПРХОВО НАСЕЉЕ тип IVа – Мач. Митровица 42. ПРХОВО НАСЕЉЕ тип IVб – Мач. Митровица 43. ПРХОВО НЕПОЗНАТА тип VII – Попинци Iskra-Janošić 1966: 56, br. 3; Брукнер 1995: 138, лок. 3 Ochsenschlager 1971: no. 8, pl. III/6; Popović 1991: 240, ig. 4; Tudor 1976: no. 221. Iskra-Janošić 1966: 56, br. 6; Брукнер 1995: 138, лок. 3 Ochsenschlager 1971: no. 11, pl. IV/7; Popović 1991: 242, ig. 5; Tudor 1976: no. 222; Iskra-Janošić 1966: 58, br. 2; Tudor 1969: 140; Hoiller 1935: 62–63, sl. 1. 44. ПРОГАР (лок. Баштине) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Vasić 2001: 92, br. 3, sl. 3; Gabričević 1972: 56, nap. 9; Dimitrijević 1969b: 171, T. XLVI, sl. 1. 45. ВОЈКА (лок. Јарковци/ Беглук) НАСЕЉЕ ВОЈСКА тип II – Дивош Vasić 2001: 90, br. 1; Dimitrijević Popović 1968: 217. 1969a: 84, sl. 3; Iskra-Janošić 1966: 54, br. 1; Tudor 1976: no. 214. 46. УГРИНОВЦИ НЕПОЗНАТА тип IVб – Мач. Митровица Vasić 2001: 94, br. 4, sl. 4. - 47. БАТАЈНИЦА (лок. Клисина) НАСЕЉЕ тип II – Дивош Vasić 2001: 92, br. 2, sl. 2. Црнобрња 2013: 313; Црнобрња 1997: 6. 48. ЗЕМУН (обала Дунава) НАСЕЉЕ тип IVа – Мач. Митровица Поповић 1990: 57–58, сл. 1. Димитријевић 1987: 43. 49. НОВИ БАНОВЦИ (Burgenae) ВОЈСКА тип Ia – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 2; Tudor 1969: no. 143; Hoiller 1935: 63–64, sl. 3. Димитријевић 1987: 37. cf. Milin 2004. Dimitrijević 1969b. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 50. СУРДУК (Rittium) ВОЈСКА тип VII – Попинци Iskra-Janošić 1966: 58, br. 1; Tudor 1969: no. 139; Hoiller 1935: 63, sl. 2. Dimitrijević 1961: 95. 51. УШЋЕ (Spodent…) НЕКРОПОЛА тип V – Београд I Црнобрња и Племић 2013: 95, сл. 2; Овај рад, кат. бр. 1. Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 52. УШЋЕ (Spodent…) НЕКРОПОЛА тип IV Och. Овај рад, кат. бр. 2. Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 53. УШЋЕ (Spodent…) НЕКРОПОЛА тип Ia – Даљ Овај рад, кат. бр. 3. Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 54. УШЋЕ (Spodent…) НЕКРОПОЛА тип IVб – Мач. Митровица Овај рад, кат. бр. 4. Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 55. УШЋЕ (Spodent…) НЕКРОПОЛА тип III – Чалма Овај рад, кат. бр. 5 Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 56. УШЋЕ (Spodent…) НЕПОЗНАТА (цивилни ?) тип Ia – Даљ Поповић 1986: 115, бр. 3, сл. 8. Crnobrnja 2011: 378–380, ig. 4. 57. БЕЉИН (Spodent…) НАСЕЉЕ тип II – Дивош Поповић 1986: 117, сл. 14. Crnobrnja 2011: 378. 58. БЕЉИН115 (Spodent…) ВОЈСКА тип Ia – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 5; Tudor Crnobrnja 2011: 378. 1969: br. 69; Hoiler 1935: 64–65, sl. 5. 59. БЕЉИН (Spodent…) НАСЕЉЕ тип II – Дивош Ковић 2011: бр. 2. Crnobrnja 2011: 378. 60. УРОВЦИ НЕКРОПОЛА тип Ia – Даљ Црнобрња 2007б: 279–280, T. I/1. Црнобрња и Лазић 2007: 76–77. 191 11 И. Поповић (1983: 55, бр. 1) као место налаза ове иконе наводи Дебрц (околина Ушћа код Обреновца). Будући да се насеље код Градуштине у Бељину налази у непосредној околини Ушћа, то јест одмах поред њега, а на путу је ка Дебрцу и у истој данашњој административној јединици, претпостављамо да је ова икона ту и пронађена. 192 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ 61. УРОВЦИ НЕКРОПОЛА тип III – Чалмa Црнобрња 2007b: 280–281, T. I/2. Црнобрња и Лазић 2007: 76–77. 62. ЗВЕЧКА (лок. Нурча 3) НАСЕЉЕ тип Ia – Даљ Овај рад, кат. бр. 6. Црнобрња 2005: 72. 63. ЗВЕЧКА (лок. Маринковића куће) НАСЕЉЕ тип Ia – Даљ Овај рад, кат. бр. 7. Црнобрња 2005: 71 64. ОБРЕНОВАЦ (лок. Црквине) НАСЕЉЕ тип VII – Попинци Овај рад, кат. бр. 8. Црнобрња 2005: 62 65. ДЕБРЦ (обала Саве) ВОЈСКА тип Ia – Даљ Iskra-Janošić 1966: 51, br. 6; Tudor 1969: no. 144; Hampel 1905: 13; Васиљевић 1967: 137, бр. 131. 66. ДЕБРЦ (лок. Виноград Живковића) НАСЕЉЕ тип II – Дивош Tudor 1969: 70. Васиљевић 1967: 137, бр. 132. 67. ЈАЛОВИК (лок. Црквине) НЕПОЗНАТА тип IVа – Мач. Митровица Крунић 1995: 164–156, сл. 2. - 68. НАКУЧАНИ НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ Поповић 1983: 59, сл. 8. Васиљевић 1967: 142, бр. 176; Васиљевић 1969: 460, бр. 380; Васић 1985: 129. 69. МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР (Код стадиона) НАСЕЉЕ тип IVб – Мач. Митровица Крунић 1995: 166–167, сл. 3. Арсић 2007: бр. 143. 70. СЛЕПЧЕВИЋ (лок. Селиште) НАСЕЉЕ тип III – Чалмa Ковић 2011: бр. 3. Vasiljević 1973: 151. 71. ОРАШАЦ (лок. Деонице) НЕКРОПОЛА тип VII – Попинци Ковић 2000: 42, бр. 13. Васиљевић 1967: 142, бр. 179. 72. ТАБАНОВИЋ (лок. Гај) НАСЕЉЕ тип Iб – Даљ I.J. тип I – С Och. Ковић 2000: 38–39, бр. 4. Арсић 2007: 92, бр. 139. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 73. ДРЕНОВАЦ (лок. Бабин) НАСЕЉЕ тип I – Даљ 74. УЗВЕЋЕ (лок. Црквина) НАСЕЉЕ тип IV – Мач. Митровица Koвић 2011: бр. 4 Васиљевић 1967: 142, бр. 178; Trbuhović i Vasiljević 1972: 176. 75- МАЧВА 85 (непознати локалитети) НЕПОЗНАТА 11 примерака - Ковић 2011: 22 бр. 1. Ковић 2000: кат. 1–3, 5–12. тип Ia – Даљ (1 ком.), тип Iб – Даљ (2 ком.), тип II – Дивош (2 ком.), тип III – Чалма (3 ком.), тип IVа – Мач. Митровица (1 ком.), тип IVб – Мач. Митровица (2 ком.) Васиљевић 1967: 138, бр. 136. 193 194 Табела II Заступљеност типова икона подунавских коњаника у југоисточном делу провинције Доње Паноније13 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Тип Iа - Даљ 6 Тип Iб – Даљ 7 Тип II - Дивош 8 Tип III – Чалма 9 Тип IVа – Мачван- Тип IVб – Мачван- Тип VII – Попинска Митровица 10 ска Митровица 11 ци 12 Сремска Митровица (1, 4, 7), Мачванска Митровица (11), Шашинци (22), Платичево (34), Доњи Петровци (37), Нови Бановци (49), Ушће (53, 56), Бељин (58), Уровци (60), Звечка (62, 63), Дебрц (65), Дреновац (73), Мачва (75) Сремска Митровица (3, 6), Мачванска Митровица (12, 13), Шуљам (23), Визић (24), Хртковци (29, 30), Платичево (33), Доњи Петровци (38), Прогар (44), Накучани (68), Табановић (72), Мачва (76, 77) Дивош (22), Војка (45), Батајница (47), Бељин (57, 59), Дебрц (66), Мачва (78, 79) Мачванска Митровица (9, 10), Чалма (21), Рума (35), Доњи Петровци (39), Ушће (55), Уровци (61), Слепчевић (70), Мачва (80, 81, 82) Мачванска Митровица (14, 15), Лаћарак (16), Прхово (41), Земун (48), Јаловик (67), Узвеће (74), Мачва (83) Сремска Митровица (2), Изворац (17), Кузмин (19), Јарак (26), Доњи Петровци (40), Прхово (42), Угриновци (46), Ушће (54), Мачвански Прњавор (69), Мачва (84, 85) Сремска Митровица (5), Изворац (18), Јарак (27), Хртковци (31, 32), Путинци (36), Прхово (43), Сурдук (50), Обреновац (64), Орашац (71) 17 15 8 11 8 11 10 13 Две плочице приказане у табели I (бр. 8, 25) нису типолошки опредељене. Такође, два примерка која нису ближе одређена у подваријанте А или Б према Искра-Јаношић, у овој табели приказана су у оквиру типа А (бр. 73, 74). Изузетно, две плочице припадају типу IV, по Оксеншлагеру, и нису заступљене у овој табели (бр. 28, 52), као ни ретки тип V – Београд I, по Искра-Јаношић, коме припада бр. 51. ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES: Арсић, Р. 2007 Античка топографија Западне Србије, Мастер рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду. Бојовић, Д. 1983 Прилог проучавању култа подунавских коњаника, Старинар (н.с.) 32: 79-82. Brukner, O. 1972 Marin Do, Dumbovo – rimsko naselje, Arheološki pregled 14: 68–71. Brukner, O. 1976 Vicus i villa rustica u pograničnoj oblasti panonskog limesa između Cusum–a i Bononia–e, Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine 6–7 (1975–1976): 19–44. Брукнер, О. 1995 Римска насеља и виле ристике, у: Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, ур. З. Вапа, Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе, 137–175. Brunšmid, J. 1899–1900 Arheološke bilješke iz Dalmacije i Panonije, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva u Zagrebu (n.s.) 4: 181–201. Васиљевић, М. 1967 Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу, Годишњак Историјског архива (Шабац) 5: 121–156. Васиљевић, М. 1969 Топографија археолошких налазишта и споменика у Подрињу II, Годишњак Историјског архива (Шабац) 7: 449-468. Vasiljević, M. 1973 Rekognosciranjе Podrinjа, Arheološki pregled 15: 133–161. Vasić, J. 2001 Olovne ikone podunavskog konjanika iz Muzeja grada Beograda, Godišnjak grada Beograda 47–48 (2000–2001): 89–98. Васић, М. 1985 Мачва и Подриње у римско доба, Гласник Српског археолошког друштва 2: 124– 141. Војвода, М. 2011 Реверсне представе са војним ознакама на новцу ковнице Никеје на основу узорка са виминацијумске некрополе Више гробаља, Гласник Српског археолошког друштва 25 (2009): 243–256. Војвода, М. и Јесретић, М. 2012 Новац битинијске ковнице Никеје из Музеја Срема, Нумизматичар 30: 117–154. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 195 Војвода, М. и Петровић, С. 2011 Новац битинијске ковнице Никеје из Бановог поља у Мачви, Нумизматичар 29: 283–303. Gabričević, M. 1972 Olovna pločica sa predstavom dunavskih konjanika iz Velike Obarske, Članci i građa za kulturnu istoriju istočne Bosne 9: 53–56. Dautova-Ruševljan, V. 1976 Rekognosciranje terena oko Hrtkovaca u Sremu, Arheološki pregled 18: 177–180. Даутова-Рушевљан, В. 2005 Систематско-заштитна ископавања виле рустике у Хртковцима 2004. године, Гласник Српског археолошког друштва 21: 239–249. Даутова-Рушевљан, В. 2006 Римски оловни предмети из Срема, Гласник Српског археолошког друштва 22: 333–353. Даутова-Рушевљан, В. 2008 Систематско-заштитна ископавања на локалитету Хртковцима 2005-2006. године, Гласник Српског археолошког друштва 24: 287–312. Dautova-Ruševljan, V. i Brukner, О. 1992 Gomolava: rimski period, Gomolava 3, Novi Sad: Vojvođanski muzej. Dautova-Ruševljan V. i Vujović, M. 2011 Kasnoantički šlem iz Jarka, Novi Sad: Muzej Vojvodine. Dimitrijević, D. 1961 Nekoliko podataka o rimskom limesu u istočnom Sremu u: Limes u Jugoslaviji I Zbornik radova sa Simpozija o Limesu 1960 godine, ur. M. Grbić, Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije, 93-107. Dimitrijević, D. 1969a Istraživanje rimskog limesa u istočnom Sremu s posebnim osvrtom na pitanje komunikacija, Osječki zbornik 12: 81–121. Dimitrijević, D. 1969b Progarski vinogradi i Baštine, Progar, Zemun – rimska nalazišta, Arheološki pregled 1: 169–173. Димитријевић, Д. 1987 Источни Срем под римском влашћу, у: Земун, ур. Б. Мишевић, Београд–Земун: НИО Пословна политика, 29–52. Душанић, С. 1974 Мозаички натписи из Стојника и космајска рудничка област у позној антици, Зборник Филозофског факултета (Београд) 12-1: 93–105. Зотовић, Љ. 1975 Три оловне иконе из збирке Музеја града Београда, Старинар (н.с.) 24–25 (1974– 1975): 33–42. 196 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Zotović, Lj. 1998 he Cult of Lunar Goddes or the Cult of Danubian Horseman, Старинар (н.с.) 49: 63–75. Зотовић, Љ. 2001 Оловне иконе са територије Виминацијума, у: Vestigatio Vetvstatis: Александрини Цермановић–Кузмановић од пријатеља, сарадника и ученика, ур. М. Лазић, Београд: Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања, 165–179. Iskra-Janošić, I. 1966 Rimske votivne pločice od olova u Jugoslaviji, Opuscula archaeologica 6: 49–68. Јовановић, А. 2000 Нумизматичке белешке уз култ подунавских коњаника, Нумизматичар 21 (1998): 11–27. Jung, I. 1890 Dopisi, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva 12: 25–32. Ковић, Г. 2000 Оловне плочице подунавског коњаника из збирке Народног музеја у Шапцу, Museum 1: 36–48. Ковић, Г. 2011 Непубликоване иконе подунавских коњаника из Народног музеја у Шапцу, Museum 12: 17–30. Крунић, С. 1995 Необјављене иконе подунавских коњаника из збирки Музеја града Београда, Старинар (н.с.) 45–46 (1994–1995): 163–172. Лазић, М. 2006 Римска војничка диплома из Скеле код Обреновца, Гласник Српског археолошког друштва 22: 321–329. Miladinović-Radmilović, N. 2011 Sirmium necropolis, Beograd: Arheološki institut; Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma. Milin, M. 2004 Bassianae, in: he Autonomous Towns of Noricum and Pannonia, Situla 42, M. Šašel Kos and P. Scherrer, eds., Ljubljana: Narodni muzej Slovenije, 253–268. Milošević, P. 1963 Ovsište, Šuljam – rimska vila, Arheološki pregled 5: 116–118. Milošević, P. 1973 Fourth century tombs from Čalma near Sremska Mitrovica, in: Sirmium III, Beograd: Arheološki institut, 85-96. Милошевић, П. 1995 Римска некропола на излазници митровачке петље, у: Археолошка истраживања дуж аутопута кроз Срем, ур. З. Вапа, Нови Сад: Покрајински завод за заштиту споменика културе, 195–218. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 197 Mirković, M. 2000 Euphrata et Romano consulibus auf einem neuen Militärdiplom von der unteren Sava, Zeitschrit für Papyrologie und Epigraphik 133: 286–290. Mócsy, А. 1974 Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire, London and Boston: Routledge and Kegan Paul. Ochsenschlager, E. L. 1971 Lead plaques of the Danubian Horsemen type at Sirmium, in: Sirmium II, Beograd: Arheološki institut, 51–68. Ochsenschlager, E. L. 1973 A new Danubian Horsemen plaque from Sirmium, Sirmium III, Beograd: Arheološki institut, Beograd: 81–83. Pavlović, I. 2005 Olovne votivne pločice podunavskih konjanika iz zbirke muzeja Đakovštine, Zbornik Muzeja Đakovštine 7: 91–102. Popović, V. 1963 Sirmium, Sremska Mitrovica – rimski grad, Arheološki pregled 5: 69–70. Popović, D. 1968 Rekognosciranje Srema, Arheološki pregled 10: 215–224. Popović, D. 1970 Rekognosciranja u Sremu, Arheološki pregled 12: 194–201. Поповић, И. 1983 Споменици култа подунавских коњаника из Народног музеја у Београду, Зборник Народног музеја (Београд) 11-1: 53–67. Поповић, И. 1986 Један доњопанонски центар за израду оловних икона подунавских коњаника, Зборник Народног музеја (Београд) 12-1: 113–122. Поповић, И. 1988 Нове оловне иконе култа дунавских коњаника из Сирмијума, Старинар (н.с.) 39: 105–116. Поповић, И. 1990 Нове оловне иконе култа дунавских коњаника из Сирмијума и Сингидунума, Годишњак града Београда 37: 57–62. Popović, I. 1991 Une image datée des cavaliers danubiens, Mélanges de l›Ecole française de Rome, Antiquité 103-1: 235–245. Поповић, И. 1992 Радионица оловних предмета или светилиште култа дунавских коњаника у Виминацијуму, Viminacium 7: 29–47. 198 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Popović, I. 2011 Pagan Cults and Christianity in Sirmium from the 3rd to the middle of the 5th Century, in: Religion in Public and private sphere (Acta of the 4th International Colloquium - he Autonomous Towns of Noricum and Pannonia), I. Lazar ed., Koper: Univerza na Primorskem, Znanstveno-raziskovalno središče, Inštitut za dediščino Sredozemlja, Univerzitetna založba Annales, 235–249. Tatcheva, M. 2000 Le syncrétisme religieux dans les provinces balkaniques de l’Empire romain. Les reliefs des soi-disants cavaliers danubiens, Živa antika 50: 231–245. Trbuhović, V. i Vasiljević, M. 1972 Rekognosciranja u Podrinju i sondažna istraživanja, Arheološki pregled 14: 164–188. Tudor, D. 1969 Corpus Monumentorum Religionis Eqvitum Danuvinorum (he monuments) I, Leiden: E.J. Brill. Tudor, D. 1976 Corpus Monumentorum Religionis Eqvitum Danuvinorum (he analysis and interpretations of the monuments) II, Leiden: E.J. Brill. Ферјанчић, С. 2002 Насељавање легијских ветерана у балканским провинцијама, I–III века, Београд: Балканолошки институт САНУ. Hampel, J. 1903 Emlékek és leletek - Lovas istenségek dunavidéki antik emlékeken, Archeológiai Értesítő 22: 305–365. Hampel, J. 1905. A Dunavidéki lovasistenségek emlékei, Archeológiai Értesítő 25: 1–16, 116–126. Hoiller, V. 1905 Olovna pločica sa zavjetnim reljefom iz Srpske Mitrovice, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva (n.s.) 8: 118–192. Hoiller, V. 1935 Novi tračko-mitraički votivni reljei, Vjesnik Hrvatskog arheološkog društva (n.s.) 16: 61–66. Црнобрња, А. 2005 Археолошка налазишта на територији Обреновца (1), Годишњак града Београда 52: 59–94. Црнобрња, А. 2007a Два епиграфска споменика из Ушћа код Обреновца, Гласник Српског археолошког друштва 23: 271–278. Црнобрња, А. 2007б Две иконе подунавског коњаника из Уроваца, Гласник Српског археолошког друштва 23: 279–287. Crnobrnja, А. 2011 Roman Settlement at Ušće near Obrenovac - municipium Spodent(?), Zbornik Narodnog muzeja (Beograd) 20-1: 373–388. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 199 Црнобрња, А. 2011 Археолошка топографија налаза новца Никеје на територији града Београда, Нумизматичар 29: 309–318. Црнобрња, А. 2013 Налази римског новца са археолошких истраживања 1967. године на локалитету Ушће код Обреновца (municipium Spodent?), Нумизматичар 31: 197–238. Црнобрња, А. и Лазић, Ђ. 2007 Археолошки локалитети на територији општине Обреновац (2), Годишњак града Београда 54: 71–97. Црнобрња, А. и Племић, Б. 2013 Жишци у обредима култа подунавских коњаника, у: Античке светиљке – Хронологија, типологија, орнаментика (Акта стручног скупа одржаног у Музеју града Београда, октобар 2011), ур. С. Крунић, И. Поповић, Т. Цвјетићанин, Београд: Музеј града Београда, 89–100. Црнобрња, Н. 1981 Новац града Hикеје у нумизматичкој збирци Музеја града Београда, Годишњак града Београда 28: 5–24. Црнобрња, Н. 1997 Групни налаз античког новца из Угриноваца, Годишњак града Београда 49: 5–10. Šaranović-Svetek, V. 1987 Prilog poznavanju rimskih olovnih pločica, Rad vojvođanskih muzeja 30: 113–117. 200 Адам Н. ЦРНОБРЊА, Бојана Б. ПЛЕМИЋ Adam N. CRNOBRNJA National Museum in Belgrade Bojana B. PLEMIĆ Belgrade SPATIAL CONTEXT OF FINDS OF THE DANUBIAN HORSEMEN ICONS IN THE SOUTHEASTERN PART OF LOWER PANNONIA SUMMARY he paper presents eight accidental inds of lead Danubian horsemen icons in Posavina, more precisely in the vicinity of Obrenovac, at the well-known sites of Ušće (municipium Spodent…), Marinkovića Kuće and Nurča at Zvečka, as well as Crkvine at Rvati. Special attention has been paid to the rarely considered aspects related to these objects: the spatial context of the inds and the manner in which they were used. So far, 77 lead icons of Danubian horsemen that come from the southeastern part of the province of Lower Pannonia, i.e. the areas of Syrmia, Mačva and lower Posavina (the agri of the colonies of Sirmium and Bassiana and the municipium of Spodent...), have been published, which, with the new inds, constitutes a corpus of 85 objects, with the ind location established for 59 of them. Based on ield prospection results on other archaeological traces and certain zones whitin the sites, we have attempted to determine the more precise inding context of the icons (settlements, necropoles, military forts), which, in our opinion, represents an important contribution to the further study of this mysterious cult. It has been established that the largest number of them were found within settlements (40 icons at 28 sites), followed by graves or necropolises (14 icons at 7 sites), while the least number of them were found at sites related to the military (5 pieces at 5 sites). Bearing in mind the data published in a study by D. Tudor which emphasise a military context, we may say that the results of our investigation place emphasis on the “civilian” context in its broadest sense. Even though we do not controvert the numerous earlier views that military units were the primary carriers of the cult of the Danubian horsemen, we believe that the information we have collected indicates that the cult easily found its adherents among various layers of the population and that it must have been based on certain universal values, on an appealing sacral ideology that was close to the heart not only of the military, but the civilian population as well. Finally, on the example of one of a partially preserved icon from Ušće near Obrenovac, which is actually a carefully cut of quarter of a lead tablet with a small hole for hanging, we indicate that it may have been worn as an amulet. his kind of adaptation of icons is so far unique and represents a rare guideline for studying the manner in which these objects were used in Antiquity. ПРОСТОРНИ КОНТЕКСТИ НАЛАЗА ПОДУНАВСКИХ КОЊАНИКА ИЗ ЈУГОИСТОЧНОГ ... 201