Nothing Special   »   [go: up one dir, main page]

Зимске параолимпијске игре 2014.

Зимске параолимпијске игре 2014. ( рус. Зимние Паралимпийские игры 2014 ), 11. Зимске Параолимпијске игре, а такође шире познате каo Сочи 2014, биле су међународна мултиспортска манифестација за спортисте са инвалидитетом којом управља Међународни параолимпијски комитет (МПК), која се одржала у Сочију, Русија, од 7. до 16. марта. На Играма је учествовало 45 националних параолимпијских комитета (НПК), које су биле први пут да је Русија икада била домаћин Параолимпијских игара. Игре су укључивале 72 медаље у пет спортова, а деби сноуборда био је на Зимским параолимпијским играма. [1]

XI Зимске параолимпијске игре — Сочи 2014.
Град домаћинСочи, Русија
Број држава45
Број спортиста550
Број спортова5
Број такмичења72
Отварање игара7. март 2014.
Затварање игара16. март 2014.
Ванкувер 2010. Пјонгчанг 2018.  >

Уочи ове Параолимпијске игре сусрели су се са забринутошћу у вези са руском војном интервенцијом на оближњем полуострву Крим у Украјини месец дана пре отварања игара. Шеф украјинског НПК је изјавио да ће повући своје спортисте ако ситуација ескалира, док су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе одлучиле да не шаљу владине делегације на Игре. Криза на крају није имала утицаја на учешће спортиста, али чланови украјинског тима су организовали симболичне протесте због кризе током Игара (укључујући и све осим носиоца заставе земље који су седели ван параде нација на церемонији отварања).

Избор домаћина

уреди

Као део формалног споразума између Међународног параолимпијског комитета и Међународног олимпијског комитета који је први пут успостављен 2001. године, победник понуде за Зимске олимпијске игре 2014. такође је требало да буде домаћин Зимских параолимпијских игара 2014. године. [2] После другог и последњег круга гласања на 119. заседању МОК-а у Гватемала Ситију, Гватемала, 4. јула 2007., граду Сочију су додељене Зимске олимпијске и Параолимпијске игре 2014. [3]

Град Држава 1. коло 2. коло
Сочи   Русија 34 51
Пјонгчанг   Јужна Кореја 36 47
Салцбург   Аустрија 25

Контроверзе

уреди

Иако је забринутост око ЛГБТ права и даље имала незнатан утицај на Игре, била је у сенци руске анексије Крима која је почела током Олимпијаде, али је постала озбиљна непосредно пре Параолимпијских игара.

Руска анексија Крима

уреди

Од 27. до 28. фебруара 2014. године, након украјинске револуције, руске трупе су преузеле контролу над већим делом полуострва Крим у Украјини који се налази на северној обали Црног мора — отприлике 480 км од Сочија, [4] укључујући цивилне зграде, аеродроме и војне базе. [5] Руско законодавство је 1. марта 2014. одобрило употребу руске војске у Украјини, а руски званичници су изјавили да њихове војне снаге на Криму нису кршење постојећих споразума између Русије и Украјине. [6] Украјински одговор је пригушен у покушају да се пронађе дипломатско решење, без војне акције украјинске владе, која је формирана у Кијеву мање од недељу дана пре интервенције. Русија је обећала да ће трупе остати док се политичка ситуација не "нормализује". [7] Референдум о томе да ли ће се Крим одвојити од Украјине одржан је 16. марта 2014 — истог дана када је и церемонија затварања ових Игара. [8]

Ефекти ових догађаја довели су до неколико значајних политичких акција око Параолимпијских игара. Британски премијер Дејвид Камерон је 2. марта 2014. објавио да званичници британске владе планирају да бојкотују Зимске параолимпијске игре 2014. као одговор на ситуацију на Криму, док је принц Едвард отказао планове да отпутује у Сочи на Игре „по савету владе. " [9] [10] Дана 3. марта 2014, портпаролка Савета за националну безбедност Сједињених Држава Кејтлин Хејден најавила је да Сједињене Државе уопште неће слати председничку делегацију у Сочи (коју је требало да предводи Теми Дакворт ), „поред осталих мере које предузимамо као одговор на ситуацију у Украјини“. Ниједан од бојкота није утицао на учешће њихових спортиста на Играма; Хејден је додао да „ председник Обама наставља да снажно подржава све америчке спортисте који ће учествовати на Параолимпијским играма и жели им велики успех”. [9] [11]

Тим Украјине је и даље учествовао на Играма, али је Валериј Сушкевич, председник Националног параолимпијског комитета земље, упозорио да „ако дође до ескалације сукоба, интервенције на територији наше земље, не дај Боже најгоре, нећемо да останемо овде. У знак симболичног протеста, украјински тим је одбио да учествује у паради нација на церемонији отварања, пославши само свог барјактара Михајла Ткаченка—који је изазвао овације публике. [12] Неки украјински освајачи медаља виђени су како покривају своју медаљу руком током церемонија као још један облик тихог протеста, Сушкевич је навео да је покривање „демонстрација да су агресија и високи идеали параолимпијског спорта неспојиви”. [13]

Допинг скандал

уреди

Дана 18. јула 2016. године, Светска антидопинг агенција објавила је први део независног извештаја са детаљима о државно спонзорисаном допинг програму у руском олимпијском и параолимпијском спорту, који координира Министарство спорта земље и Федерална служба безбедности (ФСБ), где је позитиван, узорци урина су замењени у корист чистих како би се избегло откривање . [14] МПК је пронашао доказе да је дошло до замене позитивних узорака током Зимских параолимпијских игара 2014. [15] [16] [17] [18]

Међународни параолимпијски комитет је 7. августа 2016. објавио да је суспендовао Руски параолимпијски комитет . Земљи је забрањено учешће на Летњим параолимпијским играма 2016 . На Зимским параолимпијским играма 2018, РПК је остао суспендован, али је МПК дозволио спортистима који су били негативни да се такмиче неутрално под параолимпијском заставом (одражавајући сличну одлуку МОК-а за Зимске олимпијске игре 2018. ). [19] [20] [21]

ЛГБТ права

уреди

Забринутост око права ЛГБТ особа у Русији и закона о „геј пропаганди“ у земљи настављена је и на Параолимпијским играма. Дана 4. фебруара 2014, норвешки отворено геј министар здравља Бент Хоие најавио је да ће присуствовати Играма са својим мужем, као што је уобичајено да званичници кабинета путују са својим супружницима. [22] Федерација геј игара је такође покренула петицију којом позива председника МПК-а Филипа Крејвена да не присуствује Играма ако руске власти не дозволе да Отворене игре Русије, мулти-спортски догађај за ЛГБТ спортисте који су организатори покушали да одрже пре Параолимпијских игара, јављају. Ове игре су биле суочене са претњом бомбом, а њихова места су се произвољно повукла из пружања услуга за догађаје, за шта се веровало да је резултат притиска владе. [23]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Para-Snowboard secures Paralympic Games inclusion”. BBC Sport. 2. 5. 2012. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  2. ^ „Paralympics 2012: London to host 'first truly global Games'. BBC Sport. Архивирано из оригинала 18. 8. 2012. г. Приступљено 1. 8. 2012. 
  3. ^ „Sochi Elected as Host City of XXII Olympic Winter Games”. Olympic.org. 24. 1. 2014. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 14. 2. 2014. 
  4. ^ „Sochi Paralympics 2014: No plans for boycott – IPC”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  5. ^ „Russian troops seize Crimea”. Politico. 1. 3. 2014. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  6. ^ „Russian Parliament approves use of army in Ukraine”. The Hindu. 1. 3. 2014. Архивирано из оригинала 5. 7. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014. 
  7. ^ „Ukraine crisis: Russia vows troops will stay”. BBC. 3. 3. 2014. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  8. ^ „Crimea's referendum to leave Ukraine: how did we get here?”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 3. 2014. г. Приступљено 14. 3. 2014. 
  9. ^ а б „British Officials to Boycott Sochi Paralympics”. The New York Times. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  10. ^ „Ukraine crisis: David Cameron says ministers will boycott Sochi 2014 Paralympics in response to Russia's declaration of war”. The Independent. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  11. ^ „USA won't send presidential delegation to Sochi Paralympics”. USA Today. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2014. 
  12. ^ „Ukrainians stage symbolic protest at opening of Sochi Winter Paralympics”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 3. 2014. г. Приступљено 7. 3. 2014. 
  13. ^ „How Ukraine's athletes in Sochi are protesting against Russia's actions”. Quartz. Архивирано из оригинала 16. 3. 2014. г. Приступљено 17. 3. 2014. 
  14. ^ „McLaren Independent Investigations Report into Sochi Allegations”. World Anti-Doping Agency. Архивирано из оригинала 23. 7. 2016. г. Приступљено 26. 7. 2016. 
  15. ^ Ruiz, Rebecca R. (18. 7. 2016). „Russia May Face Olympics Ban as Doping Scheme Is Confirmed”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 3. 2017. г. Приступљено 26. 2. 2017. 
  16. ^ Ruiz, Rebecca R.; Schwirtz, Michael (12. 5. 2016). „Russian Insider Says State-Run Doping Fueled Olympic Gold”. The New York Times. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 26. 2. 2017. 
  17. ^ „Russia given blanket Paralympic ban amid 'medals over morals' criticism”. The Guardian. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  18. ^ „Rio Paralympics 2016: Russian athletes banned after doping scandal”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  19. ^ „IPC allow Russian athletes to compete as neutrals at Pyeongchang 2018 but maintain suspension”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 9. 2. 2018. г. Приступљено 2018-02-09. 
  20. ^ „Rio Paralympics 2016: Russian athletes banned after doping scandal”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 10. 8. 2016. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  21. ^ „The IPC suspends the Russian Paralympic Committee with immediate effect”. International Paralympic Committee. 7. 8. 2016. Архивирано из оригинала 7. 12. 2017. г. Приступљено 10. 8. 2016. 
  22. ^ „Gay Norwegian minister to take husband to Sochi Paralympics”. Reuters. 2. 2. 2014. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 12. 2. 2014. 
  23. ^ „Post-Olympic concerns over Russia LGBT rights record remain”. Washington Blade. Архивирано из оригинала 14. 3. 2014. г. Приступљено 14. 3. 2014.